Пређи на садржај

Шефилд — разлика између измена

Координате: 53° 23′ 00″ С; 1° 28′ 00″ З / 53.3833333333° С; 1.46666666667° З / 53.3833333333; -1.46666666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29: Ред 29:
'''Шефилд''' ({{јез-енгл|Sheffield}}) је град у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] у [[Енглеска|Енглеској]] у грофовији [[Јоркшир]]. Име је добио по [[Шиф (река)|реци Шиф]] (''-{Sheaf}-'') која протиче кроз град. Са неким јужним предграђима припојеним од [[Дарбишир]]а, град је израстао из својих углавном индустријских корена у једну ширу економску основу. Према процени из 2019. године у граду је живело 584.853 становника<ref name="sheffield.gov.uk">{{cite web |title=Sheffield’s Population |url=https://www.sheffield.gov.uk/home/your-city-council/population-in-sheffield |website=sheffield.gov.uk |accessdate=30. 5. 2020}}</ref> и један је од осам највећих енглеских регионалних градова који чине групу ''Кључних градова''.<ref>{{cite web |url=http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |title=Sheffield |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151019160321/http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |archivedate=19 October 2015}}</ref> Шефилд је други највећи град у регији Јоркшир и Хумбер, и треће енглеско градско насеље по броју становника.
'''Шефилд''' ({{јез-енгл|Sheffield}}) је град у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] у [[Енглеска|Енглеској]] у грофовији [[Јоркшир]]. Име је добио по [[Шиф (река)|реци Шиф]] (''-{Sheaf}-'') која протиче кроз град. Са неким јужним предграђима припојеним од [[Дарбишир]]а, град је израстао из својих углавном индустријских корена у једну ширу економску основу. Према процени из 2019. године у граду је живело 584.853 становника<ref name="sheffield.gov.uk">{{cite web |title=Sheffield’s Population |url=https://www.sheffield.gov.uk/home/your-city-council/population-in-sheffield |website=sheffield.gov.uk |accessdate=30. 5. 2020}}</ref> и један је од осам највећих енглеских регионалних градова који чине групу ''Кључних градова''.<ref>{{cite web |url=http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |title=Sheffield |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151019160321/http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |archivedate=19 October 2015}}</ref> Шефилд је други највећи град у регији Јоркшир и Хумбер, и треће енглеско градско насеље по броју становника.


Град лежи у источном подножју [[Пенинске планине|Пенинске планине,]] у долини [[Дон (река у Енглеској)|Дон]] и њених притока [[Локсли (река)|Локсли]], [[Портер Брук]], [[Ривелин (река)|Ривелин]] и [[Шиф]].Зелене површине чине 61% подручја Шефилда, а трећина града лежи у [[Национални парк Пик дистрит|Националном парку Пик дистрикт]].<ref name="sheffgeog">{{Cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |title=Географија Шефилда |access-date=25. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110928085101/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |archive-date=28. 09. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Више је од 200 паркова, шума и вртова у граду,<ref>{{Cite web |url=http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |title=Millhouses Park, Sheffield |access-date=25. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110929085426/http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |archive-date=29. 09. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> те око 4,5 милиона стабала па Шефилд има већи удео стабала по глави становника од било којег европског града.<ref name="sheffgeog"/>
Град лежи у источном подножју [[Пенинске планине|Пенинске планине,]] у долини [[Дон (река у Енглеској)|Дон]] и њених притока [[Локсли (река)|Локсли]], [[Портер Брук]], [[Ривелин (река)|Ривелин]] и [[Шиф]].Зелене површине чине 61% подручја Шефилда, а трећина града лежи у [[Национални парк Пик дистрит|Националном парку Пик дистрикт]].<ref name="sheffgeog">{{Cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |title=Географија Шефилда |access-date=25. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110928085101/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |archive-date=28. 09. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Више је од 200 паркова, шума и вртова у граду,<ref>{{Cite web |url=http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |title=Millhouses Park, Sheffield |access-date=25. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110929085426/http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |archive-date=29. 09. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> те око 4,5 милиона стабала па Шефилд има већи удео стабала по глави становника од било којег европског града.<ref name="sheffgeog"/><ref name="GEO_treecount">{{cite news|last=Sofos|first=Dino|title=Sheffield tree-felling: Gove will 'do anything' to end row|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-43492887|work=BBC News|date=23 March 2018|accessdate=24 March 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326022242/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-43492887|archive-date=26 March 2018|url-status=live}}</ref>


Град се нагло проширио у доба [[Индустријска револуција|индустријске револуције]], док данас има ширу економску базу. Град се прославио у 19. веку по производњи [[челик]]а. У овом граду су први пут примењене иновације, попут производње [[нерђајући челик|нерђајућег челика]]. Шефилд је добио статус града 1893. Међународна конкуренција је довела до кризе градске индустрије током 1970-их и 1980-их. Данас се привреда града оријентише на савремене технологије.
Град се нагло проширио у доба [[Индустријска револуција|индустријске револуције]], док данас има ширу економску базу. Град се прославио у 19. веку по производњи [[челик]]а. У овом граду су први пут примењене иновације, попут производње [[нерђајући челик|нерђајућег челика]]. Шефилд је добио статус града 1893. Међународна конкуренција је довела до кризе градске индустрије током 1970-их и 1980-их. Данас се привреда града оријентише на савремене технологије.
Ред 35: Ред 35:
У 21. веку дошло је до великог преуређења у Шефилду, заједно са другим британским градовима. Шефилдова бруто додата вредност (БДВ) порасла је за 60% од 1997. године, а износила је 11,3 милијарде фунти у 2015. Економија је имала стални раст у просеку око 5% годишње, већи од раста у ширем региону Јоркшира и Хумбера<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |title=Income & Wealth |date=30 November 2007 |publisher=[[Sheffield City Council]] |accessdate=7 July 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100521085049/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |archivedate=21 May 2010 |url-status=live }}</ref>
У 21. веку дошло је до великог преуређења у Шефилду, заједно са другим британским градовима. Шефилдова бруто додата вредност (БДВ) порасла је за 60% од 1997. године, а износила је 11,3 милијарде фунти у 2015. Економија је имала стални раст у просеку око 5% годишње, већи од раста у ширем региону Јоркшира и Хумбера<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |title=Income & Wealth |date=30 November 2007 |publisher=[[Sheffield City Council]] |accessdate=7 July 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100521085049/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |archivedate=21 May 2010 |url-status=live }}</ref>


Град има дуго спортско наслеђе и дом је најстаријег фудбалског клуба на свету ФК Шефилда. <ref name="celebration" /> Утакмице између два професионална клуба, [[ФК Шефилд јунајтед|Шефилд јунајтеда]] и [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд венздеја]], познате су као ''Дерби челичног града''. Град је такође домаћин [[Светско првенство у снукеру|Светског првенства у снукеру]] и Шефилд Стилерса, првога британска професионална хокејашка тима.
Град има дуго спортско наслеђе и дом је најстаријег фудбалског клуба на свету ФК Шефилда.<ref name="celebration">{{cite news|title=Pelé joins Sheffield celebrations|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/7081034.stm|agency=BBC|date=24 June 2015|work=BBC News|first=Jonathan|last=Rawcliffe|access-date=24 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160112151430/http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/7081034.stm|archive-date=12 January 2016|url-status=live}}</ref> Утакмице између два професионална клуба, [[ФК Шефилд јунајтед|Шефилд јунајтеда]] и [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд венздеја]], познате су као ''Дерби челичног града''. Град је такође домаћин [[Светско првенство у снукеру|Светског првенства у снукеру]] и Шефилд Стилерса, првога британска професионална хокејашка тима.


== Историја ==
== Историја ==
Ред 250: Ред 250:
Становништво Шефилда достигло је врхунац 1951. године са 577.050 и од тада континуирано опада. Међутим, процена становништва средином 2007. године била је 530.300, што представља повећање од око 17.000 становника од 2001. године<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|title=Population estimates for UK, England and Wales, Scotland and Northern Ireland|work=National Statistics Online|publisher=Office for National Statistics|accessdate=22 July 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081216083533/http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|archive-date=16 December 2008|url-status=live}}</ref>
Становништво Шефилда достигло је врхунац 1951. године са 577.050 и од тада континуирано опада. Међутим, процена становништва средином 2007. године била је 530.300, што представља повећање од око 17.000 становника од 2001. године<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|title=Population estimates for UK, England and Wales, Scotland and Northern Ireland|work=National Statistics Online|publisher=Office for National Statistics|accessdate=22 July 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081216083533/http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|archive-date=16 December 2008|url-status=live}}</ref>


Иако је град, Шефилд је незванично познат као "највеће село у Енглеској",<ref name=BaldwinBottomsWalker>{{cite book|title=The urban criminal: a study in Sheffield|volume=159|series=Social science paperbacks|last=Baldwin|first= John|last2= Bottoms|first2= A.E|last3= Walker|first3= Monica A.|publisher=Taylor &amp; Francis|year=1976|isbn=978-0-422-74870-4|page=47}}</ref>
Иако је град, Шефилд је незванично познат као "највеће село у Енглеској",<ref name=BaldwinBottomsWalker /><ref name=Binfield /><ref name=BurgoyneClark /> због комбинације топографске изолације и демографске стабилности.<ref name=BaldwinBottomsWalker /> Релативно је географски изолован, одсечен је од других места обручима брда.<ref name=Hampton /><ref name=TaylorEvansFraser /> Локални фолклор инсистира на томе да је, попут Рима, Шефилд изграђен "на седам брда".<ref name=TaylorEvansFraser />Земљиште око Шефилда било је неприкладно за индустријску употребу,<ref name=BaldwinBottomsWalker /> и сада је укључујено у неколико заштићених подручја зеленог појаса. <ref name=Mann /> Ови топографски фактори су ограничили ширење урбаних подручја ,<ref name=Mann /> резултирајући релативно стабилном величином становништва и ниским степеном мобилности.
<ref name=Binfield>{{cite book|title=The History of the City of Sheffield, 1843–1993: Society|volume=2|editor-first=Clyde |editor-last=Binfield|publisher=Sheffield Academic Press|year=1993|isbn=978-1-85075-431-2|page=5}}</ref>
<ref name=BurgoyneClark>{{cite book|title=Making a go of it: a study of stepfamilies in Sheffield|last=Burgoyne|first= Jacqueline Lesley|last2= Clark|first2= David|publisher=Routledge|year=1984|isbn=978-0-7102-0318-2|page=45}}</ref> због комбинације топографске изолације и демографске стабилности.<ref name=BaldwinBottomsWalker /> Релативно је географски изолован, одсечен је од других места обручима брда.<ref name=Hampton>{{cite book|title=Democracy and community: a study of politics in Sheffield|last=Hampton|first=William A.|publisher=Oxford University Press|year=1970|page=[https://archive.org/details/democracycommuni00hamp/page/28 28]|isbn=0-19-215321-8|url=https://archive.org/details/democracycommuni00hamp/page/28}}</ref>
<ref name=TaylorEvansFraser>{{cite book|title=A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England : a study in Manchester and Sheffield|url=https://archive.org/details/taletwocitiesglo00evan|url-access=limited|series=International library of sociology|last=Taylor|first= Ian R.|last2= Evans|first2= Karen |last3=Fraser|first3= Penny|publisher=Routledge|year=1996|isbn=978-0-415-13828-4|pages=[https://archive.org/details/taletwocitiesglo00evan/page/n50 28], 87–88}}</ref> Локални фолклор инсистира на томе да је, попут Рима, Шефилд изграђен "на седам брда".<ref name=TaylorEvansFraser />Земљиште око Шефилда било је неприкладно за индустријску употребу,<ref name=BaldwinBottomsWalker /> и сада је укључујено у неколико заштићених подручја зеленог појаса.
<ref name=Mann>{{cite book|title=An approach to urban sociology|series=International library of sociology and social reconstruction|first=Peter H.|last=Mann|edition=2nd|publisher=Taylor &amp; Francis|year=1965|isbn=978-0-7100-3453-3|page=[https://archive.org/details/approachtourbans0000mann_v1t8/page/91 91]|url=https://archive.org/details/approachtourbans0000mann_v1t8/page/91}}</ref> Ови топографски фактори су ограничили ширење урбаних подручја ,<ref name=Mann /> резултирајући релативно стабилном величином становништва и ниским степеном мобилности.


==Економија==
⚫
== Партнерски градови ==
[[File:St Pauls Place Sheffield.png|thumb|left|upright|alt=St Paul's Tower, a new, mixed use development which forms part of the St Paul's Place development. In the top left corner is the Main St Paul's tower itself. Below it is the Tower 2, connected to the main tower but half the height. To the right is another office building in the same development. All have been completed within the last 5 years and represent some of the newest architecture in the city.|Ст. Пол Плејс, и. Кула Ст. Пола, највиша зграда у Шефилду]]
⚫
* {{зас|Немачка}} [[Бохум]]
{|class="infobox"
⚫
* {{зас|}} [[Мачерата]]
|-
⚫
* {{зас|Украјина}} [[Доњецк]]
! style="background:#ccf; width:27em; text-align:center;" colspan="3"|Профил рада
⚫
* {{зас|Кина}} [[Ченгду]]
|-
* {{зас|Кина}} [[Аншан (Кина)|Аншан]]
||Укупан број запослених||255,700
⚫
* {{зас|Никарагва}} [[Estelí]]
|-
⚫
* {{зас|Јапан}} [[Кавасаки]]
||Пуно радно време||168,000||65.7%
* {{зас|САД}} [[Питсбург]]
|-
⚫
* {{зас|Пакистан}} [[Котли (Пакистан)|Котли]]
||Скраћено радно време||87,700||34.3%
⚫
* {{зас|Замбија}} [[Kitwe]]
|-
||Производња||31,800||12.4%
|-
||Грађевински радови||8,500||3.3%
|-
||Услуге||214,900||84.1%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Дистрибуција, хотели и ресторани||58,800||23.0%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Транспорт и комуникације||14,200||5.5%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Финансије, IT, остале пословне активности||51,800||20.2%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Јавни администратор, образовање и здравство||77,500||30.3%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Остале услуге||12,700||5.0%
|-
|style="left-padding: 20pt"|Туризам||18,400||7.2%
|}
Након дугогодишњег пада, економија у Шефилду пролази кроз снажан препород. Студија финансијског планирања Барклиз банке за 2004. годину<ref>{{cite news |title=Wealth hotspots 'outside London' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3871857.stm |work=BBC News |date=7 July 2004 |accessdate=4 January 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100711214408/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3871857.stm |archive-date=11 July 2010 |url-status=live }}</ref> открила је да је 2003. године округ Халам у Шефилду је био подручје највишег ранга изван Лондона по укупном богатству, а удео људи који зарађују преко 60.000 фунти годишње износи готово 12%. Истраживање агенције Најт Франк<ref>{{cite news |title=Sheffield 'hotbed' for investment |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4314628.stm |work=BBC News |date=6 November 2005 |accessdate=4 January 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110306074300/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4314628.stm |archive-date=6 March 2011 |url-status=live }}</ref> открило је да је Шефилд град који се најбрже развијао изван Лондона, у потреби за уредским и стамбеним просторима и закупнини у другој половини 2004. године.То се може приметити у великом порасту преуређења, укључујући Кула Ст. Пола и пратећу компанију ПСт. Пол Плејс, Велосити Ливинг и Мур,<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldtelegraph.co.uk/commercial/Metamorphosis-of-The-Moor.3637645.jp|archive-url=https://archive.today/20130114045148/http://www.sheffieldtelegraph.co.uk/commercial/Metamorphosis-of-The-Moor.3637645.jp|url-status=dead|archive-date=14 January 2013|title=Metamorphosis of The Moor|work=Sheffield Telegraph|accessdate=22 June 2009}}</ref> предстојећи НРК и Зимске баште, Мирне вртови, Миленијумске галерије и многе пројекте завршене у оквиру агенције за преуређење Шефилд Оне. Економија Шефилда порасла је са 5,6 милијарди фунти у 1997. години <ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1208.pdf |title=Office for National Statistics GVA figures 2006, released 2008 |format=PDF |publisher=Office for National Statistics |accessdate=13 August 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090326083726/http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1208.pdf |archivedate=26 March 2009 }}</ref> на 9,2 милијарде фунти у 2007. години.<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1209.pdf |title=Office for National Statistics GVA figures 2007, released 2009 |format=PDF |publisher=Office for National Statistics |date=December 2009 |accessdate=18 July 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100703022257/http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1209.pdf |archivedate=3 July 2010 }}</ref>


"Монитор градова у Великој Британији 2008" уврстио је Шефилд међу првих десет "најбољих градова за отварање предузећа данас", треће и четврто место за најбољу локацију за канцеларију и најбољу локацију за call центар. Исти извештај ставља Шефилд на треће место по питању "зелене репутације" и на друго месту по доступности финансијских подстицаја.<ref>{{cite book|title=UK Cities Monitor 2008|publisher=Cushman & Wakefield|year=2008}}</ref>


[[File:Bessemer 5180.JPG|alt=The Bessemer Converter located at Kelham Island Museum. The converter is located within an old industrial facility typical of those constructed during the Industrial Revolution.|thumb|Бесемер конвертор, најважнија техника у производњи челика од 1850-их до 1950-их, који се налази у музеју Келам Ајленд Шефилд]]
[[File:Harry Brearley.jpg|thumb|right|Споменик Харију Брирлију ]]
Шефилд има међународну репутацију у металургији и производњи челика.<ref>There are numerous sources showing the international reputation of Sheffield for metallurgy, and in particular steel and cutlery manufacture. Some examples are: the [[Oxford English Dictionary]], which begins its entry for ''Sheffield'', "The name of a manufacturing city of Yorkshire, famous for cutlery"; and the ''[[Encyclopædia Britannica]]'', which in its entry for "Sheffield" states that by 1830 Sheffield had earned "recognition as the world centre of high-grade steel manufacture". [[David Hey]] in the preface to his 1997 book ''Mesters to Masters: A History of the Company of Cutlers in Hallamshire.'' ([[Oxford University Press]], {{ISBN|0-19-828997-9}}) states "It (Sheffield) was known for its cutlery wares long before the incorporation of the [[Company of Cutlers in Hallamshire|Cutlers' Company]] in 1624, and long before it acquired an international reputation as the steel capital of the world."</ref> Играјући кључну улогу у индустријској револуцији, град је у 18. веку постао индустријска сила, а назван је „челичним градом“.<ref name="Steel BBC">{{cite news |title=Made in Great Britain, Series 1, Steel |url=https://www.bbc.co.uk/programmes/b0bpz4ks |accessdate=28 March 2019 |agency=BBC |archive-url=https://web.archive.org/web/20190328125550/https://www.bbc.co.uk/programmes/b0bpz4ks |archive-date=28 March 2019 |url-status=live }}</ref> У Шефилду су направљене многе иновације на овим пољима, на пример, Бенџамин Хантсман је открио технику челичног лијева 1740-их у својој радионици у Хандсворту. <ref>{{cite journal|last=Mezenin|first=N.|year=1972|title=Huntsman|journal=Metallurgist|publisher=Springer|volume=16|issue=7|pages=510–512|doi=10.1007/BF00731738}}</ref> Овај поступак је застарио 1856. године када је Хенри Бесемер изумео Бесемеров конвертор. Томас Боулсовер је изумео Шефилдову плочу (посребрени бакар) почетком 18. века.

Хари Брирли је изумео [[нерђајући челик]] 1912. године, чиме је масама донио приступачне прибор за јело. <ref name="Steel BBC"/><ref>{{cite web|url=http://www.tilthammer.com/bio/brear.html |title=Harry Brearley 1871–1948 |accessdate=30 December 2006 |work=Tilt Hammer |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061121041226/http://www.tilthammer.com/bio/brear.html |archivedate=21 November 2006 }}</ref> Рад Ф. Б. Пикеринга и Т. Гладмана током 1960-их, 1970-их и 1980-их био је од пресудног значаја за развој модерног нисколегираног челика високе чврстоће.<ref>{{cite book|last=Llewellyn|first=D.T.|last2=Hudd|first2= Roger C.|title=Steels: metallurgy and applications|url=https://archive.org/details/steelsmetallurgy00scie_222|url-access=limited|publisher=Butterworth-Heinemann|year=1998|isbn=0-7506-3757-9|pages=[https://archive.org/details/steelsmetallurgy00scie_222/page/n208 196]–290}}</ref> Даље иновације се настављају, а Шефилдови универзитети и друге независне истраживачке организације у Адвансд Мануфактуринг Парку развијају нове напредне производне технологије и технике.<ref>{{cite news|url=http://www.thestar.co.uk/business/Hitech-centre-celebrates-a-year.3710800.jp|title=Hi-tech centre celebrates a year of success|last=Rae|first=Bob|work=The Star|date=25 January 2008|accessdate=21 July 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090417061059/http://www.thestar.co.uk/business/Hitech-centre-celebrates-a-year.3710800.jp|archive-date=17 April 2009|url-status=dead}}</ref> Организације смештене на АМП укључују Адвансд Рисерч Мануфекторинг Центер (АМРЦ, истраживачко партнерство између компаније [[Боинг]] и Универзитета у Шефилду), Кастингс Технолоџи Интернашинал, Велдинг Институт,<ref>{{cite web|url=http://www.attheamp.com/the-amp|archive-url=https://web.archive.org/web/20090502185232/http://www.attheamp.com/the-amp|url-status=dead|archivedate=2 May 2009|title=The AMP|work=Advanced Manufacturing Park website|publisher=Advanced Manufacturing Park|accessdate=13 October 2013}}</ref> Ролс-Ројс и МекЛарен аутомобили.

''Форџемастерс'', основан 1805. године, јединаи је преостала независна [[челичана]] на свету и доминира североисточно од Шефилда око долине Доњег Дона <ref>{{cite web |url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/history/1800s |title=History: 19th&nbsp;century |publisher=Sheffield Forgemasters International |accessdate=26 August 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823040943/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/history/1800s |archivedate=23 August 2010 |url-status=dead }}</ref> Фирма има глобалну репутацију за производњу највећих и најсложенијих челичних одливака и сертификована је за производњу критичних нуклеарних компоненти, са пројектима који укључују и подморнице класе Астуте [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске ратнеа морнарице]].<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview|title=Overview – Sheffield Forgemasters International Ltd.|publisher=Sheffield Forgemasters International|accessdate=26 August 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823033426/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview|archivedate=23 August 2010}}</ref> Фирма такође има капацитет за изливање највећег појединачног ингота (570 тона) у Европи и тренутно је у процесу проширења својих могућности.<ref>{{cite web |url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview |publisher=Sheffield Forgemasters International |title=Steel forgings, steel castings and engineering solutions |accessdate=24 August 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823033426/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview |archivedate=23 August 2010 }}</ref>

Иако су гвожђе и челик већ дуго главна индустрија Шефилда, вађење угља је такође била главна индустрија, посебно у удаљеним областима, а [[Вестминстерска палата]] у Лондону саграђена је коришћењем [[Кречњак|кречњака]] из [[Каменолом|каменолома]] у оближњем селу Анстон. Остала подручја запошљавања су кол центри, градски одбор, универзитете и болнице.

[[File:Fargate sheffield 2.png|thumb|left|alt=Fargate shopping precinct, Sheffield. Once a busy road, it has been pedestrianised for several decades and is Sheffield's main City Centre shopping area, home to many well-known companies. The image shows classical architecture on both sides with one plan spaces in the centre, dotted with trees and the buildings on the High Street are visible beyond the trees.|Фаргејт шоппинг зона]]
Шефилд је главни малопродајни центар, и дом је многих шопинг улица и робних кућа, као и дизајнерских бутика.<ref>{{cite book|last=Taylor|first=Ian R.|last2=Evans|first2= Karen |last3= Fraser|first3= Penny|title=A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England: a study in Manchester and Sheffield|publisher=Taylor & Francis|year=1996|pages=115–162|chapter=Shop 'Til You Drop: The 'Nice Shops' and the Markets in Manchester and Sheffield|isbn=0-415-13829-9}}</ref> Главна трговачка подручја у центру града су подручје Мура, Фаргејта, Трг воћњака и четврти Девоншире. Робне куће у центру града су Џон Луис, Маркс & Спенсер, Аткинсонс и Дебенхамс. Главна пијаца Шефилда некада је било Замак пијаца, саграђена изнад остатака дворца. Она је од тада срушена .<ref>{{cite web|url=http://www.thestar.co.uk/news/old-market-site-to-come-down-by-end-of-the-year-1-6515878|title=Old market site to come down by end of the year|access-date=26 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140326025013/http://www.thestar.co.uk/news/old-market-site-to-come-down-by-end-of-the-year-1-6515878|archive-date=26 March 2014|url-status=dead}}</ref> Шефилд Мур пијаца отворена је 2013. године. Тржни центри изван центра града су тржни центар Медоувхол и малопродајне паркове, Еклсол пут, Лондон пут, Хилсбороу, Фирт Парк и трговачки центар Кристал Пикс. У истраживању предвиђених издатака у малопродајним центрима у Великој Британији за 2010. годину, Медоухол је на 12. месту, а Шефилд Сити Центар на 19. месту.<ref>{{cite web|url=http://www.caci.co.uk/492.aspx |title=Retail Footprint 2010 reveals Britain's shopping successes and strugglers |date=21 May 2010 |accessdate=18 July 2010 |publisher=[[CACI|CACI Ltd]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100618210926/http://www.caci.co.uk/492.aspx |archivedate=18 June 2010 }}</ref>
[[File:The Three Tuns, Sheffield, Aug. 2018.jpg|thumb|Три бачве у култној троуганој згради]]
Шефилд има систем даљинске енергије који искориштава градски отпад, спаљивањем и претварањем његове енергије у електричну енергију. Такође, обезбеђује топлу воду, која се дистрибуира кроз 40 километара цеви испод града, кроз две мреже. Ове мреже снабдевају топлотом и топлом водом многе зграде у целом граду. Ту спадају не само биоскопи, болнице, продавнице и канцеларије, већ и универзитети (Универзитет Шефилд Халам и Универзитет у Шефилду) и стамбене објекте.<ref>{{cite web|url=http://www.energy.rochester.edu/uk/sheffield/|title=Sheffield Heat and Power|last=Pierce|first=Morris A.|year=1996|work=District Energy in Great Britain|publisher=World Wide Web Virtual Library for District Energy|accessdate=19 July 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090421220354/http://www.energy.rochester.edu/uk/sheffield/|archivedate=21 April 2009}}</ref> Енергија створена у постројењу за отпад ствара 60 мегавата топлотне енергије и до 19 мегавата електричне енергије из 225.000 тона отпада.<ref>{{cite web|url=http://www.veoliaenvironmentalservices.co.uk/sheffield/pages/district_facts.asp |title=Facts & Figures |work=Veolia Environmental Services website |publisher=Veolia Environmental Services |accessdate=6 August 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090425210948/http://www.veoliaenvironmentalservices.co.uk/sheffield/pages/district_facts.asp |archivedate=25 April 2009 }}</ref>

У 2012. години покренута је Шефилд Сити Регион предузетна зоне ради промоције развоја на многим локацијама у Шефилду и ширем региону. У марту 2014. зони су додате додатне локације.<ref>{{cite news |url=http://www.thebusinessdesk.com/yorkshire/news/588887-sheffield-city-region-enterprise-zone-reveals-expansion-plans.html# |title=Sheffield City Region Enterprise Zone announces expansion plans |last=Newton-Syms |first=Ellie |publisher=The Business Desk |date=11 March 2014 |accessdate=12 March 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402123938/http://www.thebusinessdesk.com/yorkshire/news/588887-sheffield-city-region-enterprise-zone-reveals-expansion-plans.html |archive-date=2 April 2015 |url-status=live }}</ref>
[[Датотека:Firth Court, University of Sheffield.jpg|мини|лево|220п|Универзитет у Шефилду]]
[[Датотека:Firth Court, University of Sheffield.jpg|мини|лево|220п|Универзитет у Шефилду]]

⚫
== Партнерски градови ==
Међународни одбор за повезивање Шефилда промовише Шефилд у иностранству, посебно са пет сестринских градова:<ref>{{cite web |url =http://www.sheffield.gov.uk/out--about/international-links |title =International Links |publisher =Sheffield City Council |accessdate =6 May 2010 |url-status =dead |archiveurl =https://web.archive.org/web/20100507015258/http://www.sheffield.gov.uk/out--about/international-links |archivedate =7 May 2010 }}</ref>
⚫
*{{зас|Немачка}} [[Бохум]]
⚫
*{{зас|Украјина}} [[Доњецк]]
⚫
*{{зас|Кина}} [[Ченгду]]
⚫
*{{зас|Кина}} [[Аншан (Кина)|Аншан]]
⚫
*{{зас|Никарагва}} [[Estelí]]
Још четири града имају Споразум о пријатељству са Шефилдом:
⚫
*{{зас|Јапан}} [[Кавасаки]]
*{{зас|САД}} [[Питсбург]] — оба града производе челик, и познати су као „челични градови“
⚫
*{{зас|Пакистан}} [[Котли (Пакистан)|Котли]]
⚫
*{{зас|Замбија}} [[Kitwe]]

Два пута у Шефилду добила су име по сестринским градовима. Део А6102 у Нортону носи назив Бохум Парквеј, а пут у Хакенторпу назван је Доњецк пут. Исто тако у Бохуму у Немачкој постоји главни пут који се зове Шефилд-Ринг.

== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}



== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 31. мај 2020. у 18:56

Шефилд
енгл. Sheffield
Колажни приказ градских знаменитости
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Уједињено Краљевство
Конститутивна земља Енглеска
Становништво
Становништво‍
 — 2007.449.971 (процена)
Географске карактеристике
Координате53° 23′ 00″ С; 1° 28′ 00″ З / 53.3833333333° С; 1.46666666667° З / 53.3833333333; -1.46666666667
Површина142,06 квадратна миља km2
Шефилд на карти Уједињеног Краљевства
Шефилд
Шефилд
Шефилд на карти Уједињеног Краљевства
Позивни број0114

Шефилд (енгл. Sheffield) је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској у грофовији Јоркшир. Име је добио по реци Шиф (Sheaf) која протиче кроз град. Са неким јужним предграђима припојеним од Дарбишира, град је израстао из својих углавном индустријских корена у једну ширу економску основу. Према процени из 2019. године у граду је живело 584.853 становника[1] и један је од осам највећих енглеских регионалних градова који чине групу Кључних градова.[2] Шефилд је други највећи град у регији Јоркшир и Хумбер, и треће енглеско градско насеље по броју становника.

Град лежи у источном подножју Пенинске планине, у долини Дон и њених притока Локсли, Портер Брук, Ривелин и Шиф.Зелене површине чине 61% подручја Шефилда, а трећина града лежи у Националном парку Пик дистрикт.[3] Више је од 200 паркова, шума и вртова у граду,[4] те око 4,5 милиона стабала па Шефилд има већи удео стабала по глави становника од било којег европског града.[3][5]

Град се нагло проширио у доба индустријске револуције, док данас има ширу економску базу. Град се прославио у 19. веку по производњи челика. У овом граду су први пут примењене иновације, попут производње нерђајућег челика. Шефилд је добио статус града 1893. Међународна конкуренција је довела до кризе градске индустрије током 1970-их и 1980-их. Данас се привреда града оријентише на савремене технологије.

У 21. веку дошло је до великог преуређења у Шефилду, заједно са другим британским градовима. Шефилдова бруто додата вредност (БДВ) порасла је за 60% од 1997. године, а износила је 11,3 милијарде фунти у 2015. Економија је имала стални раст у просеку око 5% годишње, већи од раста у ширем региону Јоркшира и Хумбера[6]

Град има дуго спортско наслеђе и дом је најстаријег фудбалског клуба на свету ФК Шефилда.[7] Утакмице између два професионална клуба, Шефилд јунајтеда и Шефилд венздеја, познате су као Дерби челичног града. Град је такође домаћин Светског првенства у снукеру и Шефилд Стилерса, првога британска професионална хокејашка тима.

Историја

Рушевина двораца Шефилд рушевине 1819. године

Сматра се да је подручје које сада заузимао град Шефилд насељено барем од касног горњег палеолита, пре око 12,800 година.[8] Најранији докази о људском деловању у области Шефилда пронађени су у кањону Кресвел Крагс источно од града. У гвозденом добу то подручје је постало најјужнија територија пенининског племена под називом Бриганти. Сматра се да је ово племе изградило неколико утврда у Шефилду и око њега.[9]

Након одласка Римљана, област Шефилда можда је била јужни део британског краљевства Елмет, а реке Шиф и Дон су део границе између овог краљевства и краљевства Мерција.[10] Постепено, англијски досељеници притиснули су се западно од краљевства Деира. О бритонском присуству у области Шефилда сведоче два насеља звана Велс и Велсвуд близу Шефилда. [11] Насеља која су расла и спојала се да формирају Шефилд, су међутим, из друге половине првог миленијума и имају англосаксонско и данелагског порекло.[9] У англосаксонским временима, област Шефилда је прешла границу између краљевстава Мерције и Нортамбрије. Англосаксонски анали тврде да је предаја Енреда од Нортамбријт, Егберту из Весекса у засеоку Доре (сада предграђе Шефилда) 829. године, [12] кључни догађај уједињења енглеског краљевства под Кућом Весекса.[13]

Након Норманског освајања Енглеске, замак Шефилд је изграђен ради заштите локалних насеља, а развио се и мали град који је језгро модерног града. [14] До 1296. године основано је пијаца на месту које се данас назива Касл сквер, [15] а Шефилд је након тога прерастао у мали трговачки град. У 14. веку, Шефилд је већ примећен по производњи ножева, као што је споменуто у књизи Џефрија Чосера „Кентерберијске приче“[16], а почетком 1600-их постао је главни центар производње прибора за јело у Енглеској ван Лондона, који је надгледала Компанија прибора за јело у Халамширу.[17] Од 1570. до 1584. године, Мари, краљица Шкота, била је затворена у дворцу Шефилд и имању Шефилд.[18]

Резервоар Дејл Дајк: првобитни зид бране овог резервоара је срушен 1864. године, што је проузроковало Великог шефилдску поплаву

Током 1740-их откривен је облик челичног процеса који је омогућавао производњу челика бољег квалитета него што је то раније било могуће.[19] Отприлике у истом периоду развијена је техника за спајање танког плоче сребра на бакарниу полугу да би се добио сребрни премаз, који је постао широко познат као Шефилд плоча. [20] Ове иновације покренуле су раст Шефилда као индустријског града,[21] али губитак неких важних извозних тржишта довео је до рецесије крајем 18. и почетком 19. века. Лоши услови резултирали су епидемијом колере у којој су 1832. године погинуле 402 особе[9] Становништво града нагло је расло током 19. века, повећавајући се са 60.095 у 1801. на 451.195 до 1901. године.[9] Железница Шефилд и Ротерам изграђена је 1838. године, повезујући два града. Град је основан као општина 1842. године, а статус града добио је 1893. године. [22]Прилив људи довео је и до потражње за бољом водоснабдевањем, а на периферији града је изграђен низ нових резервоара.

Статуа Жене од челика

Рушење бране на једном од ових резервоара 1864. године резултирало је Великом шефилдском поплавом, у којој је погинуло 270 људи, а девастирани су велики делови града.[23] Раст популације довео је до изградње многих станова, који су заједно са загађењем из фабрика, инспирисали Џорџа Орвела да 1937. године напише: "Претпостављам да би Шефилд с правом могли назвати најружнијим градом у Старом свету".[24]

Велика депресија погодила је град 1930-их, али како су међународне тензије расле и Други светски рат је постао неминован, Шефилдове фабрике челика биле су спремне да раде на производњи оружја и муниције за потребе рата . Као резултат тога, град је постао мета бомбардовања, од којих су се најтеже догодиле ноћи 12. и 15. децембра 1940. године, данас познате као Шефиелд Блиц. Град је био заштићен баражним балонима којима управљао РАФ Нортон .[25]Више од 660 живота је изгубљено, а многе зграде уништене.[26]

Станови на Парк Хилу

Педесетих и шездесетих година прошлог века многе од градских страћара су срушене и замењени стамбеним комплексима као што су станови на Парк Хилу. Велики делови центра града такође су очишћени како би се начинио нови систем путева. [9] Повећана аутоматизација и конкуренција из иностранства довели су до затварања многих челичана. Током 1980-их десио се најгори пад шефилдске индустрије, заједно са индустријом многих других области Велике Британије.[27] Зграда Медоухол шопинг центра која је направљена на месту некадашње челичане 1990. године, створила је преко потребна радна места, али је и убрзавала пропадање центра града. Покушаји обнављања града започели су 1991. године, када је град био домаћин Универзијаде , и када је почела изградња нових спортских објеката као што су Шефилд Арена, Дон Вали стадион и спортског комплекса Пондс Форџ.[9]

Шефилд се брзо мења јер нови пројекти обнављају неке од запуштених делова града. Један од таквих, Пројект Срце града, покренуо је низ јавних радова у центру града: Баште мира обновљене су 1998. године, Миленијумске галерије отворене су у априлу 2001, Зимске баште у мају 2003. године, а јавност простор за повезивање ове две области, Миленијумски трг, отворен је у мају 2006. године. Додатни догађаји укључују преуређивање Трга Шеф , испред обновљене железничке станице. На тргу се налази скулптура „The Cutting Edge“, коју је дизајнирао Si Applied Ltd[28] и која је направљена од шефилдског челика.

Шефилд је био посебно тешко погођен током поплава у Великој Британији 2007. и током „Великог смрзавања“ 2010. године. Многе значајне зграде као што су Медоухол и Шефилд венздеј биле су поплавиле због близине река које теку кроз град. У 2010. години идентификовано је 5.000 објеката у Шефилду којима прети опасност од поплава. У 2012. години град је избегао још једну поплаву, упркос опсежном раду Агенције за животну средину на чишћењу локалних речних канала после поплава из 2007. године. Године 2014. Градски одбор Шефилда одобрио је планове за даље смањивање могућности поплава усвајањем планова за повећање водостаја на притокама реке Дон.[29][30][31]

Од 2012. године воде се спорови између градског одбора и становника око судбине 36.000 стабала дрвећа са аутопутева, при чему је 4.000 посечено као део плана за одржавање градских улица..[32] Међутим, постоје планови за одржавање аутопута како би се засадила сва посечена стабла у граду, укључујући и она која су давно посечена а нова нису засађена.[33]

Управа

View across a garden containing people enjoying a sunny day towards a large Victorian building with a clock tower
Градска скупштина

Шефилдом, на локалном нивоу, управља Градски одбор Шефилда. Састоји се од 84 одборника изабраних за заступање 28 градских изборних једница: три одборника по јединици. Након локалних избора 2016. године, расподела мандата у одборима је лабуристи 56, либерални демократи 20, Зелена странка 4 и УКИП 4. Град такође има лорда градоначелника, иако је то сада само церемонијална позиција, у прошлости је имала знатан ауторитет, извршна овлашћења за финансије и послове градског одбора.

Већи део своје историје Одбор је контролисала Лабуристичка странка, и били су познати по својим левичарским симпатијама. Током 1980-их, када је градски одбор Шефилда водио Дејвид Бланкет, подручје је добило епитет "Социјалистичка република Јужни Јоркшир".[34]Међутим, либерални демократи контролисали су Одбор између 1999. и 2001. године, и поново преузели контролу од 2008. до 2011. године.

Већином објеката у власништву Одбора управљају независни добротворни фондови. Шефилд Интернашнал Венјус управља многим градским спортским и забавним садржајима, укључујући Шефилд Арену и Енглески институт за спорт. Музеји Шефилда и Фонд шефилдских индустријских музеја брину се о галеријама и музејима у власништву Одбора.[35][36]

Град даје пет чланова парламента у Доњи дом, а шестог члана парламента за Пенистон и Стоксбриџ који представљају Шефилд и и Барнсли. [37] Бивши потпредседник владе Ник Клег био је посланик из Шефилд, и представљао је Шефилд Халам.

Географија

Шефилд се налази на 53° 23′ N 1° 28′ W / 53.383° С; 1.467° З / 53.383; -1.467. Смештен је непосредно поред Ротерама, од ког га је делом раздвојио аутопут М1. Иако градско насењње Барнсли такође граничи са Шефилдом на северу, сам град је удаљен неколико километара. Јужну и западну границу град дели са Дарбиширом. У првој половини 20. века Шефилд је проширио своје границе јужно до Дарбишира анексирајући низ села,[38] међу којима су Тотли, Доре и подручје које је данас познато као Мосбороу Тауншип. Непосредно западно од града налазе се национални парк Пик дистрикт и планински крај Пенин, док низије Јужног Јоркшир Колфилда леже на истоку.

Шефилд је географски разнолик град.[39] Лежи у источном подножју Пенинских планина,[40] гнезди се у природном амфитеатру направљеном од неколико брда[41] и ушћа пет река: Дон, Шиф, Ривелин, Локсли и Потер. Као такав, велики део града је изграђен на падинама са погледом на средиште града или према природи. Улица Блејк, у области поштанских бројева С6, трећа је најстрмија стамбена улица у Енглеској, са нагибом од 16.6 °. [42] Најнижа тачка града налази се на само 29 метара надморске висине у близини ливада Блакбурн, док су неки делови града на више од 500 метара. Највиша тачка износи 548 метара код Хај Стонса, близу брда Марџери. Међутим, 79% стамбеног простора у граду налази се између 100 и 200 метара надморске висине. [43]

Процењен да има око 4.5 милиона стабала,[5] Шефилд има више стабала по особи него било који други град у Европи, а Градско одбор Шефилда тврди да је најзеленији град у Енглеској.[44] Тврдња је ојачана када је победио на такмичењу Entente Florale 2005. године. Са више од 250 паркова, шума и вртова, има преко 170 шума (покривају 28,3 км2), 78 јавних паркова (покривају 18,3 км2) и 10 јавних вртова. Када додамо 134,7 км2 националног парка и 10,9 км2 водених површина, то значи да је 61% града зеленило. Упркос томе, око 64% ​​домаћинстава из Шефилда живи даље од 300 метара од најближег зеленог простора, мада је приступ бољи у мање имућним четвртима широм града.[45] Шефилд такође има веома широку разноликост станишта, у поређењу са било којим градом у Великој Британији: урбаним, шумовитим, пољопривредним и обрадивим земљиштем, мочварама, ливадама и стаништима са слатком водом. Постоји шест области у граду које су означене као места од посебног научног интереса.[46]

Садашње границе града постављене су 1974. (уз благу модификацију 1994.), када је бивши округ Шефилд спојен са урбаним округом Стоксбриџ и два округа из руралног округа Вортли. Ово подручје обухвата значајан део села који окружује главну урбану регију. Отприлике трећина Шефилда налази се у националном парку Пик дистрикт. Ниједан други енглески град није имао делове националног парка унутар своје границе,[47] до стварања дела националног парка Саут Даунс у марту 2010. године унутар Брајтона и Хоува.

Клима

Као и у остатку Уједињеног Краљевства, клима у Шефилду је углавном умерена. Пенинске планине западно од града могу створити хладно, тмурно и влажно окружење, али пружају и заклон од преовлађујућих западних ветрова, бацајући „кишну сенку“ на читаво подручје.[48] Између 1971. и 2000. године у Шефилду је просечно падало 824,7 милиметара кише годишње. Децембар је био најкишовитији месец са 91,9 милиметара, а јул најсушнији са 51,0 милиметара. Јули је такође био најтоплији месец, са просечном максималном температуром од 20,8 °C . Највиша температура икад забележена у граду Шефилду била је 35,6 °C , 25. јула 2019. године.[49] Средња минимална температура у јануару и фебруару била је 1,6 °C,[50] иако најниже температуре забележене у овим месецима могу бити између -10 и -15 °C, мада од 1960. године температура никада није пала испод -9,2 °C,[51] сугеришући да урбанизација око места Вестон Парк током друге половине 20. века можда спречила пад температура испод -10 °C.

Најнижа температура која је забележена последњих година била је -8,2 °C.[52] (Напомена: Званична статистика метеоролошке станице Вестон Парк, која се такође може видети у Централној библиотеци Шефилда, има температуру од -8,7 °C , забележену 20. децембра, и наводи да је то најнижа децембарска температура од 1981.) Најнижа температура икад забележена у граду Шефилду у Вестон Парку од 1882. године од када се бележе подаци, била је -14.6°C , регистрована у фебруару 1895.[53]Најнижа дневна максимална температура у граду од када се бележи је -5,6 °C, такође забележена у фебруару 1895. Недавно је забележен −4,4 °C као најнижи дневни максимум у Вестон Парку , 20. децембра 2010. године (из статистике метеоролошке станице Вестон Парк, која се такође може видети у Централној библиотеци Шефилд.) У просеку, током зимских месеци од децембра до марта, прође 67 дана током којих се догађа приземни мраз.[48]

Клима Sheffield Cdl, elevation: 131 m (430 ft), 1981–2010 normals, extremes 1960–present
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14,9
(58,8) 		18,2
(64,8) 		23,3
(73,9) 		26,4
(79,5) 		28,2
(82,8) 		30,7
(87,3) 		35,6
(96,1) 		34,3
(93,7) 		28,4
(83,1) 		25,7
(78,3) 		17,6
(63,7) 		17,6
(63,7) 		35,6
(96,1)
Максимум, °C (°F) 6,8
(44,2) 		7,1
(44,8) 		9,8
(49,6) 		12,5
(54,5) 		16,1
(61) 		18,8
(65,8) 		21,1
(70) 		20,6
(69,1) 		17,7
(63,9) 		13,5
(56,3) 		9,5
(49,1) 		6,9
(44,4) 		13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 4,4
(39,9) 		4,4
(39,9) 		6,6
(43,9) 		8,7
(47,7) 		11,8
(53,2) 		14,7
(58,5) 		16,9
(62,4) 		16,5
(61,7) 		14,0
(57,2) 		10,5
(50,9) 		7,0
(44,6) 		4,6
(40,3) 		10,0
(50)
Минимум, °C (°F) 1,9
(35,4) 		1,7
(35,1) 		3,3
(37,9) 		4,8
(40,6) 		7,5
(45,5) 		10,5
(50,9) 		12,7
(54,9) 		12,4
(54,3) 		10,3
(50,5) 		7,5
(45,5) 		4,5
(40,1) 		2,3
(36,1) 		6,6
(43,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −9,2
(15,4) 		−8,3
(17,1) 		−8,3
(17,1) 		−6,6
(20,1) 		−0,7
(30,7) 		1,4
(34,5) 		3,9
(39) 		4,2
(39,6) 		1,9
(35,4) 		−4,1
(24,6) 		−7,2
(19) 		−9,1
(15,6) 		−9,2
(15,4)
Количина падавина, mm (in) 83,4
(3,283) 		60,4
(2,378) 		63,4
(2,496) 		65,5
(2,579) 		53,8
(2,118) 		75,6
(2,976) 		56,0
(2,205) 		65,3
(2,571) 		63,8
(2,512) 		81,2
(3,197) 		79,4
(3,126) 		86,7
(3,413) 		834,6
(32,858)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 13,4 10,5 12,3 10,3 9,6 9,1 9,2 9,9 8,9 12,7 12,6 13,0 131,6
Сунчани сати — месечни просек 45,2 68,3 111,9 144,0 190,9 179,5 199,5 185,0 136,2 90,7 53,7 40,0 1.444,9
UV индекс 0 1 2 4 5 6 6 5 4 2 1 0 3
Извор #1: Met Office[54]
Извор #2: KNMI[55][56] and WeatherAtlas[57]

Временска станица Вестон Парк, основана 1882. године, једна је од најстаријих временских станица у Уједињеном Краљевству. Она бележи време више од 125 година, а извештај из 2008. показао је да се клима Шефилда загрева брже него икад, с тим што су 1990. и 2006. биле најтоплије године у евиденцији.[58]У сарадњи са Стокхолмским институтом за животну средину, Шефилд је развио отисак угљеника (на основу података о потрошњи из 2004/05) од 5,798,361 тона годишње. Ово се упоређује са укупним отиском угљеника у Великој Британији од 698,568,010 тона годишње. Фактори који имају највећи утицај су становање (34%), превоз (25%), потрошачи (11%), приватне услуге (9%), јавне услуге (8%), храна (8%) и капиталне инвестиције (5% ).[59] Градски одбор Шефилда потписало је кампању 10:10.[60]

Зелени појас

Шефилд се налази у оквиру зеленог појаса који се протеже на околне округе и има улогу да смањи ширење урбаних подручја, спречи градове и подручја у урбанистичкој околини Шефилда од даљег приближавања, заштити идентитет одлазећих заједница, охрабри поновно коришћење Браунфилд локација и сачува околна села. То се постиже ограничавањем непримереног уређења унутар одређених подручја и наметањем строжих услова за дозвољену градњу.[61][62] Главно градско подручје и већа села у општини изузети су од подручја зеленог појаса, али околна мања села, засеоци и рурална подручја су „обасути“ ознаком. Додатни циљ зеленог појаса је подстицање интереса за рекреацију и слободно време, [61] на многим садржајима руралног пејзажа.

Насеља

Шефилд се састоји од многих предграђа и насеља, од којих су се многа развила из села или засеока који су с растом града апсорбирани у Шефилд. Ове историјске области у великој мери игноришу модерне административне и политичке поделе града. Уместо тога он је подељено у 28 изборних јединица, а свака ојединицаа углавном покрива 4–6 подручја.[63] Ти изборни одбори групирани су у шест парламентарних изборних јединица. Шефилд је углавном нема парохије, али Бредфилд и Еклсфилд имају парохијске одборе а Стоксбриџ има градски одбор.[64]

Панорама Шефилда
Панорама Шефилда

Становништво

Промена броја популацције
Год.Поп.± %
1801. 60.095—    
1821. 84.540+40,7%
1841. 134.599+59,2%
1861. 219.634+63,2%
1881. 335.953+53,0%
1901. 451.195+34,3%
1921. 543.336+20,4%
1941. 569.884+4,9%
1951. 577.050+1,3%
1961. 574.915−0,4%
1971. 572.794−0,4%
1981. 530.844−7,3%
1991. 528.708−0,4%
2001. 513.234−2,9%
2011. 551.800+7,5%
[65]

Попис становништва Уједињеног Краљевства 2001. године известио је да је број становника у Шефилду 513.234, што је пад од 2% у односу на попис из 1991. године.[66] Град је део ширег урбаног подручја Шефилда, који има 640.720 становника.[67] У 2011. години расни састав становништва Шефилда био је 84% белаца (81% Белих Британаца, 0,5% Белих Ираца, 0,1% Рома или Ирских путника, 2,3% Осталих Белих), 2,4% мешовите расе (1,0% бели и црни карибијци, 0,2 % бели и црни африкканци, 0,6% белци и азијци, 0,6% остале мешовити), 8% азијских раса (1,1% индијске, 4% пакистанске, 0,6% бангладешке, 1,3% кинеске, 1,0% остале азијске), 3,6% црнци(2,1%) Африканци, 1% Карибијци, 0,5% Остали црнци), 1,5% Арапи и 0,7% друге етничке групе. У погледу религије, 53% становништва су хришћанани, 6% је муслимани, 0,6% су хиндуисти, 0,4% будисти, 0,2% сики, 0,1% Јевреји, 0,4% припадају другој религији, 31% немају религију и 7% нису изразили своју религију.[68]Највећа групу чине млади од 20 до 24 године (9%) због велике студентске популације.[69]

Становништво Шефилда достигло је врхунац 1951. године са 577.050 и од тада континуирано опада. Међутим, процена становништва средином 2007. године била је 530.300, што представља повећање од око 17.000 становника од 2001. године[70]

Иако је град, Шефилд је незванично познат као "највеће село у Енглеској",[71] [72] [73] због комбинације топографске изолације и демографске стабилности.[71] Релативно је географски изолован, одсечен је од других места обручима брда.[74] [75] Локални фолклор инсистира на томе да је, попут Рима, Шефилд изграђен "на седам брда".[75]Земљиште око Шефилда било је неприкладно за индустријску употребу,[71] и сада је укључујено у неколико заштићених подручја зеленог појаса. [76] Ови топографски фактори су ограничили ширење урбаних подручја ,[76] резултирајући релативно стабилном величином становништва и ниским степеном мобилности.

Економија

St Paul's Tower, a new, mixed use development which forms part of the St Paul's Place development. In the top left corner is the Main St Paul's tower itself. Below it is the Tower 2, connected to the main tower but half the height. To the right is another office building in the same development. All have been completed within the last 5 years and represent some of the newest architecture in the city.
Ст. Пол Плејс, и. Кула Ст. Пола, највиша зграда у Шефилду
Профил рада
Укупан број запослених 255,700
Пуно радно време 168,000 65.7%
Скраћено радно време 87,700 34.3%
Производња 31,800 12.4%
Грађевински радови 8,500 3.3%
Услуге 214,900 84.1%
Дистрибуција, хотели и ресторани 58,800 23.0%
Транспорт и комуникације 14,200 5.5%
Финансије, IT, остале пословне активности 51,800 20.2%
Јавни администратор, образовање и здравство 77,500 30.3%
Остале услуге 12,700 5.0%
Туризам 18,400 7.2%

Након дугогодишњег пада, економија у Шефилду пролази кроз снажан препород. Студија финансијског планирања Барклиз банке за 2004. годину[77] открила је да је 2003. године округ Халам у Шефилду је био подручје највишег ранга изван Лондона по укупном богатству, а удео људи који зарађују преко 60.000 фунти годишње износи готово 12%. Истраживање агенције Најт Франк[78] открило је да је Шефилд град који се најбрже развијао изван Лондона, у потреби за уредским и стамбеним просторима и закупнини у другој половини 2004. године.То се може приметити у великом порасту преуређења, укључујући Кула Ст. Пола и пратећу компанију ПСт. Пол Плејс, Велосити Ливинг и Мур,[79] предстојећи НРК и Зимске баште, Мирне вртови, Миленијумске галерије и многе пројекте завршене у оквиру агенције за преуређење Шефилд Оне. Економија Шефилда порасла је са 5,6 милијарди фунти у 1997. години [80] на 9,2 милијарде фунти у 2007. години.[81]

"Монитор градова у Великој Британији 2008" уврстио је Шефилд међу првих десет "најбољих градова за отварање предузећа данас", треће и четврто место за најбољу локацију за канцеларију и најбољу локацију за call центар. Исти извештај ставља Шефилд на треће место по питању "зелене репутације" и на друго месту по доступности финансијских подстицаја.[82]

The Bessemer Converter located at Kelham Island Museum. The converter is located within an old industrial facility typical of those constructed during the Industrial Revolution.
Бесемер конвертор, најважнија техника у производњи челика од 1850-их до 1950-их, који се налази у музеју Келам Ајленд Шефилд
Споменик Харију Брирлију

Шефилд има међународну репутацију у металургији и производњи челика.[83] Играјући кључну улогу у индустријској револуцији, град је у 18. веку постао индустријска сила, а назван је „челичним градом“.[84] У Шефилду су направљене многе иновације на овим пољима, на пример, Бенџамин Хантсман је открио технику челичног лијева 1740-их у својој радионици у Хандсворту. [85] Овај поступак је застарио 1856. године када је Хенри Бесемер изумео Бесемеров конвертор. Томас Боулсовер је изумео Шефилдову плочу (посребрени бакар) почетком 18. века.

Хари Брирли је изумео нерђајући челик 1912. године, чиме је масама донио приступачне прибор за јело. [84][86] Рад Ф. Б. Пикеринга и Т. Гладмана током 1960-их, 1970-их и 1980-их био је од пресудног значаја за развој модерног нисколегираног челика високе чврстоће.[87] Даље иновације се настављају, а Шефилдови универзитети и друге независне истраживачке организације у Адвансд Мануфактуринг Парку развијају нове напредне производне технологије и технике.[88] Организације смештене на АМП укључују Адвансд Рисерч Мануфекторинг Центер (АМРЦ, истраживачко партнерство између компаније Боинг и Универзитета у Шефилду), Кастингс Технолоџи Интернашинал, Велдинг Институт,[89] Ролс-Ројс и МекЛарен аутомобили.

Форџемастерс, основан 1805. године, јединаи је преостала независна челичана на свету и доминира североисточно од Шефилда око долине Доњег Дона [90] Фирма има глобалну репутацију за производњу највећих и најсложенијих челичних одливака и сертификована је за производњу критичних нуклеарних компоненти, са пројектима који укључују и подморнице класе Астуте Краљевске ратнеа морнарице.[91] Фирма такође има капацитет за изливање највећег појединачног ингота (570 тона) у Европи и тренутно је у процесу проширења својих могућности.[92]

Иако су гвожђе и челик већ дуго главна индустрија Шефилда, вађење угља је такође била главна индустрија, посебно у удаљеним областима, а Вестминстерска палата у Лондону саграђена је коришћењем кречњака из каменолома у оближњем селу Анстон. Остала подручја запошљавања су кол центри, градски одбор, универзитете и болнице.

Fargate shopping precinct, Sheffield. Once a busy road, it has been pedestrianised for several decades and is Sheffield's main City Centre shopping area, home to many well-known companies. The image shows classical architecture on both sides with one plan spaces in the centre, dotted with trees and the buildings on the High Street are visible beyond the trees.
Фаргејт шоппинг зона

Шефилд је главни малопродајни центар, и дом је многих шопинг улица и робних кућа, као и дизајнерских бутика.[93] Главна трговачка подручја у центру града су подручје Мура, Фаргејта, Трг воћњака и четврти Девоншире. Робне куће у центру града су Џон Луис, Маркс & Спенсер, Аткинсонс и Дебенхамс. Главна пијаца Шефилда некада је било Замак пијаца, саграђена изнад остатака дворца. Она је од тада срушена .[94] Шефилд Мур пијаца отворена је 2013. године. Тржни центри изван центра града су тржни центар Медоувхол и малопродајне паркове, Еклсол пут, Лондон пут, Хилсбороу, Фирт Парк и трговачки центар Кристал Пикс. У истраживању предвиђених издатака у малопродајним центрима у Великој Британији за 2010. годину, Медоухол је на 12. месту, а Шефилд Сити Центар на 19. месту.[95]

Три бачве у култној троуганој згради

Шефилд има систем даљинске енергије који искориштава градски отпад, спаљивањем и претварањем његове енергије у електричну енергију. Такође, обезбеђује топлу воду, која се дистрибуира кроз 40 километара цеви испод града, кроз две мреже. Ове мреже снабдевају топлотом и топлом водом многе зграде у целом граду. Ту спадају не само биоскопи, болнице, продавнице и канцеларије, већ и универзитети (Универзитет Шефилд Халам и Универзитет у Шефилду) и стамбене објекте.[96] Енергија створена у постројењу за отпад ствара 60 мегавата топлотне енергије и до 19 мегавата електричне енергије из 225.000 тона отпада.[97]

У 2012. години покренута је Шефилд Сити Регион предузетна зоне ради промоције развоја на многим локацијама у Шефилду и ширем региону. У марту 2014. зони су додате додатне локације.[98]

Универзитет у Шефилду

Партнерски градови

Међународни одбор за повезивање Шефилда промовише Шефилд у иностранству, посебно са пет сестринских градова:[99]

Још четири града имају Споразум о пријатељству са Шефилдом:

Два пута у Шефилду добила су име по сестринским градовима. Део А6102 у Нортону носи назив Бохум Парквеј, а пут у Хакенторпу назван је Доњецк пут. Исто тако у Бохуму у Немачкој постоји главни пут који се зове Шефилд-Ринг.

Референце

  1. ^ „Sheffield’s Population”. sheffield.gov.uk. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ „Sheffield”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. 
  3. ^ а б „Географија Шефилда”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 25. 04. 2014. 
  4. ^ „Millhouses Park, Sheffield”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2011. г. Приступљено 25. 04. 2014. 
  5. ^ а б Sofos, Dino (23. 3. 2018). „Sheffield tree-felling: Gove will 'do anything' to end row”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 3. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  6. ^ „Income & Wealth”. Sheffield City Council. 30. 11. 2007. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2010. 
  7. ^ Rawcliffe, Jonathan (24. 6. 2015). „Pelé joins Sheffield celebrations”. BBC News. BBC. Архивирано из оригинала 12. 1. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2015. 
  8. ^ Pike, Alistair W.G.; Gilmour, Mabs; Pettitt, Paul; Jacobid, Roger; Ripoll, Sergio; Bahn, Paul; Muñoz, Francisco (2005). „Verification of the age of the Palaeolithic cave art at Creswell Crags, UK”. Journal of Archaeological Science. 32 (11): 1649—1655. doi:10.1016/j.jas.2005.05.002. 
  9. ^ а б в г д ђ Vickers, J. Edward (1999). Old Sheffield Town. An Historical Miscellany (2nd изд.). The Hallamshire Press Limited. ISBN 1-874718-44-X. 
  10. ^ Cox, Tony (2003). „The Ancient Kingdom of Elmet”. The Barwicker. 39: 43. Архивирано из оригинала 1. 10. 2009. г. Приступљено 17. 7. 2010. 
  11. ^ The word Wales derives from the Germanic word Walhaz, and was originally used by the Anglo-Saxons to refer to the native Britons. In reference to the villages of Wales and Waleswood, S.O. Addy, in his A Glossary of Words Used in the Neighbourhood of Sheffield, p. 274, states "The Anglo-Saxon invaders or settlers called the old inhabitants or aborigines of this country wealas, or foreigners." See also, "Welsh" in Simpson, Jacqueline; Roud, Stephen (1989). Oxford English Dictionary. Clarendon Press. ISBN 0-19-210019-X. 
  12. ^ In an entry dated 827, the Anglo-Saxon Chronicle states "Egbert led an army against the Northumbrians as far as Dore, where they met him, and offered terms of obedience and subjection, on the acceptance of which they returned home" (transcription Архивирано 13 април 2018 на сајту Wayback Machine). Most sources (for example Vickers, Old Sheffield Town) state that the date given in the chronicle is incorrect, and that 829 is the more likely date for this event.
  13. ^ Fry, Plantagenet Somerset (1990). The Kings & Queens of England & Scotland. Grove Atlantic Press. стр. 11. ISBN 0-8021-1386-9. 
  14. ^ Hunter, Joseph (1819). „Sheffield under Roger de Busli and William de Lovetot”. Hallamshire: The History and Topography of the Parish of Sheffield in the County of York. Lackington, Hughes, Harding, Mayor, and Jones. стр. 24—29. 
  15. ^ „Markets history – 1700s and before”. Sheffield City Council. 30. 4. 2008. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 7. 10. 2008. 
  16. ^ Geoffrey Chaucer in The Reeve's Tale from his book The Canterbury Tales wrote: "Ther was no man, for peril, dorste hym touche. A Sheffeld thwitel baar he in his hose. Round was his face, and camus was his nose"
  17. ^ Hey, David (1997). „The Establishment of the Cutlers Company”. Ур.: Binfield, Clyde; Hey, David. Mesters to Masters: a History of the Company of Cutlers in Hallamshire. Oxford University Press. стр. 12—25. ISBN 0-19-828997-9. 
  18. ^ Leader, John Daniel (1880). Mary queen of Scots in captivity: a narrative of events from January 1569, to December, 1584, whilst George Earl of Shrewsbury was the guardian of the Scottish Queen. Leader & Sons. ISBN 1-177-40664-0. OCLC 57701910. 
  19. ^ Tweedale, Geoffrey (1986). „Metallurgy and Technological Change: A Case Study of Sheffield Specialty Steel and America, 1830–1930”. Technology and Culture. The Johns Hopkins University Press on behalf of the Society for the History of Technology. 27 (2): 189—222. JSTOR 3105143. doi:10.2307/3105143. 
  20. ^ Phillips, Helen L. (2004). „Boulsover, Thomas (1705–1788)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/53918. 
  21. ^ Southall, Aidan William (2000). „The transformation of the city: from the Feudal to the Capitalist mode of production, and on to the apocalypse”. The city in time and spaceСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Cambridge University Press. стр. 306–419. ISBN 0-521-78432-8. 
  22. ^ „History of Mayors & Lord Mayors in Sheffield”. sheffield.gov.uk. Приступљено 30. 5. 2020. 
  23. ^ Harrison, Samuel (1864). A complete history of the great flood at Sheffield on March 11 & 12, 1864. S. Harrison. ISBN 0-904293-01-7. OCLC 2905832. 
  24. ^ Orwell, George (1937). „Chapter 7”. The Road to Wigan Pier. Victor Gollancz Ltd. стр. 72. ISBN 0-905712-45-5. 
  25. ^ https://sites.google.com/site/rafnortonaerodrome/
  26. ^ Walton, Mary; Lamb, Joseph Percy (1980). Raiders over Sheffield: the story of the air raids of 12th & 15th December 1940. Sheffield City Libraries. ISBN 0-900660-55-4. OCLC 7273086. 
  27. ^ Taylor, Ian R.; Evans, Karen; Fraser, Penny (1996). „The catastrophic decline of Sheffield's industrial district”. A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England : a study in Manchester and Sheffield. Taylor & Francis. стр. 63—72. ISBN 0-415-13829-9. 
  28. ^ „SI (Chris Knight, Keith Tyssen and Brett Payne) with Keiko Mukaide 'Cutting Edge', 2006”. Public Art Research Archive. Sheffield Hallam University. Архивирано из оригинала 16. 3. 2011. г. Приступљено 15. 3. 2007. 
  29. ^ „£55m flood scheme plans backed”. BBC News. 17. 9. 2014. Архивирано из оригинала 6. 1. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2019. 
  30. ^ „Foreword | Protecting Sheffield from Flooding”. www.floodprotectionsheffield.com. Архивирано из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2019. 
  31. ^ „River Don Catchment Flood Management Plan” (PDF). assets.publishing.service.gov.uk. децембар 2010. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 1. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2019. 
  32. ^ Kirby, Dean (17. 10. 2015). „Sheffield residents are involved bitter row with the council over tree-felling”. The Independent. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015. 
  33. ^ „New trees take root on Sheffield highways”. Sheffield News Room. Sheffield News Room. Архивирано из оригинала 7. 2. 2018. г. Приступљено 6. 2. 2018. 
  34. ^ Price, David (2008). „Blunkett and the Socialist Republic of South Yorkshire”. Sheffield Troublemakers: Rebels and Radicals in Sheffield History. Phillimore & Co. Ltd. стр. 149—160. ISBN 978-1-86077-569-7. 
  35. ^ „Introducing Museums Sheffield”. Museums Sheffield website. Sheffield Galleries & Museums Trust. Архивирано из оригинала 21. 6. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2009. 
  36. ^ „About SIMT”. Sheffield Industrial Museums Trust website. Sheffield Industrial Museums Trust. Архивирано из оригинала 14. 8. 2010. г. Приступљено 15. 7. 2010. 
  37. ^ Harston, Jonathan G. „Sheffield Parliamentary Boundary Review”. MDFS. Jonathan G. Harston. Архивирано из оригинала 29. 12. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  38. ^ Harston, Jonathan G. (2005). „The borders of Sheffield from 1843 to 1994”. MDFS. Архивирано из оригинала 27. 3. 2006. г. Приступљено 26. 12. 2005. 
  39. ^ „Greenstructure and Urban Planning – Case Study – Sheffield, UK”. Greenstructures and Urban Planning. European Cooperation in the field of Scientific and Technical Research. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. Приступљено 17. 7. 2010. 
  40. ^ „A Short History of Sheffield” (PDF). Sheffield City Council. Sheffield City Council. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 8. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  41. ^ It is often stated that Sheffield is built on seven hills (for an example, see George Orwell's The Road to Wigan Pier). However, a study by J.G.Harston Архивирано 25 фебруар 2011 на сајту Wayback Machine found there to be eight.
  42. ^ Meierhans, Jennifer (19. 3. 2017). „Where is England's steepest street?”. BBC News. Архивирано из оригинала 19. 3. 2017. г. Приступљено 19. 3. 2017. 
  43. ^ Beer, A. R. (2000). „Sheffield Metropolitan District – Major Greenspace and other Land Use Statistics”. Greenstructure and Greenspace in Urban Planning. Map21 Ltd. Архивирано из оригинала 4. 1. 2008. г. Приступљено 19. 7. 2009. 
  44. ^ „Gardens and Open Spaces”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 28. 9. 2009. 
  45. ^ Barbosa, O; Tratalos, Jamie A.; Armsworth, Paul R.; Davies, Richard G.; Fuller, Richard A.; Johnson, Pat; Gaston, Kevin J. (2007). „Who benefits from access to green space? A case study from Sheffield, UK.”. Landscape and Urban Planning. 83 (2–3): 187—195. doi:10.1016/j.landurbplan.2007.04.004. 
  46. ^ „About Us – Trees & Woodlands Section”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено 21. 7. 2009. 
  47. ^ „New village officer will boost rural communities”. Peak District National Park Authority. 22. 6. 2009. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2009. 
  48. ^ а б „North East England: climate”. Met Office. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  49. ^ „Record breaking heat-wave July 2019” (PDF). Met Office. Met Office. 25. 7. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 1. 8. 2019. 
  50. ^ „Sheffield 1981–2010 averages”. Met Office. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 23. 10. 2015. 
  51. ^ „1982 temperature”. KNMI. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2011. 
  52. ^ „2010 temperature”. UKMO. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2011. 
  53. ^ „Coldest night in Sheffield’s winter marked last month”. Sheffield Telegraph. Sheffield Telegraph. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 29. 4. 2018. 
  54. ^ „Sheffield 1981–2010 averages”. Met Office. Приступљено 26. 4. 2018. 
  55. ^ „Sheffield extreme values”. KNMI. Приступљено 8. 11. 2011. 
  56. ^ „Sheffield 1981–2010 mean maximum and minimum values”. KNMI. Приступљено 31. 12. 2017. 
  57. ^ „Monthly weather forecast and Climate – Sheffield, United Kingdom”. Weather Atlas. Приступљено 23. 9. 2019. 
  58. ^ Boon, Gaynor. „Whatever the Weather Changing Climate Changing Cultures” (PDF). Museums Sheffield. Приступљено 13. 8. 2010. [мртва веза]
  59. ^ „Sheffield's Carbon Footprint”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 4. 5. 2009. г. Приступљено 16. 9. 2009. 
  60. ^ „Sheffield Is My Planet”. Sheffield Is My Planet. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 15. 7. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2010. 
  61. ^ а б „Green Belt Review”. www.sheffield.gov.uk. Архивирано из оригинала 22. 3. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  62. ^ „Adopted Sheffield Local Plan”. www.sheffield.gov.uk. Архивирано из оригинала 22. 3. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  63. ^ „Sheffield's Ward Boundaries”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 3. 11. 2005. г. Приступљено 29. 12. 2005. 
  64. ^ „Types of Elections”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2009. 
  65. ^ „Sheffield District: Total Population”. A Vision of Britain Through Time. Great Britain Historical GIS Project. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. Приступљено 16. 8. 2009. 
  66. ^ United Kingdom Census 2001. „Sheffield (Local Authority)”. Office for National Statistics. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 11. 7. 2007. 
  67. ^ „Usual Resident population: Census 2001, Key statistics for urban areas”. Office for National Statistics. Архивирано из оригинала (XLS File) 28. 6. 2011. г. 
  68. ^ „2011 Census: Religion, local authorities in England and Wales”. United Kingdom Census 2011. Office for National Statistics. Архивирано из оригинала 26. 1. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2012. 
  69. ^ „Mid-2005 Population Estimates; Quinary age groups and sex for Primary Care Organisations (PCOs) for England; estimated resident population (experimental). On boundaries as of 1 October 2006”. National Statistics. Office for National Statistics. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 2. 4. 2007. 
  70. ^ „Population estimates for UK, England and Wales, Scotland and Northern Ireland”. National Statistics Online. Office for National Statistics. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 22. 7. 2009. 
  71. ^ а б в Baldwin, John; Bottoms, A.E; Walker, Monica A. (1976). The urban criminal: a study in Sheffield. Social science paperbacks. 159. Taylor & Francis. стр. 47. ISBN 978-0-422-74870-4. 
  72. ^ Binfield, Clyde, ур. (1993). The History of the City of Sheffield, 1843–1993: Society. 2. Sheffield Academic Press. стр. 5. ISBN 978-1-85075-431-2. 
  73. ^ Burgoyne, Jacqueline Lesley; Clark, David (1984). Making a go of it: a study of stepfamilies in Sheffield. Routledge. стр. 45. ISBN 978-0-7102-0318-2. 
  74. ^ Hampton, William A. (1970). Democracy and community: a study of politics in Sheffield. Oxford University Press. стр. 28. ISBN 0-19-215321-8. 
  75. ^ а б Taylor, Ian R.; Evans, Karen; Fraser, Penny (1996). A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England : a study in Manchester and SheffieldСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. International library of sociology. Routledge. стр. 28, 87–88. ISBN 978-0-415-13828-4. 
  76. ^ а б Mann, Peter H. (1965). An approach to urban sociology. International library of sociology and social reconstruction (2nd изд.). Taylor & Francis. стр. 91. ISBN 978-0-7100-3453-3. 
  77. ^ „Wealth hotspots 'outside London'”. BBC News. 7. 7. 2004. Архивирано из оригинала 11. 7. 2010. г. Приступљено 4. 1. 2010. 
  78. ^ „Sheffield 'hotbed' for investment”. BBC News. 6. 11. 2005. Архивирано из оригинала 6. 3. 2011. г. Приступљено 4. 1. 2010. 
  79. ^ „Metamorphosis of The Moor”. Sheffield Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 1. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  80. ^ „Office for National Statistics GVA figures 2006, released 2008” (PDF). Office for National Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2009. г. Приступљено 13. 8. 2010. 
  81. ^ „Office for National Statistics GVA figures 2007, released 2009” (PDF). Office for National Statistics. децембар 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  82. ^ UK Cities Monitor 2008. Cushman & Wakefield. 2008. 
  83. ^ There are numerous sources showing the international reputation of Sheffield for metallurgy, and in particular steel and cutlery manufacture. Some examples are: the Oxford English Dictionary, which begins its entry for Sheffield, "The name of a manufacturing city of Yorkshire, famous for cutlery"; and the Encyclopædia Britannica, which in its entry for "Sheffield" states that by 1830 Sheffield had earned "recognition as the world centre of high-grade steel manufacture". David Hey in the preface to his 1997 book Mesters to Masters: A History of the Company of Cutlers in Hallamshire. (Oxford University Press, ISBN 0-19-828997-9) states "It (Sheffield) was known for its cutlery wares long before the incorporation of the Cutlers' Company in 1624, and long before it acquired an international reputation as the steel capital of the world."
  84. ^ а б „Made in Great Britain, Series 1, Steel”. BBC. Архивирано из оригинала 28. 3. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2019. 
  85. ^ Mezenin, N. (1972). „Huntsman”. Metallurgist. Springer. 16 (7): 510—512. doi:10.1007/BF00731738. 
  86. ^ „Harry Brearley 1871–1948”. Tilt Hammer. Архивирано из оригинала 21. 11. 2006. г. Приступљено 30. 12. 2006. 
  87. ^ Llewellyn, D.T.; Hudd, Roger C. (1998). Steels: metallurgy and applicationsСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Butterworth-Heinemann. стр. 196–290. ISBN 0-7506-3757-9. 
  88. ^ Rae, Bob (25. 1. 2008). „Hi-tech centre celebrates a year of success”. The Star. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 21. 7. 2009. 
  89. ^ „The AMP”. Advanced Manufacturing Park website. Advanced Manufacturing Park. Архивирано из оригинала 2. 5. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2013. 
  90. ^ „History: 19th century”. Sheffield Forgemasters International. Архивирано из оригинала 23. 8. 2010. г. Приступљено 26. 8. 2010. 
  91. ^ „Overview – Sheffield Forgemasters International Ltd.”. Sheffield Forgemasters International. Архивирано из оригинала 23. 8. 2010. г. Приступљено 26. 8. 2010. 
  92. ^ „Steel forgings, steel castings and engineering solutions”. Sheffield Forgemasters International. Архивирано из оригинала 23. 8. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  93. ^ Taylor, Ian R.; Evans, Karen; Fraser, Penny (1996). „Shop 'Til You Drop: The 'Nice Shops' and the Markets in Manchester and Sheffield”. A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England: a study in Manchester and Sheffield. Taylor & Francis. стр. 115—162. ISBN 0-415-13829-9. 
  94. ^ „Old market site to come down by end of the year”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2014. 
  95. ^ „Retail Footprint 2010 reveals Britain's shopping successes and strugglers”. CACI Ltd. 21. 5. 2010. Архивирано из оригинала 18. 6. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  96. ^ Pierce, Morris A. (1996). „Sheffield Heat and Power”. District Energy in Great Britain. World Wide Web Virtual Library for District Energy. Архивирано из оригинала 21. 4. 2009. г. Приступљено 19. 7. 2009. 
  97. ^ „Facts & Figures”. Veolia Environmental Services website. Veolia Environmental Services. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 6. 8. 2009. 
  98. ^ Newton-Syms, Ellie (11. 3. 2014). „Sheffield City Region Enterprise Zone announces expansion plans”. The Business Desk. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2015. 
  99. ^ „International Links”. Sheffield City Council. Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2010. 

Спољашње везе

Шефилд на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за градове у Енглеској је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шефилд&oldid=23166122”