Vjačeslav Klikov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vjačeslav Klikov
Lični podaci
Datum rođenja(1939-10-19)19. oktobar 1939.
Mesto rođenjaMarmiži, Kurska oblast, Sovjetski Savez
Datum smrti2. jun 2006.(2006-06-02) (66 god.)
Mesto smrtiMoskva, Rusija

Vjačeslav Mihajlovič Klikov (rus. Вячеслав Михайлович Клыков; Marmiži, 19. oktobar 1939 — Moskva, 2. jun 2006) je bio ruski vajar i akademik,[1] jedan od vodećih majstora tradicionalizma sa nacionalnom istorijskom tematikom u ruskoj skulpturi krajem 20. veka,[2] ideolog ruskog monarhizma. Autor je mnogobrojnih spomenika, kao što su spomenik generalu Žukovu, koji od 1995. godine krasi moskovski Crveni trg,[3] Ćirilu i Metodiju na Slovenskom trgu u Moskvi, spomenika Svetom Savi, postavljenog 2003. ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Jedan je od inicijatora i organizatora Dana slovenske pismenosti i kulture[4][5][6][7] koji se slavi svakog 24. maja u čast Ćirila i Metodija, predsednik Međunarodnog fonda slovenske pismenosti i kulture, obnovitelj[3] i predsednik (2005—2006) Saveza ruskog naroda, osnovanog još 1905.[8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 19. oktobra 1939. godine u selu Marmiži, u Kurskoj oblasti, u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Po završetku srednje škole, studirao je u Kurskoj tehničkoj školi. Zatim se 1960. upisao na Fakultet umetnosti na Kurskom državnom pedagoškom institutu, na kome je studirao dve godine.[9] Na Moskovskoj državnoj akademiji umetnosti V. I. Surikov,[10] studirao je od 1962. do 1968. godine.

Od 1969. godine je član Saveza umetnika Sovjetskog Saveza. Njegovi radovi su od tada izloženi u Tretjakovskoj galeriji i u Ruskom državnom muzeju[11]. Dobitnik je državne nagrade Sovjetskog Saveza 1982. Od 1989. je član Međunarodne slovenske akademije umetnosti, nauke i kulture.[12] Počasni je umetnik Ruske Federacije od 1996. godine.[13]

Spomenik svetog Sergija Radonješkog u Dunavskom parku u Novom Sadu

Njegovo približavanje Crkvi i prvoslavnoj veri započeli su krajem 80ih godina prošlog veka.[14] Od tada se istakao vajanjem pravoslavnih heroja iz istorije: svetitelja, vitezova i vladara, u kamenu i bronzi. Poznati su njegovi spomenici Ćirilu i Metodiju (1991), Sergeju Radonješkom (1987), knjazu Svjatoslavu (1993), Nikolaju II Romanovu (1996), Iliji Muromcu[15] (1998), Aleksandru Nevskom (2000).[16] Zanimljiv je i njegov spomenik na Manježnom trgu ispred Istorijskog muzeja (u okviru kompleksa Crvenog trga), gde Georgije Žukov, kao Sveti Đorđe, u borbi protiv zla, gazi simbol Trećeg rajha (1995).[3]

Spomenik svetom Savi u dvorištu hrama

Novom Sadu, poklonio je spomenik svetog Sergeja Radonješkog, igumana koji je blagoslovio knjaza Dimitrija Donskog za veliku pobedu na Kulikovovsokm polju, na kome piše: „Ljubavlju i jedinstvom spašćemo se. Srpskome narodu od ruskoga naroda 1992“.[16] Spomenik je otkriven 1993. godine u Dunavskom parku, na kraju svečanosti posvećenoj ovom znamenitom ruskom duhovniku i misionaru.[1]

Bronzani spomenik sa prepoznatljivim likom prvog srpskog arhiepiskopa postavljen na Vračarskom platou ispred Hrama Svetog Save, čija je visina bez postamenta 5,20 metara, takođe je poklon ovog ruskog vajara i Međunarodnog fonda slovenske kulture i pismenosti iz Moskve:[1]

Poklonio sam mnogo skluptura svom ruskom narodu, pa mi je bila velika želja da skulptura Svetog Save bude moj lični poklon Srbima. Takođe, odlučio sam da Crnogorcima poklonim skulpturu Majke božje, koja će biti ​​u Nikšiću. Nadam se da će se moji pokloni svideti Srbima i Crnogorcima, a za mene će to biti ​​najveće priznanje.[17]

— Vjačeslav Mihajlovič Klikov (2003)

Vjačeslav Mihajlovič Klikov umro je u Moskvi 2. juna 2006. Sahranjen je u rodnom selu Marmiži, u Hramu Presvete Bogorodice.[2]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Hram Svetog Save: Hronologija događaja 2003. godine - Ispred Hrama postavljen spomenik Svetom Savi, 23. 9. 2003., Pristupljeno 27. 1. 2013.
  2. ^ a b Nezavisimый saйt gazetы „Vestnik Zamoskvorečья“: Klыkov Vяčeslav Mihaйlovič. Skulьptor(jezik: ruski)
  3. ^ a b v Centar za istraživanje pravoslavnog monarhizma: Treba li slaviti 9. maj, Marko B. Dimitrijević Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2010), Pristupljeno 27. 1. 2013.
  4. ^ RTV Vremeplov: Otvorena prva knjižara u Novom Sadu, 2. 6. 2006., Pristupljeno 27. 1. 2013.
  5. ^ Vostok: Rusija obeležava Dan slovenske pismenosti i kulture 24. 5. 2012. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. mart 2013), Pristupljeno 27. 1. 2013.
  6. ^ Ruski centar: Dani slovenske pismenosti i kulture, Pristupljeno 27. 1. 2013.
  7. ^ Ruski svet: Dan slovenske pismenosti na Filozofskom fakultetu, Pristupljeno 27. 1. 2013.
  8. ^ Soюz Russkogo Naroda: Strukturы SRN, Pristupljeno 27. 1. 2013.(jezik: ruski)
  9. ^ VK: Skulьptor Vяčeslav Mihaйlovič Klыkov, Pristupljeno 27. 1. 2013.
  10. ^ Moskovskiй gosudarstvennый akademičeskiй hudožestvennый institut im. V. I. Surikova, Pristupljeno 27. 1. 2013.(jezik: ruski)
  11. ^ Russkiй muzeй, Pristupljeno 27. 1. 2013.(jezik: ruski)
  12. ^ MSA, Pristupljeno 27. 1. 2013.
  13. ^ Gosudarstvennaя Tretьяkovskaя galereя: Klыkov Vяčeslav Mihaйlovič Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. maj 2012)(jezik: ruski)
  14. ^ Pravoslavie.Ru: Sporovi o Tolstoju, Arhimandrit Tihon (Ševkunov), prevod Marina Todić, 14. 1. 2013., Pristupljeno 27. 1. 2013.
  15. ^ Glas Rusije: 825. godišnjica uspomene na Iliju Muromca, 31. 12. 2012. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. januar 2013), Pristupljeno 27. 1. 2013.
  16. ^ a b Vidovdan - Nacija br. 18-20: Ratnik svete Rusije, Radmila Vojnović, 23. 2. 2008.[mrtva veza], Pristupljeno 27. 1. 2013.
  17. ^ Novosti: Poklon pred hramom, V. Vlahović, 27. 1. 2003., Pristupljeno 27. 1. 2013.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вјачеслав_Кликов&oldid=27684850”