Ацетазоламид
IUPAC име | |
---|---|
N-(5-сулфамоил-1,3,4-тиадиазол-2-ил)ацетамид | |
Клинички подаци | |
Продајно име | Диамокс |
Drugs.com | Монографија |
Категорија трудноће | |
Начин примене | Орално, интравенозно |
Правни статус | |
Правни статус | |
Фармакокинетички подаци | |
Полувреме елиминације | 3 до 9 сати |
Излучивање | Ренално |
Идентификатори | |
CAS број | 59-66-5 |
ATC код | S01EC01 (WHO) |
PubChem | CID 1986 |
DrugBank | DB00819 |
ChemSpider | 1909 |
UNII | O3FX965V0I |
KEGG | D00218 |
ChEBI | CHEBI:27690 |
ChEMBL | CHEMBL20 |
Хемијски подаци | |
Формула | C4H6N4O3S2 |
Моларна маса | 222.245 g/mol |
| |
|
Ацетазоламид (Диамокс) је инхибитор карбонске анхидразе који се користи за лечење глаукома, еполептичких напада, идиопатске интракранијалне хипертензије, висинске болести, цистинурије, и дуралне ектазија. Он је исто тако диуретик. Ацетазоламид је доступан као генерички лек.[1][2]
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Ацетазоламид је инхибитор карбонске анхидразе. Он се користи у медицини за лечење умерених до јаких метаболичких или респираторних алкалоза. Он делује путем ометања ресорпције бикарбоната (HCO3-) у бубрезима, чиме повишава киселост крви (и алкалност урина).
Карбонска анхидраза (CA) катализује приви део следеће реверзибилне реакције, у којој се угљен диоксид (CO2) и вода (H2O) конвертују до карбонске киселине (H2CO3) и обрнуто:
- CO2 + H2O <--CA--> H2CO3 <--> H+ + HCO3-
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |