David Bronštajn

David Bronštajn
Velemajstor - David Bronštajn
Lični podaci
Puno ime	David Ijonovič Bronštajn
Datum rođenja	(1924-02-19)19. februar 1924.
Mesto rođenja	Bela Crkva, Ukrajina
Datum smrti	5. decembar 2006.(2006-12-05) (82 god.)
Mesto smrti	Minsk, Belorusija
Državljanstvo	Ukrajina
Karijera
Titula	velemajstor
Najveći rejting	2595 (maj 1974.)

David Ijonovič Bronštajn (19. februar 1924 – 5. decembar 2006.) je bio sovjetski šahista. Titulu međunarodnog velemajstora stekao je još od 1950. od strane FIDE, propustio je priliku 1951. da postane Svetski Šahovski Šampion. Bronštajn je bio jedan od najjačih igrača od sredine 1940. do sredine 1970. godine, njegovi rivali su ga opisivali kao kreativnog genija i majstora taktike. Takođe je bio ustanovljen kao pisac šahovskih knjiga, njegova knjiga „Cirih Internacionalni Šahovski Turnir 1953" je razmatrana kao jedna od najboljih šahovskih knjiga ikada napisana.

Mladost

David Bronštajn je rođen u Beloj Crkvi u Ukrajini, roditelji su mu bili Jevreji. Odrastao je u siromašnoj porodici, naučio je šah sa šest godina od svog dede. Kao mladić u Kijevu, bio je učen od poznatog Međunarodnog Majstora Aleksandra Konstantipoljskog. Završio je kao drugi u Prvenstvu Kijeva kada je imao 15 godina, i postigao titulu Sovjetskog Majstora sa 16 godina plasirajući se kao drugi na Ukrainskom Šahovskom Prvenstvu 1940. godine iza Isaka Boleslavskog, sa kojim je postao blizak prijatelj na i van turnira. Kasnije je oženio njegovu ćerku Tatjanu, 1984. godine.

Nakon završetka srednje škole na proleće 1941, planove da studira matematiku na Kijevskom Univerzitetu je prekinulo širenje Drugog Svetskog Rata kroz istočnu Evropu ranim 1940-im. Stigao je do polufinala 1941 na Sovjetskom Prvenstvu, ali je ovaj događaj otkazan jer je rat počeo. Ubrzo nakon završetka rata, krenuo je da pohađa Lenjingradski Politehnički Institut, gde je studirao otprilike godinu dana.Procenjen je nepodobnim vojnim službama, Bronštajn je proveo rat radeći razne poslove, poslove koje je uključivalo rekonstrukciju zgrada oštećenih ratom, kao i ostale slične poslove.

Takođe za vreme rata, njegov otac, Johonon, je nepravedno bio zatočen nekoliko godina u Gulagu i bio je priveden bez konkretnih razloga da je počinio ikakav zločin, kako je kasnije otkriveno. Postojala je i glasina da je Bronštajn bio povezan sa osramoćenim bivšim liderom Sovjetskih Komunista Leonom Trotskim (čije je porodično ime bilo Bronštajn), on je opisan kao nepotvrđen, ali sumnjiv, od strane Bronštajna u njegovoj knjizi Čarobnjakov učenik (1995). Ova verovanja bi mogla da objasne zatočeništvo njegovog oca.

Put ka Velemajstoru

Kako se plima okrenula pobedi Sovjeta u ratu, nad Nacističkim osvajačima, Bronštajn je opet mogao da igra konkurentni šah. Njegov prvi veliki turnir je bio 1944 Sovjetsko prvenstvo, gde je osvojio partiju protiv (budućeg svetskog šampiona) Mihaila Botvinika. Bronštajn se preselio u Moskvu pri svršetku rata. Tako je viđen kao obećavajući ali još nedokazani mladi igrač, među desetinama jakih Sovjetskih igrača, nivo igre je drastično podigao, te se plasirao treći 1945 na Sovjetskom Prvenstvu.

Ovaj rezultat mu je obezbedio mesto u Sovjetskom timu: osvojio je obe svoje partije na šahovkoj tabli br. 10, time pomagajući Sovjetskom timu da postigne pobedu u čuvenoj partiji između Sovjeta i Amerikanaca 1945. godine. Kasnije se uspešno takmičio u nekoliko timskih mečeva, i polako je dokazao da pripada samoj eliti Sovjetskog šaha. Bronštajn je izjednačio za prvo mesto na Sovjetskom Prvenstvu obe 1948 i 1949.

Izazivač za Svetsku Titulu (1948—1951)

Bronštajnov prvi značajni međunarodni uspeh na turniru se desio u Saltisibadenu Interzonal 1948, koje je osvojio. Njegovo mesto za kvalifikacije na ovom turniru je od nominacija stranih šahovskih federacija. Titulu Velemajstora stekao je 1950-te, kada je FIDE, Svetska Šahovska Federacija formalizovala proces.

Njegova Interzonal pobeda ga je kvalifikovala za Turnir Kandidata 1950 u Budimpešti. Bronštajn je pobedio Boleslavskog 1950 u Moskvi u odlučujućoj partijim, kojoj je prethodila dva produžena meča, nakon što su dva završili izjednačeno u Budimpešti. U periodu između 1945-1950 je bio veliki uspon u razvoju Bronštajna, jer je dostigao meč sa titulu Svetkog Šahovkog Šampiona 1951. godine.

1951 Meč Svetskog Prvenstva protiv Botvinika

Bronštajn je smatran kao jedan od najboljih koji nije osvojio Svetsko Prvenstvo. Bio je blizu tog cilja kada je izjednačio meč sa Mihailom Botvinikom 12-12 1951 na Svetskom Prvenstvu, sa tadašnjim šampionom. Svaki od igrača je osvojio pet mečeva, a ostalih 14 su izjednačeni. U mečevima koji su mogli odneti pobedu na bilo koju stranu, međusobno su testirali jedni druge u različitim otvaranjima, i svaki meč je napet i igran do samog kraja. Bronštajn je često izbegavao linije koje su mu odgovarale ranije u početku turnira, i prirodno se adaptirao Botvinkovom načinu igre.

Ta strategija je čini se uhvatila Botvinika nespremnog, koji nije igrao konkurentni šah tri godine, od osvajanja titule 1948. Kvalitet igre je bio obostran, da bi kasnije Botvinik kritikovao sebe za slabu igru. On je samo površinski priznao Bronštajnov veliki talenat. Bronštajn je osvojio četiri od pet mečeva jakom kombinacionom igrom. Vodio je za jedan poen, iako su sledile još dve partije, ali je izgubio 23 partiju i finalnu 24 je izjednačio. Pod FIDE pravilima, titula je ostala onome ko je i posedovao, i Bronštajn više nikada nije bio toliko blizu.

Mihail Botvinik

Botvinik je izjavio da je Bronštajnov gybitak proistekao iz sklonosti za ne prepoznavanje tehnike završnice i jednostavnim potezima. Botvinik je osvojio četiri završnice nakon odlaganja, i njegova peta pobeda je bila iz završnice protiv Bronštajna u kojoj je predao u 40-om potezu. Ovi odlagani mečevi su omogućili Botviniku da ima 4 od 5 pobeda. U ovim partija Botvinik je imao minimalnu prednost nakon 40. poteza.

Navodno su neki govorili da su Bronštajna primoravali da izgubi, i da dozvoli Botviniku da dobije. Bronštajn nikada nije potvrdio ove tvrdnje, ali je kasnije napisao da je bolje što nije osvojio svetsku titulu, budući da bi njegova ličnost bila u neskladu sa Sovjetskom birokratijom. Bronštajnov otac je ponekad u tajnosti bio u publici tokom meča za titulu 1951, dok se još nije perselio u Moskvu.

1953 Kandidati

Bronštajn je bio izazvan tokom Turnira Kandidata 1953 u Švajcarskoj, i završio je kao drugoplasirani sa izjednačenim brojem poena zajedno sa Pol Keresom i Semjuelom Reševskim, dva poena iza Vasili Smislova. Spekulisalo se da je postojao pritisak na Sovjetske igrače, da se dogovore, ne bi li osigurali da Sovjet pobedi. Bronštajn je samo delimično potvrdio ove glasine u svojim obraćanjima i pisanjima, priznavajući da je postojao jak psihološki pritisak i da je bilo na njemu samom da li će tom pritisku odoleti ili neće.

U svojoj poslednjoj knjizi objavljenoj 2007 ubrzo nakon njegove smrti. Bronštajn je otišao korak dalje i navodno je postojao pritisak da on i Keres izjednače svoje partije sa Smislovim, da bi osigurali da Smislov bude ispred Reševskog. Kasnije je navodno Smislov bio veći favorit iznad Bronštajna i Keresa jer je bio Rus dok ova dvojica nisu.

Karijera nakon 1953

Rezultat iz Kandidata 1953 gaje direktno kvalifikovao za Gotenburg Interzonal 1955, koji je on dobio sa ubedljivim rezultatom. Zatim se plasirao između treće i sedme pozicije, gde su ispred njega bili na prvom mestu Smislov i na drugom Keres. Bronštajn je morao da se kvalifikuje za Interzonal 1958, to je i učion jer se plasirao kao teći na Sovjetskom Šampionatu u Rigi 1958. Na Interzonalu 1958, Bronštajn koga je Bobi Fišer smatrao pobednikom pre početka samog turnira, propustio je šansu da se plasira u Kandidate 1959 za pola poena, pritom gubeći poslednju partiju protiv znatno slabijeg igrača Filipina Rodolfa Tan Cardosa, kada je nestalo struje usled grmljavine u toku partije, i to je uzrokovalo gubitak koncentracije. Bronštajn je propustio kvalifikacije za Sovjet Zonal 1962. Zatim je u Amsterdamu 1964, Bronštajn napravio dobar rezultat, ali su samo tri Sovjeta mogla da idu dalje, po FIDE pravilima, i opet je završio iza svog sunarodnika Smislova, Mihala Talja i Borisa Spaskog. Njegov poslednji Interzonal je bio u 49 godini gde se plasirao kao šesti u Petropolisu 1973.

Bronštajn je puno puta zauzimao prvo mesto na turnirima, među najpoznatijim partijama su bile one sa Sovjetskog Šahovskog Prvenstva 1948 i 1949. Takođe je delio drugo mesto na Sovjetskom Prvenstvu 1957 kao i 1964 i 1965. Delio je prvo mesto i sa Mark Taimanovim na Svetskom Studentskom Prvenstvu 1952 u Liverpulu. Bronštajn je šest puta osvajač Moskovskog Prvenstva, kao i predstavnik Sovjetskog Saveza na Olimpijadi 1952, 1954, 1956 i 1958. godine, i od 50 partija, samo je jednu izgubio u tim događajima.

Usput je osvojio 4 olimpijska zlata za svoj tim. U timskom meču 1954 protiv SAD (Održanog u Njujorku), Bronštajn je gotovo počistio svoje protivnike, osvajajući sve četiri partije na tabli broj 2. Dalje značajnije pobede na turnirima je ostvario u Hejstingsu 1953-1954, Beogradu 1954, Goti 1957, Moskvi 1959, Szombathely 1966, Istočnom Berlinu 1968, Dnepetrosku 1970, Sarajevu 1971, Sandomježu 1976, Ivonjič-Zdroju 1976, Budimpešti 1977 i Jurmali 1978.

Nasleđe i kasnije godine

David Bronštajn je napisao puno knjiga i članaka o šahu, i bio je šahovski kolumnista za dnevni list Investia dugi niz godina. Najviše je pre svega cenjen za knjigu „Cirih Internacionali Šahovski Turnir 1953". Ova knjiga je bila popularna u Sovjetskom Savezu, koja je imala dosta izdavanja, i smatra se kao jedna o najbolje napisanih šahovskih knjiga ikada. U najskorije vreme je napisao autobiografsku Čarobnjakov učenik (1995), sa svojim prijateljem Tomom Frustebergom. Obojica su ostavili trag u šahovskom izdavaštvu. Bronštajn je više pisao o idejama koje su se krile iza samih poteza nego o analizama koji su se potezi mogli odigrati.

Bronštajnova romantična vizija se mogla videti uspešnim usvajanjem retko viđenog Kraljevog Gambita u najkompetetnijim takmičenjima. On je bio pionir teoretskog i praktičnog rada (zajedno sa Ukrajincem Boleslavskim i Efimom Gelerom) u preobražaju Kraljeve Indijske Odbrane od neproverene i nejasne varijacije do popularnog isstema koji treba zapamtiti i koji je on prikazao u svojoj knjizi iz 1999 pod nazivom Bronštajn i Kraljeva Indijska Odbrana. Tokom svoje karijere, Bronštajn je igrao širok spektar otvaranja, koji je bio nezamisliv u vrhunskom šahu.

Dve varijacije su imenovane po njemu. U Karo-Kan Odbrani, takozvana Bronštajn-Larsen Varijacija: 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Nc3 ddže4 4.Ndže4 Nf6 5.Ndžf6+ gdžf6. Kao i u Skandinavskoj Odbrani, takozvana Bronštajn-Varijacija: 1.e4 d5 2.edžd5 Qdžd5 3.Nc3 Qd8.

Bronštajn je bio vizionar šaha. Bio je zagovornik bro poteznog takmičarskog šaha. 1973. godine je uveo ideju o dodavanju vremena nakon svakog poteza, varijantu koja je postala veoma popularna poslednjih godina i koja je implementiran u gotovo svim digitalnim šahovskim satovima. Kad god je imao priliku igrao je protiv kompjutera i uglavnom je ostvarivao dobre rezultate.

Bronštajn je uživao eksperimentišući sa neobičnim i nenadmašnim otvaranjima poput Kraljevog gambita i Latvijskog Gambita, međutim ih nije igrao u ozbiljnim partijama. Kao i većina velemajstora preferirao je e4 otvaranja, posebno Ruj-Lopez, Francusku Odbranu i Sicilijansku Odbranu. Iako je imao pozamašno znanje o teoriji otvaranja, tehnika završnice mu nije bila toliko pouzdana. U kasnijim godinama, Bronštajn je i dalje bio aktivan na turnirima, često u zapadnoj Evropi nakon raspada Sovjetskog Saveza. Očuvao je visok standard (osvajajući Hejstings 1994-1995 u 70-oj godini života), napisao je nekoliko bitnih šahovskih knjiga, inspirisao je i mlade i stare.

Bronštajn je umro 2006 u Minsku, Belorusiji od komplikacija visokog krvnog pritiska. Njegova poslednja knjiga je gotovo bila završena pre nego što je umro, izdata je 2007 pod nazivom „Tajne Beleške" pisan od strane Davida Bronštajna i Sergeja Voronkova, Cirih 2007. U uvodu u knjigu Gari Kasparov se divi Bronštajnovom doprinosu šahu, i njegovo je mišljenje da je Bronštajn trebao da dobije meč 1951 protiv Botvinika.

Najbolje kombinacije

Tokom meča 1962 Moskve protiv Lenjingrada, Bronštajn je igrao na glavnoj tabli za Moskovski tim. Sa belim figurama porazio ja Viktora Korčnoja u partiji koja se završila taktikom koju je kasnije opisao kao jednu od najboljih kombinacija u svom životu, ako ne i najbolju:

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 Nf6 5.0-0 Ndže4 6.d4 b5 7.Bb3 d5 8.ddže5 Be6 9.c3 Be7 10.Bc2 0-0 11.Qe2 f5 12.edžf6 Bdžf6 13.Nbd2 Bf5 14.Ndže4 Bdže4 15.Bdže4 ddže4 16.Qdže4 Qd7 17.Bf4 Rae8 18.Qc2 Bh4 19.Bg3 Bdžg3 20.hdžg3 Ne5 21.Ndže5 Rdže5 22.Rfe1 Rd5 23.Rad1 c5 24.a4 Rd8 25.Rdžd5 Qdžd5 26.adžb5 adžb5 27.Qe2 b4 28.cdžb4 cdžb4 29.Qg4 b3 30.Kh2 Qf7 31.Qg5 Rd7 32.f3 h6 33.Qe3 Rd8 34.g4 Kh8 35.Qb6 Rd2 36.Qb8+ Kh7 37.Re8 Qdžf3 38.Rh8+ Kg6 39.Rdžh6+

Bronštajn protiv Jongsma

Bronštajn: „Korčnoi je bio uznemiren. Zapisao je moj potez na papiru i polako je analizirao poziciju. Mislim da je njemu izgledalo neverovatno da beli može da žrtvuje svog poslednjeg topa („Ni sam nisam mogao verovati"). I onda nakon što je sebe uverio, predao je meč."

Literatura

• Barden, Leonard (1980), Play better CHESS with Leonard Barden, Octopus Books Limited, p. 49, ISBN 0-7064-0967-1
• Brace, Edward R. (1977), An Illustrated Dictionary of Chess, Hamlyn Publishing Group, pp. 66–67, ISBN 1-55521-394-4
• Bronstein, David (1956), Zurich International Chess Tournament 1953, English Translation Dover (1979)
• Bronstein, David (1973), 200 Open Games, Macmillan
• Bronstein, David; Tom Fürstenberg (1995), The Sorcerer's Apprentice, New In Chess (2nd edition 2009)
• Hooper, David & Whyld, Kenneth (1984), The Oxford Companion to Chess, Oxford University Press
• Kazic (1974), International Championship Chess
• Sunnucks (1970), The Encyclopaedia of Chess
• Whyld, Kenneth (1986), (Guinness) Chess; The Records

Dodatna literatura

• Chernev, Irving (1995), Twelve Great Chess Players and Their Best Games, New York: Dover, pp. 29–42, ISBN 0-486-28674-6
• Sosonko, Genna (2017), The Rise and Fall of David Bronstein, Russia: Elk and Ruby Publishing House, ISBN 5-950-04331-6

Spoljašnje veze

• David Bronštajn profil Davida Bronštajna na Chessgames.com
• David Bronštajn šahovske partije na 365Chess.com
• David Bronštajn Olimpijske timske partije na Olimpbase.org

• David Bronštajn FIDE istorija rejtinga, 1971–2001 na Olimpbase.org
• Čitulja od Leonarda Bardena na Guardian Unlimited
• Čitulja od Frederika Fridela na ChessBase
• Sve partije Davida Bronštajna