Brdska klasifikacija na Tur de Fransu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brdska klasifikacija na Tur de Fransu
Tačkasta majica, koja se dodeljuje pobedniku brdske klasifikacije
Osnovne informacije
Sportdrumski biciklizam
TakmičenjeTur de Frans
Dodeljuje se zanajboljeg brdaša na Tur de Fransu
Izvorno ime
  • Maillot à pois rouges (jezik: francuski)
Druga imena
  • Polka dot jersey (jezik: engleski)
  • Maglia a pois (jezik: italijanski)
Istorija
Prva nagrada1933.
Broj nagrada84 (do 2024)
Prvi pobednik Visente Trueba
Najviše pobeda
  •  Rišar Virenk (Francuska)

    7 puta

Trenutni pobednikItalija Đulio Čikone (2023)

Brdska klasifikacija je drugo po važnosti takmičenje na Tur de Fransu, uvedena je 1933. godine. Tur de Frans ima 21 etapu, na skoro svakoj ima brdskih ciljeva, koji su podeljeni u 5 kategorija, u zavisnosti od dužine i nagiba. Pobednik brdske klasifikacije je vozač koji sakupi najviše bodova na brdskim ciljevima.

Lider brdske klasifikacije se naziva kraljem planina, a od 1975. nosi tačkastu majicu (franc. Maillot à pois rouges).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Na prvom Tur de Fransu nije se išlo preko brdskih prolaza, ali jeste preko nekoliko manjih uspona. Prvi je bio kol de Ešarmoks (franc. col des Echarmeaux), na prvoj etapi, od Pariza do Liona. Prvi veliki uspon, bal d'Alsak, uveden je 1905.[1]

Planine nisu bile na Turu do 1910. kada se krenulo u Pirineje. Te godine su se vozili kol d'Obisk i Turmale, na kojima su vozači više hodali nego što su vozili.[2] Nakon Pirineja, Degranž je imao veliko samopouzdanje i dodao je i Alpe 1911.[3]

Najveći uspon koji se vozio je Kim de la Bone Restefon, koji se vozio 1962. na nadmorskoj visini od 2.802 metra.[4] Najveći brdski cilj bio je Kol de Galibije, koji se vozio 2011.[5]

Od 1905. organizatori trke, urednici časopisa Auto, su birali najboljeg brdaša, ali nije postojala zvanična klasifikacija niti nagrada.[6] Klasifikacija je uvedena 1933. i prvi pobednik je bio Visente Trueba. Direktor Tur de Fransa, Anri Degranž, uveo je 1934. vremenski bonus za vozača koji je pređe prvi preko brdskog cilja. Taj bonus je kasnije ukinut, ali je brdska klasifikacija ostala.[7]

Rišar Virenk, osvojio je brdsku klasifikaciju rekordnih sedam puta.

Iako je brdska klasifikacija uvedena 1933. posebna majica nije postojala do 1975. kada je uvedena tačkasta majica (bijela majica sa crvenim kružićima).[7] Boje su bile po sponzoru, kompaniji čokolade Pulen, čije su čokoladice bile prekrivene tačkastim omotom.[7] Trenutni sponzor majice je lanac supermarketa Karfur, koji majicu sponzoriše od 1993. U početku su je sponzorisali sa brendom Šampion, a od 2009. je sponzor glavni brend Karfur.

Felicin Vervake je prvi vozač koji je osvojio klasifikaciju dvaput, dok je Đino Bartali prvi koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju iste godine — 1938, dok je isto ponovio i 1948. Njegov rezultat izjednačio je Fausto Kopi, koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju 1949 i 1952, dok je Federiko Bamontes u periodu od 1954 do 1964 osvojio brdsku klasifikaciju šest puta. Edi Merks je postao vozač koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju dvaput — 1969 i 1970. Od 1971 do 1977, Lusin van Impe je osvojio klasifikaciju šest puta i izjednačio je rekord Bamontesa.

Dejvid Milar je prvi Britanac koji je osvojio klasifikaciju — 1984, dok je godinu kasnije Luis Erera postao prvi kolumbijski pobednik klasifikacije. Stiven Roks je osvojio klasifikaciju za Holandiju 1988, a 1993 Toni Rominger je postao prvi švajcarski pobednik klasifikacije. U periodu od 1994 do 2004, Rišar Virenk je osvojio klasifikaciju rekordnih sedam puta.

Godine 2008, klasifikaciju je osvojio Austrijanac Bernard Kohl, a u oktobru je utvrđeno da je bio dopingovan,[8] što je i sam priznao.[9] Rezultati su mu poništeni i pobjeda je pripala Karlosu Sastreu, koji je tako postao prvi vozač nakon Edija Merksa, koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju iste godine. Godine 2009, Franko Pelicoti je osvojio klasifikaciju, ali mu je ona oduzeta 2011. jer je utvrđeno da se dopingovao.[10] Na drugom mjestu završio je Egoi Martinez.

Rafal Majka je postao prvi poljski pobednik klasifikacije 2014, dok je Kris Frum osvojio Tur i brdsku klasifikaciju 2015, postavši tako sedmi vozač koji je to ostvario. Majka je klasifikaciju osvojio i 2016, nakon čega su tri godine zaredom klasifikaciju osvajali Francuzi. Godine 2020, Tadej Pogačar je osvojio Tur de Frans, brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, postavši prvi vozač koji je to uradio.[11] Godine 2021. ponovo je osvojio Tur, brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, postavši prvi vozač koji je sve tri klasifikacije osvojio dvaput zaredom, a takođe, postao je četvrti vozač, prvi nakon Merksa, koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju iste godine dvaput.[12] Godine 2022. Jonas Vingegor je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju, postavši deveti vozač koji je to ostvario.[13]

Trenutna situacija[uredi | uredi izvor]

Na vrhu svakog uspona na Turu, dodeljuju se bodovi vozačima koji pređu prvi. Usponi su podeljeni u pet kategorija, usponi ekstra kategorije su najteži, a usponi četvrte najlakši i nose samo jedan poen. Kategorizacija uspona je napravljena prema dužini uspona, procentu nagiba, njegovoj funkciji u etapi (da li je u toku etape ili na samom kraju) i lokaciji u trci (na početnim etapama ili na kraju). U početku, nekoliko najtežih uspona su određeni kao usponi van kategorije i bodovanje je išlo po individualnom učinku vozača. Od 1980. bodovanje za uspone van kategorije je promenjeno i primenjuju se pravila kao i za druge kategorije i usponi van kategorije (ili usponi ekstra kategorije) donose najviše bodova.[14]

Sistem bodovanja je promenjen 2004. i prvi vozač koji pređe preko brdskog cilja četvrte kategorije dobijao je tri poena, dok je za ekstra kategoriju prvi vozač dobijao 20 poena. Od 2004. su duplirani bodovi koji se dobijaju na kraju zadnjeg brdskog cilja na etapi, ako je to barem cilj druge kategorije.[14]

Pravila su opet promenjena nakon Tur de Fransa 2011. i vozač koji prvi pređe preko brdskog cilja četvrte kategorije dobijao je jedan poen, dok je vozač koji prvi pređe preko brdskog cilja ekstra kategorije dobijao 25 poena.[14] Pravila su ponovo promenjena 2017, kada je smanjen broj bodova koje dobijaju vozači na brdskim ciljevima ekstra kategorije: sa 25 na 20 za prvoplasiranog, sa 20 na 15 za drugoplasiranog itd.[15] Takođe je smanjen i broj vozača koji dobijaju bodove, sa deset na osam.[15] Nakon što je Pogačar osvojio Tur i brdsku klasifikaciju dvije godine zaredom, pravila su promenjena pred početak trke 2022. i ukinuti su dupli bodovi koji su se dodeljivali za brdske ciljeve koji su ujedno i cilj etape.[16]

Sistem bodovanja[uredi | uredi izvor]

Sistem bodovanja od 2017.[15][17]
Plasman vozača 4 kategorija 3 kategorija 2 kategorija 1 kategorija ekstra kategorija
1 1 2 5 10 20
2 1 3 8 15
3 2 6 12
4 1 4 10
5 2 8
6 1 6
7 4
8 2

Do 2022. dodeljivali su se dupli bodovi za brdske ciljeve koji su najmanje druge kategorije i predstavljaju cilj etape.[16]

Poeni koji su se dodeljivali ako je brdski cilj i finiš etape
Plasman vozača. 2 kategorija 1 kategorija ekstra kategorija
1 10 20 40
2 6 16 30
3 4 12 24
4 2 8 20
5 4 16
6 2 12
7 8
8 4

Ako dva ili više vozača imaju isti broj bodova, pobednik je onaj koji ima više prvih mesta na ciljevima ekstra kategorije,[16] a ako imaju isti broj prvih mesta onda se gleda veći broj prvih mesta na ciljevima prve kategorije. Ako su i tu izjednačeni, gledaju se prva mesta na ciljevima druge, treće i četvrte kategorije. Ako su izjednačeni u svim kategorijama, pobednik je vozač koji ima veću poziciju u generalnom plasmanu.[16]

Do 2011. bodovanje se vršilo na sledeći način:

  • brdski ciljevi ekstra kategorije: 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5. Bodove su dobijali prvih deset vozača na usponu.
  • brdski ciljevi 1 kategorije: 15, 13, 11, 9, 8, 7, 6, 5 - za prvih osam vozača preko brdskog cilja.
  • brdski ciljevi 2 kategorije: 10, 9, 8, 7, 6, 5 - za prvih šest vozača preko brdskog cilja.
  • brdski ciljevi 3 kategorije: 4, 3, 2, 1 - za prva četiri vozača preko brdskog cilja.
  • brdski ciljevi 4 kategorije: 3, 2, 1 - za prva tri vozača preko brdskog cilja.

Pobednici[uredi | uredi izvor]

Pobednici brdske klasifikacije.[18]

Višestruki pobednici[uredi | uredi izvor]

Pozicija Ime Država Broj pobeda Godine
1 Rišar Virenk  Francuska 7 1994, 1995, 1996, 1997, 1999, 2003, 2004
2 Federiko Bamontes  Španija 6 1954, 1958, 1959, 1962, 1963, 1964
Lusin van Impe  Belgija 1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983
4 Hulio Himenez  Španija 3 1965, 1966, 1967
5 Felicin Vervake  Belgija 2 1935, 1937
Đino Bartali  Italija 1938, 1948
Fausto Kopi  Italija 1949, 1952
Šarli Gol  Luksemburg 1955, 1956
Imerio Masinjan  Italija 1960, 1961
Edi Merks  Belgija 1969, 1970
Luis Erera  Kolumbija 1985, 1987
Klaudio Kjapuči  Italija 1991, 1992
Loran Žalaber  Francuska 2001, 2002
Majkl Rasmusen  Danska 2005, 2006
Rafal Majka  Poljska 2014, 2016
Tadej Pogačar  Slovenija 2020, 2021

Po državama[uredi | uredi izvor]

Pozicija Država Broj pobeda Vozač sa najviše pobeda Poslednji pobednik
1  Francuska 23 Rišar Virenk (7) Romen Barde 2019.
2  Španija 17 Federiko Bajamontes (6) Samuel Sančez 2011.
3  Italija 13 Đino Bartali, Fausto Kopi, Imerio Masinjan, Klaudio Kjapuči (2 svi) Đulio Čikone 2023.
4  Belgija 11 Lusin van Impe (6) Lusin van Impe 1983.
5  Kolumbija 5 Luis Erera (2) Nairo Kintana 2013.
6  Danska 3 Majkl Rasmusen (2) Jonas Vingegor 2022.
7  Luksemburg 2 Šarli Gol (2) Šarli Gol 1956.
 Holandija Stiven Roks, Gert Jan Thenise Gert Jan Thenise 1989.
 Velika Britanija Robert Milar, Kris Frum Kris Frum 2015.
 Poljska Rafal Majka (2) Rafal Majka 2016.
 Slovenija Tadej Pogačar (2) Tadej Pogačar 2021.
11  Švajcarska 1 Toni Rominger Toni Rominger 1993.

Pobednici Tur de Fransa i brdske klasifikacije iste godine:

Neki biciklisti su osvojili Tur de Frans i brdsku klasifikaciju iste godine. U početnim godinama Tura, samo su najveći brdski ciljevi donosili bodove za brdsku klasifikaciju, pa su tako vozači koji su bili visoko pozicionirani u generalnom plasmanu, bili visoko i u brdskoj klasifikaciji, što je omogućavalo da često pobednik Tura osvoji brdsku klasifikaciju. Edi Merks je 1969. osvojio Tur de Frans, brdsku klasifikaciju, ali i klasifikaciju po poenima, jedini kome je to uspelo. Tadej Pogačar je 2020. osvojio Tur de Frans, brdsku klasifikaciju i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, postavši prvi koji je osvojio te tri klasifikacije iste godine i drugi vozač, nakon Merksa, koji je osvojio tri klasifikacije na jednom Turu. Godine 2021. Pogačar je ponovo osvojio sve tri klasifikacije, postavši prvi vozač koji je osvojio tri klasifikacije na Turu dvaput, a takođe, postao je prvi vozač nakon Merksa, koji je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju dvije godine zaredom.

Pobednici Tur de Fransa i brdske klasifikacije iste godine:

Najbolji brdaš[uredi | uredi izvor]

Od 1905. organizatori Tura, časopis Loto, birali su na kraju Tura najboljeg brdaša, ali nije bilo nagrade niti sistema bodovanja, već je bilo nezvanično. Smatra se pretečom današnje brdske klasifikacije.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pelicotiju je pobeda u brdskoj klasifikaciji oduzeta nakon što je bio pozitivan na doping testu, nije dodeljena drugoplasiranom u klasifikaciji.
  2. ^ Bernard Kohl je osvojio brdsku klasifikaciju 2008. godine, ali mu je ona oduzeta zbog dopinga i dodeljena je drugoplasiranom Karlosu Sastreu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Woodland 2000, str. 38.
  2. ^ McGann & McGann 2006, str. 29.
  3. ^ Woodland 2000, str. 43.
  4. ^ Woodland 2007, str. 273.
  5. ^ „Tour de France 2011—The Galibier 1911–2011”. Letour.fr. 10. jul 1911. Arhivirano iz originala 20. 07. 2011. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  6. ^ „Tour - WielerArchieven”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2014. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  7. ^ a b v „Tour Xtra: Polka Dot Jersey”. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  8. ^ „Kohl a triché lui aussi”. Lequipe.fr. 13. 10. 2008. Arhivirano iz originala 22. 1. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  9. ^ „Kohl admits doping”. Bikeradar.com. 15. 10. 2008. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  10. ^ „Pellizotti banned for two years by the Court of Arbitration for Sport”. cyclingnews.com. 8. 3. 2011. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  11. ^ „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  12. ^ „Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu”. mozzartsport.com. 18. 7. 2021. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  13. ^ „Danish cyclist Jonas Vingegaard wins 2022 Tour de France”. france24.com. 24. 7. 2022. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  14. ^ a b v „Regulations of the race” (PDF). ASA/letour.fr. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 07. 2006. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  15. ^ a b v „Bonifications, classements, chutes et délais : ce que dit le règlement du Tour de France”. L'Équipe. Pristupljeno 11. 2. 2020. 
  16. ^ a b v g Banqueri, Raúl (1. 7. 2022). „The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition”. lanternerouge.com.au. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  17. ^ „37 General best climber ranking” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 7. 2015. g. Pristupljeno 22. 2. 2017. 
  18. ^ „Previous overall and classification winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 8. 2016. Pristupljeno 22. 2. 2017. 
  19. ^ „Tour - Pagina 3 - WielerArchieven”. Pristupljeno 22. februar 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брдска_класификација_на_Тур_де_Франсу&oldid=26830705”