Борић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бан Борић
Наследник/ци Кулин
Порекло и породица

Бан Борић је први познати владар босанске државе. Ратовао је са Византијом, како би сачувао територију Босне. Протеран је из Босне 1164. године, када власт преузима Византија.

Први по имену познати босански бан Борић спомиње се у времену 1154—1164. Бан Борић је владао у доба краткотрајне обнове византијске моћи за време владавине цара Манојла Комнина далеке 1143—1180. године. Обновивши византијску власт на већем делу Балкана, Комнин се неизбежно морао сукобити са угарским својатањем истог простора. Тако се бан Борић јавља у време угарско-византијских ратова, али не као угарски вазал, него као самостални господар целе Босне. У угарско-византијском рату, бан Борић се, према сачуваним изворима, „са својим четама придружио угарској војсци“ приликом опсаде града Браничева (данас село у североисточној Србији). Чим је пред опседнути град стигао цар Манојло, угарско-босанска војска је дигла опсаду. Угарска је војска пошла према Београду, а бан Борић са својим четама уз реку Саву према Дрини, односно према својој земљи Босни. Кад је сазнао да се Борић налазио међу савезницима пеонског (угарског) краља, цар Манојло Комнин одмах је одабрао „најхрабрији део војске“ да гони бана Борића. Ако је византијски цар упутио против Борића најхрабрији део своје војске, то показује да је овај босански вођа располагао са поштовања дужном силом.

О свему томе опширно сведочи савременик тих збивања, византијски писац Јован Кинам (Cinnamus). Он бана Борића изричито назива савезником (simahos) угарског краља, а његову државу јасно разграничава од околних земаља. Кинам изричито пише да је Борић скренуо код Саве према Дрини, „која извире негдје одозго и одваја Босну од остале Србије“.

Бан Борић се касније делатно уплео у борбе око наследства угарског престола. Победник у тим борбама, Иштван (Стјепан) IV, исказао му је захвалност тако што му је 1163. поклонио простране поседе у Славонији, које је бан Борић напустио када је Манојло Комнин поново заратио са Угарском. У том рату Комнин је 1166-67 загосподарио Далмацијом, делом Славоније, Сремом и Босном.

Помогао је Немању у време борби за преузимање власти у Србији и у ратовима са Византијом. И поред свих потешкоћа и угарског сталног непријатељства Борић је успео да одржи своје поседе северно од реке Саве, у Славонији, Пожегу са околином.

Немањин брат и бан Хума, велики кнез Мирослав, оженио се са кћерком бана Борића. Ове родбинске везе између две племићке куће ојачале су већ и онако снажне пријатељске односе и омогућиле Борићу да се ојача као господар Босне и да свој положај бана пренесе као наследан на свога сина Кулина, 1180-1204. године.

По изворима Ј. Рајића његова ћерка Ана је била жена српском великом жупану Стефану Немањи. По неким подацима пореклом је из Грабаја близу Брода. Припадао је једном јаком братству, а имао је поседе на обе обале Саве. Такође се може наћи податак да је неко од Борића био главни српски маршал око 1170. Из Борићевог рода су и два српска титулирана деспота у Угарској: Иваниш 1501—1514 и Стефан 1514(1515)-1535, који су припадали роду Бериславића.

Спољашње везе[уреди]