Velika nagrada Australije
| |
| Albert park | |
|---|---|
| Podaci o stazi | |
| Broj održanih trka | 36 |
| Prva trka | 1985 |
| Najviše pobeda (vozač) |  Mihael Šumaher (4)
|
| Najviše pobeda (tim) |  Ferari (13)
|
| Dužina kruga | 5,278 км |
| Dužina trke | 306,124 км |
| Rekord kruga |  Šarl Lekler1:20,260 |
| Broj krugova | 58 |
| Poslednja trka (2022) | |
| Pol pozicija | |
| |
| Podijum | |
| Najbrži krug | |
| |
Velika nagrada Australije je trka u okviru šampionata Formule 1.[1] Trka se svake godine tradicionalno vozi kao prva trka u sezoni (izuzev 2006. i 2010. godine).
Istorija[uredi | uredi izvor]
Velike nagrade Australije se voze od još od 1920-ih godina. U okviru FIA šampionata formule 1 trke se voze od 1985. godine. U toj sezoni kao poslednja trka u sezoni vožena je trka na stazi u Adelaidi. Od 1996. godine trka se vozi na uličnoj stazi u Albert parku u Melburnu.
Skorašnje trke[uredi | uredi izvor]
U sezoni 2007. ova VN je protekla u znaku Kimija Raikonena koji je sa svojim Ferarijem osvojio pol poziciju, izvezao najbrži krug i na kraju se popeo na vrh podijuma.
U sezoni 2008. VN Australije je otvorila sezonu trka Formule 1 16. marta 2008. godine. Trijumfovao je Luis Hamilton, a druga dva mesta na podijumu su zauzeli Nemci Rozberg i Hajdfeld.
U 2009-toj godini otvaranje sezone je obeležio dvostruki trijumf debitantskog tima u Formuli 1, Bron GP-a. Dženson Baton i Rubens Barikelo su zauzeli prvo i drugo mesto u trci.
Velika nagrada Australije je u sezoni 2010 bila druga trka šampionata, a pol poziciju je osvojio Sebastijan Fetel u Red Bulu. Trka je vožena u promenljivim vremenskim uslovima pošto je na početku padala kiša, dok je druga polovina trke vožena po suvoj stazi. Fetel je sigurno vodio trku ali je onda imao problem sa zadnjim kočnicama zbog čega je morao da odustane. Pobedu je ostvario Dženson Baton koji se zahvaljujući odličnoj strategiji probio u poretku, drugi je završio Robert Kubica u Renou, dok je treći bio Felipe Masa u Ferariju.
U sezoni 2011 je ponovo najbrži na kvalifikacijama bio Sebastijan Fetel, ali je Nemac ovoga puta imao trku bez problema, pa je lako pobedio ispred Luisa Hamiltona u Maklarenu i Vitalija Petrova u Lotus Renou.
Trka u 2012 je ponovo prošla u znaku Džensona Batona. Njegov timski kolega Luis Hamilton je bio na pol poziciji, ali je Baton na startu preuzeo prvo mesto koje nije ispuštao do kraja. Drugi je trku završio svetski šampion iz 2011. Sebastijan Fetel, dok je treći bio Hamilton.
Velika nagrada Australije je i 2013. bila prva trka u šampionatu, a pobednik je bio Kimi Rejkenen u Lotusu. Finac je jedini bio na strategiji od dva zaustavljanja u boksu dok su ostali vozači morali po tri puta da menjaju gume. Na drugoj poziciji je završio Fernando Alonso u Ferariju, dok je treći bio svetski šampion Sebastijan Fetel u Red Bulu.
U sezoni 2014. je pobedio Niko Rozberg a u sezoni 2015. Luis Hamilton, i jedan i drugi nastupajući za Mercedes gran pri.
U sezoni 2016. je pobedio Niko Rozberg, nastupajući za Mercedes gran pri.
Pobednici trka[uredi | uredi izvor]
Najviše pobeda na VN Australije u okviru šampionata Formule 1 ima Mihael Šumaher i to četiri pobede: 2000, 2001, 2002. i 2004. godine. Po nacionalnostima najviše pobeda imaju britanski vozači i to deset: Dženson Baton tri, Dejmon Hil, Dejvid Kultard, i Luis Hamilton po dve i Najdžel Mensel jednu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Melbourne to host the Australian F1 Grand Prix until at least 2023”. Autosport. 12. 09. 2015. Pristupljeno 12. 09. 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
