Боривоје Адашевић
Боривоје Адашевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Боривоје Адашевић |
Датум рођења | 22. септембар 1974. |
Место рођења | Ужице, СФР Југославија |
Датум смрти | 15. јануар 2019. (44 год.) |
Место смрти | Пожега, Србија |
Занимање | приповедач, романописац, есејиста |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Из спискова прећутаних ствари, Крф, Човек из куће на брегу, Из трећег краљевства, Еквилибриста |
Боривоје Адашевић (Ужице, 22. септембар 1974 — Пожега, 15. јануар 2019) био је српски приповедач, романописац и есејиста.[1]
Студирао је на Правном факултету у Београду. Живео је у Пожеги. Проза му је превођена на енглески, француски, мађарски, албански и грчки језик. Прича За туђег господара уврштена је у америчку антологију најбоље европске приче Best European Fiction 2013.[2]
Каријера[уреди | уреди извор]
Аутор је три збирке приповедака, од којих је прва, Еквилибриста, објављена у Новом Саду, 2000. године.[3] Следећа збирка, Из трећег краљевства, излази 2006, у Београду,[4] а трећа, под насловом Из спискова прећутаних ствари, изашла је из штампе крајем септембра 2018. године, у Новом Саду.[5] У истом граду, 2022. године, у редакцији Сандре Урбан, објављена је збирка Адиеу, Белграде, у којој су сабране приче Боривоја Адашевића објављиване за његовог живота у периодици, зборницима, антологијама…, а које нису нашле своје место ни у једној од његове три књиге прича.[6] Аутор је и два романа, Човек из куће на брегу (2009)[7] и Крф (2011),[8] објављена у Београду. Његову прозу одликује оригиналан префињени стил изграђен артистички обликованим изразом, густим реченичним ткањем, лавином речи у вртоглавом наративном замаху, разбокореном мелодијом језика, као и интелектуалном домишљатошћу и разуђеношћу форме. Тематска интересовања крећу се од интимних стања и преокупација па све до индивидуалних људских судбина у ковитлацима модерне историје, чијег талога појединац жели да се ослободи у себи, тежећи хуманости у највишем смислу.
Књиге[уреди | уреди извор]
Збирке прича[уреди | уреди извор]
- Адиеу, Белграде (Академска књига, Нови Сад, 2022; приредила Сандра Урбан)
- Из спискова прећутаних ствари (Академска књига, Нови Сад, 2018)
- Из трећег краљевства (Народна књига, Београд, 2006)
- Еквилибриста (Матица српска, Нови Сад, 2000; Академска књига, Нови Сад, 2020)
Романи[уреди | уреди извор]
Зборници, избори и антологије[уреди | уреди извор]
- Нови врхови – антологија постмодерних прича генерације 60-их и 70-их (Прича – часопис за причу и приче о причама, год. XV, бр. 51, Београд, 2021; приредили Васа Павковић и Славољуб Марковић)
- Old Age (Геопоетика, Београд, 2018; приредили Давид Албахари и Срђан V. Тешин)
- Четвртасто место – антологија прича о читању новина (Архипелаг, Београд, 2014; изабрао и приредио Срђан V. Тешин)
- Бункер (Архипелаг, Београд, 2013; изабрао и приредио Срђан V. Тешин)
- Best European Fiction 2013 (Dalkey Archive Press, McLean IL, USA, 2012; изабрао и приредио Александар Хемон; предговор написао Џон Банвил)
- E-szerelem (Híd, Нови Сад, 2012; приредила Корнелија Фараго)
- Старост (Архипелаг, Београд, 2012; приредили Давид Албахари и Срђан V. Тешин)
- 21 за 21 : антологија српске приче с почетка новог века (Агора, Зрењанин, 2011; приредио Васа Павковић)
- Nga Beogradi, me dashuri (MM, Приштина, 2011; изабрали и приредили Милош Живановић, Саша Илић, Томислав Марковић и Саша Ћирић)
- Love and Life; Serbian Short Stories (Culture Bridge, Торонто OH, CAN, 2010; изабрао Давид Албахари)
- Лексикон божјих људи (Службени гласник, Београд, 2010; приредили Славољуб Марковић и Васа Павковић)
- Посластичарске приче (Архипелаг, Београд, 2008; приредили Давид Албахари и Владан Мијатовић Живојнов)
- Урбана кратка прича (БАП 2000, Београд, 2001; изабрао и предговор написао Тихомир Брајовић)
- Псећи век (Беополис, Београд, 2000; приредио Саша Илић)
- Прича за крај века (Кикиндске новине, Кикинда, 2000; приредио Срђан V. Тешин)
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Крф, 2007.
- За урбану кратку причу на конкурсу БАП 2000 (Балкан ассоциатион оф публисхерс), 2001, у Београду.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Аутор / Боривоје Адашевић”. академскакњига.цом. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Преминуо писац Боривоје Адашевић блиц.рс
- ^ „Еквилибриста ебоок бy Боривоје Адашевић - Ракутен Кобо”. Ракутен Кобо (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2018.
- ^ „Из трећег краљевства : Боривоје Адашевић : 86-331-2595-1 : Књизара.цом: Књиге”. Књизара.цом (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2018.
- ^ „ИЗ СПИСКОВА ПРЕЋУТАНИХ СТВАРИ - Боривоје Адашевић”. www.делфи.рс. Приступљено 12. 11. 2018.
- ^ „Боривоје Адашевић : Адиеу, Белграде”. www.академскакњига.цом.
- ^ „Човек из куће на брегу: Боривоје Адашевић : Књизара.цом: Књиге”. Књизара.цом (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2018.
- ^ „Крф: Боривоје Адашевић : књизаре-вулкан.рс: Књиге”. књизаре-вулкан.рс (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милица Мирковић, „Адашевићев Крфски забавник”, критика, Поља, број 475, мај/јун 2012.
- Маријана Милошевић, „Поетика одсуства или о сликару у (само)изолацији”, критика, Кораци, број 5-6, 2010.
- Ненад Станојевић, „Реактуелизација субјективности”, критика, Летопис Матице српске, јун 2010, књ. 485, св. 6, 1163-1168.
- Весна Капор, „Реч као нит успоравања и разлагања времена”, критика, Поља, број 461, јануар/фебруар 2010.
- Сандра Урбан, „Енциклопедијско складиште историјских околности“, приказ, Данас, 5-8. јануар 2019.
- Срђан Срдић, „Човек који је отишао”[мртва веза], Ин мемориам, Поља, бр. 515, година LXIV, јануар-фебруар 2019, 150-153.
- Немања Вељовић Суброса, „Наравно, рукопис” приказ, Данас, 21-22. септембар 2019.
- Сандра Урбан, „Мој пријатељ, Боривоје Адашевић[мртва веза], Поља, бр. 520, година LXIV, новембар-децембар 2019, 65-71.
- Владимир Петровић, „Боривоје Адашевић – Из спискова прећутаних ствари“, приказ, 3. септембар 2022.
- Арт Боx портал, „АДИЕУ, БЕЛГРАДЕ“ БОРИВОЈА АДАШЕВИЋА, приказ, 10. 12. 2022.
- Миљенко Јерговић: Зашто би требало читати Адашевића који је писао и живио готово мимо времена, приказ, 18. 01. 2023.
- Миљенко Јерговић: Боривоје Адашевић: Из спискова прећутаних ствари, Академска књига, Нови Сад 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница издавачке куће Академска књига
- Званична страница издавачке куће Књижевна радионица Рашић
- „Покушао сам да склопим крхотине распрснутог света”, интервју, plastelin.com
- „На колима са старом хартијом” и „За туђег господара”, приче, plastelin.com
- „Крајслерова библиотека”, прича, Поља, 2016/01
- „У смрти исти”, прича, Међај, бр. 93/94/95, март 2015.
- „Adieu, Belgrade”, прича, Повеља, број 1/2011.
- „Доба сумње које не пролази”, Мале новине, 9. април 2010.
- „Атентат”, Мале новине, 12. март 2010.
- „Удео разума и наде”, Мале новине, 5. март 2010.
- Последњи разговор с књижевником БОРИВОЈЕМ АДАШАВИЋЕМ (1974–2019) (Блиц, 31. јануар 2019)
- Боривоје Адашевић – писац изван буразерских токова (021.РС, 24. септембар 2019)