Дринске мученице

Дринске мученице
Дринске мученице
	Иштван Тапаи: Дринске мученице
Лични подаци
Место рођења	Аустроугарска монархија,
Датум смрти	15. децембар 1941.
Место смрти	Горажде, Босна и Херцеговина,
Световни подаци
Поштује се у	бивша Југославија, Мађарска, Аустрија, Европска унија
Беатификација	24. септембар 2011., Сарајево, Босна и Херцеговина од стране кардинала Анђела Амата
Главно светилиште	река Дрина код Горажда
Празник	15. децембар
Обележја	голуб, палма, одежда калуђерица
Заштитник	болесници, калуђерице

Дринске мученице († обала Дрине код Горажда, 15. децембра 1941) - дјевице и мученице, часне сестре Дружбе кћери Божје љубави убијене за време Другог светског рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Часне сестре Кћери Божје љубави дошле су у Сарајево на позив надбискупа др. Јосипа Стадлера 1882. Послала их је утемељитељица реда Франзиска Лехнер. Отвориле су на Палама код Сарајева, манастир „Маријин дом” 1911. године. Одржавале су наставу основне школе и помагале комшијама без обзира на веру и народност.

Ратне 1941. године, у самостану на Палама биле су:

предстојница часна сестра Јула Иванишевић, Хрватица, рођена у Годињаку, Старо Петрово Село, * 25. новембра 1893. године,
часна сестра Берцхмана Леидениx, Аустријанка, рођена у Ензердорфу, * 28. новембра 1865. године,
часна сестра Кризина Бојанц, Словенка, рођена у Збури, Шмарјета, * 14. маја 1885. године,
часна сестра Антонија Фабјан, Словенка, рођена у Малом Липју, Хиње, * 23. јануара 1907. године,
часна сестра Бернадета Бања Мађарица, рођена у Великом Грђевцу крај Бјеловара, * 17. јуна 1912.године.

Часне сестре су неговале болеснике, пекле су хлеб деци државног Дечјег дома те помагале сиромахе и просјаке са Романије. Дана 11. децембра 1941. године четници су опколили „Маријин дом”, опљачкали га те запалили. Одвели су у заробљеништво све редовнице и још неке друге заробљенике. Међу њима је био и словеначки свештеник, песник и писац Франц Ксавер Мешко, који је први описао ове догађаје. Њега је спасио словеначки четник по имену Милко. Водили су их по снегу уз преслушавања и испитивања до Царевих вода и Сјетлине. Тамо је часна сестра Берцхмана, схрвана од пута остала а касније је убијена 23. децембра 1941. године. Остале четири часне сестре одведене су до Горажда, где су стигле 15. децембра 1941. године. Смештене су у зграду касарне на спрату. Касарном је тада заповедао мајор Јездимир Дангић. Четници су у пијаном стању ноћу провалили у собе у којима су биле часне сестре. Часне сестре су скочиле кроз прозор, након чега су убијене и бачене у реку Дрину.

Први који је записао догађаје био је већ споменути словеначки свештеник Франц Ксавер Мешко^[1]. О томе је написао књигу у више издања и хрватски свештеник Анте Баковић, који је рођен у Горажду (1931). О томе је написано више књига и чланака на разним језицима.

Беатификација[уреди | уреди извор]

Завршен бискупски процес[уреди | уреди извор]

Завршна седница истражног поступка за беатификацију редовнице M. Јуле Иванишевић и четирију њених сусестара одржана је 14. децембра 2002, у просторијама Врхбосанскога надбискупског ординаријата у Сарајеву. Декрет о покретању каузе написан је 4. децембра 1999. године, а седница отварања поступка одржана је 6. децембра исте године. Током завршне седнице кардинал Винко Пуљић, постулатор монс. Марко Јосиповић, промицатељ правде фра Велимир Ваљан, судија делегат Мато Зовкић и тајница каузе с. Сњежана Стјепандић потписали су потребну документацију, која је потом запечаћена. Један примерак прикупљене документације похрањен је у архив Врхбосанске надбискупије, а други предан постулатору да је проследи Конгрегацији за проглашење светаца у Рим. На завршној седници присуствовале су и бројне редовнице Дружбе Кћери Божје љубави на челу са врховном поглаварицом часном сестром Луцyном Мроцзек и провинцијалкама земаља у којима та Дружба делује. Седница је завршена молитвом за проглашење блаженима часне сестре Јуле Иванишевић и четирију сусестара.

2011. године Папа Бенедикт XVI покренуо је поступак беатификације пет часних сестара. 14. јануара је потписао декрет о мучеништву Дринских мученица убијених из мржње до вере (одиум фидеи). Тиме је отворио пут за њихову беатификација. Истога дана је потписао и декрет о беатификацији Јована Павла II, која се већ обавила у Риму 1. маја 2011. године.

Беатификација у Сарајеву[уреди | уреди извор]

24. септембра 2011. у 11 часова се је обавила у Сарајеву беатификација Дринских мученица у олимпијској дворани Зетра. Беатификацију је водио папински изасланик и префект конгрегације за проглашење светаца салезијанац кардинал Анђело Амато.

У проповеди је кардинал Амато истакао да је мучеништво пет редовница Дружбе Кћери Божје љубави "трагична али славна страница Католичке Цркве у племенитом народу Босне и Херцеговине". "Њихова победа има значење мученика првих векова. Трагедија њиховог убојства се догодила за време насилног цивилног рата 1941-1945. године", рекао је кардинал те подсетио како су убојице, ослепљени протукатоличком мржњом и бесконачним егоизмом, починили покољ групе немоћних али неукротивих жена. "Сестре, будући да се нису хтеле подвргнути неуредној вољи ратника, покушавају побећи да би очувале достојанство свога посвећења", казао је кардинал и додао да историја Дринских мученица може изгледати као пример људи понизних, који остају и увек подлежу, побеђени и поражени. Али у стварности, то је пет редовница које су својом чврстом и благом устрајношћу победнице зла.

На миси беатификације присуствовало је око двадесет хиљада верника. У концелебрацији мисног славља били су врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић, загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, апостолски нунциј у Босни и Херцеговини надбискуп Алессандро D'Еррицо, апостолски нунциј у Републици Хрватској надбискуп Марио Роберто Цассари, апостолски нунциј у Кувајту, Бахраину, Катру, Арапским Емиратима и Јемену те апостолски делегат на Арапском полуострву надбискуп Петар Рајић, 29 бискупа из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније, Мађарске и Албаније те тристотињак свештеника. Током мисе певао је хор од 1200 певача састављен од бројних жупских хорова.

Погледати још[уреди | уреди извор]

Покољ у Старом Броду и Милошевићима

Литература[уреди | уреди извор]

Франц Ксавер Мешко: Избрано дело I-VI Мохорјева дружба в Цељу (1954-1960)
Анто Баковић: Дринске мученице, Властита свједочанства, Свједочанства очивидаца, Документи, Анто Баковић, Сарајево 1990.