Тврђава Врандук

С Википедије, слободне енциклопедије
Тврђава Врандук (унутрашњост зидина)
Тврђава Врандук (спољашњост зидина)

Тврђава Врандук је утврђење у насељу Врандук на подручју Града Зеница (ФБиХ, БиХ). Име Врандук је изведено од ријечи брандук („бранити”).

Локација[уреди | уреди извор]

Налази се око 10 км низводно од центра Зенице, на лијевој страни долине ријеке Босне која овдје има изглед кланца.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Тврђава Врандук подигнута је крајем 14. вијека у жупи Брод, једној од седам жупа средњовјековне Босне.[2] Била је бански, а затим и краљевски град.[2] Име Врандук први пут се помиње 1410. године. У околини Врандука развио се систем одбрамбених објеката и унутар тих зидина мање насеље sotto Vranduch (сото Врандук). У њему су босански краљеви примали изасланства, потписивали уговоре и издавали повеље. Брат краља Томаша, Радивој, у документима се помиње као „кнез од Врандука”. Веће трговачко-обртничко насеље изван бедема је настало у селу Варошишћу, око 2,5 км удаљено од утврђења у Врандуку.

Османлије су заузеле Врандук 1463. године. У свом походу на Босну 1697. године, Еуген Савојски је, уочивши тежину освајања града, заобишао Врандук. Почетком 18. вијека утемељена је Врандучка капетанија. У 18. и почетком 19. вијека град је служио као затвор за политичке кривце. Аустријске трупе су 1878. године заузеле град и у њему држале посаду до 1890. године када је напуштен.

У фебруару 2020. тврђава Врандук је почела да се урушава.[3][2]

Опис[уреди | уреди извор]

Тврђава Врандук припада типу брдског утврђења и састоји се од цитаделе са главним торњем и остацима зидина.[2] Тврђава је, и поред каснијих преправки, сачувала изворне облике, који подсјећају на рана рјешења европских утврђења.[2] У средњем вијеку главна кула је била виша а простор обора подијељен зидом. Мала кула и источни зид накнадно су дограђени у сврху заштите улаза у тврђаву. У склопу обора налазило се више објеката различите намјене, а пронађени су и остаци „Диздареве куће”.

Унутар зидова пронађени су бројни археолошки налази из средњег вијека и османског периода: посуде, накит, новчићи, алатке, мамузе и сл. Сви налази су похрањени у Музеју града Зенице.[2]

Врандучка стара џамија, позната и као Џамија султана Фатиха, саграђена је након што су 1463. године Османлије освојиле Врандук. Била је то тврђавска џамија саграђена директно уз утврду. Овакве џамије обично нису имале чесму, већ бунар који се налазио у склопу утврде.

Данас постоји и тунел, саграђен у Другом свјетском рату који се налази испод Врандука. Тврђава је посљедњих година рестаурирана и претворена у музеј. Проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хусреф Реџић: Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини. Сарајево публисхинг, Сарајево 2009
  2. ^ а б в г д ђ „Почела се урушавати тврђава у Врандуку код Зенице, угрожен културно-хисторијски бисер БиХ”. klix.ba. Приступљено 28. 2. 2020.
  3. ^ „Врандук се урушава, а у зеничком музеју тврде да нема мјеста паници”. avaz.ba. Приступљено 28. 2. 2020.
  4. ^ „Spisak nacionalnih spomenika po mjestima (općina Zenica)”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Arhivirano iz originala 28. 2. 2020. g. Pristupljeno 13. 12. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]