Фактори некрозе тумора

Фактори некрозе тумора
Фактори некрозе тумора
	Структура ТНФ-алфа
Идентификатори
Симбол	ТНФ
Алт. симболи	ТНФ, ТНФСФ2, ДИФ
Ентрез	7124
ХУГО	11892
ОМИМ	191160
РефСеq	НМ_000594
УниПрот	П01375
Остали подаци
Локус	Хромозом 6 п21.3

Фактори некрозе тумора (или TNF-фамилија) су група цитокина који могу да узрокују ћелијску смрт.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века Вилијам Коли, њујоршки хирург, је описао ремисију тумора након бактеријске инфекције. 1975-те године протеин одговоран за тај процес је био идентификован и назван фактор некрозе тумора алфа (енгл. tumor necrosis factor alpha, ТНФ-алпха)^[2]. Колијеви токсини^[3] су студирани у више контекста, укључујући комплементарне и алтернативне терапије, и неке од тих студије су достигле ступањ клиничких студија.^[1]

Механизам[уреди | уреди извор]

TNF дејствује путем TNF рецептора (TNF-R). Он је део спољашњег (екстринзичног) пута за подстицање апоптозе. TNF-R је повезан са прокаспазама преко протеина адаптера (FADD, TRADD, итд.) који могу да раздвоје друге неактивне прокаспазе и покрену каспазну каскаду, неповратно започињући ћелијску апоптозу.^[4]

TNF интерагује са ћелијама тумора и покреће цитолизу или ћелијску смрт.

TNF интерагује са рецепторима ендотелних ћелија, што доводи до повећане васкуларне пропустљивости омогућавајући леукоцитима приступ ка месту инфекције. То је тип локализованог инфламаторног одговора. Системско ослобађање може довести до септичког шока и смрти.

Типови[уреди | уреди извор]

Фактор некрозе тумора-алфа (TNF-α) је најпознатији члан ове класе протеина, и некад се термин "фактор некрозе тумора" поистовећује са овим чланом породице.
Фактори некрозе тумора-бета (TNF-β), такође познат као лимфотоксин је цитокин који је инхибиран интерлеукином 10.^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114.
^ Терликоwски СЈ (2001). „Тумоур нецросис фацтор анд цанцер треатмент: а хисторицал ревиеw анд перспецтивес”. Роцз Акад Мед Биалyмст. 46: 5—18.
^ Матти Наркиа. „Цолеy'с Тоxинс / Иссел'с Февер Тхерапy”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.
^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
^ Тхао Доан; Рогер Мелволд; Сусан Виселли; Царл Wалтенбаугх (2007). Липпинцотт'с Иллустратед Ревиеwс: Иммунологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 68—. ИСБН 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

Тхао Доан; Рогер Мелволд; Сусан Виселли; Царл Wалтенбаугх (2007). Липпинцотт'с Иллустратед Ревиеwс: Иммунологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 68—. ИСБН 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тумор+Нецросис+Фацторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[KubyImmunology6th-1] а ^б Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114.

[2] Терликоwски СЈ (2001). „Тумоур нецросис фацтор анд цанцер треатмент: а хисторицал ревиеw анд перспецтивес”. Роцз Акад Мед Биалyмст. 46: 5—18.

[3] Матти Наркиа. „Цолеy'с Тоxинс / Иссел'с Февер Тхерапy”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

[4] Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.

[Immunology68-5] Тхао Доан; Рогер Мелволд; Сусан Виселли; Царл Wалтенбаугх (2007). Липпинцотт'с Иллустратед Ревиеwс: Иммунологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 68—. ИСБН 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]