Матеј Нинослав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матеј Нинослав Велики бан бошњачки
Титула Бан Босне
Период 1232-1250
Претходник/ци Стефан Кулинић
Наследник/ци Пријезда I
Порекло и породица
Отац Радивоје

Матеј Нинослав, син Радивоја, био је босански бан (1232—1250).

Нинославова повеља Дубровчанима

Раздобље од почетка 13. века па до доласка на власт бана Матеја Нинослава 1232. године у Босни је обиљежено јачањем и ширењем Цркве босанске и њеног учења, те наглим порастом моћи и утицаја босанске властеле. Притисци папске курије на Босну, у циљу покрштавања, не губе на свом интензитету још од Сабора на Билину пољу гдје је папа тражио да се Кулин бан одрекне свог учења или у противном да се суочи са крсташким ратом против Босне.

Током свог раније живота, Матеј је био противник Богумила, верни вазал Угарске и побожан католик. Ипак, Матеј је силом уклонио свог претходника Стјепана Кулинића уз помоћ присталица Цркве босанске.

Већ 1233. године папа упућује у Босну новог папског изасланика, кардинала Јакоба. Он је ту на првом мјесту затекао новог бана Матеја Нинослава, Бошњака пореклом из hеретичке породице, којега је вероватно и уз угарски притисак, присилио да прихвати католичанство. Заједно са Нинославом на католичку веру прешао је и његов рођак Пријезда. Пријезда је доминиканцима, који су као мисионари и инквизитори убрзо дошли у Босну да покрсте становништво Босне, био присиљен предати и свога сина као таоца, чиме је јамчио да неће одступити од римске цркве. Бан Матеј Нинослав је 1233. године писао папи Гргуру IX да се његова властела не покорава, према старом обичају, његовој врховној власти, него самостално управља повјереним жупама. Док су његови преци, жалио се бан Нинослав, „по старом обичају“, повјеравали жупе и села коме су хтели и одузимали их према властитом нахођењу и потреби, сада њему, „који је недавно са јеретичке прешао на католичку вјеру и почео да гони јеретике“, држаоци посједа „ускраћују послушност, крше старе обичаје“ и задржавају посједе „против његове воље“. Нинослав је био прави Бошњак, који је волио Бошњаштво и босанки језик а мрзио Влахе.

Међутим, након извјештаја из Босне да је и сам бан Матеј Нинослав поновно пришао јеретицима и да је јеретички покрет захватио и суседне земље, посебно Славонију, папа је обновио захтјев да се против Босне поведе крсташки рат. Папском бискупу Ивану Тевтонцу наложено је да у Босни проповиједа „свети рат“ против босанских и славонских јеретика. Цијела крсташка војна повјерена је херцегу Коломану, који је добио посебна овлашћења. Бан Матеј Нинослав, суочен са нападом на Босну и могућим истребљењем Бошњака, није оклијевао да се, без обзира на вјерска питања стави на чело отпора против Рима и Угарске. Крсташки свети рат против Босне и њиховог вјерског учења почео је 1235. и са прекидима трајао три године. Коломанова војска успјела је уз много проливене крви проћи кроз Босну и Хум. Када се 1237. и 1238. са пленом повукла из Босне, ствари су у Босни опет кренуле својим уобичајеним током. Циљ истребљења јереси у Босни ипак није успео.Бошнјачки бан је био јак и поносан.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]