Саша Илић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили писца Сашу Илића, погледајте чланак Саша Илић (писац).
Саша Илић

Саша Илић
Саша Илић

Лични подаци
Пуно име Саша Илић
Датум рођења 30. децембар 1977.
Место рођења Пожаревац, СФРЈ
Висина 1,78 m
Позиција Офанзивни везни
Јуниорски клубови
1986–1996 Партизан
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1996–2005
2004
2005–2007
2007–2010
2009
2010–
Партизан
Селта Виго
Галатасарај
РБ Салцбург
Лариса
Партизан
200 (98)
13 (1)
59 (22)
34 (8)
17 (1)
122 (19)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1997–1999
2000–2008
СРЈ У21
СРЈ/СЦГ/Србија
5 (1)
37 (4)

* Датум актуелизовања: 13. август 2014.
** Датум актуелизовања: 29. август 2014.

Саша Илић (Пожаревац, 30. децембра 1977) је српски фудбалер који тренутно игра за ФК Партизан из Београда са којим је поново потписао уговор у јануару 2010.

Висок је 178 cm и игра у везном реду. Играо је скоро 10 година за Партизан. Са Партизаном је играо у Лиги Шампиона у сезони 2003/2004, потом одлази на позајмицу у шпански клуб Селта Виго у пролећном делу сезоне, након позајмице враћа се у Партизан. У сезони 2004/2005. освојио је титулу са Партизаном и постигао 101. гол у првенствима СРЈ/СЦГ, чиме је постао најбољи стрелац тих такмичења.

За време играња у Партизану постао је један од најомиљенијих играча међу Гробарима. 2005. је потписао за Галатасарај, где је дао два гола одмах у својој првој утакмици у турској лиги и ту је играо до 2007 показавши добру игру. Исте године прелази у Салцбург.

За репрезентацију Србије и Црне Горе играо је 37 утакмице и постигао 4 гола. Саша Илић је на Светском првенству у Немачкој 2006. постигао гол против репрезентације Обале Слоноваче.

Од маја 2006. Саша је ожењен Тијаном Слијепчевић, која је дипл. менаџер по струци.

Клупска каријера[уреди]

Партизан[уреди]

Илић је дебитовао за Партизан 26. октобра 1996, ушавши као измена у другом полувремену, у гостујућој победи над Борцем из Чачка од 10–0.[1] То је био његов једини наступ током сезоне 1996/97, у којој је клуб одбранио шампионску титулу. У наредној сезони Илић је имао свој деби на међународној сцени, наместивши асистенцију Драгану Исаиловићу за гол у победи од 1–0 над Кроацијом из Загреба на стадиону Партизана. 23. августа 1997. постигао је свој први гол за Партизан, у гостујућој победи од 3-2 над Војводином. Укупно је у тој сезони одиграо 25 утакмица и постигао 3 гола.

У лето 1998. након одласка Ивана Томића у Рому, Илић постаје капитен са свега 20 година. Са новом улогом, Илић постаје један од најбољих играча тима и помаже црно-белима да стигну до титуле након једне године паузе. Такође је играо на незаборавним мечевима Купа победника купова, где је Партизан елиминисан од стране Лација, који је касније освојио то такмичење.

У наредним годинама, Илић је био вођа тима и постао љубимац навијача. Постигао је победоносни гол у финалу Купа 2001. у победи од 1-0 над Црвеном звездом на Маракани.

Такође је водио тим до титула 2002 и 2003. У европским оквирима, коначно је успео да се домогне Лиге шампиона са Партизаном у сезони 2003/04, након што су црно-бели успели да избаце Њукасл после пенала.[2]

Позајмица у Селту[уреди]

У зиму 2004. Илић је позајмљен Селти из Вига на шестомесечни период уз опцију потписивања уговора уколико задовољи.[3] Тадашњи тренер Селте је био Радомир Антић а у нападу је играо Саво Милошевић.[4] Свој деби је имао 8. фебруара 2004. у победи од 2-1 над Виљареалом на домаћем терену. Касније тог месеца постигао је први гол на Сантијаго Бернабеу против Реала из Мадрида, али је на крају Селта ипак изгубила са 4-2.[5]

Повратак са позајмице[уреди]

У лето 2004. вратио се са позајмице у Партизан и преузео капитенску траку од саиграча Владимира Ивића који је напустио тим тог лета. Његов повратак се поклопио са повратком двојице бивших капитена Партизана, Драгана Ћирића и Ивана Томића. Са искусним тријом, Партизан је имао сјајну сезону, освојивши првенство без пораза. Такође су после дуго времена презимили у Европи, и пласирали се у осмину финала Купа Уефа 2004/05. где су поражени од ЦСКА из Москве.

Галатасарај[уреди]

Након успешног повратка у Партизан Илић одлази у иностранство по други пут у каријери, потписавши трогодишњи уговор са турским Галатасарајом у јулу 2005.[6] Након доласка понуђен му је број 10 али је он одбио и узео свој дугогодишњи број 22. На свом дебију у лиги, 7. августа 2005, постигао је два гола у победи од 2-1 над Коњаспором. Са 12 постигнутих голова, Илић је био трећи стрелац свог тима током сезоне 2005/06. помогавши свом тиму да дође до титуле шампиона после четири године паузе.

Имао је сјајан почетак сезоне 2006/07. постигавши 5 голова у прва 4 кола шампионата. У Лиги шампиона је такође пружао добре партије постигавши голове против ПСВ-а и Ливерпула,[7] али је Галатасарај ипак завршио такмичење као последњи у групи.

Ред бул Салцбург[уреди]

Након што је тренер Ред бул Салцбурга постао Лотар Матеус (који је тренирао Илића у Партизану), одлучује да потпише за аустријски тим.[8] Званично је прешао у Салцбург у јуну 2007. потписавши трогодишњи уговор, а турски тим је добио 900.000 евра на име обештећење. Свега неколико дана након Илићевог доласка, Матеус је добио отказ.[9] Свој први гол у дресу Салцбурга постигао је 8. августа 2007. у квалификацијама за Лигу шампиона против летонског Вентспилса.

Лариса[уреди]

У јануару 2009. је позајмљен грчкој Лариси до краја сезоне 2008/09.[10] Свој једини гол је постигао у доигравању против АЕК-а из Атине.

Повратак са позајмице у Салцбург[уреди]

Након повратка у Салбург, Илић је имао мало прилика да игра што му се десило први пут у каријери. У септембру 2009. клуб га је суспендовао након што се кладио на Лацио, противника свог клуба у Лиги Европе.[11] Илић је порекао да се кладио на Лацио, али је признао да се кладио на остале мечеве.[12] Његов саиграч и земљак Ђорђе Ракић је такође био умешан, али он није кажњен.

Повратак у Партизан[уреди]

Дана 20. јануара 2010. Илић се вратио у Партизан као слободан играч, потписавши двоипогодишњи уговор.[13] Одабран је као заменик капитена који је био Младен Крстајић.[14] Свој први меч након повратка одиграо је против Борца из Чачка, на истом месту и против истог противника где је дебитовао за први тим четрнаест година раније.

Није био у доброј форми првих шест месеци, али је постигао гол против Хелсинкија у квалификацијама за Лигу шампиона. Након Крстајићевог пензионисања постао је капитен по трећи пут.

14. априла 2012. на мечу са Јавором, Илић је постао други играч са највише одиграних утакмица у историји Партизана, престигавши Никицу Клинчарског.[15] У јулу 2012. потписао је нови једногодишњи уговор са Партизаном.[16] 30. марта 2014. године, Саша Илић је постигао гол против ОФК Београда (Партизан победио 2-0) и постигао је 119. гол у првенствима и престигао Стјепана Бобека.
28. августа 2014. године, Саша са својом екипом улази у групну фазу лиге Европе, наком победе над азербејџанским клубом Нефтчи Баку. У 147. дербију у победи над Црвеном звездом од 1:0 Илић је забележио свој 23. наступ у првенственим дерби сусретима и на тај начин се изједначио по броју наступа са легендом црвено-белих Бором Костићем. Испред њих је само легенда Партизана Момчило Вукотић који је одиграо 25 првенствених дербија.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију СР Југославије, дебитовао је 16. августа 2000. на мечу са Северном Ирском у Белфасту. Стандардан члан државног тима постао током мандата Илије Петковића (2003—2006). Играо је на Светском првенству у Немачкој 2006. где је постигао гол против репрезентације Обале Слоноваче, у поразу од 3-2.[17]

Одиграо је укупно 37. мечева за државни тим, постигавши четири гола. Свој последњи меч одиграо је 6. септембра 2008. против Фарских Острва у квалификацијама за Светско првенство 2010.

Голови за репрезентацију[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 17. април 2002. Смедерево, Србија Застава Литваније Литванија 1-0 4-1 Пријатељска
2. 10. септембар 2003. Београд, Србија Застава Италије Италија 1-1 1-1 Квалификације за Европско првенство 2004.
3. 3. септембар 2005. Београд, Србија Застава Литваније Литванија 2-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2006.
4. 21. јун 2006. Минхен, Немачка Застава Обале Слоноваче Обала Слоноваче 2-0 2-3 Светско првенство у фудбалу 2006.

Трофеји[уреди]

Партизан[уреди]

Галатасарај[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Jedan je Ilić kapiten!“. mozzartsport.com. 16. 7. 2012. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  2. ^ „Newcastle pay Partizan penalty“. uefa.com. 28. 8. 2003. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  3. ^ „Celta in late for Ilic“. uefa.com. 3. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  4. ^ „B92: Saša Ilić potpisao za Seltu!“. b92.net. 2. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  5. ^ „Celta lets first-half lead slip away“. soccernet.espn.go.com. 29. 2. 2004. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  6. ^ „Ilic goes to Galatasaray“. uefa.com. 13. 7. 2005. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  7. ^ „Galatasaray 3-2 Liverpool“. news.bbc.co.uk. 5. 12. 2006. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  8. ^ „Salzburg boosted by Ilić arrival“. uefa.com. 9. 6. 2007. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  9. ^ „Matthäus makes way at Salzburg“. uefa.com. 13. 6. 2007. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  10. ^ „Larissa sign Serbian ace“. fifa.com. 13. 1. 2009. Приступљено 24. 4. 2010.. 
  11. ^ „Red Bull player 'placed bet on victory of opponents'“. austriantimes.at. 21. 9. 2009. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  12. ^ „Ilić suspendovan zbog klađenja“. rts.rs. 21. 9. 2009. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  13. ^ „Ilić i zvanično Partizanov“. partizan.rs. 22. 1. 2010. Приступљено 24. 4. 2010.. 
  14. ^ „Krstajić kapiten, Ilić zamenik (VIDEO)“. mondo.rs. 22. 1. 2010. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  15. ^ „Saša Ilić prestigao Klinčarskog“. novosti.rs. 14. 3. 2012 Приступљено 16. 5. 2013. 
  16. ^ „Ilić još godinu u Partizanu“. alo.rs. 14. 7. 2012. Приступљено 28. 7. 2012.. 
  17. ^ „Ivory Coast 3-2 Serbia & Montenegro“. news.bbc.co.uk. 21. 6. 2006. Приступљено 28. 7. 2012.. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :