Gustav Herling-Gruđinski

Gustav Herling-Gruđinski
Fotografija iz sovjetskog gulaga
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-05-20)20. maj 1919.
Mesto rođenja	Kjelce, Poljska
Datum smrti	4. jul 2000.(2000-07-04) (81 god.)
Mesto smrti	Napulj, Italija
Književni rad
Najvažnija dela	„Drugi svet” (1951)

Gustav Herling-Gruđinski (polj. Gustaw Herling-Grudziński; Kjelce, 20. maj 1919 — Napulj, 4. jul 2000) bio je poljski pisac, esejista, književni kritičar, novinar i vojno lice. Smatra se jednim od najistaknutijih intelektualaca Poljske kulture XX veka. Zbog uspostavljanja komunističke vlasti u rodnoj zemlji, veći deo života je proveo izvan domovine.

Od rane mladosti interesovao se za humanističe oblasti ljudske delatnosti. Studirao je polinistiku u Varšavi, ali je studije prekinuo zbog početka Drugog svetskog rata. Proveo je dve godine u sovjetskom gulagu od 1940. do 1942. godine. Nakon što je pomilovan, priključio se armiji generala Andersa, te je prešavši preko Kazahstana i Bliskog istoka u Italiju, učestvovao u bici na Monte Kasinu, gde je bio teško ranjen. Pošto je u Poljskoj nakon rata bio uveden komunizam, odlučio je da se ne vrati u svoju domovinu. Od 1945. do 1955. živeo je u Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, da bi se od 1955. trajno nastanio u Italiji, tačnije u Napulju. U Poljskoj je do promena 1990. bio zabranjen i nepoznat, da bi tek u svojoj poslednjoj deceniji života doživeo da bude objavljivan i priznat u domovini. Dobio je brojna priznanja i počasne doktorate nekoliko univerziteta.

Najpoznatiji je po memoarima „Drugi svet”, sa kojima je postao jedan od prvih pisaca koji je progovorio o sovjetskim gulazima, ali i po višetomnom dnevniku koji nosi naziv „Dnevnik pisan noću”.

Biografija

Gustav Herling-Gruđinski je rođen u središnjoj Poljskoj, u Kjelcama 1919. godine. Potiče iz porodice jevrejskog porekla. U Kjelcama je maturirao u Muškoj gimnaziji „Mikolaj Rej”. U srednjoj školi se zainteresovao za pozorište i uređivanje književno-društvenih časopisa. U toj oblasti debitovao je već u šestom razredu gimnazije, objavljujući recenzije, članke i eseje u nizu poznatih časopisa. Bio je aktivan i u elitnom Kružoku polonista, što mu je omogućilo da se još kao gimnazijalac susretne sa delima najznačajnih mislilaca njegovog vremena - delima Bžozovskog, Ižikovskog, Pigonja, Kročea i drugima. Studirao je polinistiku na Univerzitetu „Juzef Pilsudski” u Varšavi. Studije je prekinula Nemačka i Sovjetska okupacija Poljske 1939, to jest, izbijanje Drugog svetskog rata.

Zajedno sa svojim prijateljima osnovao je „Poljsku narodnu akciju osloboljenja” 15. oktobra 1939. Ta levičarska organizacija se smatra jednom od prvih organizacija za oslobođenje Poljske. Nakon njenog neuspeha sklonio se u Lavov, a potom u Grodno, gde je na kratko radio u lutkarskom pozorištu. U martu 1940. pokušao je da pobegne u Litvaniju, ali ga je NKVD uhapsila i osudila pod optužbom za špijunažu na petogodišnju robiju u sovjetskom logoru. Pre logora boravio je u zatvorima u Vitebsku, Lenjingradu i Vologdi, odakle su ga prebacili u radni logor u Jercevu na Belom moru. Pomilovan je 1942, te se priključio vojsci u borbi protiv Nacista. Borio se u redovima Drugog korpusa armije generala Vladislava Andersa na Bliskom i Srednjem istoku, u Persiji, Iraku, Palestini, Egiptu, severnoj Africi, Italiji. Učestvovao je u bici za Monte Kasinu, za šta je odlikovan krstom Virtuti Militari. Pošto je bio teško ranjen u Monte Kasinu, oporavljao se u Italiji, gde je ostao sve do 1947.

Nakon oporavka odlučio je da se ne vrati u Poljsku, koja je bila pripojena Sovjetskom bloku. Iz Italije se preselio u London, gde je živeo od 1947. do 1952. Radio je kao novinar i sarađivao je sa književnim časopisom „Novosti”. Objavio je knjigu „Drugi svet” 1951. U njoj je opisao sopstveno iskustvo zatočenika u sovjetskom gulagu, oslakavajući naličje autorativnog komunističkog društva. Predgovor za knjigu je napisao Bernard Rasel. Knjiga je lepo dočekana u intelektualnoj javnosti Engleske. Ipak, Gruđinski se teško prilagođavao životu u posleratnoj Engleskoj, sve vreme je bio u teškoj depresiji, koja se pojačala kada je njegova žena Kristina Domanjska, slikarka, izvršila samoubistvo 1952. Nakon ove tragedije, preselio se u Minhen, gde je radio kao politički komentator na radiju Slobodna Evropa od 1952. do 1955. godine. U Minhenu se i dalje borio sa depresijom, koja se pogoršavala usled konzumiranja alkohola. Godine 1955. oženio se Lidijom, ćerkom Benedeta Kročea. Par se iste godine trajno nastanio u Napulju.

U daljem toku života izdržavao se baveći se novinarstvom, prevodeći sa engleskog, italijanskog i ruskog i pišući književna dela. Živeo je povučeno, komunicirajući sa malim brojem ljudi putem prepiske. Poljsku je počeo da posećuje tek nakon pada komunizma.

Literatura

• Rajčić, Biserka (2008). Antologija poljskog eseja. Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-934-3. 
• Rajčić, Biserka (2010). „Poetika dnevnika” u: Gustav Herling-Gruđinski, Dnevnik pisan noću. Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0490-8. 

Dela

• „Živi i mrtvi” (Żywi i umarli, 1945)
• „Drugi svet” (Inny świat, 1951)
• „Krila oltara” (Skrzydła ołtarza, 1960)
• „Drugi dolazak” (Drugie przyjście, 1963)
• „Aveti revolucije” (Upiory rewolucji, 1969)
• „Dnevnik pisan noću: 1971–1972” (Dziennik pisany nocą 1971–1972, 1973)
• „Dnevnik pisan noću: 1973–1979” (Dziennik pisany nocą 1973–1979, 1980)
• „Putovanje u Burmu” (Podróż do Burmy, 1983)
• „Dnevnik pisan noću: 1980-1983” (Dziennik pisany nocą 1980-1983, 1984)
• „Prsten” (Pierścień , 1986)
• „Kula i druge priče” (Wieża i inne opowiadania, 1988)
• „Dnevnik pisan noću: 1984–1988” (Dziennik pisany nocą 1984–1988, 1989)
• „Dnevnik pisan noću: 1989–1992” (Dziennik pisany nocą 1989–1992, 1993)
• „Venecijanski portret” (Portret wenecki, 1995)
• „Don Ildebrando” (Don Ildebrando, 1997)
• „Vreli dah pustinje” (Gorący oddech pustyni, 1997)
• „Bela noć ljubavi” (Biała noc miłości, 1999)
• „Biblijsko doba i smrt” (Wiek biblijny i śmierć , 2007)

Spoljašnje veze

• Miljenko Jergović - „Gustaw Herling-Grudziński: Dnevnik pisan noću”