Dona Strikland

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dona Teo Strikland (engl. Donna Theo Strickland, rođena 27. maja 1959)[1][2] je kanadska optička fizičarka i pionirka u oblasti pulsirajućih lasera. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za fiziku 2018. godine, za otkriće „pojačanja čirpovanog pulsa“[3]. Ona je profesor na Univerzitetu u Voterluu.[4]

Lični život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Strikland je rođena 27. maja 1957. U Gvelfu, u Kanadi. Majka joj je bila nastavnica engleskog,[5] a otac inženjer elektrotehnike. Odlučila je da pohađa Mekmaster univerzitet zato što je inženjerska fizika uključivala lasere i elektro-optiku, oblasti koje su je posebno zanimale.[5] Bilo je svega tri studentkinje na Mekmasteru za vreme njenog studiranja. Diplomirala je 1981. godine.[6] Doktorirala je 1989. godine, pod supervizijom Žerara Moroa.[7] Njena doktorka teza se ticala uređenja koje bi moglo da podigne maksimalni nivo energije lasera, da prevaziđe ograničenja, tako da kada maksimalni intenzitet pulsa dostigao gigavate po centimetru kvadratnom, pulsevi oštete pojačavajući deo lasera. Izumevši tehniku ,,pojačanja čirpovanog pulsa“ omogućeno je da mali laseri velike snage budu napravljeni. Zbog toga su i dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2018. godine.[8] Dona je udata za Daglasa Dikara, takođe fizičara.[6] Imaju dvoje dece, a njihova ćerka Hana je na diplomskim studijama iz astrofizike.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Od 1981. do 1991. Strikland je bila istraživačica u Nacionalnom istraživačkom savetu Kanade, radeći sa Polom Korkumom.[10] Nakon toga se pridružila tehničkom osoblju u Naprednom tehnološkom centru za fotoniku i elektro-optiku na Prinstonu. Godine 1997. postala je asistent profesora na Univerzitetu u Voterluu, gde je trenutno profesor. Ona je prva profesorka na ovom univerzitetu.[9] Njen trenutni rad se ticao na pomeranju granica ultrabrze optičke nauke ka novim opsezima talasnih dužina poput infracrveno i ultraljubičasto, koristeći multi-frekventne metode, kao i Ramanova generacija. Takođe proučava i ulogu visoko snažnih lasera u mikrokristalima ljudskog oka.[4]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lindinger, Manfred. „Physik-Nobelpreis 2018: Eine Zange aus lauter Licht”. FAZ.NET (na jeziku: nemački). ISSN 0174-4909. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 2018”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  3. ^ Sample, Ian; Davis, Nicola (02. 10. 2018). „Physics Nobel prize won by Arthur Ashkin, Gérard Mourou and Donna Strickland”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  4. ^ a b „Donna Strickland | Physics and Astronomy”. Physics and Astronomy (na jeziku: engleski). 05. 04. 2012. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  5. ^ a b Booth, Laura (05. 10. 2018). „Scientist caught in a Nobel whirlwind”. TheRecord.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  6. ^ a b „Canada’s newest Nobel Prize winner, Donna Strickland, ‘just wanted to do something fun’”. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  7. ^ „Rochester breakthrough in laser science earns Nobel Prize”. NewsCenter (na jeziku: engleski). 02. 10. 2018. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  8. ^ Murphy, Jessica (02. 10. 2018). „Who is 'laser jock' Nobel winner Donna Strickland?”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  9. ^ a b „Nobel Laureate Donna Strickland: Yes, Women Are Joining Physics. But We've Got Work to Do”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  10. ^ „Laser lab makes short work of super beam - Newspapers.com”. Newspapers.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дона_Стрикланд&oldid=26499721”