Хирургија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Surgeon operating, Fitzsimons Army Medical Center, circa 1990.JPEG|мини|right|[[Кардиоторакална хирургија|Кардиоторакални хирург]] изводи [[замена митралне валвуле|замену митралне валвуле]].]]
[[Датотека:Surgeon operating, Fitzsimons Army Medical Center, circa 1990.JPEG|мини|right|[[Кардиоторакална хирургија|Кардиоторакални хирург]] изводи [[замена митралне валвуле|замену митралне валвуле]].]]

'''Хирургија''' ({{јез-гр|cheirourgia}} - рука и рад) је грана клиничке [[медицина|медицине]] која се бави проучавањем и лечењем [[болест]]и које се морају лечити радом руку хирурга и применом механичких средстава (инструмената).
'''Хирургија''' ({{јез-гр|cheirourgia}} - рука и рад) је грана клиничке [[медицина|медицине]] која се бави проучавањем и лечењем [[болест]]и које се морају лечити радом руку хирурга и применом механичких средстава (инструмената).


Ред 77: Ред 78:


Уколико медицинско особље није у могућности да на датом месту и времену пружи најбоље могуће лечење пацијенту, дужно је спровести неопходне медицинске мере да оспособи пацијента за транспорт до најближе адекватне установе, где ће се лечење завршити.
Уколико медицинско особље није у могућности да на датом месту и времену пружи најбоље могуће лечење пацијенту, дужно је спровести неопходне медицинске мере да оспособи пацијента за транспорт до најближе адекватне установе, где ће се лечење завршити.

== Опис хируршке процедуре ==
{{рут}}
=== Локација ===

[[Inpatient]] surgery is performed in a hospital, and the person undergoing surgery stays at least one night in the hospital after the surgery. [[Outpatient surgery]] occurs in a hospital outpatient department or freestanding ambulatory surgery center, and the person who had surgery is discharged the same working day.<ref name=LemosIAAS2006>{{cite book | veditors = Lemos P, Jarrett P, Philip B | title = Day surgery: development and practice | publisher = International Association for Ambulatory Surgery | location = London | year = 2006 | isbn = 978-989-20-0234-7 |url=http://www.iaas-med.com/files/historical/DaySurgery.pdf}}</ref> Office surgery occurs in a physician's office, and the person is discharged the same working day.<ref name=Twersky2008>{{cite book | veditors = Twersky RS, Philip BK| title = Handbook of ambulatory anesthesia|edition=2nd| publisher = Springer | location = New York | year = 2008 | isbn = 978-0-387-73328-9|page=284|url=https://books.google.com/books?id=VJT_yygipvYC&pg=PA284}}</ref>

At a [[hospital]], modern surgery is often performed in an [[operating theater]] using [[surgical instrument]]s, an [[operating table]], and other equipment. Among United States hospitalizations for non-maternal and non-neonatal conditions in 2012, more than one-fourth of stays and half of hospital costs involved stays that included operating room (OR) procedures.<ref>{{cite web | vauthors = Fingar KR, Stocks C, Weiss AJ, Steiner CA | title = Most Frequent Operating Room Procedures Performed in U.S. Hospitals, 2003–2012 | work = HCUP Statistical Brief No. 186 | publisher = Agency for Healthcare Research and Quality | location = Rockville, MD | date = December 2014 | url = https://www.hcup-us.ahrq.gov/reports/statbriefs/sb186-Operating-Room-Procedures-United-States-2012.jsp | url-status=live | archive-url = https://web.archive.org/web/20150503163129/http://www.hcup-us.ahrq.gov/reports/statbriefs/sb186-Operating-Room-Procedures-United-States-2012.jsp | archive-date = 3 May 2015 | df = dmy-all }}</ref> The environment and procedures used in surgery are governed by the principles of [[aseptic technique]]: the strict separation of "sterile" (free of microorganisms) things from "unsterile" or "contaminated" things. All surgical instruments must be [[Sterilization (microbiology)|sterilized]], and an instrument must be replaced or re-sterilized if it becomes contaminated (i.e. handled in an unsterile manner, or allowed to touch an unsterile surface). Operating room staff must wear sterile attire ([[Scrubs (clothing)|scrubs]], a scrub cap, a sterile surgical gown, sterile latex or non-latex polymer gloves and a surgical mask), and they must scrub hands and arms with an approved disinfectant agent before each procedure.

=== Преоперативна нега ===
{{main|Преоперативна нега}}

Prior to surgery, the person is given a [[medical examination]], receives certain pre-operative tests, and their [[physical fitness|physical status]] is rated according to the [[ASA physical status classification system]]. If these results are satisfactory, the person requiring surgery signs a consent form and is given a surgical clearance. If the procedure is expected to result in significant blood loss, an [[autologous]] [[blood donation]] may be made some weeks prior to surgery. If the surgery involves the [[digestive system]], the person requiring surgery may be instructed to perform a [[Whole bowel irrigation|bowel prep]] by drinking a solution of [[polyethylene glycol]] the night before the procedure. People preparing for surgery are also instructed to abstain from food or drink (an [[Nil per os|NPO order]] after midnight on the night before the procedure), to minimize the effect of stomach contents on pre-operative medications and reduce the risk of aspiration if the person vomits during or after the procedure.

Some medical systems have a practice of routinely performing chest x-rays before surgery. The premise behind this practice is that the physician might discover some unknown medical condition which would complicate the surgery, and that upon discovering this with the chest x-ray, the physician would adapt the surgery practice accordingly.<ref name="ACRfive">{{Cite journal |author1 = American College of Radiology |author1-link = American College of Radiology |title = Five Things Physicians and Patients Should Question |journal = Choosing Wisely: An Initiative of the ABIM Foundation |url = http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-college-of-radiology/ |access-date = 17 August 2012 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20130210080213/http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-college-of-radiology/ |archive-date = 10 February 2013 }}, citing
* {{cite web|title=American College of Radiology ACR Appropriateness Criteria|url=http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-college-of-radiology/|publisher=American College of Radiology|access-date=4 September 2012|year=2000|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20130210080213/http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-college-of-radiology/|archive-date=10 February 2013|df=dmy-all}} Last reviewed 2011.
* {{cite journal | vauthors = Gómez-Gil E, Trilla A, Corbella B, Fernández-Egea E, Luburich P, de Pablo J, Ferrer Raldúa J, Valdés M | display-authors = 6 | title = Lack of clinical relevance of routine chest radiography in acute psychiatric admissions | journal = General Hospital Psychiatry | volume = 24 | issue = 2 | pages = 110–113 | year = 2002 | pmid = 11869746 | doi = 10.1016/s0163-8343(01)00179-7 }}
* {{cite journal | vauthors = Archer C, Levy AR, McGregor M | title = Value of routine preoperative chest x-rays: a meta-analysis | journal = Canadian Journal of Anaesthesia | volume = 40 | issue = 11 | pages = 1022–1027 | date = November 1993 | pmid = 8269561 | doi = 10.1007/BF03009471 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Munro J, Booth A, Nicholl J | title = Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence | journal = Health Technology Assessment | volume = 1 | issue = 12 | pages = i–iv, 1–62 | year = 1997 | pmid = 9483155 | doi = 10.3310/hta1120 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Grier DJ, Watson LJ, Hartnell GG, Wilde P | title = Are routine chest radiographs prior to angiography of any value? | journal = Clinical Radiology | volume = 48 | issue = 2 | pages = 131–133 | date = August 1993 | pmid = 8004892 | doi = 10.1016/S0009-9260(05)81088-8 }}
* {{cite journal | vauthors = Gupta SD, Gibbins FJ, Sen I | title = Routine chest radiography in the elderly | journal = Age and Ageing | volume = 14 | issue = 1 | pages = 11–14 | date = January 1985 | pmid = 4003172 | doi = 10.1093/ageing/14.1.11 }}
* {{cite journal | vauthors = Amorosa JK, Bramwit MP, Mohammed TL, Reddy GP, Brown K, Dyer DS, Ginsburg ME, Heitkamp DE, Jeudy J, Kirsch J, MacMahon H, Ravenel JG, Saleh AG, Shah RD | display-authors = 6 | title = ACR appropriateness criteria routine chest radiographs in intensive care unit patients | journal = Journal of the American College of Radiology | volume = 10 | issue = 3 | pages = 170–174 | date = March 2013 | pmid = 23571057 | doi = 10.1016/j.jacr.2012.11.013 | url = http://guidelines.gov/content.aspx?id=35151 | access-date = 4 September 2012 | publisher = [[National Guideline Clearinghouse]] | url-status = dead | df = dmy-all | archive-url = https://web.archive.org/web/20120915185449/http://www.guidelines.gov/content.aspx?id=35151 | archive-date = 15 September 2012 }}</ref> However, [[Specialty (medicine)|medical specialty]] [[professional organizations]] recommend against routine pre-operative [[Chest radiograph|chest x-rays]] for people who have an unremarkable medical history and presented with a physical exam which did not indicate a chest x-ray.<ref name="ACRfive"/> Routine x-ray examination is more likely to result in problems like misdiagnosis, overtreatment, or other negative outcomes than it is to result in a benefit to the person.<ref name="ACRfive"/> Likewise, other tests including [[complete blood count]], [[prothrombin time]], [[partial thromboplastin time]], [[basic metabolic panel]], and [[urinalysis]] should not be done unless the results of these tests can help evaluate surgical risk.<ref name="ASCPfive">{{Citation |author1 = American Society for Clinical Pathology |author1-link = American Society for Clinical Pathology |title = Five Things Physicians and Patients Should Question |publisher = American Society for Clinical Pathology |work = [[Choosing Wisely]]: an initiative of the [[ABIM Foundation]] |url = http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-society-for-clinical-pathology/ |access-date = 1 August 2013 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20130901115431/http://www.choosingwisely.org/doctor-patient-lists/american-society-for-clinical-pathology/ |archive-date = 1 September 2013 }}, which cites
* {{cite journal | vauthors = Keay L, Lindsley K, Tielsch J, Katz J, Schein O | title = Routine preoperative medical testing for cataract surgery | journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews | volume = 1 | pages = CD007293 | date = January 2019 | issue = 1 | pmid = 30616299 | pmc = 6353242 | doi = 10.1002/14651858.CD007293.pub4 }}
* {{cite journal | vauthors = Katz RI, Dexter F, Rosenfeld K, Wolfe L, Redmond V, Agarwal D, Salik I, Goldsteen K, Goodman M, Glass PS | display-authors = 6 | title = Survey study of anesthesiologists' and surgeons' ordering of unnecessary preoperative laboratory tests | journal = Anesthesia and Analgesia | volume = 112 | issue = 1 | pages = 207–212 | date = January 2011 | pmid = 21081771 | doi = 10.1213/ANE.0b013e31820034f0 | s2cid = 8480050 }}
* {{cite journal | vauthors = Munro J, Booth A, Nicholl J | title = Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence | journal = Health Technology Assessment | volume = 1 | issue = 12 | pages = i–iv, 1–62 | year = 1997 | pmid = 9483155 | doi = 10.3310/hta1120 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Reynolds TM | title = National Institute for Health and Clinical Excellence guidelines on preoperative tests: the use of routine preoperative tests for elective surgery | journal = Annals of Clinical Biochemistry | volume = 43 | issue = Pt 1 | pages = 13–16 | date = January 2006 | pmid = 16390604 | doi = 10.1258/000456306775141623 | doi-access = free }}
* {{cite journal | vauthors = Capdenat Saint-Martin E, Michel P, Raymond JM, Iskandar H, Chevalier C, Petitpierre MN, Daubech L, Amouretti M, Maurette P | display-authors = 6 | title = Description of local adaptation of national guidelines and of active feedback for rationalising preoperative screening in patients at low risk from anaesthetics in a French university hospital | journal = Quality in Health Care | volume = 7 | issue = 1 | pages = 5–11 | date = March 1998 | pmid = 10178152 | pmc = 2483578 | doi = 10.1136/qshc.7.1.5 }}</ref>


== Галерија ==
== Галерија ==
Ред 84: Ред 112:
Komplet hirurških igala.jpg|Комплет хируршких игала
Komplet hirurških igala.jpg|Комплет хируршких игала
</gallery>
</gallery>

== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Bartolo, M., Bargellesi, S., Castioni, C. A., Intiso, D., Fontana, A., Copetti, M., Scarponi, F., Bonaiuti, D., & Intensive Care and Neurorehabilitation Italian Study Group (2017). Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study. Journal of rehabilitation medicine, 49(9), 715–722. <nowiki>https://doi.org/10.2340/16501977-2269</nowiki>
* Ni, C.-yan, Wang, Z.-hong, Huang, Z.-ping, Zhou, H., Fu, L.-juan, Cai, H., Huang, X.-xuan, Yang, Y., Li, H.-fen, & Zhou, W.-ping. (2018). Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial. International Journal of Surgery, 54, 254–258. <nowiki>https://doi.org/10.1016/j.ijsu.2018.04.060</nowiki>
* Lei, Y. T., Xie, J. W., Huang, Q., Huang, W., & Pei, F. X. (2021). Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: a multicenter retrospective cohort study in China. Military Medical Research, 8(1), 17. <nowiki>https://doi.org/10.1186/s40779-021-00310-x</nowiki>
* Stethen, T. W., Ghazi, Y. A., Heidel, R. E., Daley, B. J., Barnes, L., Patterson, D., & McLoughlin, J. M. (2018). Walking to recovery: the effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection. Journal of gastrointestinal oncology, 9(5), 953–961. 10.21037/jgo.2017.11.05
* Yakkanti, R. R., Miller, A. J., Smith, L. S., Feher, A. W., Mont, M. A., & Malkani, A. L. (2019). Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty. Annals of translational medicine, 7(4), 69. <nowiki>https://doi.org/10.21037/atm.2019.02.02</nowiki>

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 91: Ред 132:


[[Категорија:Хирургија|*]]
[[Категорија:Хирургија|*]]

[[ky:Хирургия]]

Верзија на датум 23. фебруар 2023. у 16:48

Кардиоторакални хирург изводи замену митралне валвуле.

Хирургија (грч. cheirourgia - рука и рад) је грана клиничке медицине која се бави проучавањем и лечењем болести које се морају лечити радом руку хирурга и применом механичких средстава (инструмената).

Подела

Оперативна хирургија се може поделити према приступу лечења у четири групе:

  • репарација рана,
  • екстирпација оболелих делова или целих ткива и органа,
  • реконструктивна хирургија, и
  • физиолошка хирургија.

Да би могао остварити успешан рад, поред мануелне спретности за хирурга је неопходно да има широко медицинско образовање, као и познавање технике и технологије. Због напретка хирургије и све већег обима знања и развоја бројних оперативних техника, а у циљу пружања боље медицинске услуге пацијентима, хирурзи се све више специјализују, тако да долази до развоја нових хируршких дисциплина или њихових поддисциплина. Из хирургије су се данас издвојиле бројне гране:

Кратак осврт на развој хирургије

Историја хирургије је стара колико и историја човечанства и медицине. Конвенционално се дели на преисторијску, хирургију старог века, средњег века до ренесансе, од ренесансе до модерних времена и савремену хирургију.

Праисторија и стари век

Примитивна оперативна хирургија је рађена инстиктивно и искуствено- лабави зуб је вађен, апсцес отваран, крварење заустављано од стране људи који су били у окружењу.

У Вавилону су оболеле стављали на трг где су му сви могли прићи и испитати како би се нашао онај који може највише помоћи. 1750. године п. н. е. је на стубу исписан Хамурабијев законик у коме су предвиђене награде и казне за хирурге.

Натписи на египатским гробницама 2000-3000 п. н. е. описују лечење прелома са удлагама, вршење циркумцизије (обрезивање), трепанације лобање (хируршко отварање лобање), као и ампутација екстремитета.

У Индији се такође истовремено развила хирургија а неке записане оперативне технике у Сусрути се примењују и данас (реконструкција носа, ринопластике, везиколитотомије, инцизије апсцеса и опис хируршких инструмената).

Јевреји су се истицали у хигијени и превентивној медицини, Кинези у акупунктури. У Грчкој је најпознатија од школа била Хипократова (460-370 п. н. е.) школа (460-130 п. н. е.), који је предавао и писао о хирургији (Corus Hipocraticum). Описао је имобилизација и екстензију, репозицију луксација и лечење рана као и изреку „Vis mediacatrih naturae“- моћ природе је велика.

Грчку медицину је наследила и унапредила Александријска школа прогресом у анатомији са подвезивањем крвних судова и елективним операцијама. Од 150. година п. н. е. почела је грчко-римска медицина (Гален и Целзус). Након пада римске империје хируршки центар постала је Византија (Орибсзиј и Персан).

Средњи век

С појавом ислама и надмоћи мухамеданског царства настаје период Арапске медицине која је преузела знања од хришћанске секте Несторијанаца (грчка медицина). Истичу се Расиса и Авицена који је написао “Цанон”. Током овог периода није било правог напретка, чак је и назадовала применом каутеризацијом ране, што се некритички преноси и у европску медицину.

Напретку медицине је допринела забрана свештеницима у XII веку да се баве медицином. Лаици почињу да се баве хирургијом и “Фабрица” од Руђера од Салерна постаје основни уџбеник током 300 година.

Крајем средњег века хирургија почиње да се развија у северној Италији (Салерно, Падова, Болоња) и Француској (школа Монтпелиен), да би крајем XV века папа Сикст IV службено допустио дисекцију лешева, тако да напредују знања из анатомије. Међутим велико уназађење се догодило када се од лекара, хирургија препустила писменим берберима, када је као вештина уназађена, а научни развој престао.

Ренесанса и почетак модерног доба

Hieronymus Fabricius, Operationes chirurgicae, 1685

Парацелсус (1493—1541) схвата лековиту моћ природе, а Версалиус у делу “Де хумани цорпорис фабрица” објављеном 1543. одбацује Галенову анатомију и даје основу за праву хирургију. Међутим и даље хирургију обављају бербери, као Амброисе Паре, који је одбацио метод спаљивања и подвезивао крвне судове.

Напредак почиње када је Лондонско удружење бербера и хирурга, на основу повеље Хенрика VIII из 1540. године почело да води контролу рада у хирургији земље.

Крајем XVI и почетком XVII века почиње се хирургија укључивати у програме медицинских школа, да би у XVIII веку у потпуности била преузета од стране медицинског сталежа, тако да се оперативна техника и мануелна вештина усавршавају. У Паризу се 1731. оснива Хируршка академија и до краја века Париз постаје центар светске хирургије. Ледран и Десаут 1741.- ексцизија и дебридмент ране, Лери -мемоари војне медицине и хирургије- ампутације екстремитета одмах по рањавању, пре развијања инфекције).

Савремена хирургија

Научна открића која су омогућила данашњи развој хирургије су:

  • Анестезија (1844. Хораце Велс и 1846. В. Т. Мортон изводе инхалациону анестезију у Општој болници у Масачусетсу.)
  • Асепса и антисепса (Игнац Семелвис, Мађар, акушер у Бечу, уводи обавезно прање руку пре гинеколошког прегледа, чиме је смањио њихову смртност, а Луј Пастер 1850. поставља теорију по којој су изазивачи инфекција бактерије, а Јосеф Листер 1867. та сазнања уводи у хирургију).
  • Рендген 1895 уводи нови вид дијагностике, радиографију.
  • Трансфузија крви је омогућена открићем Карла Ландстаинера о аглутинацији еритроцита под утицајем серума другог човека- тако да је омогућено утврђивање крвних група. - Откриће пеницилина (Флеминг, 1928) омогућава пре- и постоперативно спречавање инфекција.

Бројни су хирурзи током овог периода својим умећем и ингениозношћу довели до развоја хирургије у данашњем обиму, као и напретком технологије. Хирургија будућности иде у смеру што мање трауме ткива и организма, као и на пољима микрохирургије, феталне, ендоскопске, трансплантационе хирургије, имплантације вештачких органа И ткива која се добијају на ткивним културама.

Основни задаци хирургије

Основни задатак хирургије у било којим условима је да се помогне оболелом или повређеном. У зависности од услова окружења, на медицинским радницима је да се пацијенту пружи адекватна помоћ без обзира на услове који су у окружењу. Основни принцип пружања медицинске помоћи је никада не наудити пацијенту.

Помоћ указује квалификовано лице за обим помоћи који пружа (у оквиру прве помоћи то може бити и обучени лаик). Дијагностика и лечење се изводе у окружењу које омогућава њихово квалитетно извођење. То значи да у мирнодопским условима, прву помоћ, дијагностику, лечење и опоравак спроводе за то квалификовани медицински радници у оквирима својих надлежности у установама које су за пружање медицинских услуга опремљене. У ванредним условима (елементарне непогоде и рат), на свим медицинским радницима је да се прилагоде условима окружења и уз пожртвован рад остваре исти или сличан степен здравствене заштите. За такве услове свака здравствена установа има припремљене оквирне планове.

Уколико медицинско особље није у могућности да на датом месту и времену пружи најбоље могуће лечење пацијенту, дужно је спровести неопходне медицинске мере да оспособи пацијента за транспорт до најближе адекватне установе, где ће се лечење завршити.

Опис хируршке процедуре

Локација

Inpatient surgery is performed in a hospital, and the person undergoing surgery stays at least one night in the hospital after the surgery. Outpatient surgery occurs in a hospital outpatient department or freestanding ambulatory surgery center, and the person who had surgery is discharged the same working day.[1] Office surgery occurs in a physician's office, and the person is discharged the same working day.[2]

At a hospital, modern surgery is often performed in an operating theater using surgical instruments, an operating table, and other equipment. Among United States hospitalizations for non-maternal and non-neonatal conditions in 2012, more than one-fourth of stays and half of hospital costs involved stays that included operating room (OR) procedures.[3] The environment and procedures used in surgery are governed by the principles of aseptic technique: the strict separation of "sterile" (free of microorganisms) things from "unsterile" or "contaminated" things. All surgical instruments must be sterilized, and an instrument must be replaced or re-sterilized if it becomes contaminated (i.e. handled in an unsterile manner, or allowed to touch an unsterile surface). Operating room staff must wear sterile attire (scrubs, a scrub cap, a sterile surgical gown, sterile latex or non-latex polymer gloves and a surgical mask), and they must scrub hands and arms with an approved disinfectant agent before each procedure.

Преоперативна нега

Главни чланак: Преоперативна нега

Prior to surgery, the person is given a medical examination, receives certain pre-operative tests, and their physical status is rated according to the ASA physical status classification system. If these results are satisfactory, the person requiring surgery signs a consent form and is given a surgical clearance. If the procedure is expected to result in significant blood loss, an autologous blood donation may be made some weeks prior to surgery. If the surgery involves the digestive system, the person requiring surgery may be instructed to perform a bowel prep by drinking a solution of polyethylene glycol the night before the procedure. People preparing for surgery are also instructed to abstain from food or drink (an NPO order after midnight on the night before the procedure), to minimize the effect of stomach contents on pre-operative medications and reduce the risk of aspiration if the person vomits during or after the procedure.

Some medical systems have a practice of routinely performing chest x-rays before surgery. The premise behind this practice is that the physician might discover some unknown medical condition which would complicate the surgery, and that upon discovering this with the chest x-ray, the physician would adapt the surgery practice accordingly.[4] However, medical specialty professional organizations recommend against routine pre-operative chest x-rays for people who have an unremarkable medical history and presented with a physical exam which did not indicate a chest x-ray.[4] Routine x-ray examination is more likely to result in problems like misdiagnosis, overtreatment, or other negative outcomes than it is to result in a benefit to the person.[4] Likewise, other tests including complete blood count, prothrombin time, partial thromboplastin time, basic metabolic panel, and urinalysis should not be done unless the results of these tests can help evaluate surgical risk.[5]

Галерија

  • Хируршки комплет Jetter & Scheerer
    Хируршки комплет Jetter & Scheerer
  • Хируршки комплет Josef Leiter
    Хируршки комплет Josef Leiter
  • Комплет хируршких игала
    Комплет хируршких игала

Референце

  1. ^ Lemos P, Jarrett P, Philip B, ур. (2006). Day surgery: development and practice (PDF). London: International Association for Ambulatory Surgery. ISBN 978-989-20-0234-7. 
  2. ^ Twersky RS, Philip BK, ур. (2008). Handbook of ambulatory anesthesia (2nd изд.). New York: Springer. стр. 284. ISBN 978-0-387-73328-9. 
  3. ^ Fingar KR, Stocks C, Weiss AJ, Steiner CA (децембар 2014). „Most Frequent Operating Room Procedures Performed in U.S. Hospitals, 2003–2012”. HCUP Statistical Brief No. 186. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality. Архивирано из оригинала 3. 5. 2015. г. 
  4. ^ а б в American College of Radiology. „Five Things Physicians and Patients Should Question”. Choosing Wisely: An Initiative of the ABIM Foundation. Архивирано из оригинала 10. 2. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2012. , citing
  5. ^ American Society for Clinical Pathology, „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Society for Clinical Pathology, Архивирано из оригинала 1. 9. 2013. г., Приступљено 1. 8. 2013 , which cites

Литература

  • Bartolo, M., Bargellesi, S., Castioni, C. A., Intiso, D., Fontana, A., Copetti, M., Scarponi, F., Bonaiuti, D., & Intensive Care and Neurorehabilitation Italian Study Group (2017). Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study. Journal of rehabilitation medicine, 49(9), 715–722. https://doi.org/10.2340/16501977-2269
  • Ni, C.-yan, Wang, Z.-hong, Huang, Z.-ping, Zhou, H., Fu, L.-juan, Cai, H., Huang, X.-xuan, Yang, Y., Li, H.-fen, & Zhou, W.-ping. (2018). Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial. International Journal of Surgery, 54, 254–258. https://doi.org/10.1016/j.ijsu.2018.04.060
  • Lei, Y. T., Xie, J. W., Huang, Q., Huang, W., & Pei, F. X. (2021). Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: a multicenter retrospective cohort study in China. Military Medical Research, 8(1), 17. https://doi.org/10.1186/s40779-021-00310-x
  • Stethen, T. W., Ghazi, Y. A., Heidel, R. E., Daley, B. J., Barnes, L., Patterson, D., & McLoughlin, J. M. (2018). Walking to recovery: the effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection. Journal of gastrointestinal oncology, 9(5), 953–961. 10.21037/jgo.2017.11.05
  • Yakkanti, R. R., Miller, A. J., Smith, L. S., Feher, A. W., Mont, M. A., & Malkani, A. L. (2019). Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty. Annals of translational medicine, 7(4), 69. https://doi.org/10.21037/atm.2019.02.02

Спољашње везе

Хирургија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хирургија&oldid=25599606”