Холокауст у Пољској — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање
Ред 62: Ред 62:


=== Аушвиц-Биркенау ===
=== Аушвиц-Биркенау ===
[[Датотека:Birkenau_Inmates_heading_towards_the_barracks_in_the_camp.jpg|лево|мини|Затвореници [[Логор Аушвиц|Аушвиц II –Биркенау]]]]
[[Логор Аушвиц|Концентрациони логор Аушвиц]] био је највећи од немачких нацистичких центара за истребљење. Налазиo се у [[Гау Горња Шлезија|Гау Горњој Шлезији]] (тада део [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]]) и {{Convert|40|mi|km|order=flip}} западно од [[Краков|Кракова]].<ref>{{Citation|title=Auschwitz: The Nazi Solution|last=Andrew Rawson|publisher=Pen and Sword|year=2015|page=121|url=https://books.google.com/books?id=hTagBwAAQBAJ&q=Auschwitz+forty+miles|isbn=978-1473827981}}</ref> Огромна већина затвореника који су тамо депортовани убијена је неколико сати након доласка.<ref name="auschwitz.org/jews">{{Cite web|url=http://auschwitz.org/en/history/categories-of-prisoners/jews-in-auschwitz/auschwitz-as-a-center-for-the-extermination-of-the-jews|title=Auschwitz as a center for the extermination of the Jews|last=Memorial and Museum|date=2015|website=Jews in Auschwitz|publisher=Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20160320095238/http://auschwitz.org/en/history/categories-of-prisoners/jews-in-auschwitz/auschwitz-as-a-center-for-the-extermination-of-the-jews|archive-date=March 20, 2016|url-status=live|access-date=April 13, 2015|quote=Countries of origin, Selection in the camp, Treatment.}}</ref> Логор је био локација првих сталних [[Gasna komora|гасних комора]] у марту 1942. године. Истребљење Јевреја са [[Циклон Б|циклоном Б]] као агентом за убиство почело је у јулу.<ref>{{Citation|title=The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum|url=http://dx.doi.org/10.2307/j.ctv1850gq9.19|publisher=Berghahn Books|date=2019-09-01|accessdate=2022-05-28|pages=193–214|first=Dominic|last=Williams|first2=Isabel|last2=Wollaston}}</ref> У Биркенауу су следеће године изграђене четири инсталације за убијање (свака која се састоји од гардеробе, више гасних комора и [[Инфламација (антропологија)|крематоријума у индустријском обиму]]).<ref name="gascamp">{{Cite web|url=http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/gascamp.html|title=Gassing Victims in the Holocaust: Background & Overview|last=Institut Fuer Zeitgeschicthe (Institute for Contemporary History)|year=1992|website=Extermination camps in occupied Poland|publisher=Jewish Virtual Library|location=Munich, Germany|archive-url=https://web.archive.org/web/20150529061418/http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/gascamp.html|archive-date=May 29, 2015|url-status=live}}</ref> Крајем 1943. Биркенау је био ангажован у убиствима индустријских размера, са четири такозвана „бункера“ (укупно преко десетак гасних комора) која су радила даноноћно.<ref>{{Citation|title=The Fallacy of Race and the Shoah|authors=Naomi Kramer, Ronald Headland|page=254|url=https://books.google.com/books?id=sg6pDAAAQBAJ&q=Killing+facilities+extended|publisher=University of Ottawa Press|year=1998|isbn=978-0776617121}} ''Also in:'' {{Citation|title=The Destruction of the European Jews|last=Raul Hilberg|pages=948–949|publisher=Yale University Press|year=2003|isbn=978-0300095920|url=https://books.google.com/books?id=HinIpmliz2MC&q=barely+175%2C000+Jews}}</ref> До 6.000 људи је тамо убијано гасом и кремирано сваког дана, након немилосрдног 'процеса селекције' у ''Јуденрампеу''.<ref>{{Cite web|url=http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005220|title=Holocaust Encyclopedia – Gassing Operations|publisher=United States Holocaust Memorial Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20150208103605/http://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005220|archive-date=February 8, 2015|url-status=live|access-date=June 15, 2015}}</ref><ref name=":6">{{Cite journal|last=Otlewska|first=Anna|last2=Adamiak|first2=Justyna|last3=Gutarowska|first3=Beata|date=2015|title=Clone-based comparative sequence analysis of 16S rRNA genes retrieved from biodeteriorating brick buildings of the former Auschwitz II–Birkenau concentration and extermination camp|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.syapm.2014.09.003|journal=Systematic and Applied Microbiology|volume=38|issue=1|pages=48–55|doi=10.1016/j.syapm.2014.09.003|issn=0723-2020}}</ref> Само око 10 одсто депортованих из транспорта које је организовала Главна безбедносна канцеларија Рајха ([[Рајхсзихерхајтсхауптамт|РСХА]]) је регистровано и распоређено у касарне Биркенау.<ref name=":6" />Око 1.1 милион људи је убијено у Аушвицу.<ref name="piper/museum">{{Cite web|url=http://auschwitz.org/en/history/the-number-of-victims/number-of-deportees-by-ethnicity|title=Number of deportees by ethnicity|last=[[Franciszek Piper]]|date=2015|website=Ilu ludzi zginęło w KL Auschwitz. Liczba ofiar w świetle źródeł i badań, Oświęcim 1992, tables 14–27|publisher=Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20160919192817/http://auschwitz.org/en/history/the-number-of-victims/number-of-deportees-by-ethnicity|archive-date=September 19, 2016|url-status=live|access-date=April 14, 2015}}</ref> Једно милион су били Јевреји из целе Европе, укључујући 200.000 деце.<ref name="auschwitz.org/jews" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56671956|title=Auschwitz : a new history|last=Rees|first=Laurence|date=2005|publisher=Public Affairs|isbn=1-58648-303-X|location=New York|page=168-169|oclc=56671956}}</ref> Међу рег0истрованим 400.000 жртава (мање од једне трећине укупног броја долазака у Аушвиц) било је 140.000–150.000 Пољака нејевреја, 23.000 Цигана, 15.000 совјетских [[Ратни заробљеници|ратних заробљеника]] и 25 других.<ref name="piper/museum" /><ref>{{Citation|title=The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum|url=http://dx.doi.org/10.2307/j.ctv1850gq9.19|publisher=Berghahn Books|date=2019-09-01|accessdate=2022-05-28|pages=193–214|first=Dominic|last=Williams|first2=Isabel|last2=Wollaston}}</ref> Аушвиц је примио укупно око 300.000 Јевреја из окупиране Пољске,<ref>{{Citation|title=Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin|last=Timothy Snyder|publisher=Basic Books|year=2012|isbn=978-0465032976|page=314|url=https://books.google.com/books?id=maEfAQAAQBAJ&q=about+300%2C000+Polish|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180705225949/https://books.google.com/books?id=maEfAQAAQBAJ&q=about+300%2C000+Polish|archivedate=July 5, 2018}}</ref> отпремљених [[Возови Холокауста|у теретне возове]] из ликвидираних гета и транзитних логора,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/43869039|title=Auschwitz, 1270 to the present|last=Dwork|first=Deborah|date=1997|publisher=Norton|others=R. J. van Pelt|isbn=0-393-31684-X|edition=[1st ed.]|location=New York|page=336-337|oclc=43869039}}</ref> почевши од [[Беутхен Гхетто|Битома]] (15. фебруара 1942), [[Олкуш|Олкуша]] (три дана јуна), [[Отвоцк|Отвоцка]] (у августу), [[Ломжа (Гето)|Ломжа]] и [[Ћеханов|Ћеханова]] (новембар), <ref>{{Citation|title=The Scrolls of Auschwitz|authors=Ber Mark, Isaiah Avrech|publisher=Am Oved|year=1985|url=https://books.google.com/books?id=WjlnAAAAMAAJ&q=Ciechanow|pages=71, 260|id=Hometown of [[Roza Robota|Róża (Roza) Robota]].|isbn=9789651302527}}</ref> затим [[Краковски гето|Кракова]] (13. март 1943),<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/29471119|title=Anatomy of the Auschwitz death camp|date=1994|publisher=Published in association with the United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press|others=Israel Gutman, Michael Berenbaum, Mazal Holocaust Collection, United States Holocaust Memorial Museum, U.S. Holocaust Research Institute|isbn=0-253-32684-2|location=Bloomington|oclc=29471119}}</ref> гасне коморе и крематоријум Аушвиц-Биркенау дигнути су у ваздух 25. новембра 1944. у покушају да се униште докази о масовном убиству, по наређењу шефа СС [[Хајнрих Химлер|Хајнриха Химлера]].<ref>"Online Exhibitions: Give Me Your Children – Voices from the Lodz Ghetto". United States Holocaust Memorial Museum. Archived from the original on March 10, 2017.</ref>

=== Треблинка ===
[[File:Treblinka_uprising_(Ząbecki_1943).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Treblinka_uprising_(Z%C4%85becki_1943).jpg|мини|Треблинка II гори током устанка заробљеника, 2. август 1943: запаљена касарна и резервоар за гориво. Тајна фотографија Францишек Зонбецки]]


Пројектована и изграђена искључиво за истребљење интернираних, [[Логор Треблинка|Треблинка]] је била један од само три таква објекта која постоје; друга два су били Белжец и Собибор.<ref>{{Harvp|Browning|2004}}</ref> Сви они су били смештени у шумовитим пределима удаљеним од насељених центара и повезани са пољским железничким системом [[Грана линија|одвојком]]. Имали су преносиво ''СС'' особље.<ref name="Arad1999">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=YglnAAAAMAAJ|title=Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps|last=Arad|first=Yitzhak|publisher=Indiana University Press|year=1999|isbn=978-0-253-21305-1|pages=152–153|ref=none|author-link=Yitzhak Arad|orig-year=1987|archive-url=https://web.archive.org/web/20180705225949/https://books.google.com/books?id=YglnAAAAMAAJ|archive-date=July 5, 2018}}</ref> Пасоши и новац прикупљани су на „чување“ у благајни коју је поставио „Пут у рај“, ограђени пут који води у гасне коморе прерушене у заједничке тушеве. Непосредно иза су биле гробне јаме, ископане багером гусеничаром.<ref name="Smith103">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HBc7AwAAQBAJ&q=Himmelstrasse|title=Treblinka Survivor: The Life and Death of Hershl Sperling|last=Smith|first=Mark S.|publisher=The History Press|year=2010|isbn=978-0-7524-5618-8|pages=103–107|access-date=April 9, 2015|via=Google Books preview}}</ref><ref>''See Smith's book excerpts at:'' [http://www.holocaustresearchproject.org/survivor/sperling.html Hershl Sperling: Personal Testimony] by David Adams</ref> Налази се {{Convert|50|mi|order=flip}} североисточно од [[Варшава|Варшаве]],<ref>{{Cite journal|last=Obuchowski|first=Chester W.|last2=Steiner|first2=Jean-François|date=1967|title=Treblinka|url=http://dx.doi.org/10.2307/40121579|journal=Books Abroad|volume=41|issue=2|pages=179|doi=10.2307/40121579|issn=0006-7431}}</ref> Треблинка је постала оперативна 24. јула 1942, након тромесечне изградње [[Принудни рад под немачком влашћу током Другог светског рата|принудног рада]] од стране протераних из Немачке.<ref>Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), chapt. 3:1, p. 77.</ref> Отпремање Јевреја из главног [[Варшава|града Пољске]] – план познат као ''[[Гроссактион Варшава (1942)|Großaktion Warschau]]'' – почео је одмах.<ref>{{Cite journal|last=Corni|first=Gustavo|date=2017|title=Displaced Persons at Home: Refugees in the Fabric of Jewish Life in Warsaw September 1939—July 1942. By Lea Prais . Trans. Naftali Greenwood . The International Institute for Holocaust Research. Center for Research on the Holocaust in Poland. Jerusalem: Yad Vashem, 2015. 518 pp. Notes. Bibliography. Glossary. Indexes. Photographs. Figures. Tables. $43.50, hardbound.|url=http://dx.doi.org/10.1017/slr.2017.105|journal=Slavic Review|volume=76|issue=2|pages=523–524|doi=10.1017/slr.2017.105|issn=0037-6779}}</ref><ref>{{Citation|title=The Polish underground reports the liquidation of the Warsaw ghetto|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315833279-38|publisher=Routledge|date=2013-11-04|accessdate=2022-05-28|isbn=978-1-315-83327-9|pages=151–151}}</ref><ref>{{Citation|title=3. November 1940– July 1942: The Ghetto, First Stages|url=http://dx.doi.org/10.1515/9781618115102-005|publisher=Academic Studies Press|date=2019-12-31|accessdate=2022-05-28|pages=17–34}}</ref> Током два месеца лета 1942, око 254.000 логораша [[Варшавски гето|Варшавског гета]] је истребљено у Треблинки (по неким другим подацима, најмање 300.000).<ref>{{Citation|title=The Warsaw Ghetto Uprising|url=http://dx.doi.org/10.1057/9781137000613.0005|publisher=Palgrave Macmillan|accessdate=2022-05-28}}</ref> По доласку, транспортовани су морали да се скину, а затим мушкарци{{Spaced en dash}}следе жене и деца{{Spaced en dash}}су присиљени у коморе са двоструким зидовима и убијени у серијама од 200, уз употребу издувних гасова произведених од мотора резервоара.<ref name="JVL-Reinhard5">{{Cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/reinhard.html#5|title=The Construction of the Treblinka Extermination Camp|last=McVay, Kenneth|year=1984|website=Yad Vashem Studies, XVI|publisher=Jewish Virtual Library.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905055409/http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/reinhard.html#5|archive-date=September 5, 2015|url-status=live|access-date=November 3, 2013}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Düsseldorf|first=LG|date=2015|title="LTE Zuhause"|url=http://dx.doi.org/10.7328/jurpcb20153010159|journal=JurPC|pages=7–7|doi=10.7328/jurpcb20153010159|issn=1615-5335}}</ref><ref>{{Citation|title=THE JEWS OF THE GENERAL GOVERNMENT, SEPTEMBER 1939–JUNE 1941:|url=http://dx.doi.org/10.2307/j.ctv3dnq8z.6|publisher=Indiana University Press|accessdate=2022-05-28|pages=7–15}}</ref> Гасне коморе, обновљене од цигле и проширене током августа-септембра 1942, биле су способне да убију 12.000 до 15.000 жртава сваког дана,<ref name="Ainsztein">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=L-1mAAAAMAAJ&q=%22Treblinka+25%2C000%22|title=Jewish Resistance in Nazi-Occupied Eastern Europe|last=Ainsztein, Reuben|publisher=University of Michigan (reprint)|year=2008|isbn=978-0-236-15490-6|page=917|access-date=December 21, 2013|orig-year=1974|archive-url=https://web.archive.org/web/20160503040505/https://books.google.com/books?ei=XWW2UrfyGNjtoASaw4HgDA&id=L-1mAAAAMAAJ&dq=Treblinka+maximum+gassing+capacity&focus=searchwithinvolume&q=%22Treblinka+25,000%22|archive-date=May 3, 2016|via=Google Books snippet view}}</ref> са максималним капацитетом од 22.000 погубљења у двадесет и пет сати.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/628024|title=A history of Europe in the twentieth century|last=Sumler|first=David E.|date=1973|publisher=Dorsey Press|isbn=0-256-01421-3|location=Homewood, Ill.|oclc=628024}}</ref> Мртви су у почетку сахрањивани у великим масовним гробницама, али се смрад тела у распадању осећао на удаљености до десет километара.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/812924949|title=History vs. apologetics : the Holocaust, the Third Reich, and the Catholic Church|last=Cymet|first=David|date=2010|publisher=Lexington Books|isbn=978-0-7391-3295-1|location=Lanham, Md.|oclc=812924949}}</ref> Као резултат тога, нацисти су почели да спаљују тела на отвореним решеткама направљеним од бетонских стубова и железничких шина.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/24010418|title="The Good old days" : the Holocaust as seen by its perpetrators and bystanders|date=1991|others=Ernst Klee, Willi Dressen, Volker Riess|isbn=0-02-917425-2|edition=1st American ed|location=New York|oclc=24010418}}</ref> Број људи убијених у Треблинки за отприлике годину дана креће се од 800.000 до 1.200.000, без тачних података.<ref name=":7">Kopówka, Edward; Rytel-Andrianik, Paweł (2011). ''Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3'' [''Treblinka II – Obóz zagłady''] (PDF). ''Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5]'' (in Polish). Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The Drohiczyn Scientific Society]. ISBN <bdi>978-83-7257-496-1</bdi>. With list of Catholic rescuers of Jews imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars. Archived from the original (PDF) on October 10, 2014. Retrieved January 9, 2014 – via PDF direct download 20.2 MB.</ref><ref>{{Citation|title=1. Die polnischen Juden im Holocaust, 1939 – 1942|url=http://dx.doi.org/10.17104/9783406707032-14|publisher=Verlag C.H.BECK oHG|date=2017|accessdate=2022-05-28|pages=14–27|first=Stephan|last=Lehnstaedt}}</ref> Логор је затворио Глобочник 19. октобра 1943, убрзо након [[Логор Треблинка|устанка]] затвореника у Треблинци<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/45729008|title=Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps|last=Arad|first=Yitzhak|date=1999|publisher=Indiana University Press|isbn=0-585-27817-2|location=Bloomington, Ind.|page=375|oclc=45729008}}</ref> са скоро завршеном убилачком операцијом Рајнхарт.<ref name=":7" />

=== Белзец ===


[[File:German_ID_issued_to_a_worker_who_was_posted_to_the_Malkinia_train_station_near_Treblinka.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:German_ID_issued_to_a_worker_who_was_posted_to_the_Malkinia_train_station_near_Treblinka.jpg|мини|Немачка лична карта издата раднику који је послат на железничку станицу Малкинија код Треблинке]]








Ред 87: Ред 104:
== Извори ==
== Извори ==
<references />
<references />

== Цитирани радови ==

* {{cite book|title=Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps|title-link=Belzec, Sobibor, Treblinka|last=Arad|first=Yitzhak|publisher=Indiana University Press|year=1999|isbn=978-0-253-34293-5|location=Bloomington and Indianapolis|author-link=Yitzhak Arad|orig-year=1987}}
* {{cite journal|last=Bogner|first=Nahum|year=2012|title=The Convent Children. The Rescue of Jewish Children in Polish Convents During the Holocaust|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%202308.pdf|publisher=Shoah Resource Center|pages=41–44|archive-url=https://web.archive.org/web/20120217083434/http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%202308.pdf|archive-date=February 17, 2012|via=direct download, 45.2 KB|url-status=bot: unknown}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=d9Wg4gjtP3cC|title=The Origins of the Final Solution : The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939&nbsp;– March 1942|last=Browning|first=Christopher|publisher=Random House / William Heinemann; University of Nebraska Press 2007 [2004]|others=With contributions by Jürgen Matthäus|year=2004|isbn=978-0-8032-0392-1|series=Comprehensive History of the Holocaust|location=London|author-link=Christopher Browning|via=Google Books preview}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=vkLTSB7NHwgC|title=Rethinking Poles and Jews: Troubled Past, Brighter Future|last1=Cherry|first1=Robert D.|last2=Orla-Bukowska|first2=Annamaria|publisher=Rowman & Littlefield|year=2007|isbn=978-0-7425-4666-0|author-link1=Robert D. Cherry|author-link2=Annamaria Orla-Bukowska}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=GIujK0VqWGIC&q=Holocaust,+Poland|title=Survivors of the Holocaust in Poland: A Portrait Based on Jewish Community Records, 1944–1947|last=Dobroszycki|first=Lucjan|publisher=[[Yivo]] Institute for Jewish Research, M.E. Sharpe|year=1994|isbn=978-1-56324-463-6|page=164|author-link=Lucjan Dobroszycki}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=a12WB1iknWwC&q=Holocaust,+Poland|title=Facing a Holocaust: The Polish Government-in-exile and the Jews, 1943–1945|last=Engel|first=David|publisher=UNC Press Books|year=1993|isbn=978-0-8078-2069-8|page=317|author-link=David Engel (historian)|via=Google Books preview}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=hCw6v0TFhdMC&q=%22Poland+opened+its+gates+to+Jewish+emigration.%22&pg=PA70|title=Immigration from Poland|last1=Hakohen|first1=Devorah|work=Immigrants in turmoil: mass immigration to Israel and its repercussions in the 1950s and After|publisher=Syracuse University Press, 325 pages|year=2003|isbn=978-0-8156-2969-6}}
* {{cite book|url=http://echomatkibozejniepokalaniepoczetej.com/embnp/pages/assets/files/2011-09/dam_ime_na_wieki.pdf|title=Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3|last1=Kopówka|first1=Edward|last2=Rytel-Andrianik|first2=Paweł|work=Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5]|publisher=Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The [[Drohiczyn]] Scientific Society]|year=2011|isbn=978-83-7257-496-1|language=pl|trans-title=Treblinka II – Obóz zagłady|id=With list of Catholic [[Polish Righteous among the Nations|rescuers of Jews]] imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars|author-link1=Edward Kopówka|access-date=January 9, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141010231757/http://echomatkibozejniepokalaniepoczetej.com/embnp/pages/assets/files/2011-09/dam_ime_na_wieki.pdf|archive-date=October 10, 2014|via=PDF direct download 20.2 MB|url-status=dead}}
* {{cite book|url=https://archive.org/details/outofinferno00rela|title=Out of the Inferno: Poles Remember the Holocaust|last=Lukas|first=Richard C.|publisher=[[University Press of Kentucky]]|year=1989|isbn=978-0-8131-1692-1|page=[https://archive.org/details/outofinferno00rela/page/13 13]|quote=The estimates of Jewish survivors in Poland.|author-link=Richard C. Lukas|url-access=registration}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Lv1mAAAAMAAJ&q=editions:lC7HhINUjXIC%20Google|title=The forgotten Holocaust: the Poles under German occupation, 1939–1944|last=Lukas|first=Richard C.|publisher=Hippocrene Books|year=2001|isbn=978-0-7818-0901-6}}
* {{cite book|url=http://niniwa2.cba.pl/polska_1939_1945.htm|title=Poland 1939–1945. Casualties and the victims of repressions under the Nazi and the Soviet occupations|last1=Materski|first1=Wojciech|last2=Szarota|first2=Tomasz|work=(excerpts online)|publisher=[[Institute of National Remembrance]] (IPN)|year=2009|isbn=978-83-7629-067-6|at=Hardcover, 353 pages|trans-title=Polska 1939–1945. Straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami|id=With a Foreword by [[Janusz Kurtyka]] (IPN); and expert contributions by Waldemar Grabowski, [[Franciszek Piper]], and [[Andrzej Krzysztof Kunert]].|author-link2=Tomasz Szarota|archive-url=https://web.archive.org/web/20120331102155/http://niniwa2.cba.pl/polska_1939_1945.htm|archive-date=March 31, 2012|url-status=dead}}
* [[Bogdan Musiał|Musiał, Bogdan]] (ed.), "Treblinka — ein Todeslager der Aktion Reinhard", in: ''Aktion Reinhard — Die Vernichtung der Juden im Generalgouvernement'', Osnabrück 2004, pp.&nbsp;257–281.
* {{cite book|url=https://archive.org/details/catholicchurchho00phay|title=The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965|last=Phayer|first=Michael|publisher=Indiana University Press|year=2000|isbn=978-0253214713|pages=[https://archive.org/details/catholicchurchho00phay/page/113 113], 117–120, 250|quote=Dobraczynski Getter.|url-access=registration}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=hC0-dk7vpM8C&q=Holocaust,+Poland&pg=PA1|title=Poland's Holocaust: Ethnic Strife, Collaboration with Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918–1947|last=Piotrowski|first=Tadeusz|publisher=[[McFarland & Company]]|year=1998|isbn=978-0-7864-0371-4|location=Jefferson, NC|oclc=37195289|author-link=Tadeusz Piotrowski (sociologist)}}
* Paulsson, Gunnar S. ''Secret City: The Hidden Jews of Warsaw, 1940–1945''. New Haven: Yale University Press, 2002, {{ISBN|978-0-300-09546-3}}
* Sterling, Eric; Roth, John K. (2005), [https://books.google.com/books?id=ywZG1TwqHwoC&pg=PA1&dq=Holocaust,+Poland&sig=ACfU3U3SHEY0Dt1Vt9iljEqxBuu-SeBpKg Life in the Ghettos During the Holocaust.] Syracuse University Press, 356 pages.
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=OB1nAwAAQBAJ&q=170%2C000+people+Sobib%C3%B3r|title=Sobibor: A History of a Nazi Death Camp|last=Schelvis|first=Jules|publisher=Bloomsbury Publishing|year=2014|isbn=978-1-4725-8906-4|page=110|author-link=Jules Schelvis|orig-year=2007}}

== Додатна литература ==

* {{cite book|title=Relations Between Jews and Poles During the Holocaust: The Jewish Perspective|last1=Ben-Sasson|first1=Havi|date=2017|publisher=Yad Vashem|isbn=978-965-308-524-4|location=Jerusalem|language=en|author-link1=Havi Dreifuss}}

== Спољашње везе ==

* [https://www.yadvashem.org/research/research-projects/holocaust-poland.html Center for Research on the Holocaust in Poland]

[[Категорија:Историја Пољске у новом веку]]
[[Категорија:Историја Пољске у новом веку]]
[[Категорија:Други светски рат]]
[[Категорија:Други светски рат]]

Верзија на датум 28. мај 2022. у 18:36

Холокауст у Пољској
Горе, у смеру казаљке на сату: Варшавски гето гори, мај 1943 • Пуцање Ајнзацгрупе на жене из Мизочког гета, 1942 • Одабир људи за директно слање у гасну комору одмах по њиховом доласку у логор Логор Аушвиц • Јевреји заробљени у устанку у Варшавском гету одведени на Umschlagplatz од стране [ [Вафен-СС]] • Деца из гета у Лођудепортована у логор смрти Хелмно, 1942.
Мапа холокауста у окупираној Пољској током Другог светског рата са шест логора смрти обележених белим лобањама у црним квадратима: Аушвиц, Белзец, Хелмно, Мајданек, Собибор и Треблинка; као и удаљена места масовних убистава у Броној гори, Понари, Полонки и другим. Означени са Давидовом звездом су одабрани велики пољски градови са гетима за истребљење. Пуна црвена линија означава Нацистичко-совјетску границу – почетну тачку за Операцију Барбароса из 1941. године.
Преглед
Раздобљесептембар 1939 – април 1945
ТериторијаОкупирана Пољска, такође данашња Западна Украјина и Западна Белорусија између осталих
Главни извршиоци
ЈединицеSS-Totenkopfverbände, Ајнзацгрупе, Орднунгсполицај, Trawnikimänner, Белоруска домобрана, Украјинска устаничка армија, Литвански батаљони ТДА, Ypatingasis būrys[1][2][3] Вермахт
Убијено3,000,000 пољских јевреја[4]
Преживели157,000–375,000 у Совјетском Савезу[5]
50.000 ослобођено из нацистичких концентрационих логора[6]
30,000–60.000 се крије[6]
Оружани отпор
Јеврејски устанциБенђин, Бјалисток, Аушвиц, Ченстохова, Лахва , Луцк, Минск, Мизоч, Пинск, Поњатова, Собибор, Сосновјец, Треблинка, Варшава, Вилњус

Холокауст у Пољској био је део холокауста широм Европе који је организовао Трећи рајх, који се догодио Пољској под немачком окупацијом. Током геноцида, убијено је три милиона пољских Јевреја,[7] половина свих Јевреја убијених током Холокауста.

Холокауст у Пољској обележила је изградња логора смрти од стране Трећег рајха, немачка употреба гасних комбија и масовна пуцњава од стране немачких трупа и њихових украјинских и литванских помоћника. Логори истребљења су играли централну улогу у истребљивању како пољских Јевреја,[8] тако и Јевреја које је Немачка транспортовала у смрт из западне и јужне Европе.

Сваки огранак софистициране немачке бирократије био је укључен у процес убијања, од унутрашњих послова и министарстава финансија до немачких фирми и државних железница.[9][10] Приближно 98 посто јеврејског становништва Пољске коју су окупирали нацисти током Холокауста је убијено.[11] Око 350.000 пољских Јевреја преживело је рат; већина преживелих никада није живела у Пољској коју су окупирали нацисти, али је живела у совјетској окупираној зони Пољске током 1939. и 1940. и побегла или су их Совјети евакуисали даље на исток да би избегли немачко напредовање 1941. године.

Од преко 3.000.000 пољских Јевреја депортованих у нацистичке концентрационе логоре, само око 50.000 је преживело.

Позадина

Главни чланци: Окупација Пољске (1939–1945), Нацистички злочини против пољског народа и Ратни злочини у окупираној Пољској током Другог светског рата

Након инвазије на Пољску 1939. године, у складу са тајним протоколом пакта Молотов-Рибентроп,[12] Трећи рајх и Совјетски Савез поделили су Пољску на окупационе зоне. Велика подручја западне Пољске су припојена Немачкој.[13] Отприлике 52% територије Пољске, углавном погранично подручје Креси — насељено између 13,2 и 13,7 милиона људи,[13][14] укључујући 1.300.000 Јевреја — анектирано је Совјетском Савезу.[15][16] Процењује се да је 157.000 до 375.000 пољских Јевреја или побегло у Совјетски Савез или су их совјетске власти депортовале на исток.[17] За неколико месеци, пољски Јевреји у совјетској зони који су одбили да се закуну на верност депортовани су дубоко у совјетску унутрашњост заједно са етничким Пољацима. Број депортованих пољских Јевреја се процењује на 200.000–230.000 мушкараца, жена и деце.[18][19]

Обе окупационе силе биле су непријатељски расположене према постојању суверене пољске државе.[20] Међутим, совјетско поседовање је било кратког века јер су услови нацистичко-совјетског пакта, потписаног раније у Москви, прекршени када је немачка војска напала совјетску окупациону зону 22. јуна 1941.(види карту). Од 1941. до 1943. цела Пољска је била под контролом Немачке.[21] Полуколонијална Општа влада, успостављена у централној и југоисточној Пољској, чинила је 39 процената окупиране пољске територије.[22]

Нацистичка политика гетоизације

Главни чланци: Нацистичка гета, Списак јеврејских гета у Пољској под немачком окупацијом и Intelligenzaktion

Пре Другог светског рата, у Пољској је живело 3.500.000 Јевреја[23] који су живели углавном у градовима: око 10% опште популације. База података ПОЛИН Музеја историје пољских Јевреја пружа информације о 1.926 јеврејских заједница широм земље.[24] Након освајања Пољске и убиства интелигенције 1939,[25] прве немачке антијеврејске мере укључивале су политику протеривања Јевреја са пољских територија које је припојио Трећи рајх.[26] Најзападније провинције, Велика Пољска и Померелија, претворене су у нове немачке Рајхсгауе под називом Данциг-Западна Пруска и Вартеланд,[27] са намером да их потпуно германизују колонизацијом насељеника (Лебенсраум).[28] Директно припојен новом округу Warthegau, град Лођ је апсорбовао почетни прилив од око 40.000 пољских Јевреја протераних из околних подручја.[29] Кроз гето у Лођу прошло је укупно 204.000 Јевреја . У почетку је требало да буду протерани у Генерално губернаторство. [30] Међутим, крајња дестинација за масовно уклањање Јевреја остала је отворена све док Коначно решење није покренуто две године касније.[31]

Масовно истребљење Јевреја у немачкој окупираној Пољској (1942) – публикација пољске владе у егзилу, упућена Уједињеним нацијама за време рата

Прогон пољских Јевреја од стране немачких окупационих власти почео је одмах након инвазије, посебно у великим урбаним областима. У првих годину и по дана, нацисти су се ограничили на то да Јеврејима одузимају њихове драгоцености и имовину ради зараде,[8] гурајући их у импровизована гета, и терали их на ропски рад .[32] Током овог периода, Немци су наредили јеврејским заједницама да именују јеврејске савете (Јуденрате) да управљају гетима и да буду „у најстрожем смислу одговорни“ за извршавање наређења.[33] Већина гета је основана у градовима и местима где је јеврејски живот већ био добро организован.[тражи се извор] У масовној акцији депортације која је укључивала коришћење теретних возова, сви пољски Јевреји су били одвојени од остатка друштва у оронулим насељима (Jüdischer Wohnbezirk) у близини постојећих железничких коридора.[34] Помоћ у храни је у потпуности зависила од СС- а,[35] а Јевреји су били запечаћени од опште јавности на неодржив начин.[36]

Радна картица принудног рада издата јеврејском младићу у окупираној Пољској.

Варшавски гето је садржао више Јевреја него цела Француска; у гету у Лођу више Јевреја него у целој Холандији. Више Јевреја је живело у граду Кракову него у целој Италији, а практично сваки град средње величине у Пољској имао је већу јеврејску популацију од целе Скандинавије. Цела југоисточна Европа – Мађарска, Румунија, Бугарска, Југославија и Грчка – имала је мање Јевреја од првобитна четири округа Генералне владе.[37]

Тешко стање Јевреја у ратом разореној Пољској могло би се поделити на фазе дефинисане постојањем гета. Пре формирања гета,[38] бекство од прогона није подразумевало вансудско кажњавање смрћу.[39] Једном када су гета запечаћена споља, смрт од глади и болести постала је харачка, олакшана само кријумчарењем хране и лекова од стране пољских добровољаца нејевреја, у ономе што је Емануел Рингелблум описао као „једну од најбољих страница у историја између два народа“.[39] У Варшави је до 80 одсто хране која се конзумира у гету унета илегално. Бодови за храну које су увели Немци обезбедили су само 9 одсто калорија неопходних за преживљавање.[40] У две и по године између новембра 1940. и маја 1943. године, око 100.000 Јевреја је убијено у Варшавском гету присилном глађу и болестима; и око 40.000 у гету у Лоџу у четири и четвртине године између маја 1940. и августа 1944.[40] До краја 1941. већина гетоизованих Јевреја није имала више уштеђевине да плати СС- у за даљу испоруку велике количине хране.[40] „Произвођачи“ међу немачким властима – који су покушавали да гета учине самоодрживим претварајући их у предузећа – победили су „атриционисте“ тек после немачке инвазије на Совјетски Савез.[41] Тако су најистакнутија гета привремено стабилизовани кроз производњу робе потребне на фронту,[36] пошто је стопа смртности међу јеврејским становништвом тамо почела да опада.[41]

Холокауст мецима

Јевреји из Тарнопољског војводства убијени су лицем надоле у отвореној јами у близини Злочува

Од првих дана рата, насиље над цивилима је пратило долазак немачких трупа. У масакру у Ченстохови у септембру 1939. године, 150 јеврејских Пољака било је међу око 1.140 пољских цивила које су убиле трупе немачког Вермахта.[42][43] У новембру 1939, испред Остров Мазовјецка, око 500 јеврејских мушкараца, жена и деце је стрељано у масовним гробницама.[44] У децембру 1939. године војници и жандарми Вермахта су стрељали око 100 Јевреја на Колу.[45]

После немачког напада на СССР у јуну 1941, Химлер је окупио снаге од око 11.000 људи да спроведу програм физичког уништења Јевреја.[46] Такође током операције Барбароса, СС је регрутовао колаборационистичку помоћну полицију из редова совјетских заробљеника и локалне полиције која је укључивала Русе, Украјинце, Летонце, Литванце и Фолксдојчере.[47] Локални Шуцманшафт је Немачкој обезбедио радну снагу и критичко знање о локалним регионима и језицима.[48] У ономе што је постало познато као „Холокауст мецима“, батаљони немачке полиције, Зихерхајтсполицај, Ваффен-СС и специјални задатак Еинсатзгруппен, заједно са украјинским и литванским помоћницима, деловали су иза линија фронта, систематски пуцајући на десетине хиљада мушкарци, жене и деца. Вермахт је мецима учествовао у многим аспектима Холокауста.[49]

Масакри су почињени на преко 30 локација широм некадашњих совјетских окупираних делова Пољске,[50] укључујући Брзешћ, Тарнопољ и Бјалисток, као и у предратним главним градовима провинција Луцк, Лвов, Станиславов и Вилњус (види Понарил).[51] Преживели у операцијама масовног убијања били су затворени у новим гетима економске експлоатације,[22] и полако умирали од глади вештачком глађу по хиру немачких власти.[52] Због санитарних разлога, лешеви људи који су умрли од глади и малтретирања били су сахрањени у масовним гробницама у десетинама хиљада.[53] Комбији на гас су постали доступни у новембру 1941;[54] јуна 1942. Самуел Зигелбаум из пољског Националног савета известио је да су ови убили 35.000 Јевреја само у Лођу.[55] Такође је известио да су агенти Гестапоа рутински извлачили Јевреје из њихових домова и стрељали их на улици усред бела дана.[56] До децембра 1941. око милион Јевреја су убили нацистичке ајнзацгрупе у Совјетском Савезу.[57] Политика „рата уништења“ на истоку против „јеврејске расе“ постала је општепозната међу Немцима на свим нивоима.[58] Укупан број жртава стрељања на истоку који су били Јевреји је око 1,3 до 1,5 милиона.[59][60] Читаве регије иза немачко-совјетске границе пријављене су Берлину од стране нацистичких одреда смрти као „Јуденфреи“.[61]

Коначно решење и ликвидација гета

Главни чланци: Коначно решење, Немачки логори у окупираној Пољској током Другог светског рата и Истребљење радом

Дана 20. јануара 1942. године, током Ванзејске конференције у близини Берлина, државни секретар генералне владе, Јозеф Билер, позвао је Рајнхарда Хајдриха да што пре започне предложено „коначно решење јеврејског питања“.[62] Индустријско убијање издувним гасовима тестирано је током неколико недеља у логору за истребљење Хелмно у тадашњем Вартхеланду, под маском пресељења.[63] Свим осуђеним затвореницима Гета речено је да иду у радне логоре и замољени су да спакују ручни пртљаг.[64] Многи Јевреји су веровали у превару трансфера, пошто су депортације такође биле део процеса гетоизације.[65] У међувремену, идеја о масовном убиству помоћу стационарних гасних комора развијена је до септембра 1941. или раније. То је био предуслов за новонасталу операцију Рајнхардт коју је водио Одило Глобочник који је наредио изградњу логора смрти у Белжецу, Собибору и Треблинки.[66] У Мајданеку и Аушвицу, рад стационарних гасних комора почео је у марту, односно мају, чему су претходили експерименти са циклоном Б.[66] Између 1942. и 1944. године, најекстремнија мера Холокауста, истребљење милиона Јевреја из Пољске и широм Европе спроведено је у шест логора за истребљење. Није било пољских стражара ни у једном од Рајнхартових логора, упркос понекад коришћеном погрешном називу пољских логора смрти. Све центре за убијање пројектовали су и њима управљали нацисти у строгој тајности, уз помоћ украјинских Травникија.[67] Цивилима је било забрањено да им приђу и често су пуцали ако би били ухваћени у близини железничких шина.[68]

Систематска ликвидација гета почела је широм Генералне владе у рано пролеће 1942. године. У том тренутку једина шанса за опстанак био је бекство на „аријевску страну”. Немачки скупови за такозване возове за пресељење били су директно повезани са коришћењем строго тајних објеката за истребљење које су за СС изградиле отприлике у исто време разне немачке инжењерске компаније укључујући HAHB,[69] I.A. Topf and Sons of Erfurt, и C.H. Kori GmbH.[70][71][72]

Фотографије из Црне књиге Пољске, коју је пољска влада у егзилу објавила у Лондону 1942. године.
Горе: улаз у логор Аушвиц I, са знаком на капији, Arbeit Macht Frei. Доле: права фабрика смрти у оближњем Аушвицу II–Биркенау

За разлику од других нацистичких концентрационих логора, где су затвореници из целе Европе експлоатисани за ратне напоре, немачки логори смрти – део тајне операције Рајнхарт – били су дизајнирани искључиво за брзо и индустријско убиство пољских и страних Јевреја, који живе у изолацији. Немачки надзорници логора су извештавали Хајнриха Химлера у Берлину, који је задржао контролу над програмом истребљења, али је тај посао у Пољској делегирао на СС и шефа полиције Одила Глобочника из резервата Лублин.[73] Одабир локација, изградња објеката и обука особља заснивали су се на сличном (Акција Т4) програму „расне хигијене“ масовног убијања кроз присилну еутаназију, развијеном у Њемачкој.[74][75]

Депортација

Возови холокауста повећали су обим и трајање процеса истребљења; а затвореност теретних вагона смањила је број трупа потребан за њихово чување. Жељезничке пошиљке су омогућиле Немцима да граде и воде веће и ефикасније логоре смрти и, у исто време, отворено лажу свет – и њиховим жртвама – о програму „пресељења“. Неодређени број депортованих је умро у транзиту током операције Рајнхарт од гушења и жеђи. Нису били снабдевени ни храном ни водом. Güterwagen сандук вагони су били опремљени само са мокрим заходом. Мали прозор са решеткама пружао је мало вентилације, што је често резултирало вишеструким смртним случајевима.[тражи се извор] О једном таквом возу, из Бјале Подласке, сведочио је преживели у побуни у Треблинци. Када су се запечаћена врата отворила, откривено је да се 90 одсто од око 6.000 јеврејских затвореника угушило на смрт. Њихова тела бачена су у тињајућу масовну гробницу у "Лазарету".[76] Милиони људи су превезени сличним возовима у логоре за истребљење под управом немачког министарства саобраћаја, а пратила их је подружница ИБМ-а, све до званичног датума затварања комплекса Аушвиц-Биркенау у децембру 1944.[77][78]

Ликвидација Краковског гета, март 1943. Породице пешаче до железничке станице Прокоћим ради „пресељења“. Одредиште: Аушвиц .

Фабрике смрти биле су само једно средство за масовно истребљење. Источније су била постављена осамљена места за убијање. У Брона Гори (Бронна Гора, сада Белорусија) 50.000 Јевреја је убијено у јамама за погубљења; испоручени возовима холокауста из гета у Брзешћу, Берези, Јанову Полеском, Кобрињу, Хородецу (пл), Антопаљу и других локација дуж западне границе Рајхскомесаријата Остланд. Експлозиви су коришћени да би се смањило време потребно за копање.[79][80][81] У шуми Сосенки на периферији Ровноа у предратном војводству Волин, стрељано је преко 23.000 одраслих и деце Јевреја.[82] У шуми Горка Полонка (види мапу) 25.000 Јевреја који су били приморани да се скину и леже преко тела других је стрељано у таласима; већина њих је тамо депортована преко Луцког гета.[83][84] Место погубљења логораша Лвовског гета уређено је у близини логора Јановска, са 35.000–40.000 јеврејских жртава убијено и сахрањено у јарузи Пјаски.[85]

Док је редовна полиција вршила ликвидације јеврејских гета у окупираној Пољској, укрцавајући затворенике у вагоне и стрељајући оне који нису могли да се крећу или покушавали да побегну, колаборационистичка помоћна полиција је коришћена као средство за терор над Јеврејима вршећи масовне масакре.[86] Били су распоређени на свим главним местима убијања операције Рајнхарт (терор је био примарни циљ њихове СС обуке).[87] Украјински мушкарци Травники формирани у јединице су имали активну улогу у истребљивању Јевреја у Белжецу, Собибору, Треблинки II; током устанка у Варшавском гету (у три наврата, видети Струпов извештај), Ченстохови, Лублину, Лавову, Радому, Кракову, Бјалистоку (два пута), Мајданеку, Аушвицу, самом концентрационом логору Травники[88] и у преосталим подлогорима КЛ Лублин /Комплекса логора Мајданек који укључује Пониатову, Будзин, Красник, Пулави, Липова, као и током масакра у Ломази, Мјендзижецу, Лукову, Рађину, Парчеву, Коњсковоли, Комаровку и свим другим локацијама које су водили чланови СД Криминалполицај, као и резервни полицијски батаљони из Орднунгсполицај (сваки, одговоран за уништење хиљада Јевреја).[89] На североистоку, „Бригада ловокрадица“ Оскара Дирлевангера обучавала је белоруске домобране у експедицијама за убиства уз помоћ белоруске помоћне полиције.[90] До краја Другог светског рата у Европи у мају 1945. нестало је преко 90% пољског јеврејства.[65]

Логор за истребљење Хелмно

Јевреји су послати у логор за истребљење Хелмно, приморани да оставе своје завежљаје успут. Овде: утовар жртава из гета у Лођу, 1942.

Логор за истребљење Хелмно (нем. Kulmhof) изграђен је као први логор смрти након Хитлеровог покретања операције Барбароса.[91] Био је то пилот пројекат за развој других места истребљења. Метод убијања у Хелмну израстао је из програма 'еутаназије' у којем су аутобуси пуни несуђених болничких пацијената били угушени гасом у херметички затвореним туш-кабинама у Бернбургу, Хадамару и Соненштајну.[92] Место убијања Хелмно, 50 km (31 mi) од Лођа, састојао се од испражњеног властелинског имања сличног Соненштајну, коришћеног за свлачење (са рампом за утовар позади), као и велике шумске чистине на 4 km (2,5 mi) северозападно од Хелмна, коришћена за масовно сахрањивање, као и кремацију лешева на отвореном, уведену нешто касније.[93]

Сви Јевреји из округа Јуденфрај у Вартеланду депортовани су у Хелмно под маском 'пресељења'. Најмање 145.000 затвореника из гета у Лођу убијено је у Хелмну у неколико таласа депортација које су трајале од 1942. до 1944.[94][95] Међу њима је било и око 11.000 Јевреја из Немачке, Аустрије, Чешке и Луксембурга убијених у априлу 1941.[96] и близу 5.000 Рома из Аустрије, убијених у јануару 1942.[97] Скоро све жртве су убијене употребом мобилних комбија на гас (Sonderwagen), који су имали реконфигурисане издувне цеви. У последњој фази постојања логора, ексхумирана тела су кремирана на отвореном неколико недеља током Сондеракције 1005. године. Пепео, помешан са згњеченим костима, транспортован је сваке ноћи до оближње реке у врећама направљеним од ћебади, како би се уклонили докази о масовном убиству.[98][99]

Аушвиц-Биркенау

Затвореници Аушвиц II –Биркенау

Концентрациони логор Аушвиц био је највећи од немачких нацистичких центара за истребљење. Налазиo се у Гау Горњој Шлезији (тада део нацистичке Немачке) и 64 km (40 mi) западно од Кракова.[100] Огромна већина затвореника који су тамо депортовани убијена је неколико сати након доласка.[101] Логор је био локација првих сталних гасних комора у марту 1942. године. Истребљење Јевреја са циклоном Б као агентом за убиство почело је у јулу.[102] У Биркенауу су следеће године изграђене четири инсталације за убијање (свака која се састоји од гардеробе, више гасних комора и крематоријума у индустријском обиму).[103] Крајем 1943. Биркенау је био ангажован у убиствима индустријских размера, са четири такозвана „бункера“ (укупно преко десетак гасних комора) која су радила даноноћно.[104] До 6.000 људи је тамо убијано гасом и кремирано сваког дана, након немилосрдног 'процеса селекције' у Јуденрампеу.[105][106] Само око 10 одсто депортованих из транспорта које је организовала Главна безбедносна канцеларија Рајха (РСХА) је регистровано и распоређено у касарне Биркенау.[106]Око 1.1 милион људи је убијено у Аушвицу.[107] Једно милион су били Јевреји из целе Европе, укључујући 200.000 деце.[101][108] Међу рег0истрованим 400.000 жртава (мање од једне трећине укупног броја долазака у Аушвиц) било је 140.000–150.000 Пољака нејевреја, 23.000 Цигана, 15.000 совјетских ратних заробљеника и 25 других.[107][109] Аушвиц је примио укупно око 300.000 Јевреја из окупиране Пољске,[110] отпремљених у теретне возове из ликвидираних гета и транзитних логора,[111] почевши од Битома (15. фебруара 1942), Олкуша (три дана јуна), Отвоцка (у августу), Ломжа и Ћеханова (новембар), [112] затим Кракова (13. март 1943),[113] гасне коморе и крематоријум Аушвиц-Биркенау дигнути су у ваздух 25. новембра 1944. у покушају да се униште докази о масовном убиству, по наређењу шефа СС Хајнриха Химлера.[114]

Треблинка

Треблинка II гори током устанка заробљеника, 2. август 1943: запаљена касарна и резервоар за гориво. Тајна фотографија Францишек Зонбецки


Пројектована и изграђена искључиво за истребљење интернираних, Треблинка је била један од само три таква објекта која постоје; друга два су били Белжец и Собибор.[115] Сви они су били смештени у шумовитим пределима удаљеним од насељених центара и повезани са пољским железничким системом одвојком. Имали су преносиво СС особље.[116] Пасоши и новац прикупљани су на „чување“ у благајни коју је поставио „Пут у рај“, ограђени пут који води у гасне коморе прерушене у заједничке тушеве. Непосредно иза су биле гробне јаме, ископане багером гусеничаром.[117][118] Налази се 80 km (50 mi) североисточно од Варшаве,[119] Треблинка је постала оперативна 24. јула 1942, након тромесечне изградње принудног рада од стране протераних из Немачке.[120] Отпремање Јевреја из главног града Пољске – план познат као Großaktion Warschau – почео је одмах.[121][122][123] Током два месеца лета 1942, око 254.000 логораша Варшавског гета је истребљено у Треблинки (по неким другим подацима, најмање 300.000).[124] По доласку, транспортовани су морали да се скину, а затим мушкарци – следе жене и деца – су присиљени у коморе са двоструким зидовима и убијени у серијама од 200, уз употребу издувних гасова произведених од мотора резервоара.[125][126][127] Гасне коморе, обновљене од цигле и проширене током августа-септембра 1942, биле су способне да убију 12.000 до 15.000 жртава сваког дана,[128] са максималним капацитетом од 22.000 погубљења у двадесет и пет сати.[129] Мртви су у почетку сахрањивани у великим масовним гробницама, али се смрад тела у распадању осећао на удаљености до десет километара.[130] Као резултат тога, нацисти су почели да спаљују тела на отвореним решеткама направљеним од бетонских стубова и железничких шина.[131] Број људи убијених у Треблинки за отприлике годину дана креће се од 800.000 до 1.200.000, без тачних података.[132][133] Логор је затворио Глобочник 19. октобра 1943, убрзо након устанка затвореника у Треблинци[134] са скоро завршеном убилачком операцијом Рајнхарт.[132]

Белзец

Немачка лична карта издата раднику који је послат на железничку станицу Малкинија код Треблинке














Извори

  1. ^ Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library. 
  2. ^ „Timothy Snyder. <italic>The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999</italic>. New Haven: Yale University Press. 2003. Pp. xv, 367. $35.00”. The American Historical Review. 2004-02. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/109.1.280.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Bojarski, Piotr (2022-04-26). „They Stayed in the East. Dictionary of Polish Intelligentsia in the USSR 1945-1991, Volume 1, ed. by Adam Hlebowicz, Institute of National Remembrance, Warsaw 2021, pages 488.”. Masuro-⁠Warmian Bulletin. 316 (1): 164—167. ISSN 0023-3196. doi:10.51974/kmw-147864. 
  4. ^ Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami. Wojciech Materski, Tomasz Szarota, Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. Warszawa: Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu. 2009. ISBN 978-83-7629-067-6. OCLC 465474783. 
  5. ^ Edele, Mark; Warlick, Wanda (2017). „Saved by Stalin? Trajectories and Numbers of Polish Jews in the Soviet Second World War”. Shelter from the Holocaust: Rethinking Jewish Survival in the Soviet Union (на језику: енглески). Wayne State University Press. стр. 96, 123. ISBN 978-0-8143-4268-8. „Including several other contingents of Polish Jews, at least 157,000 and no more than 375,000 were inadvertently saved from the Holocaust by Stalin’s Soviet Union, which provided a harsh but mostly livable alternative to genocide.” 
  6. ^ а б Stola, Dariusz (2017). „Jewish emigration from communist Poland: the decline of Polish Jewry in the aftermath of the Holocaust”. East European Jewish Affairs. 47 (2–3): 169–188 [171]. S2CID 166031765. doi:10.1080/13501674.2017.1398446. 
  7. ^ „"Poland: Historical Background"”. стр. Јад Вашем. 
  8. ^ а б United States Holocaust Memorial Museum (1993). The world must know : the history of the Holocaust as told in the United States Holocaust Memorial Museum. Michael Berenbaum (1st ed изд.). Boston: Little, Brown. стр. 140. ISBN 0-316-09135-9. OCLC 26633403. 
  9. ^ M. Aish, M.; H. Aish, E. (2019-09-01). „Stress Fields at the Central Point of Arc Crack under Uniaxial Tension”. Advanced Materials Letters. 10 (9): 671—674. ISSN 0976-397X. doi:10.5185/amlett.2019.2285. 
  10. ^ Gigliotti, Simone (2009). The Train Journey : Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust. New York: Berghahn Books, Inc. стр. 55. ISBN 978-1-84545-927-7. OCLC 645101067. 
  11. ^ Berendt, Grzegorz (2019). "Violence against Jews in Poland, 1944–47: The State of Research and its Presentation". New Directions in the History of the Jews in the Polish Lands. Academic Studies Press. p. 443. doi:10.1515/9788394914912-039. ISBN 978-83-949149-1-2. S2CID 212772792. It was such an efficient operation that on the territories controlled by the Third Reich at most only 2 percent of Polish Jews survived.
  12. ^ Sellars, Kirsten (2013). Crimes against Peace' and International Law. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 145. ISBN 978-1-107-30899-2. OCLC 828302513. 
  13. ^ а б Eberhardt, Piotr (2019-12-01). „Political borders in Polish territory according to the Soviet atlas of 1940”. Polish Cartographical Review. 51 (4). ISSN 2450-6966. doi:10.2478/pcr-2019-0017. 
  14. ^ Trela-Mazur, Elżbieta (1998). Sowietyzacja oświaty w Małopolsce Wschodniej pod radziecką okupacją 1939-1941. Kielce: Wyższa Szkoła Pedagogiczna im. Jana Kochanowskiego. ISBN 83-7133-100-2. OCLC 45029369. 
  15. ^ From peace to war : Germany, Soviet Russia, and the world, 1939-1941. Bernd Wegner, Germany. Militärgeschichtliches Forschungsamt. Providence: Berghahn Books. 1997. стр. 74. ISBN 1-57181-882-0. OCLC 35084637. 
  16. ^ Moorhouse, Roger (2014). The devils' alliance : Hitler's pact with Stalin, 1939-41. London. стр. 28, 76. ISBN 0-465-05492-7. OCLC 893898967. 
  17. ^ Shelter from the Holocaust : rethinking Jewish survival in the Soviet Union. Mark Edele, Sheila Fitzpatrick, Atina Grossmann. Detroit. 2017. стр. 103, 203. ISBN 978-0-8143-4268-8. OCLC 1256590569. 
  18. ^ Buwalda, Piet (1997). They did not dwell alone : Jewish emigration from the Soviet Union, 1967-1990. Washington, D.C.: Woodrow Wilson Center Press. стр. 16. ISBN 0-8018-5616-7. OCLC 36126932. 
  19. ^ Jockusch, L.; Lewinsky, T. (2010-12-01). „Paradise Lost? Postwar Memory of Polish Jewish Survival in the Soviet Union”. Holocaust and Genocide Studies. 24 (3): 373—399. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcq055. 
  20. ^ Judith Olsak-Glass (јануар 1999). „Review of Piotrowski's Poland's Holocaust”. Sarmatian Review. Volume XIX, Number 1. Архивирано из оригинала 5. 3. 2008. г. „Both regimes endorsed a systematic program of genocide.” 
  21. ^ Piotr Eberhardt; Jan Owsinski (2003). Ethnic Groups and Population Changes in Twentieth-century Central-Eastern Europe: History, Data, Analysis. M.E. Sharpe. стр. 199—201. ISBN 978-0-7656-0665-5. 
  22. ^ а б Paczkowski, Andrzej (2003). The spring will be ours : Poland and the Poles from occupation to freedom. Jane Cave. University Park, Pa.: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-02308-2. OCLC 53068209. 
  23. ^ Cherry & Orla-Bukowska (2007)
  24. ^ Wall and Window: the Rubble of the Warsaw Ghetto as the Narrative Space of the POLIN Museum of the History of Polish Jews, Peter Lang, Приступљено 2022-05-27 
  25. ^ Wardzyńska, Maria (2009), „The Year was 1939: Operation of German Security Police in Poland. Intelligenzaktion” (PDF), (Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion) (на језику: пољски), Institute of National Remembrance, pp. 8–10 in current document, ISBN 978-83-7629-063-8, PDF file, direct download 2.56 MB, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2014. г. 
  26. ^ Gilbert, Martin (1986), The Holocaust: the Jewish tragedy, Collins, стр. 84—85, ISBN 9780002163057 .
  27. ^ Czesław Łuczak (1987). Położenie ludności polskiej w Kraju Warty 1939–1945. Dokumenty niemieckie. Poznań: Wydawn. Poznańskie. стр. V—XIII. ISBN 978-83-210-0632-1. Google Books. 
  28. ^ „Poles: Victims of the Nazi Era”. United States Holocaust Memorial Museum. 2013. (PDF version). Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г. 
  29. ^ Rotbein Flaum, Shirley (2007). „Lodz Ghetto Deportations and Statistics”. Timeline. JewishGen Home Page. Архивирано из оригинала 21. 3. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. „'Source: Encyclopedia of the Holocaust (1990), Baranowski, Dobroszycki, Wiesenthal, Yad Vashem Timeline of the Holocaust, others.” 
  30. ^ Rosenberg, Jennifer (2006). „The Łódź Ghetto”. Архивирано из оригинала 30. 4. 2006. г. „Sources: Lodz Ghetto: Inside a Community Under Siege by Adelson, Alan and Robert Lapides (ed.), New York, 1989; The Documents of the Łódź Ghetto: An Inventory of the Nachman Zonabend Collection by Web, Marek (ed.), New York, 1988; The Holocaust: The Fate of European Jewry by Yahil, Leni, New York, 1991.” 
  31. ^ Postone, Moishe; Santner, Eric L. (2003). Catastrophe and Meaning: The Holocaust and the Twentieth Century. University of Chicago Press. стр. 75—6. ISBN 978-0-226-67610-4. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. 
  32. ^ Gruner, Wolf (2006), Jewish Forced Labor Under the Nazis: Economic Needs and Racial Aims, 1938–1944, Cambridge University Press, стр. 249—250, ISBN 978-0521838757, „By the end of 1940, the forced-labor program in the General Government had registered over 700,000 Jewish men and women who were working for the German economy in ghetto businesses and as labor for projects outside the ghetto; there would be more.” 
  33. ^ Trunk, Isaiah (1972). Judenrat: the Jewish Councils in Eastern Europe under Nazi Occupation. New York: Macmillan. стр. 5, 172, 352. ISBN 978-0-8032-9428-8. with an introduction by Jacob Robinson. 
  34. ^ Michael Berenbaum (2006). The World Must Know. United States Holocaust Memorial Museum. стр. 114. ISBN 9780801883583. 
  35. ^ Peter Vogelsang, Brian Larsen (2002), The Ghettos of Poland, The Danish Center for Holocaust and Genocide Studies, Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. 
  36. ^ а б Kenez, Peter, Ghettos in Poland, 1939–1941, Cambridge University Press, стр. 127—150, Приступљено 2022-05-28 
  37. ^ Browning, Christopher R. (1992). The path to genocide : essays on launching the final solution. Mazal Holocaust Collection. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 194. ISBN 0-521-41701-5. OCLC 24952308. 
  38. ^ Gutman, Yisrael (1989). The First Months of the Nazi Occupation. The Jews of Warsaw, 1939–1943: Ghetto, Underground, Revolt. Indiana University Press. стр. 12. ISBN 978-0-253-20511-7. 
  39. ^ а б APPENDIX A., Indiana University Press, стр. 86, Приступљено 2022-05-28 
  40. ^ а б в Walter Laqueur, Judith Tydor Baumel (2001), The Holocaust Encyclopedia, Yale University Press, стр. 260—262, ISBN 978-0300138115 
  41. ^ а б Browning, Christopher (2005), Before the "Final Solution": Nazi Ghettoization Policy in Poland (1940–1941) (PDF), Center for Advanced Holocaust Studies. United States Holocaust Memorial Museum, pp. 13–17 of 175 in current document, Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2016. г. 
  42. ^ Martin Gilbert (1987). The Holocaust: a history of the Jews of Europe during the Second World War. Macmillan. стр. 87. ISBN 9780805003482 — преко Google Books. 
  43. ^ Adam Marczewski, Miłosz Gudra, Aleksandra Król, Martyna Rusiniak-Karwat (2015) [2009]. „Tablica przy ul. Olsztyńskiej upamiętniająca ofiary "krwawego poniedziałku"”. Muzeum Historii Żydów Polskich POLIN. page 1 and 2. „Masowe egzekucje były połączone z licznymi przypadkami pobić, gwałtów i rabunku żydowskiego mienia ... rozstrzelano ok. 990 Polaków i 150 Żydów.” 
  44. ^ „The Holocaust by Bullets digital exhibit. | Yahad-In Unum”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 3. 3. 2022. 
  45. ^ „YAHAD - IN UNUM”. yahadmap.org. 
  46. ^ Browning (2004)
  47. ^ Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's holocaust : ethnic strife, collaboration with occupying forces and genocide in the Second Republic, 1918-1947. Mazal Holocaust Collection. Jefferson, N.C.: McFarland. стр. 217. ISBN 0-7864-0371-3. OCLC 37195289. 
  48. ^ Meehan, Meredith M. (2010). Auxiliary Police Units in the Occupied Soviet Union, 1941–43 (PDF). USNA. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2016. г. „Without the auxiliaries, the Nazis' murderous intentions toward the Jewish population on the Eastern Front would not have been nearly as deadly.” 
  49. ^ United States Holocaust Memorial Museum (2017), Holocaust by Bullets, Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г. 
  50. ^ Piotrowski (1998) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFPiotrowski1998 (help)
  51. ^ Ronald Headland (1992), Messages of Murder: A Study of the Reports of the Einsatzgruppen of the Security Police and the Security Service, 1941–1943.
  52. ^ Browning (2004)
  53. ^ Tal Bruttmann, Mémorial de la Shoah (2010). „Report: Mass graves and killing sites in the Eastern part of Europe” (PDF). Grenoble: Task Force for International Cooperation on Holocaust Education and Research (ITF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 8. 2016. г. „Mass graves resulting from deaths in the ghettos and various places of detention due to mistreatment, starvation ... concern the fate of several hundred thousand Jews. In the Warsaw ghetto alone, more than 100,000 Jews died and were buried in various places.” 
  54. ^ Rhodes, Richard (2010). Masters of death : the SS-Einsatzgruppen and the invention of the Holocaust. New York: Vintage eBooks. стр. 243, 255. ISBN 978-0-307-42680-2. OCLC 680643839. 
  55. ^ Shindler, Colin (2012). Israel and the European Left: Between Solidarity and Delegitimization. Bloomsbury Publishing USA. стр. 122. ISBN 9781441150134. 
  56. ^ „Nazis Massacre 700,000 Polish Jews; Thousands Executed in Mobile Gas Chambers”. 26. 6. 1942. 
  57. ^ Snyder, Timothy (2. 10. 2012). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin (на језику: енглески). Basic Books. стр. 218. ISBN 9780465032976. 
  58. ^ Yahil, Leni (1990). The Holocaust : the fate of European Jewry, 1932-1945. Ina Friedman, Haya Galai. New York: Oxford University Press. стр. 264–266, 270. ISBN 0-19-504522-X. OCLC 20169748. 
  59. ^ Stackelberg, Roderick (12. 12. 2007). The Routledge Companion to Nazi Germany (на језику: енглески). Routledge. стр. 163. ISBN 9781134393862. 
  60. ^ Guttenplan, D. D. (2002). The Holocaust on Trial (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. стр. 115. ISBN 9780393322927. 
  61. ^ Bauer, Yehuda (2001). Rethinking the Holocaust. New Haven: Yale University Press. стр. 5. ISBN 0-300-08256-8. OCLC 44447049. 
  62. ^ Minutes of the Conference, discovered in Martin Luther's files after the war: Selected Documents. Vol. 11: The Wannsee Protocol., Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. 
  63. ^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 39—44. ISBN 9780807869413. 
  64. ^ Simone Gigliotti (2009), The Train Journey: Transit, Captivity, and Witnessing in the Holocaust, Berghahn Books, стр. 45, ISBN 978-1571812681, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. 
  65. ^ а б Tsitsipis, Lukas (1989). „Analyzing intercultural communication”. Journal of Pragmatics. 13 (3): 13. ISSN 0378-2166. doi:10.1016/0378-2166(89)90067-2. 
  66. ^ а б Bogdan Musial (2004), David Cesarani; Sarah Kavanaugh, ур., „The Origins of Operation Reinhard”, Holocaust: From the persecution of the Jews to mass murder: 196—197, ISBN 978-0415275118 
  67. ^ Sanford, George (2008). „Poles and Jews: Troubled Past, Brighter Future, Robert Cherry and Annamaria Orla-Bukowska, eds. (Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 2007), xviii + 230 pp.”. Nationalities Papers. 36 (3): 580—582. ISSN 0090-5992. doi:10.1017/s009059920003854x. 
  68. ^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), p. 405.
  69. ^ Michael Thad Allen (2005). The Business of Genocide: The SS, Slave Labor, and the Concentration Camps. Univ of North Carolina Press. стр. 139. ISBN 9780807856154. 
  70. ^ Marcuse, Harold; Gutman, Yisrael; Berenbaum, Michael; Dwork, Deborah; van Pelt, Robert-Jan; Milton, Sybil; Nowinski, Ira; Young, James E. (1995). „Architecture and Auschwitz”. Journal of Architectural Education (1984-). 49 (2). ISSN 1046-4883. doi:10.2307/1425402. 
  71. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Choice Reviews Online. 48 (11): 48—6007—48—6007. 2011-07-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.48-6007. 
  72. ^ The Camp Society: Approaches to Social Structure and Ordinary Life in Nazi Concentration Camps, Bloomsbury Academic, Приступљено 2022-05-28 
  73. ^ Jack Fischel (1998). The Holocaust. Greenwood Publishing Group. стр. 129. ISBN 978-0-313-29879-0. 
  74. ^ Davenport-Hines, Richard (2016-01-07). Sereny, Gitta (1921–2012), author. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. стр. 48. 
  75. ^ Stern, Fritz; Lifton, Robert Jay (1986). „The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide”. Foreign Affairs. 65 (2): 64. ISSN 0015-7120. doi:10.2307/20043033. 
  76. ^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011)
  77. ^ Marina Sorokina, Tarik Cyril Amar (2014). The Holocaust in the East: Local Perpetrators and Soviet Responses. Pitt Series in Russian and East European Studies. University of Pittsburgh Press. стр. 124, 165, 172, 255. ISBN 978-0-8229-6293-9. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. — преко direct download 13.6 MB. 
  78. ^ Bolinger, Kylee. Methods of Memorialization: Holocaust Commemoration in the United States Holocaust Memorial Museum (Теза). Portland State University Library. 
  79. ^ AŻIH (2014). „Bronna Góra – Holocaust mass murder site” [Bronna Góra – miejsce masowych egzekucji]. Museum of the History of Polish Jews Virtual Shtetl. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 16. 7. 2017. „Testimony of B. Wulf, Docket nr 301/2212, Archives of the Jewish Historical Institute in Warsaw.” 
  80. ^ Garrard, John; Garrard, Carol (2014). „Monument at Bronnaya Gora”. The Brest Ghetto Passport Archive. JewishGen. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. 
  81. ^ „Antopal: Brest. The Antopol Ghetto”. The ghetto liquidation 'Aktion'. International Jewish Cemetery Project, with links to resources. Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. „Deportations to Bronna Gora lasted four days beginning October 15, 1942” 
  82. ^ Burds, Jeffrey (3. 12. 2013), Holocaust in Rovno: The Massacre at Sosenki Forest, November 1941 (PDF), Northeastern University. Sponsored by the YIVO Institute of Jewish Research, New York, p. 2 (19 of 151 in current document), ISBN 9781137388391, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 8. 2017. г. 
  83. ^ Połonka Mount, place of executions and the Holocaust mass grave [Górka-Połonka – miejsce egzekucji i zbiorowy grób ofiar Zagłady], POLIN Museum of the History of Polish Jews, Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г., Приступљено 16. 7. 2017 
  84. ^ Yad Vashem, Mass-murder of Łuck Jews at Gurka Polonka in August 1942 на сајту YouTube Note: village Połonka (пољ. Górka Połonka or its Połonka Little Hill Архивирано јул 20, 2008 на сајту Wayback Machine subdivision) is misspelled in the documentary, with testimony of eyewitness Shmuel Shilo.
  85. ^ The Holocaust in the East : local perpetrators and Soviet responses. Michael David-Fox, Peter Holquist, Alexander M. Martin. Pittsburgh, Pa. 2014. ISBN 978-0-8229-6293-9. OCLC 857356655. 
  86. ^ Browning, Christopher (1998) [1992]. Arrival in Poland (PDF). Ordinary Men: Reserve Police Battalion 101 and the Final Solution in Poland. Penguin Books. стр. 52, 77, 79, 80, 135. PDF file, direct download 7.91 MB complete. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2014. г. „'Also: PDF cache archived by WebCite.” 
  87. ^ The Waffen-SS : a European history. Jochen Böhler, Robert Gerwarth (First edition изд.). Oxford. 2017. ISBN 978-0-19-183185-0. OCLC 970401339. 
  88. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом USHMM1.
  89. ^ Crankshaw, Edward (2011). Gestapo. London. ISBN 1-4482-0549-2. OCLC 1162358722. 
  90. ^ Wilson, Andrew (2011). Belarus: The Last European Dictatorship. Yale University Press. стр. 109, 110, 113. ISBN 978-0-300-13435-3. Приступљено 6. 2. 2015. 
  91. ^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 6. ISBN 9780807869413. 
  92. ^ Browning (2004)
  93. ^ Montague, Patrick (2012). Chełmno and the Holocaust : the history of Hitler's first death camp. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-3527-2. OCLC 779847250. 
  94. ^ „Holocaust Encyclopedia – The Jews of Lodz”. United States Holocaust Memorial Museum. 2015. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 12. 4. 2015. 
  95. ^ Michal Latosinski (2015). Litzmannstadt Ghetto, Lodz. Traces of the Litzmannstadt Getto. A Guide to the Past: Introduction. Litzmannstadt Ghetto homepage. ISBN 978-83-7415-000-2. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 12. 4. 2015. 
  96. ^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 68. ISBN 9780807869413. 
  97. ^ Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust. The History of Hitler's First Death Camp. Great Britain: Bloomsbury Academic. стр. 65. ISBN 9780807869413. 
  98. ^ JTA (22. 1. 1963). „Jewish Survivors of Chelmno Camp Testify at Trial of Guards”. Internet Archive. Jewish Telegraphic Agency. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 14. 6. 2013. 
  99. ^ Fluchschrift (2013). „01.11.1941. Errichtung des ersten Vernichtungslagers in Chelmno”. Heiner Lichtenstein, Daten aus der Zeitgeschichte, in: Tribüne Nr. 179/2006. Fluchschrift – Deutsche Verbrechen. Архивирано из оригинала 17. 5. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2013. 
  100. ^ Andrew Rawson (2015), Auschwitz: The Nazi Solution, Pen and Sword, стр. 121, ISBN 978-1473827981 
  101. ^ а б Memorial and Museum (2015). „Auschwitz as a center for the extermination of the Jews”. Jews in Auschwitz. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2015. „Countries of origin, Selection in the camp, Treatment.” 
  102. ^ Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28 
  103. ^ Institut Fuer Zeitgeschicthe (Institute for Contemporary History) (1992). „Gassing Victims in the Holocaust: Background & Overview”. Extermination camps in occupied Poland. Munich, Germany: Jewish Virtual Library. Архивирано из оригинала 29. 5. 2015. г. 
  104. ^ Naomi Kramer, Ronald Headland (1998), The Fallacy of Race and the Shoah, University of Ottawa Press, стр. 254, ISBN 978-0776617121  Also in: Raul Hilberg (2003), The Destruction of the European Jews, Yale University Press, стр. 948—949, ISBN 978-0300095920 
  105. ^ „Holocaust Encyclopedia – Gassing Operations”. United States Holocaust Memorial Museum. Архивирано из оригинала 8. 2. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015. 
  106. ^ а б Otlewska, Anna; Adamiak, Justyna; Gutarowska, Beata (2015). „Clone-based comparative sequence analysis of 16S rRNA genes retrieved from biodeteriorating brick buildings of the former Auschwitz II–Birkenau concentration and extermination camp”. Systematic and Applied Microbiology. 38 (1): 48—55. ISSN 0723-2020. doi:10.1016/j.syapm.2014.09.003. 
  107. ^ а б Franciszek Piper (2015). „Number of deportees by ethnicity”. Ilu ludzi zginęło w KL Auschwitz. Liczba ofiar w świetle źródeł i badań, Oświęcim 1992, tables 14–27. Auschwitz-Birkenau Memorial and State Museum. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2015. 
  108. ^ Rees, Laurence (2005). Auschwitz : a new history. New York: Public Affairs. стр. 168-169. ISBN 1-58648-303-X. OCLC 56671956. 
  109. ^ Williams, Dominic; Wollaston, Isabel (2019-09-01), The Sonderkommando and the Auschwitz-Birkenau Memorial Museum, Berghahn Books, стр. 193—214, Приступљено 2022-05-28 
  110. ^ Timothy Snyder (2012), Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin, Basic Books, стр. 314, ISBN 978-0465032976, Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. 
  111. ^ Dwork, Deborah (1997). Auschwitz, 1270 to the present. R. J. van Pelt ([1st ed.] изд.). New York: Norton. стр. 336-337. ISBN 0-393-31684-X. OCLC 43869039. 
  112. ^ Ber Mark, Isaiah Avrech (1985), The Scrolls of Auschwitz, Am Oved, стр. 71, 260, ISBN 9789651302527, Hometown of Róża (Roza) Robota. 
  113. ^ Anatomy of the Auschwitz death camp. Israel Gutman, Michael Berenbaum, Mazal Holocaust Collection, United States Holocaust Memorial Museum, U.S. Holocaust Research Institute. Bloomington: Published in association with the United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press. 1994. ISBN 0-253-32684-2. OCLC 29471119. 
  114. ^ "Online Exhibitions: Give Me Your Children – Voices from the Lodz Ghetto". United States Holocaust Memorial Museum. Archived from the original on March 10, 2017.
  115. ^ Browning (2004)
  116. ^ Arad, Yitzhak (1999) [1987]. Belzec, Sobibor, Treblinka: The Operation Reinhard Death Camps. Indiana University Press. стр. 152—153. ISBN 978-0-253-21305-1. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. 
  117. ^ Smith, Mark S. (2010). Treblinka Survivor: The Life and Death of Hershl Sperling. The History Press. стр. 103—107. ISBN 978-0-7524-5618-8. Приступљено 9. 4. 2015 — преко Google Books preview. 
  118. ^ See Smith's book excerpts at: Hershl Sperling: Personal Testimony by David Adams
  119. ^ Obuchowski, Chester W.; Steiner, Jean-François (1967). „Treblinka”. Books Abroad. 41 (2): 179. ISSN 0006-7431. doi:10.2307/40121579. 
  120. ^ Kopówka & Rytel-Andrianik (2011), chapt. 3:1, p. 77.
  121. ^ Corni, Gustavo (2017). „Displaced Persons at Home: Refugees in the Fabric of Jewish Life in Warsaw September 1939—July 1942. By Lea Prais . Trans. Naftali Greenwood . The International Institute for Holocaust Research. Center for Research on the Holocaust in Poland. Jerusalem: Yad Vashem, 2015. 518 pp. Notes. Bibliography. Glossary. Indexes. Photographs. Figures. Tables. $43.50, hardbound.”. Slavic Review. 76 (2): 523—524. ISSN 0037-6779. doi:10.1017/slr.2017.105. 
  122. ^ The Polish underground reports the liquidation of the Warsaw ghetto, Routledge, 2013-11-04, стр. 151—151, ISBN 978-1-315-83327-9, Приступљено 2022-05-28 
  123. ^ 3. November 1940– July 1942: The Ghetto, First Stages, Academic Studies Press, 2019-12-31, стр. 17—34, Приступљено 2022-05-28 
  124. ^ The Warsaw Ghetto Uprising, Palgrave Macmillan, Приступљено 2022-05-28 
  125. ^ McVay, Kenneth (1984). „The Construction of the Treblinka Extermination Camp”. Yad Vashem Studies, XVI. Jewish Virtual Library.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2013. 
  126. ^ Düsseldorf, LG (2015). „"LTE Zuhause"”. JurPC: 7—7. ISSN 1615-5335. doi:10.7328/jurpcb20153010159. 
  127. ^ THE JEWS OF THE GENERAL GOVERNMENT, SEPTEMBER 1939–JUNE 1941:, Indiana University Press, стр. 7—15, Приступљено 2022-05-28 
  128. ^ Ainsztein, Reuben (2008) [1974]. Jewish Resistance in Nazi-Occupied Eastern Europe. University of Michigan (reprint). стр. 917. ISBN 978-0-236-15490-6. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2013 — преко Google Books snippet view. 
  129. ^ Sumler, David E. (1973). A history of Europe in the twentieth century. Homewood, Ill.: Dorsey Press. ISBN 0-256-01421-3. OCLC 628024. 
  130. ^ Cymet, David (2010). History vs. apologetics : the Holocaust, the Third Reich, and the Catholic Church. Lanham, Md.: Lexington Books. ISBN 978-0-7391-3295-1. OCLC 812924949. 
  131. ^ "The Good old days" : the Holocaust as seen by its perpetrators and bystanders. Ernst Klee, Willi Dressen, Volker Riess (1st American ed изд.). New York. 1991. ISBN 0-02-917425-2. OCLC 24010418. 
  132. ^ а б Kopówka, Edward; Rytel-Andrianik, Paweł (2011). Treblinka II Death Camp. Monograph, chapt. 3 [Treblinka II – Obóz zagłady] (PDF). Dam im imię na wieki [I will give them an everlasting name. Isaiah 56:5] (in Polish). Drohiczyńskie Towarzystwo Naukowe [The Drohiczyn Scientific Society]. ISBN 978-83-7257-496-1. With list of Catholic rescuers of Jews imprisoned at Treblinka I, selected testimonies, bibliography, alphabetical indexes, photographs, English language summaries, and forewords by Holocaust scholars. Archived from the original (PDF) on October 10, 2014. Retrieved January 9, 2014 – via PDF direct download 20.2 MB.
  133. ^ Lehnstaedt, Stephan (2017), 1. Die polnischen Juden im Holocaust, 1939 – 1942, Verlag C.H.BECK oHG, стр. 14—27, Приступљено 2022-05-28 
  134. ^ Arad, Yitzhak (1999). Belzec, Sobibor, Treblinka : the Operation Reinhard death camps. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. стр. 375. ISBN 0-585-27817-2. OCLC 45729008. 

Цитирани радови

Додатна литература

  • Ben-Sasson, Havi (2017). Relations Between Jews and Poles During the Holocaust: The Jewish Perspective (на језику: енглески). Jerusalem: Yad Vashem. ISBN 978-965-308-524-4. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Холокауст_у_Пољској&oldid=24571146”