Психологија личности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. март 2024. у 14:30

Психологија личности је грана психологије која студира личност и њене варијације међу индивидуама. То је научна студија која има за циљ да покаже како су људи индивидуално различити због психолошких сила.^[1]^[2]

Учење о структури личности у књизи Увод у психоанализу 1900. године. У то време у психологији је главна пажња посвећивана проучавању садржаја свести. Тежило се упознати од којих се једноставних свесних елемената састоји сваки субјективни доживљај. Фројд оштро напада такво схватање. Он пориче значај свесног, а истиче важност несвесног дела личности. " Психички живот је налик леденом брегу који плови морем. Мали део брега вири изнад површине, а огромна маса се налази под водом. Исто тако, од психичких процеса само је незнатан део свестан, а огроман део припада области несвесног ". Ту се налазе потиснуте жеље, идеје, представе. Овај несвесни део психичког живота управља понашањем човека. Структура личности. Према учењу фројда структуру личности чине три слоја : Ид (оно), его (ја) и суперего (морал, савест).

Филозофске претпоставке

Многе идеје које су развили историјски и модерни теоретичари личности произилазе из њихових основних филозофских претпоставки. Проучавање личности није чисто емпиријска дисциплина, јер садржи елементе уметности, науке и филозофије који се користе за изношење општих закључака. Следећих пет категорија су међу најосновнијим филозофским претпоставкама по питању којих се теоретичари не слажу:^[3]

Слобода наспрам детерминизма - Под овом темом се разматра да ли људи имају контролу над својим понашањем и да ли разумеју мотиве и његовој основи, или да ли је њихово понашање узрочно одређено силама које нису под њиховом контролом. Различите теорије категоришу понашања као несвесно, еколошко или биолошко^[3]
Наслеђе (природа) наспрам околине (узгоја) - Сматра се да је личност у великој мери одређена било генетиком и биологијом, или окружењем и искуством. Савремена истраживања показују да је већина особина личности заснована на заједничком утицају генетике и животне средине. Један од пионира ове арене је К. Роберт Клонинџер, који је постулирао модел темперамента и карактера.^[3]
Јединственост наспрам универзалности - Ово питање говори о степену људске индивидуалности (јединствености) или сличности у природи (универзалности) сваког човека. Гордон Олпорт, Абрахам Маслов и Карл Роџерс били су заговорници јединствености појединаца. Насупрот томе, бихевиористи и когнитивни теоретичари истичу важност универзалних принципа, попут појачавања и самоефикасности.^[3]
Активност насупрот реактивности - Ово питање истражује да ли људи примарно делују путем појединачне иницијативе (активно) или преко спољних подражаја. Традиционални теоретичари понашања типично сматрају да људи пасивно обликују своје окружење, док хуманистички и когнитивни теоретичари верују да су људи активнији у својој улози.^[3] Већина савремених теоретичара слаже се да су оба аспекта важна, с тим да је агрегатно понашање првенствено одређено својствима и ситуационим факторима који су примарни краткорочни предсказивач понашања.^[4]^[5]^[6]
Оптимизам насупрот песимизма - Теорије личности се разликују у погледу њиховог становишта на то да ли су људи интегрални у промени сопствених личности. Теорије које стављају велики нагласак на учење често су оптимистичније од оних које то не чине.^[3]

Ид

Ид је несвесни део личности и захтева око 2/3 психичких процеса, стања и понашања. У њему су смештени инстинкти живота : секс, глад, жеђ и инстинкти смрти. Целокупна активност је усмерена ка задовољавању инстинката, у првом реду сексуалног инстинкта. Психички процеси помоћу којих се остварује задовољење су рефлекси, дакле, несвесни процеси. Основни принцип којим се руководи ид, у понашању јесте принцип задовољства. Овај део личности се не обазире на ограничења, моралне норме, прописе ; битно је постићи задовољство. Ид, с обзиром да располаже инстинктима, садржи и целокупну психичку енергију — либидо.

Его

Его (ја) представља свесни део личности. Овај слој личности упознаје спољни физички и социјални свет на основу рационалних података које прикупља путем опажања, памћења и мишљења. За разлику од ид, его се у понашању руководи принципом реалности. Инстинкти се не могу задовољавати само ради постизања задовољства. Постоје норме и правила, како, када и с ким треба задовољавати сексуални инстинкт. Его одгађа задовољење, бира прихватљиве ситуације и прилагођава инстинкте реалним условима спољње средине.

Суперего

Суперего (морал, савест). Сачињавају га морални принципи, норме, морални прописи. То је онај слој личности који је производ живљења у одређеној друштвеној средини. Између ова три слоја личности постоје хијерархијски уређени односи у којима суперего има главну, усмеравајући улогу, он контролише его у извршавању својих задатака у односу на ид. Его усмерава активност ид тако да он мора водити рачуна о околностима у којима се могу задовољавати инстинкти. Али, невоља је у томе што је извор енергије ид и од њега зависи активност и ега и суперего. Међутим, када се ид измакне испод контроле ега, па се задовољи неки инстинкт по принципу задовољства, онда суперего кажњава его. Јавља се оно осећање које је познато као грижа савести.

У нормалним условима влада релативан ред и хармонија између ова три слоја личности. Међутим, у одређеним ситуацијама долази до сукоба. Резултат тих сукоба је појава непријатног осећања анксиозности. Личност је доживљава као непријатност и настоји да се на неки начин ослободи. При томе су могућа два решења: коришћење одбрамбених механизама или бекство у болест - неурозу. Фројд је први открио и објаснио одбрамбене механизме. Када дође до учесталог неуспеха и немогућности задовољења мотива, жеља и интереса долази до негативних последица као што је анксиозност - личност настоји да се ослободи тог непријатног стања и да избегне губљење самопоштовања. Тада несвесно користи одбрамбене механизме. Они представљају у целини стечене начине реаговања на фрустрационе ситуације. Они начини понашања који су се показали корисним, задржавају се и постају навике које појединац користи увек када дође до анксиозности. (нпр. дете плаче и добије слаткише : плач постане навика да се дође до циља). Или, избегавајући да себи призна неуспех због тога што је неспособан, човек наводи исконструисане и лажне разлоге неуспеха, у које и сам верује да су истинити (рационализација).

Постоје различити механизми одбране: компензација, пројекција, идентификација, сублимација, маштање Услед честих фрустрација личност лабилније конституције, често налази излаз у бекству у болест - неурозу. Неуротичне реакције на неки начин олакшавају постојеће стање и доводе до каналисања анксиозности у правцу који би био прихватљив за личност и околину. Обично оболели није свестан узрока обољења јер су они потиснути у несвесни слој личности. То што је потиснуто, није уништено, па управља понашањем стварајући тако одређене симптоме неуротичног реаговања. Фројд је први указао на пут лечења неуроза користећи хипнозу, помоћу које је "извлачио" из подсвести трауматично доживљаје у свест и тако пацијенте усмеравао да рационално просуђују и поступају. Према Фројдовом схватању развој личности је непрекидан процес који пролази кроз устаљене стадијуме. Најважнији стадијуми развоја личности су они који се одвијају у првих пет година живота када се у највећој мери формира "прототип" структуре одраслог човека. У оралном стадијуму који се одиграва у првој години живота, сва задовољства које дете остварује долази преко ерогених зона уста. Најважнији извор задовољства јесте узимање млека сисањем мајке. Ако је у току дојења било непријатности (стрепња, несигурност) може доћи до везивања дела либида за оралне активности што доводи до формирања оралног карактера. Одраслу особу са оралним карактером одликује зависност, пасивност, похлепа и претерано орално уживање.

Други стадијум развоја личности Фројд назива анални стадијум. Овај стадијум се протеже на другу и трећу годину живота. У том периоду дете се највише интересује за аналне активности што је још више потенцирано захтевима родитеља да дете научи вршити нужду. И у овом стадијуму може доћи до везивања дела енергије либида за аналне радње чији су узроци прекори и казне због неконтролисаног пражњења или претерано хваљење за успешну контролу обављања физиолошких потреба. Одраслу особу са аналним карактером карактеришу као типичне особине тврдичлук, претерана потреба за чистоћом и уредношћу, тврдоглавост и непопустљивост. Трећи стадијум Фројд је назвао фалички. Дечја интересовања се померају ка сексуалним органима који треба да буду примарно извор задовољства. У овом стадијуму (између 04:05 године) може доћи до претераног везивања детета за родитеља супротног пола, које Фројд сматра нормалном и универзалном појавом, ако овај период траје неко уобичајено време. Ова појава претераног еротског везивања детета за једног од родитеља названа је Едипов комплекс. После наведена три стадијума психосексуалног развоја која заједно представљају прегениталну фазу, наступа генитална фаза у пубертету. У току ове фазе врши се померање дечијих интересовања са сопственог тела на друге особе из околине што има за резултат стварање хетеросексуалних веза, тј. веза међу особама супротних полова.

Теорије личности

Типови и особине теорија

Personality type refers to the psychological classification of people into different classes. Personality types are distinguished from personality traits, which come in different degrees. For example, according to type theories, there are two types of people, introverts and extroverts. According to trait theories, introversion and extroversion are part of a continuous dimension with many people in the middle.

Personality is complex; a typical theory of personality contains several propositions or sub-theories, often growing over time as more psychologists explore the theory.^[7]

The most widely accepted empirical model of durable, universal personality descriptors is the system of Big Five personality traits: conscientiousness, agreeableness, neuroticism, openness to experience, and extraversion-introversion. It is based on cluster analysis of verbal descriptions in self-reporting surveys. These traits demonstrate considerable genetic heritability.

Perhaps the most ancient attempt at personality psychology is the personality typology outlined by the Indian Buddhist Abhidharma schools. This typology mostly focuses on negative personal traits (greed, hatred, and delusion) and the corresponding positive meditation practices used to counter those traits.

An influential European tradition of psychological types originated in the theoretical work of Carl Jung,^[8] specifically in his 1921 book Psychologische Typen (Psychological Types) and William Marston.^[9]

Building on the writings and observations of Jung during World War II, Isabel Briggs Myers and her mother, Katharine C. Briggs, delineated personality types by constructing the Myers–Briggs Type Indicator.^[10]^[11] This model was later used by David Keirsey with a different understanding from Jung, Briggs and Myers.^[12]

In the former Soviet Union, Lithuanian Aušra Augustinavičiūtė independently derived a model of personality type from Jung's called socionics. Later on many other tests were developed on this model e.g. Golden, PTI-Pro and JTI.

Theories could also be considered an "approach" to personality or psychology and is generally referred to as a model. The model is an older and more theoretical approach to personality, accepting extroversion and introversion as basic psychological orientations in connection with two pairs of psychological functions:

Perceiving functions: sensing and intuition (trust in concrete, sensory-oriented facts vs. trust in abstract concepts and imagined possibilities)
Judging functions: thinking and feeling (basing decisions primarily on logic vs. deciding based on emotion).

Briggs and Myers also added another personality dimension to their type indicator to measure whether a person prefers to use a judging or perceiving function when interacting with the external world. Therefore, they included questions designed to indicate whether someone wishes to come to conclusions (judgement) or to keep options open (perception).^[10]

This personality typology has some aspects of a trait theory: it explains people's behavior in terms of opposite fixed characteristics. In these more traditional models, the sensing/intuition preference is considered the most basic, dividing people into "N" (intuitive) or "S" (sensing) personality types. An "N" is further assumed to be guided either by thinking or feeling and divided into the "NT" (scientist, engineer) or "NF" (author, humanitarian) temperament. An "S", in contrast, is assumed to be guided more by the judgment/perception axis and thus divided into the "SJ" (guardian, traditionalist) or "SP" (performer, artisan) temperament. These four are considered basic, with the other two factors in each case (including always extraversion/introversion) less important. Critics of this traditional view have observed that the types can be quite strongly stereotyped by professions (although neither Myers nor Keirsey engaged in such stereotyping in their type descriptions),^[10] and thus may arise more from the need to categorize people for purposes of guiding their career choice.^[13] This among other objections led to the emergence of the five-factor view, which is less concerned with behavior under work conditions and more concerned with behavior in personal and emotional circumstances. (The MBTI is not designed to measure the "work self", but rather what Myers and McCaulley called the "shoes-off self."^[14])

Type A and Type B personality theory: During the 1950s, Meyer Friedman and his co-workers defined what they called Type A and Type B behavior patterns. They theorized that intense, hard-driving Type A personalities had a higher risk of coronary disease because they are "stress junkies." Type B people, on the other hand, tended to be relaxed, less competitive, and lower in risk. There was also a Type AB mixed profile.

Eduard Spranger's personality-model, consisting of six (or, by some revisions, 6 +1) basic types of value attitudes, described in his book Types of Men (Lebensformen; Halle (Saale): Niemeyer, 1914; English translation by P. J. W. Pigors - New York: G. E. Stechert Company, 1928).

The Enneagram of Personality, a model of human personality which is principally used as a typology of nine interconnected personality types. It has been criticized as being subject to interpretation, making it difficult to test or validate scientifically.

John L. Holland's RIASEC vocational model, commonly referred to as the Holland Codes, focuses specifically on choice of occupation. It proposes that six personality types lead people to choose their career paths. In this circumplex model, the six types are represented as a hexagon, with adjacent types more closely related than those more distant. The model is widely used in vocational counseling.

Психоаналитичке теорије

Psychoanalytic theories explain human behavior in terms of the interaction of various components of personality. Sigmund Freud was the founder of this school of thought. He drew on the physics of his day (thermodynamics) to coin the term psychodynamics. Based on the idea of converting heat into mechanical energy, Freud proposed psychic energy could be converted into behavior. His theory places central importance on dynamic, unconscious psychological conflicts.^[15]

Freud divides human personality into three significant components: the id, ego and super-ego. The id acts according to the pleasure principle, demanding immediate gratification of its needs regardless of external environment; the ego then must emerge in order to realistically meet the wishes and demands of the id in accordance with the outside world, adhering to the reality principle. Finally, the superego (conscience) inculcates moral judgment and societal rules upon the ego, thus forcing the demands of the id to be met not only realistically but morally. The superego is the last function of the personality to develop, and is the embodiment of parental/social ideals established during childhood. According to Freud, personality is based on the dynamic interactions of these three components.^[16]^[17]

Референце

^ Friedman & Schustack 2016
^ Friedman, Howard; Schustack, Miriam (2016). Personality: Classic theories and modern research. USA: Pearson. ISBN 978-0-205-99793-0.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Engler, Barbara (2008). Personality theories : an introduction (8th изд.). Boston, MA: Houghton Mifflin. ISBN 9780547148342.
^ Fleeson, W. (2004). „Moving personality beyond the person-situation debate: The challenge and the opportunity of within-person variability”. Current Directions in Psychological Science. 13 (2): 83—87. doi:10.1111/j.0963-7214.2004.00280.x.
^ Zayas, V; Shoda Y (2009). „Three decades after the personality paradox: Understanding situations”. Journal of Research in Personality. 43 (2): 280—281. doi:10.1016/j.jrp.2009.03.011.
^ Tapu, C.S. (2001). Hypostatic personality: psychopathology of doing and being made. Premier. стр. 28—31. ISBN 978-9738030596.
^ Cartwright, Desmond (1979). Theories and Models of Personality (I изд.). Debuque, Iowa: Wm. C. Brown Company Publishers. стр. 178. ISBN 978-0-697-06624-4.
^ Sharp, Daryl (1987). Personality types: Jung's model of typology. Toronto, Canada: Inner City Books. стр. 128. ISBN 978-0919123304.
^ Bradberry, T (2009). Self-Awareness. Penguin. ISBN 978-1101148679.
^ ^а ^б ^в Myers, Isabel Briggs with Peter B. Myers (1995) [1980]. Gifts Differing: Understanding Personality Type. Mountain View, California: Davies-Black Publishing. ISBN 978-0-89106-074-1.
^ Stein, Randy; Swan, Alexander B. (фебруар 2019). „Evaluating the validity of Myers-Briggs Type Indicator theory: A teaching tool and window into intuitive psychology”. Social and Personality Psychology Compass. 13 (2): e12434. S2CID 150132771. doi:10.1111/spc3.12434.
^ Please Understand Me II: Temperament, Character, Intelligence (1st изд.). Prometheus Nemesis Book Co. 1. 5. 1998. ISBN 978-1-885705-02-0.
^ Pittenger, David J. (новембар 1993). „Measuring the MBTI. . .And Coming Up Short” (PDF). Journal of Career Planning and Employment. 54 (1): 48—52. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-12-06. г. Приступљено 2008-12-25.
^ Myers, Isabel Briggs; Mary H. McCaulley (1985). Manual: A Guide to the Development and Use of the Myers-Briggs Type Indicator (2nd изд.). Palo Alto, California: Consulting Psychologists Press. стр. 8. ISBN 978-0-89106-027-7.
^ Kahn, Michael (2002). Basic Freud : psychoanalytic thought for the twenty first century (1. paperback изд.). New York: Basic Books. ISBN 9780465037162.
^ Carver, C., & Scheier, M. (2004). Perspectives on Personality (5th ed.). Boston: Pearson.
^ Spielman, Rose M.; Jenkins, William J.; Lovett, Marilyn D. (2020). Psychology 2e. Open Stax.

Литература

Allport, G. W. (1937). Personality: A psychological interpretation. New York: Holt, Rinehart & Winston.
Mischel, Walter (01. 01. 1999). An Introduction to Personality. John Wiley & Sons Incorporated. ISBN 978-0-470-00552-1. Приступљено 30. 04. 2012.
Buss D.M.; Greiling, H. (1999). „Adaptive Individual Differences”. Journal of Personality. 67 (2): 209—243. doi:10.1111/1467-6494.00053.
Lombardo G.P.; Foschi, R. (2003). „The Concept of Personality between 19th Century France and 20th Century American Psychology”. History of Psychology. 6 (2): 133—142. PMID 12817602. doi:10.1037/1093-4510.6.2.123.
Lombardo G.P.; Foschi, R. (2002). „The European origins of "personality psychology”. European Psychologist. 7 (2): 134—145. doi:10.1027/1016-9040.7.2.134.
Engler, Barbara (25. 08. 2008). Personality Theories: An Introduction. Cengage Learning. ISBN 978-0-547-14834-2. Приступљено 30. 04. 2012.
John, Oliver P.; Robins, Richard W.; Pervin, Lawrence A. (24. 11. 2010). Handbook of Personality, Third Edition: Theory and Research. Guilford Press. ISBN 978-1-60918-059-1. Приступљено 30. 04. 2012.
Hall, Calvin S., and Gardner Lindzey (1957). Theories of Personality. New York: J. Wiley & Sons. xi, 571 p., ill. with diagrams.
Hjelle, Larry A.; Ziegler, Daniel J. (01. 01. 1992). Personality theories: basic assumptions, research, and applications. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-029079-2. Приступљено 30. 04. 2012.
Lombardo, Giovanni Pietro; Foschi, Renato (2002). „The European Origins of "Personality Psychology"”. European Psychologist. 7 (2): 134—145. doi:10.1027/1016-9040.7.2.134.
Lombardo, Giovanni Pietro; Foschi, Renato (2003). „The concept of personality in 19th-century French and 20th-century American psychology”. History of Psychology. 6 (2): 123—142. PMID 12817602. doi:10.1037/1093-4510.6.2.123.
Ryckman, Richard M. (15. 03. 2007). Theories of Personality. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-09908-6. Приступљено 30. 04. 2012.
Constantine, Peter. What's Your Type?: How Blood Types Are the Keys to Unlocking Your Personality. 1997. Plume, ISBN 0-452-27802-3.
Jun Kim, Beom; et al. (2007). „Blood-type Distribution”. Physica A. 373 (1): 533—540. Bibcode:2007PhyA..373..533K. doi:10.1016/j.physa.2006.05.027.
Miller, Laura (1977). „People Types: Personality Classification in Japanese Women's Magazines”. The Journal of Popular Culture. 11 (2): 436—452.
Nawata, Kengo (2014). „No relationship between blood type and personality: Evidence from large-scale surveys in Japan and the US”. The Japanese Journal of Psychology. 85 (2): 148—156. PMID 25016835. doi:10.4992/jjpsy.85.13016 .
Nomi, Toshitaka, and Alexander Besher, You Are Your Blood Type: The Biochemical Key to Unlocking the Secrets of Your Personality. New York: Pocket Books, 1988. ISBN 0-671-63342-2.
Sakamoto, A.; Yamazaki, K. (2004). „Blood-typical personality stereotypes and self-fulfilling prophecy: A natural experiment with time-series data of 1978–1988” (PDF). Progress in Asian Social Psychology. 4: 239—262. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-01-22. г. Приступљено 2014-08-12.

Спољашње везе

[1] Friedman & Schustack 2016

[2] Friedman, Howard; Schustack, Miriam (2016). Personality: Classic theories and modern research. USA: Pearson. ISBN 978-0-205-99793-0.

[Engler-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Engler, Barbara (2008). Personality theories : an introduction (8th изд.). Boston, MA: Houghton Mifflin. ISBN 9780547148342.

[person_situation-4] Fleeson, W. (2004). „Moving personality beyond the person-situation debate: The challenge and the opportunity of within-person variability”. Current Directions in Psychological Science. 13 (2): 83—87. doi:10.1111/j.0963-7214.2004.00280.x.

[5] Zayas, V; Shoda Y (2009). „Three decades after the personality paradox: Understanding situations”. Journal of Research in Personality. 43 (2): 280—281. doi:10.1016/j.jrp.2009.03.011.

[6] Tapu, C.S. (2001). Hypostatic personality: psychopathology of doing and being made. Premier. стр. 28—31. ISBN 978-9738030596.

[7] Cartwright, Desmond (1979). Theories and Models of Personality (I изд.). Debuque, Iowa: Wm. C. Brown Company Publishers. стр. 178. ISBN 978-0-697-06624-4.

[8] Sharp, Daryl (1987). Personality types: Jung's model of typology. Toronto, Canada: Inner City Books. стр. 128. ISBN 978-0919123304.

[9] Bradberry, T (2009). Self-Awareness. Penguin. ISBN 978-1101148679.

[Myers-10] а ^б ^в Myers, Isabel Briggs with Peter B. Myers (1995) [1980]. Gifts Differing: Understanding Personality Type. Mountain View, California: Davies-Black Publishing. ISBN 978-0-89106-074-1.

[Stein2019-11] Stein, Randy; Swan, Alexander B. (фебруар 2019). „Evaluating the validity of Myers-Briggs Type Indicator theory: A teaching tool and window into intuitive psychology”. Social and Personality Psychology Compass. 13 (2): e12434. S2CID 150132771. doi:10.1111/spc3.12434.

[K123123123123123-12] Please Understand Me II: Temperament, Character, Intelligence (1st изд.). Prometheus Nemesis Book Co. 1. 5. 1998. ISBN 978-1-885705-02-0.

[Pittenger-13] Pittenger, David J. (новембар 1993). „Measuring the MBTI. . .And Coming Up Short” (PDF). Journal of Career Planning and Employment. 54 (1): 48—52. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-12-06. г. Приступљено 2008-12-25.

[manual_2-14] Myers, Isabel Briggs; Mary H. McCaulley (1985). Manual: A Guide to the Development and Use of the Myers-Briggs Type Indicator (2nd изд.). Palo Alto, California: Consulting Psychologists Press. стр. 8. ISBN 978-0-89106-027-7.

[Kahn-15] Kahn, Michael (2002). Basic Freud : psychoanalytic thought for the twenty first century (1. paperback изд.). New York: Basic Books. ISBN 9780465037162.

[Carver-16] Carver, C., & Scheier, M. (2004). Perspectives on Personality (5th ed.). Boston: Pearson.

[:1-17] Spielman, Rose M.; Jenkins, William J.; Lovett, Marilyn D. (2020). Psychology 2e. Open Stax.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

@@ Ред 31: / Ред 31: @@
 Други стадијум развоја личности Фројд назива анални стадијум. Овај стадијум се протеже на другу и трећу годину живота. У том периоду дете се највише интересује за аналне активности што је још више потенцирано захтевима родитеља да дете научи вршити нужду. И у овом стадијуму може доћи до везивања дела енергије либида за аналне радње чији су узроци прекори и казне због неконтролисаног пражњења или претерано хваљење за успешну контролу обављања физиолошких потреба. Одраслу особу са аналним карактером карактеришу као типичне особине тврдичлук, претерана потреба за чистоћом и уредношћу, [[тврдоглавост]] и [[непопустљивост]]. Трећи стадијум Фројд је назвао фалички. Дечја интересовања се померају ка сексуалним органима који треба да буду примарно извор задовољства. У овом стадијуму (између 04:05 године) може доћи до претераног везивања детета за родитеља супротног пола, које Фројд сматра нормалном и универзалном појавом, ако овај период траје неко уобичајено време. Ова појава претераног еротског везивања детета за једног од родитеља названа је Едипов комплекс. После наведена три стадијума психосексуалног развоја која заједно представљају прегениталну фазу, наступа генитална фаза у [[пубертет]]у. У току ове фазе врши се померање дечијих интересовања са сопственог тела на друге особе из околине што има за резултат стварање хетеросексуалних веза, тј. веза међу особама супротних полова.
+== Теорије личности ==
+=== Типови и особине теорија ===
+{{рут}}
+[[Personality type]] refers to the psychological classification of people into different classes. Personality types are distinguished from [[trait theory|personality traits]], which come in different degrees. For example, according to type theories, there are two types of people, introverts and extroverts. According to trait theories, introversion and extroversion are part of a continuous dimension with many people in the middle.
+Personality is complex; a typical theory of personality contains several propositions or sub-theories, often growing over time as more psychologists explore the theory.<ref>{{cite book |last1=Cartwright |first1=Desmond |title=Theories and Models of Personality |date=1979 |publisher=Wm. C. Brown Company Publishers |location=Debuque, Iowa |isbn=978-0-697-06624-4 |page=178 |edition=I }}</ref>
+The most widely accepted empirical model of durable, universal personality descriptors is the system of [[Big Five personality traits]]: [[conscientiousness]], [[agreeableness]], [[neuroticism]], [[openness to experience]], and [[Extraversion and introversion|extraversion-introversion]]. It is based on [[cluster analysis]] of verbal descriptions in self-reporting surveys. These traits demonstrate considerable [[Genomics of personality traits|genetic heritability]].
+Perhaps the most ancient attempt at personality psychology is the [[Buddhist personality types|personality typology]] outlined by the Indian [[Buddhist]] [[Abhidharma]] schools. This typology mostly focuses on negative personal traits (greed, hatred, and delusion) and the corresponding positive [[meditation]] practices used to counter those traits.
+An influential European tradition of psychological types originated in the theoretical work of [[Carl Jung]],<ref>{{cite book |last=Sharp |first=Daryl |title= Personality types: Jung's model of typology |year=1987 |publisher=Inner City Books |location= Toronto, Canada |isbn= 978-0919123304|page=128}}</ref> specifically in his 1921 book ''Psychologische Typen'' (''[[Psychological Types]]'') and [[William Moulton Marston|William Marston]].<ref>{{cite book|last=Bradberry|first=T|title=Self-Awareness|year=2009|publisher=Penguin|isbn=978-1101148679}}</ref>
+Building on the writings and observations of Jung during World War II, [[Isabel Briggs Myers]] and her mother, Katharine C. Briggs, delineated personality types by constructing the [[Myers–Briggs Type Indicator]].<ref name=Myers>{{cite book |author=Myers, Isabel Briggs with Peter B. Myers|title=Gifts Differing: Understanding Personality Type |publisher=Davies-Black Publishing |location=Mountain View, California |orig-year=1980|year=1995 |isbn=978-0-89106-074-1 }}</ref><ref name="Stein2019">{{cite journal |last1=Stein |first1=Randy |last2=Swan |first2=Alexander B. |title=Evaluating the validity of Myers-Briggs Type Indicator theory: A teaching tool and window into intuitive psychology |journal=Social and Personality Psychology Compass |date=February 2019 |volume=13 |issue=2 |pages=e12434 |doi=10.1111/spc3.12434|s2cid=150132771 }}</ref>  This model was later used by [[David Keirsey]] with a different understanding from Jung, Briggs and Myers.<ref name=K123123123123123>{{cite book |date= May 1, 1998 |title=Please Understand Me II: Temperament, Character, Intelligence |url= https://archive.org/details/pleaseunderstand02keir |url-access= registration |publisher=Prometheus Nemesis Book Co|edition=1st |isbn=978-1-885705-02-0}}</ref>
+In the former Soviet Union, [[Lithuanian people|Lithuanian]] [[Aušra Augustinavičiūtė]] independently derived a model of personality type from Jung's called [[socionics]]. Later on many other tests were developed on this model e.g. Golden, PTI-Pro and JTI.
+Theories could also be considered an "approach" to personality or psychology and is generally referred to as a model.  The model is an older and more theoretical approach to personality, accepting extroversion and introversion as basic psychological orientations in connection with two pairs of psychological functions:
+* ''Perceiving functions:'' sensing and intuition (trust in concrete, sensory-oriented facts vs. trust in abstract concepts and imagined possibilities)
+* ''Judging functions:'' thinking and feeling (basing decisions primarily on logic vs. deciding based on emotion).
+Briggs and Myers also added another personality dimension to their type indicator to measure whether a person prefers to use a judging or perceiving function when interacting with the external world.  Therefore, they included questions designed to indicate whether someone wishes to come to conclusions (judgement) or to keep options open (perception).<ref name=Myers/>
+This personality typology has some aspects of a trait theory: it explains people's behavior in terms of opposite fixed characteristics.  In these more traditional models, the sensing/intuition preference is considered the most basic, dividing people into "N" (intuitive) or "S" (sensing) personality types. An "N" is further assumed to be guided either by thinking or feeling and divided into the "NT" (scientist, engineer) or "NF" (author, humanitarian) temperament. An "S", in contrast, is assumed to be guided more by the judgment/perception axis and thus divided into the "SJ" (guardian, traditionalist) or "SP" (performer, artisan) temperament.<!-- remark out undefined <ref name=Keirsey/> --> These four are considered basic, with the other two factors in each case (including always extraversion/introversion) less important. Critics of this traditional view have observed that the types can be quite strongly stereotyped by professions (although neither Myers nor Keirsey engaged in such stereotyping in their type descriptions),<ref name=Myers/><!-- remark out undefined ref <ref name=Keirsey/> --> and thus may arise more from the need to categorize people for purposes of guiding their career choice.<ref name=Pittenger>{{cite journal | last = Pittenger | first = David J. | title = Measuring the MBTI. . .And Coming Up Short | journal = Journal of Career Planning and Employment | volume = 54 | issue = 1 | pages = 48–52 | date = November 1993 | url = http://www.indiana.edu/~jobtalk/HRMWebsite/hrm/articles/develop/mbti.pdf | access-date = 2008-12-25 | archive-date = 2006-12-06 | archive-url = https://web.archive.org/web/20061206025148/http://www.indiana.edu/~jobtalk/HRMWebsite/hrm/articles/develop/mbti.pdf | url-status = dead }}</ref>  This among other objections led to the emergence of the five-factor view, which is less concerned with behavior under work conditions and more concerned with behavior in personal and emotional circumstances.  (The MBTI is not designed to measure the "work self", but rather what Myers and McCaulley called the "shoes-off self."<ref name=manual_2>{{cite book|last=Myers|first=Isabel Briggs|author2=Mary H. McCaulley|title=Manual: A Guide to the Development and Use of the Myers-Briggs Type Indicator|publisher=Consulting Psychologists Press|location=Palo Alto, California|year=1985|edition=2nd|page=[https://archive.org/details/manualguidetode00myer/page/8 8]|isbn=978-0-89106-027-7|url=https://archive.org/details/manualguidetode00myer/page/8}}</ref>)
+[[Type A and Type B personality theory]]:  During the 1950s, [[Meyer Friedman]] and his co-workers defined what they called Type A and Type B behavior patterns. They theorized that intense, hard-driving Type A personalities had a higher risk of coronary disease because they are "stress junkies." Type B people, on the other hand, tended to be relaxed, less competitive, and lower in risk. There was also a Type AB mixed profile.
+[[Eduard Spranger]]'s personality-model, consisting of six (or, by some revisions, 6 +1) basic types of ''value attitudes'', described in his book ''Types of Men'' (''Lebensformen''; Halle (Saale): Niemeyer, 1914; English translation by P. J. W. Pigors - New York: G. E. Stechert Company, 1928).
+The [[Enneagram of Personality]], a model of human personality which is principally used as a typology of nine interconnected personality types. It has been criticized as being subject to interpretation, making it difficult to test or validate scientifically.
+[[John L. Holland]]'s ''RIASEC'' vocational model, commonly referred to as the ''[[Holland Codes]]'', focuses specifically on choice of occupation. It proposes that six personality types lead people to choose their career paths. In this circumplex model, the six types are represented as a hexagon, with adjacent types more closely related than those more distant. The model is widely used in vocational counseling.
+=== Психоаналитичке теорије ===
+[[Psychoanalysis|Psychoanalytic]] theories explain human behavior in terms of the interaction of various components of personality. [[Sigmund Freud]] was the founder of this school of thought. He drew on the physics of his day (thermodynamics) to coin the term [[psychodynamics]]. Based on the idea of converting heat into mechanical energy, Freud proposed psychic energy could be converted into behavior. His theory places central importance on dynamic, unconscious psychological conflicts.<ref name=Kahn>{{cite book|last=Kahn|first=Michael|title=Basic Freud : psychoanalytic thought for the twenty first century|year=2002|publisher=Basic Books|location=New York|isbn=9780465037162|edition=1. paperback}}</ref>
+Freud divides human personality into three significant components: the [[id, ego and super-ego]]. The '''id''' acts according to the ''pleasure principle'', demanding immediate gratification of its needs regardless of external environment; the '''ego''' then must emerge in order to realistically meet the wishes and demands of the id in accordance with the outside world, adhering to the ''reality principle''. Finally, the '''superego''' (conscience) inculcates moral judgment and societal rules upon the ego, thus forcing the demands of the id to be met not only realistically but morally. The superego is the last function of the personality to develop, and is the embodiment of parental/social ideals established during childhood. According to Freud, personality is based on the dynamic interactions of these three components.<ref name="Carver">Carver, C., & Scheier, M. (2004). ''Perspectives on Personality'' (5th ed.). Boston: Pearson.</ref><ref name=":1">{{Cite book |last1=Spielman |first1=Rose M. |title=Psychology 2e |last2=Jenkins |first2=William J. |last3=Lovett |first3=Marilyn D. |publisher=Open Stax |year=2020 |edition=}}</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 49: / Ред 90: @@
 * {{cite journal|doi=10.1037/1093-4510.6.2.123 | title = The concept of personality in 19th-century French and 20th-century American psychology |year=2003 | last=Lombardo | first = Giovanni Pietro | last2=Foschi | first2 = Renato | journal = History of Psychology | volume = 6 | issue = 2 |pages=123–142 | pmid = 12817602 }}
 * {{Cite book|ref=harv|last=Ryckman|first=Richard M.|title=Theories of Personality|url=https://books.google.com/books?id=_1mQhvUfYFwC|accessdate=30. 04. 2012|date=15. 03. 2007|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-495-09908-6|pages=}}
+* Constantine, Peter. ''What's Your Type?: How Blood Types Are the Keys to Unlocking Your Personality''. 1997. Plume, {{ISBN|0-452-27802-3}}.
+* {{cite journal | last1 = Jun Kim | first1 = Beom |display-authors=et al | year = 2007 | title = Blood-type Distribution | journal = Physica A | volume = 373 | issue = 1| pages = 533–540 | doi=10.1016/j.physa.2006.05.027| bibcode = 2007PhyA..373..533K }}
+* {{cite journal | last1 = Miller | first1 = Laura | year = 1977 | title = People Types: Personality Classification in Japanese Women's Magazines | journal = [[The Journal of Popular Culture]] | volume = 11 | issue = 2| pages = 436–452 }}
+* {{cite journal | last1 = Nawata | first1 = Kengo | year = 2014 | title = No relationship between blood type and personality: Evidence from large-scale surveys in Japan and the US | url = https://www.jstage.jst.go.jp/article/jjpsy/85/2/85_85.13016/_pdf | journal = The Japanese Journal of Psychology | volume = 85 | issue = 2| pages = 148–156 | doi=10.4992/jjpsy.85.13016| pmid = 25016835 | doi-access = free }}
+* Nomi, Toshitaka, and Alexander Besher, ''You Are Your Blood Type: The Biochemical Key to Unlocking the Secrets of Your Personality''. New York: Pocket Books, 1988. {{ISBN|0-671-63342-2}}.
+* {{cite journal | last1 = Sakamoto | first1 = A. | last2 = Yamazaki | first2 = K. | year = 2004 | title = Blood-typical personality stereotypes and self-fulfilling prophecy: A natural experiment with time-series data of 1978–1988 | url = http://www.hss.ocha.ac.jp/psych/socpsy/sakamoto/media/2003-2004/blood%20typical.pdf | journal = Progress in Asian Social Psychology | volume = 4 | pages = 239–262 | access-date = 2014-08-12 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160122125350/http://www.hss.ocha.ac.jp/psych/socpsy/sakamoto/media/2003-2004/blood%20typical.pdf | archive-date = 2016-01-22 }}
 {{refend}}

п р у Друштвене науке
Основне	Антропологија археологија културна лингвистика социјална Економија Географија људска еколошка Историја Право Политичке науке међународни односи државна управа Јавна политика Психологија социјална Социологија криминологија демографија интернет рурална
Интердисциплинарне	Антрозоологија Обласне студије Пословне студије Когнитивна наука Студије комуникације Студије заједнице Студије културе Студије развоја Образовање Еколошке студије Етничке студије Студије хране Студије рода Глобалне студије Историја технологија хумана екологија Информационе науке Међународне студије Студије медија Филозофија науке економија историја психологија друштвене науке Планирање употреба земљишта регионлано urban Политичка екологија Политичка економија Здравство Регионлана наука Студије науке и технологије Студије науке историјска Социјални рад
Друге категоризације	Хуманиора Geisteswissenschaft Хуманистичке науке
Индекс Часописи Кратак преглед Викиверзитет

п р у Психологија
Бихејвиоризам Психоанализа Хуманистичка психологија Гешталт Структуралистичка психологија Функционалистичка психологија
Психолошке дисциплине	Абнормална психологија Аналитичка психологија Биолошка психологија Војна психологија Еволуцијска психологија Експериментална психологија Здравствена психологија Клиничка психологија Компаративна психологија Когнитивна психологија Културна психологија Музичка психологија Парапсихологија Педагошка психологија Психологија животиња Психопатологија Психологија рада Психометрија Психологија личности Психологија индивидуалних разлика Развојна психологија Социјална психологија Теорија активности Физиолошка психологија Форензичка психологија
Психолошки процеси	Емоције Мотивација Мишљење Опажање Интелигенција Заборављање Учење Социјализација Комуникација
Психолошке методе и технике	Методологија у психологији Етичке норме код психолошких истраживања Експеримент Корелација Метаанализа Интроспекција Близаначке студије Ретроспекција Архивско истраживање Рачунарска симулација Акциона истраживања Психолошки тестови Тестирање над животињама Тестирање над људима Анкета Пројективне технике Психолошки тестови Полиграф ЕЕГ Магнетна резонантна томографија Квалитативна истраживања Феноменолошка истраживања Студија случаја Интервју Фокус групa Анализа дискурса Анализа садржаја Психотерапија Категорија Повезани шаблони: Психолози Психолошка методологија Психолошки поремећаји