Алексеј Абрикосов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Абрикосов

Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању.
Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању.

Општи подаци
Датум рођења 25. јун 1928.
Место рођења Москва (Совјетски Савез)
Рад
Поље физика
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (2003)

Алексеј Алексејевич Абрикосов (рус. Алексей Алексеевич Абрикосов; Москва, 25. јун 1928.) је руски теоријски физичар чија је главна област интересовања физика кондензоване материје.

Биографија[уреди]

Абрикосов је дипломирао на Московском државном универзитету 1948. Од 1948. до 1965. радио је на „Институту за проблеме физике“ Академије наука СССР-а, где је докторирао 1951. на теорији термалне дифузије у плазми. Године 1955. стекао је нов докторат, овај пут у области квантне електродинамике на високим енергијама. Као професор на Московском државном универзитету радио је од 1965.

Године 1952., Абрикосов је открио како магнетни флукс може да продре у суперпроводник. Ова појава се назива суперпроводљивост типа II, а одговарајући распоред линија магнетног флукса се назива „Абрикосовљева решетка“.

Од 1991. ради у Националној лабораторији Аргон у Илиноису, САД. Држављанин је Русије и САД.

Године 2003. Абрикосов је награђен Нобеловом наградом за физику, заједно са Виталијем Гинзбургом и Ентони Џејмс Легетом. Награда им је додељена за „пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида“.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алексеј Абрикосов