Полифенолни антиоксиданс
Полифенолни антиоксиданси су тип антиоксиданаса који садрже полифенолну субструктуру. Познато је преко 4,000 различитих једињења овог типа, многа од њих имају антиоксидансно дејство in vitro, али не in vivo.[1][2] Полифенолни антиоксиданси могу да утичу на међућелијску сигнализацију, рецепторску сензитивност, активност инфламаторних ензима и регулацију гена.[2][3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wиллиамс РЈ, Спенцер ЈП, Рице-Еванс C (2004). „Флавоноидс: антиоxидантс ор сигналлинг молецулес?”. Фрее Радицал Биологy & Медицине. 36 (7): 838—49. ПМИД 15019969. дои:10.1016/ј.фреерадбиомед.2004.01.001.
- ^ а б Фреи Б (1. 4. 2009). „Цонтроверсy: Wхат аре тхе труе биологицал фунцтионс оф суперфруит антиоxидантс?”. Натурал Продуцтс Информатион Центер. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2010.
- ^ Виргили Ф, Марино M (2008). „Регулатион оф целлулар сигналс фром нутритионал молецулес: а специфиц роле фор пхyтоцхемицалс, беyонд антиоxидант ацтивитy”. Фрее Радицал Биологy & Медицине. 45 (9): 1205—16. ПМИД 18762244. дои:10.1016/ј.фреерадбиомед.2008.08.001.