Кобрин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кобрин
Кобрын; Кобрин

Kobryn street Suvorovskaya.JPG
Трг Слободе у центру града

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Област Застава Брестске области Брестска област
Рејон Кобрински рејон
Основан први помен 1287.
Становништво
Становништво (2013) 52.000 (процена)
Географске карактеристике
Координате 52°13′00″N 24°22′00″E / 52.216667, 24.366667
Временска зона UTC+3
Кобрин на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Кобрин
Кобрин на мапи Белорусије
Остали подаци
Поштански код 225306
Позивни број +375 1642
Регистарска ознака 1
Веб-страна kobrin.brest-region.by


Координате: 52° 13′ 00" СГШ, 24° 22′ 00" ИГД

Кобрин (блр. Кобрын; рус. Кобрин) је град у југозападном делу Републике Белорусије и административни центар Кобринског рејона Брестске области.

Према проценама за 2013. у граду су живеле 52.000 становника, што Кобрин чини четвртим градом по величини у области (после Бреста, Барановича и Пинска).

Географија[уреди]

Град је смештен у западном делу Белоруског Полесја, на месту где се река Мухавец спаја са каналом Дњепар-Буг. Административни центар области град Брест налази се на око 46 км западније, док је главни град земље Минск удаљен 300 км у правцу североистока.

Историја[уреди]

Суворовљев музеј (основан 1948)

Први писани помен о Кобрину датира из 1287. Од прве половине XIV века постаје саставним делом Велике Кнежевине Литваније.

Насеље 1589. добија Магдебуршко право и постаје делимично слободан трговачки град.

Град је претрпео страшна разарања током XVII века. У септембру 1648. у нападу козачких устаника град је спаљен готово до темеља. Средином XVII века у граду је живело 1.700 становника.

Након поделе Пољске 1795. постаје делом Руске Империје. Током лета 1812. недалеко од града одиграла се велика битка између руске и наполоенове војске, и том приликом је у самом граду спаљен велики број грађевина. Године 1897. у граду је живело 10.355 становника, од чега је су мање од 7.000 били Јевреји.

Почетак XX века био је изразито буран за Кобрин. Током Првог светског рата био је окупиран од стране Немачке, а потом поново 1919. долази под власт Пољске. У септембру 1939. у град улазе трупе совјетске армије, а сам град постаје делом Белоруске ССР.

Током Холокауста у Другом светском рату страдали су готово сви кобрински Јевреји који су пре рата чинили преко 70% целокупне градске популације.

Демографија[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 51.687 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
31.811[1] 44.829[1] 44.829[1] 51.166[1] 51.687[1]

Према подацима пописа из 1817. у граду је живело 1.427 становника, а 899 од њих су били Јевреји.[2]. По подацима првог сверуског пописа из 1897. Кобрин је имао 10.408 становника (6.783 Јевреја).[3].

Током прве половине и средином XX века број становника у граду је бележио благи пад, што као последица векликих људских губитака током Другог светског рата, што услед велике емиграције ка већим градовима и ка иностранству.[4]. У другој половини прошлог века долази до наглог раста броја становника и већ 1991. у граду живи 49.400 становника.[5]

Саобраћај[уреди]

Кобрин се убраја међу најважнија друмска чворишта у југозападној Белорусији. Кроз град пролази деоница аутопутева М1 БрестМосква (део паневропског коридора II БерлинНижни Новгород), М12 (Кобрин—граница са Украјином, део европске магистрале E85), и М10 (Кобрин—Гомељ).

Међународна сарадња[уреди]

Град Кобрин има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим градовима:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.. 
  2. ^ Kobryń // Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich. Tom IV, s. 205.
  3. ^ Гродненская губерния // = 2. 7. 2011&DocUNC_ID=4952&Token=9JopSD8yRZGSC4Pn87joXw==&lang=ru-RU Населенные места Российской империи в 500 и более жителей с указанием всего наличного в них населения и числа жителей преобладающих вероисповеданий, по данным первой всеобщей переписи населения 1897 г. / Предисл.: Н. Тройницкого. — Шаблон:СПб.: Общественная польза, 1905. — С. 44.
  4. ^ Кобринь // Енциклопедія українознавства / Гол. ред. Володимир Кубійович. — Т. 3. — Париж, Нью-Йорк: Молоде Життя, 1954—1989.
  5. ^ Кобрин // БСЭ.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кобрин