Бјеловар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бјеловар

Bjelovar Rotor.JPG

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво (2011) 27.099
Агломерација (2011) 40.443
Географске карактеристике
Координате 45°53′56″N 16°50′32″E / 45.89879716416448, 16.842309295157982
Површина 191,9 км²
Бјеловар на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Бјеловар
Бјеловар на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 43000
Позивни број 43
Веб-страна http://www.bjelovar.hr}-
Бјеловар, српска православна црква „Св. Тројица“

Бјеловар је град у Хрватској и административно средиште Бјеловарско-билогорске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 40.443 становника, а у самом насељу је живело 27.099 становника.[тражи се извор од 01. 2014.]

Географија[уреди]

Бјеловар лежи у јужном низијском подножју Билогоре, између Чесминих (Чазминих) притока Бјеловацке и Плавнице. Налази се у подручју умерене средњоевропске климе са просечном годишњом температуроод 12,3°C и годишњом количином падавина од 916 mm(максимум до 101 mm у јуну, минимум до 418 mm у јануару и фебруару).

Од првобитног војног упоришта из времена Марије Терезије Бјеловар се ширио према насељима на својој периферији (Хрговљани, Ивановчани, Крижевачка цеста, Марковац, Млиновац, Нове и Старе Плавнице, Мале и Велике Средице) и сва та насеља са својим старим именима временом су укључена у градско подручје и она су постала четврти савременог Бјеловара.

Бјеловар је значајан културни, привредни и политички центар. У њему је седиште заједнице општина, жупанијског суда и привредне коморе. Има болницу, многе здравствене установе, историјски архив. Ниже гимназију (реалку) је добио још 1858. године, а пуну гимназију 1901., данас у граду има неколико школских центара различитих струка.

Развијена је прехрамбена индустрија (млинови, фабрика млечних производа, кекса, сувомеснатих производа, жестоких пића), а значајне су и метална и грађевинска индустрија. Важан је регионални саобраћајни центар.

Историја[уреди]

Подручје Бјеловара припадало је пре Турака старој Ровишћанској жупи, а налазило се на жупској граници према Чесмици. Помиње се 1420. као сајамско место, али у том раздобљу није имао већи значај. За време турског напредовања између 1540. и 1552. цели крај је био расељен и пуст до 1650. године, када је на том месту саграђено крајишко утврђење за одбрану од Турака. После тога убрзо је насељено и цело околно подручје.

У географској карти (Главачевој карти) из 1673. означено је као Беловац. У XVIII веку Бјеловар је постао важно упориште, а од 1756. године средиште крајишке области, првобитно назван Нови Варажтин, а 1772 добија повластице градске општине. Слободан град и центар Бјеловарско-крижевачке жупаније постао је 1874.

Уочи Априлског рата 1941. Бјеловар је био партијски центар ширег подручја са шест партијских ћелија са месним и окружним комитетима КП Хрватске. Средином априла 1941. године, усташе успостављају власт и почињу спровођење терора, у првом реду над комунистима. Похапсили су чланове Окружног и Месног комитета КПХ и 28. априла 1941, у оближњем Гудовцу побили 180 људи српске националности, међу њима и 50 чланова КПЈ и СКОЈ-а, а потом, наставили са геноцидом над српским и јеврејским становништвом града и околине. Средином јуна оформљен је нови Окружни комитет. Године 1943. веће групе родољуба одлазе у јединице НОВЈ, а шири се и организација партизанских ударних група. Од њих и чете Иванчана формиран је 25. септембра 1943. године Бјеловарски партизански одред који је у децембру имао 700 бораца. Град су након тешких борби 4. маја 1945. ослободиле јединице Треће армије.

Становништво[уреди]

Град Бјеловар[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 41.869 42.066 39.893 35.578 29.907 27.645 26.981 24.134 22.990 21.974 19.652 16.123 12.942 11.763 10.128
  • напомене:

Настао из старе општине Бјеловар.

Бјеловар (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 27.783 26.926 25.203 21.540 15.761 13.569 12.867 10.252 9.994 9.266 7.873 5.609 4.671 3.469 2.787
  • напомене:

У 1981. повећано припајањем дела подручја насеља Новосељани. Од 1857. до 1961. део података садржан је у насељу Новосељани.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бјеловар је имало 26.926 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
20,826 77,34%
Срби
  
2,590 9,61%
Југословени
  
1,485 5,51%
Чеси
  
167 0,62%
Мађари
  
118 0,43%
Словенци
  
93 0,34%
Албанци
  
91 0,33%
Муслимани
  
76 0,28%
Црногорци
  
63 0,23%
Македонци
  
60 0,22%
Роми
  
51 0,18%
Немци
  
8 0,02%
Словаци
  
8 0,02%
Бугари
  
5 0,01%
Италијани
  
5 0,01%
Русини
  
5 0,01%
Украјинци
  
4 0,01%
Јевреји
  
3 0,01%
Власи
  
2 0,00%
Пољаци
  
2 0,00%
Руси
  
2 0,00%
Турци
  
2 0,00%
Грци
  
1 0,00%
остали
  
10 0,03%
неопредељени
  
732 2,71%
регион. опр.
  
25 0,09%
непознато
  
492 1,82%
укупно: 26.926

Културно историјски споменици[уреди]

Урбанистичка језгра град решена је по ортогоналном систему, улице се секу под правим углом. Главни квадратни трг обухвата површину од четири блока.

На њему су крајишке пуковније подигле (данас укпоњена) 4 барокна кипа (1778). Око те урбане доминанте налазе се истакнутије јавне зграде: барокна жупна црква св. Терезије, (1765-72) са обе стране омеђена зградам пијариста, касарна Прерадовић, са приземним аркадама и православна црква св. Духа (1792—1795).

Споменик НОБ-и израдио је кипар Војин Бакић 1947. У музеју је разнолика грађа из града и његове околине.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Павле Грегорић НОБ у источномдијену сјеверозападне Хрватске у Зборнику Сјеверозападна Хрватска у НОБ-у, Вараждин 1976
  • Текст Радета Губерине, потпуковника ЈНА, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
  • Уводни део и историја до 1941, текст Владимира Блашковића свеу. проф. Економски факултет Загреб за Енциклопедију ЈЛЗ Загреб 1982. године
  • М. Паић: Бјеловарски музеј, Билтен ЈАЗУ 1957 2
  • А. Хорват: О Бјеловару - граду ортогоналног система, Билтен ЈАЗУ 1960 1

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]