Antonov An-74

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antonov An-74

Antonov An-74 u letu
Antonov An-74 u letu

Opšti podaci
Namena Transportni avion
Posada 3+2 (zavisno od namene)
Broj putnika 52 putnika
Poreklo  SSSR;
Proizvođač Antonov
Probni let 29.09.1983.
Uveden u upotrebu 3.01.1989.
Status aktivan
Prvi operater  SSSR VVSS i Aeroflot
Broj primeraka 62
Dimenzije
Dužina 28,01 m
Visina 8,65 m
Raspon krila 31,89 m
Površina krila 102,00 m²
Masa
Prazan 19.050 kg
Normalna poletna 34.500 kg
Pogon
Motori mlazni
Broj motora 2
Fizičke osobine
Turbomlazni motor 2 h Lotarev D-36 1A
Potisak TMM-a 2 h 63,9
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 700 km/h
Ekonomska brzina 550 ili 600 km/h
Dolet 4.325 km
Plafon leta 10.100 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Antonov An-74 (rus. Антонов Ан-74) je višenamenski regionalni transportni dvomotorni mlazni avion nosivosti do 10 tona. Po kodifikaciji NATO ima ime Coaler.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Crtež aviona Antonov An-74TK-300 u dve projekcije
Motor Lotarev D- 36 aviona Antonov An-74
Avion Antonov An-74-T-100 na aerpodromu
Avion Antonov An-74TK-300D na aerpodromu
Avion Antonov An-74 unutrašnjost kabine
Kokpit aviona Antonov An-74

An-74 je modifikacija aviona An-72. Namenjen je za ledene patrole i transportne misije kao podršku naučno-istraživačkim operacijama u centralnom arktičkom basenu i na Antarktiku. Od osnovnog aviona se razlikuje po prisustvu dva blistera na desnoj strani prednjeg dela trupa i odsustvu specifične vojne opreme. Avion je optimizovan za upotrebu u arktičkim geografskim širinama. U tu svrhu se instalira snažniji radar, navigaciona oprema koja radi na visokim geografskim širinama, efikasan sistem protiv zaleđivanja, a poboljšan je sistem grejanja i ventilacije kabine. Po potrebi se može ugraditi stajni trap sa skijama. An-74 je izveo svoj prvi let 29. septembra 1983. godine[1][2].

Istorijat projekta An-74[uredi | uredi izvor]

  • 29.09.1983. - prvi put leti prototip AN-74 (posada: Sergej Gorbik – kapetan; Valerij Šljahov – kopilot; Nikola Malaš – navigator; Mihajlo Porva – inženjer leta; Anatolij Romanjuk – vodeći inženjer ispitivanja) .
  • 3.01.1989. - prvi let serijskog An-74 (serijski broj 06-09, posada KAPA na čelu sa Sergejem Čajčenkom).
  • 2.08.1991. - Sertifikat avionu An-74 (br. 13-74) izdaje se u skladu sa Odlukom Gosavijanadzora SSSR (br. 14).
  • novembra 1992. - u Harkovu se gradi prvi avion An-74-200 (proizvedeno je ukupno 18 aviona).
  • 13.12.1994. - Predstavnicima medija u Kijevu predstavljen je teretno-putnički An-74TK-100 (izgrađena su 4 aviona ove verzije).
  • 15.08.1995. - prvi let An-74TK-200 (redni broj 16-05, posada kapetana Sergija Čajčenka) u Harkovu.
  • aprila 1997. - KSAMC završava izgradnju prvog An-74T-200 (serijski broj 20-04). Osam takvih aviona je isporučeno Iranu.
  • 20.04.2001. - An-74TK-300 obavlja svoj prvi let u Harkovu (redni broj 19-10, posada na čelu sa kapetanom A. Krucem)[1].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

U odnosu na avion An-72, An-74 ima sposobnost za rad u teškim vremenskim uslovima, u polarnim regionima. Na njega se opciono može instalirati stajni trap točak-skija, oprema za odleđivanje i niz drugih nadogradnji, koje omogućavaju operacije na Arktiku i polarnim okruženjima.

Zadnji deo trupa aviona ima rampu sa zadnjim šarkama kliznog sistema unazad i do potpunog otvaranja. Ovo omogućava iskrcavanje transpornog desanta do 10 tona mase, dok postoje sporedna sklopiva sedišta sa strane za 52 putnika.

Pogonska grupa je Lotarev D-36 dvoprotočni turbomlazni motor. Karakteristika neobičnog dizajna An-74 je upotreba Koanda efekta za poboljšanje poletno sletnih performansi, koristeći izduvne gasove sagorevanja motora preko gornje površine krila za povećanje uzgona. Poletni put ovog aviona je 620 m, potrebna dužina sletne staze iznosi svega 420 metara[3][4].

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • An-74-Arktik - sa motorima serije D-36 2A, posadu od 5 ljudi. Proizvedeno je 20 aviona.
  • An-74-200 - sa motorima serije D-36 3A. Poletna težina povećana za 1700 kg. (1992.). Proizvedeno 18 aviona.
  • An-74D - Kabina za 19 osoba. Proizveden 1 i adaptirana 3 modela An-74.
  • An-74D-200 "salon" - Opremljen je kabinom visoke udobnosti za 10-16 putnika, dodatnim komunikacionim sadržajima, video sistemom, bar-frižiderom, kuhinjom, prostorom za opuštanje. Umesto rekreacionog prostora, moguće je opremiti tovarni prostor za prevoz automobila.
  • An-74T - transportni avion sa opremom za letove na međunarodnim linijama.
  • An-74T-100 - transportni za letove povećane složenosti. Ima posadu od 4 člana. Nosivost 10 t. Proizveden je 1 avion.
  • An-74T-200 - transportni. drukčija navigaciona oprema. Posada 2 osobe, projektovan za Iran. Proizvedeno 8 aviona.
  • An-74T-200A - modernizovana avionika. Prvi let 24. decembra 2004. 3 aviona isporučena Egipatu.
  • An-74TK-100 - teretno-putnički za letove povećane složenosti sa 52 putnika. Ima posadu od 4 člana. Proizvedena su 4 aviona(1995.), još 4 su konvertovana od An-74 i An-74-200.
  • An-74TK-100S - sanitet. Opremljen medicinskom opremom. Razvijen 2001. po narudžbi Gasproma. Napravljena su 2 aviona.
  • An-74TK-200 - teretno-putnički. Može da preveze 52 putnika ili 10 tona tereta. Posada se sastoji od 2 osobe. Razvijen 1993. godine. Napravljeno je 5 aviona a 1 je modifikovan od ranije proizvedenih. Iranu isporučena 4 aviona.
  • An-74TK-300 - avion sa motorima ispod krila. Poseduje motore serije D-35 4A. Napravljen je 1 avion. Prvi let 20. aprila 2001.
  • An-74TK-300D - Prvi let 20. novembra 2008[2].

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

AN-74 je serijski proizveden u Harkovskoj kompaniji za proizvodnju aviona gde su u periodu od 1985. do 2004. godine proizvedena 62 aviona ovog tipa. Navode se neki od značajnih poduhvata ostvarenih ovim avionom:

  • marta 1986. - evakuacija sportskog tima skijaša na čelu sa Dmitrom Šparom iz rascepanog bloka leda stanice SP-27 Severni pol. Prvi put u istoriji svetske avijacije mlazni avion sleće i uzleće sa ledene ploče (dužina sletanja bila je samo 300 m).
  • oktobra 1986. - prikazan je na međunarodnoj izložbi u Vankuveru (Kanada).
  • maja 1988. - An-74 kojim je upravljala posada kapetana Jurija Ketova postavlja svetski rekord daljine za avione potkategorije S-11 (poletna težina 35-45 tona) sa pređenih 6341,97 km.
  • 30.04.1997. - An-74 kojim je upravljala posada kapetana Vladimira Tkačenka postavlja šest svetskih rekorda visine sa nosivim teretom za avione potkategorije S-11 (poletna težina 35-45 tona), uključujući i rekord težine prema visini, tovar težak 15.256 tona podignut je na visinu od 2.000 m).
  • aprila 2001. - An-74 u vlasništvu Sibaviatrans Airlines-a sa međunarodnim timom sportista padobranaca sleće na ledeni aerodrom 100 km od Severnog pola.
  • 25.04.2003. - dva An-74TK-100 u vlasništvu Gazpromavia Airlines-a dostavljaju članove polarne istraživačke ekspedicije i naučnu opremu na lebdeću stanicu SP-32 Severni pol, a 6.03. 2004. jedan od ovih aviona učestvuje u evakuaciji osoblja stanice SP-32 u nevolji[1].

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Prema izvoru[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v https://antonov.com/en/history/an-74
  2. ^ a b http://www.brazd.ru/av/an-74.html
  3. ^ Belяev V.V., Ilьin V.E. Rossiйskaя sovremennaя aviaciя. - M.: AST, "Astrelь", 2001. - S. 222-225.
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 24. 02. 2012. g. Pristupljeno 14. 01. 2023. 
  5. ^ https://russianplanes.net/planelist/Antonov/An-72/74

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Belяev V.V., Ilьin V.E. Rossiйskaя sovremennaя aviaciя. - M.: AST, "Astrelь", 2001. - S. 222-225.
  • Ilьin V.E. Voenno-transportnaя aviaciя Rossii. - M.: AST, "Astrelь", 2001. - S. 97-102.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Antonov An-74 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-74&oldid=27368554”