Радојица Милосављевић
| Радојица Милосављевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 7. октобар 1926. |
| Место рођења | Алексинац Краљевина СХС |
| Датум смрти | 11. новембар 2000. (74 год.) |
| Место смрти | Ниш СР Југославија |
Радојица Ица Милосављевић (Краљево код Алексинца, 7. октобар 1926 — Ниш, 11. новембар 2000) био је српски диригент, професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Нижу гимназију и ушитељски школу завршава у Алексницу, а средњу музичку школу у Нишу. Наставља школовање ма Музичкој академији у Београду, где 1965. године дипломира на Одсеку за дириговање у класи Предрага Милошевића, а постдипломске студије у класи проф. Војислава Илића завршава 1979. године. Службовао је као учитељ, начелник Музичке секције Радио Ниша (в.), наставник Средње музичка школе Ј. Славениски у Призрену, Професор Музичке школе Стеван Ст. Мокрањац у Приштини (1965-1968) а од 1968.године професор је Музичке школе Др Војислав Вучковић у Нишу.
Хор младих Др Војислав Вучковић оснива 1969, а 1972. Студентски хорАКУД Вељко Влаховић, са којим ради до 1977. Доцент на Факултету музичке уметности у Београду од 1980. за предмете Дириговање, Хор, Основи вокалне технике. Директор средње музичке школе у Нишу 1985, а 1987. године професор и директор ВМШ у Нишу, са ког места одлази у пензију 1991. године.
Каријера[уреди | уреди извор]
Једини диригент са наших простора који је добио заслужено место у Светској енциклопедији данашњице. У његовом животу посебно место заузима Хор младих Др Војислав Вучковић. Својом надахнутом интерпретацијом одушевљавао је публику широм Југославије, Белгије, Енглеске, Француске, Шпаније, Бугарске, Мађарске, Пољске, Норвешке. Са свих такмичења враћао се са престижним наградама, више пута и као апсолутни победник. Укљчивши се у скоро све музичке, друштвене и културне манифестације у Нишу, дао је велики допринос музишкој и масовној култури средине, репрезентујући је и у земљи и у иностранству. Био је редвни члан УМУС-а[1] од 1968, председавајући Комисије за културу у Нишу, председник Удружења музичких педагога у Нишу, члан комисије Просветног савета Србие за музичко васпитање и често у жиријима не регионалним, републичкух и савезним такмичењима хорова. Освојио је велики број награда и признања, међу којима и: прву награду на Фестивалу омладинских хорова Југославије, Цеље '58, прво мести и Златну плакету на Савезном такмичењу омладинских хорова, Цеље '72, прво место и специјалну диплому жирија, Европски фестивал омладиниских хорова, Нерпелт (Белгија), Октобарску награду Града Ниша 1974, Октобарску награду града Ниша 1974, прво место на Такмичењу музичких школа, Љубљана, прво место не Републишком такмичењу музичких школа, Београд, специјалну награду на Савезном такмичењу музичких школа, Љубљана, прво место и Златну плакету на Мокрањчевим данима[2], Неготин, друго место и Сребрну плакету не Међународном такмичењу хорова у Варни, Бугарска 1975, апсолутни победник на радиофонском такмичењу Југословенске радиодифузије Нека нас песма зближи, прво место на Међународном радиофонском такмичењу Нека народи певају у организацији ББЦ-ја, Енглеска, Златну значку Културно-просветне заједниве Србије, четврто место на Међународном фестивалу хорова у Ланголену (Енглеска), апсолутни победник ЈХС и добитник награде Теодора за највиши уметнички домет у извођењу програма, Златну плакету на Мокрањчевим данима, Неготин 1983. Учествовао на БЕМУС-у 1977. и Дубровачким летњим играма[3] 1979. Добитник је Вукове награде 1991.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „УМУС”.
- ^ „Мокрањчеви дани”.
- ^ „Дубровачке летње игре”.
- ^ Славковић, Примислав (2003). Маестро Ица : књига о Радојици Милосављевићу (1 изд.). Књажевац: Нота. ИСБН 978-86-357-0474-6.