Формула 1 — сезона 2015

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Формула 1 (2015))
Сезона 2015
← 2014
2016 →
Луис Хамилтон, првак сезоне 2015. Освојио је и ФИА пол трофеј.
Нико Розберг је завршио други, иза свог тимског колеге.
Себастијан Фетел је завршио трећи у својој првој сезони за Ферари.
Мерцедес гран при, убедљиви првак у такмичењу конструктора.
Сарадња Макларена и Хонде за ову сезону није донела успех као њихова последња сарадња из размака од 1988. до 1992. године.
Жил Бјанки је преминуо због тешких повреда главе које је претпрео у трагичном инциденту за ВН Јапана 2014.

Сезоона Формуле 1 2015. године је била 66. сезона по реду, а одржана је у размаку од 15. марта до 29. новембра 2015. године. У сезони је било планирано 20 трка. Напослетку се возило 19 трка јер је изостала трка у Немачкој. Мерцедес и Луис Хамилтон бранили су наслове освојене у такмичењима конструктора и возача. У овој сезони, пет такмичара је први пут учествовало у такмичењу: Макс Верштапен, Карлос Саинс јр., Фелипе Наср, Роберто Мери и Вил Стивенс. На ВН Аустралије Макс Верштапен постао је најмлађи возач у историји Формуле 1 са 17 година и 166 дана а на ВН Малезије је постао најмлађи освајач бодова у историји формуле 1. Први пут у историји Формуле 1 се десило да три возача (Луис Хамилтон, Нико Розберг и Себастијан Фетел) једини изборе пласман на постоље после прве три трке. ВН Сједињених Држава је била седамнаеста трка ове сезоне. На њој је победу забележио Луис Хамилтон. [1] Том победом је освојио свој трећи наслов светског првака. Жил Бјанки је преминуо због повреда које је претрпео на ВН Јапана 2014.

Новине у вези са тимовима[уреди | уреди извор]

После 23 године, Макларен и Хонда су се поново удружили. Јапански прозвођач снабдева британски тим погонском јединицом. Лотус прелази на Мерцедес као погонску јединицу. Катерхам Ф1 тим није узео учешће у такмичењу због стечајног поступка.

Новине у вези са возачима[уреди | уреди извор]

Фернандо Алонсо напушта Ферари и после 8 година се враћа у Макларен. Данил Квјат долази у Ред бул рејсинг и попуњава упражњено место које је оставио Себастијан Фетел напуштањем екипе. Фетел потписује за Ферари. Карлос Саинс јр. и Макс Верштапен возе за Торо Росо а Фелипе Наср и Маркус Ериксон за Заубер. Нови возачи за тим Марусија су Роберто Мери и Вил Стивенс.

Новине у вези са тркама[уреди | уреди извор]

На календар се вратила ВН Мексика после 23 године. Није се возила трка за ВН Немачке. План да се на календар врате ВН Индије и ВН Јужне Кореје је пропао.

Новине у вези са правилима[уреди | уреди извор]

Сваки возач сме да искористи највише четири погонске јединице током сезоне. Двоструко је смањена могућност тимова да развијају болид током сезоне. Највећа допуштена тежина болида је 702 килограма. Уводи се, поред пит лејн казненог стајања од 5 секунди и казнено стајање од 10 секунди. Ова нова казна се употребљава према возачима који небезбедно напусте пит лејн. У случају прекида трке (црвена застава), возачи ће се зауставити у пит лејну, редом, у складу са тренутним поретком трке. Возачи не смеју да мењају изглед своје кациге током сезоне. Уведен је нови модел Мерцедеса који ће служити као возило безбедности. Нису се удвостручавали бодови које возачи освоје на последњој трци сезоне.

Возачи и контруктори[уреди | уреди извор]

тим конструктор погонска јединица гуме број возача возачи трке
|Њемачка Мерцедес АМГ Петронас Мерцедес Мерцедес P[2] 6 Њемачка Нико Розберг све
44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон све
Аустрија Инфинити Ред Бул Рејсинг Ред Бул Рено P 3 Аустралија Данијел Рикијардо све
26 Русија Данил Квјат све
Уједињено Краљевство Вилијамс Мартини Рејсинг Вилијамс Мерцедес P 19 Бразил Фелипе Маса све
77 Финска Валтери Ботас све
Италија Скудерија Ферари Ферари Ферари P 5 Њемачка Себастијан Фетел све
7 Финска Кими Раиконен све
Уједињено Краљевство Макларен Хонда Макларен Хонда P 14 Шпанија Фернандо Алонсо све
22 Уједињено Краљевство Џенсон Батон све
Индија Сахара Форс Индија Форс Индија Мерцедес P 11 Мексико Серхио Перес све
27 Њемачка Нико Хилкенберг све
Уједињено Краљевство Лотус Ф1 Тим Лотус Мерцедес P 8 Француска Ромен Грожан све
13 Венецуела Пастор Малдонадо све
Италија Скудерија Торо Росо Торо Росо Рено P 33 Холандија Макс Ферстапен све
55 Шпанија Карлос Саинс јр. све
Уједињено Краљевство Марусија Ф1 Тим Марусија Ферари P 28 Уједињено Краљевство Вил Стивенс све
98 Шпанија Роберто Мери 1-12, 15, 19
53 Сједињене Америчке Државе Александер Роси 13-14, 16-18
Швајцарска Заубер Ф1 Тим Заубер Ферари P 9 Шведска Маркус Ериксен све
12 Бразил Фелипе Наср све

Трке[уреди | уреди извор]

Возило се 19 трка.

бр. Трка Датум Пол позиција Најбржи круг Победник (возач) Победник (конструктор)
1 Аустралија ВН Аустралије 15. март Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
2 Малезија ВН Малезије 29. март Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
3 Кина ВН Кине 12. април Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
4 Бахреин ВН Бахреина 19. април Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Кими Раиконен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
5 Шпанија ВН Шпаније 10. мај Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
6 Монако ВН Монака 24. мај Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикардо Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
7 Канада ВН Канаде 7. јун Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Кими Раиконен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
8 Аустрија ВН Аустрије 21. јун Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
9 Уједињено Краљевство ВН Велике Британије 5. јул Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
10 Мађарска ВН Мађарске 26. јул Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикардо Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
11 Белгија ВН Белгије 23. август Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
12 Италија ВН Италије 6. септембар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
13 Сингапур ВН Сингапура 20. септембар Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Данијел Рикардо Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
14 Јапан ВН Јапана 27. септембар Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
15 Русија ВН Русије 11. октобар Њемачка Нико Розберг Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
16 Сједињене Америчке Државе ВН Сједињених Држава 25. октобар Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
17 Мексико ВН Мексика 1. новембар Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
18 Бразил ВН Бразила 15. новембар Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
19 Уједињени Арапски Емирати ВН УАЕ 29. новембар Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес

Правило бодовања[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују возачима који освоје првих 10 места и то на следећи начин:

Место  1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9.   10. 
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1

Поредак возача[уреди | уреди извор]

место возач бодови АУС
Аустралија
МЛЗ
Малезија
КИН
Кина
БАХ
Бахреин
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
ЈАП
Јапан
РУС
Русија
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
УАЕ
Уједињени Арапски Емирати
1. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 381 1. 2. 1. 1. 2. 3. 1. 2. 1. 6. 1. 1. Оду 1. 1. 1. 2. 2. 2.
2. Њемачка Нико Розберг 322 2. 3. 2. 3. 1. 1. 2. 1. 2. 8. 2. 17. 4. 2. Оду 2. 1. 1. 1.
3. Њемачка Себастијан Фетел 278 3. 1. 3. 5. 3. 2. 5. 4. 3. 1. 12. 2. 1. 3. 2. 3. Оду 3. 4
4. Финска Кими Раиконен 150 Оду 4. 4. 2. 5. 6. 4. Оду 8. Оду 7. 5. 3. 4. 8. Оду Оду 4. 3.
5. Финска Валтери Ботас 136 НПТ 5. 6. 4. 4. 14. 3. 5. 5. 13. 9. 4. 5. 5. 12. Оду 3. 5. 13.
6. Бразил Фелипе Маса 121 4. 6. 5. 10. 6. 15. 6. 3. 4. 12. 6. 3. Оду 17. 4. Оду 6. ДСК 8.
7. Русија Данил Квјат 95 НПТ 9. Оду 9. 10. 4. 9. 12. 6. 2. 4. 10. 6. 13. 5. Оду 4. 7. 10.
8. Аустралија Данијел Рикијардо 92 6. 10. 9. 6. 7. 5. 13. 10. Оду 3. Оду 8. 2. 15. 15. 10. 5. 11. 6.
9. Мексико Серхио Перес 78 10. 13. 11. 8. 13. 7. 11. 9. 9. Оду 5. 6. 7. 12. 3. 5. 8. 12. 5.
10. Њемачка Нико Хилкенберг 58 7. 14. Оду 13. 15. 11. 8. 6. 7. Оду НПТ 7. Оду 6. Оду Оду 7. 6. 7.
11. Француска Ромен Грожан 51 Оду 11. 7. 7. 8. 12. 10. Оду Оду 7. 3. Оду 13. 7. Оду Оду 10. 8. 9.
12. Холандија Макс Ферстапен 49 Оду 7. 17. Оду 11. Оду 15. 8. Оду 4. 8. 12. 8. 9. 10. 4. 9. 9. 16.
13. Бразил Фелипе Наср 27 5. 12. 8. 12. 12. 9. 16. 11. НПТ 11. 11. 13. 10. 20. 6. 9. Оду 13. 15.
14. Венецуела Пастор Малдонадо 27 Оду Оду Оду 15. Оду Оду 7. 7. Оду 14. Оду Оду 12. 8. 7. 8. 11. 10. Оду
15. Шпанија Карлос Саинс јр. 18 9. 8. 13. Оду 9. 10. 12. Оду Оду Оду Оду 11. 9. 10. Оду 7. 13. Оду 11.
16. Уједињено Краљевство Џенсон Батон 16 11. Оду 14. НПТ 16. 8. Оду Оду Оду 9. 14. 14. Оду 16. 9. 6. 14. 14. 12.
17. Шпанија Фернандо Алонсо 11 Оду 12. 11. Оду Оду Оду Оду 10. 5. 13. 18. Оду 11. 11. 11. Оду 15. 17.
18. Шведска Маркус Ериксон 9 8. Оду 10. 14. 14. 13. 14. 13. 11. 10. 10. 9. 11. 14. Оду Оду 12. 16. 14.
19. Шпанија Роберто Мери 0 НПТ 15. 16. 17. 18. 16. Оду 14. 12. 15. 15. 16. 13. 19.
20. Сједињене Америчке Државе Александер Роси 0 14. 18. 12. 15. 18.
21. Уједињено Краљевство Вил Стивенс 0 НПТ НПТ 15. 16. 17. 17. 17. Оду 13. 16. 16. 15. 15. 19. 14. Оду 16. 17. 18.
- Данска Кевин Магнусен 0 НПТ

Поредак конструктора[уреди | уреди извор]

место конструктор бодови возач АУС
Аустралија
МАЛ
Малезија
КИН
Кина
БАХ
Бахреин
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
ЈАП
Јапан
РУС
Русија
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
УАЕ
Уједињени Арапски Емирати
1. Њемачка Мерцедес 703 Хамилтон 1. 2. 1. 1. 2. 3. 1. 2. 1. 6. 1. 1. Оду 1. 1. 1. 2. 2. 2.
Розберг 2. 3. 2. 3. 1. 1. 2. 1. 2. 8. 2. 17. 4. 2. Оду 2. 1. 1. 1.
2. Италија Ферари 428 Фетел 3. 1. 3. 5. 3. 2. 5. 4. 3. 1. 12. 2. 1. 3. 2. 3. Оду 3. 4
Раиконен Оду 4. 4. 2. 5. 6. 4. Оду 8. Оду 7. 5. 3. 4. 8. Оду Оду 4. 3.
3. Уједињено Краљевство Вилијамс 257 Ботас НПТ 5. 6. 4. 4. 14. 3. 5. 5. 13. 9. 4. 5. 5. 12. Оду 3. 5. 13.
Маса 4. 6. 5. 10. 6. 15. 6. 3. 4. 12. 6. 3. Оду 17. 4. Оду 6. ДСК 8.
4. Аустрија Ред бул 187 Квјат НПТ 9. Оду 9. 10. 4. 9. 12. 6. 2. 4. 10. 6. 13. 5. Оду 4. 7. 10.
Рикардо 6. 10. 9. 6. 7. 5. 13. 10. Оду 3. Оду 8. 2. 15. 15. 10. 5. 11. 6.
5. Индија Форс Индија 136 Перес 10. 13. 11. 8. 13. 7. 11. 9. 9. Оду 5. 6. 7. 12. 3. 5. 8. 12. 5.
Хилкенберг 7. 14. Оду 13. 15. 11. 8. 6. 7. Оду НПТ 7. Оду 6. Оду Оду 7. 6. 7.
6. Уједињено Краљевство Лотус 78 Грожан Оду 11. 7. 7. 8. 12. 10. Оду Оду 7. 3. Оду 13. 7. Оду Оду 10. 8. 9.
Малдонадо Оду Оду Оду 15. Оду Оду 7. 7. Оду 14. Оду Оду 12. 8. 7. 8. 11. 10. Оду
7. Италија Торо Росо 67 Ферстапен Оду 7. 17. Оду 11. Оду 15. 8. Оду 4. 8. 12. 8. 9. 10. 4. 9. 9. 16.
Саинс 9. 8. 13. Оду 9. 10. 12. Оду Оду Оду Оду 11. 9. 10. Оду 7. 13. Оду 11.
8. Швајцарска Заубер 36 Наср 5. 12. 8. 12. 12. 9. 16. 11. НПТ 11. 11. 13. 10. 20. 6. 9. Оду 13. 15.
Ериксон 8. Оду 10. 14. 14. 13. 14. 13. 11. 10. 10. 9. 11. 14. Оду Оду 12. 16. 14.
9. Уједињено Краљевство Макларен 27 Батон 11. Оду 14. НПТ 16. 8. Оду Оду Оду 9. 14. 14. Оду 16. 9. 6. 14. 14. 12.
Алонсо Оду 12. 11. Оду Оду Оду Оду 10. 5. 13. 18. Оду 11. 11. 11. Оду 15. 17.
Магнусен НПТ
10. Уједињено Краљевство Марусија 0 Мери НПТ 15. 16. 17. 18. 16. Оду 14. 12. 15. 15. 16. 13. 19.
Роси 14. 18. 12. 15. 18.
Стивенс НПТ НПТ 15. 16. 17. 17. 17. Оду 13. 16. 16. 15. 15. 19. 14. Оду 16. 17. 18.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lewis Hamilton wins US Grand Prix 2015 and clinches third world title - Telegraph”. web.archive.org. 15. 12. 2015. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2019. 
  2. ^ „Formula 1: Do Pirelli have the hardest job in the sport?”. 24. 11. 2015. Приступљено 10. 10. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]