Алексеј Абрикосов
| Алексеј Абрикосов | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | [25. јун]] 1928. |
| Место рођења | Москва (Совјетски Савез) |
| Рад | |
| Поље | физика |
| Награде | |
Алексеј Алексејевич Абрикосов (рус. Алексей Алексеевич Абрикосов; Москва, [25. јун]] 1928.) је руски теоријски физичар чија је главна област интересовања физика кондензоване материје.
Биографија [уреди]
Абрикосов је дипломирао на Московском државном универзитету 1948. Од 1948. до 1965. радио је на „Институту за проблеме физике“ Академије наука СССР-а, где је докторирао 1951. на теорији термалне дифузије у плазми. Године 1955. стекао је нов докторат, овај пут у области квантне електродинамике на високим енергијама. Као професор на Московском државном универзитету радио је од 1965.
Године 1952., Абрикосов је открио како магнетни флукс може да продре у суперпроводник. Ова појава се назива суперпроводљивост типа II, а одговарајући распоред линија магнетног флукса се назива „Абрикосовљева решетка“.
Од 1991. ради у Националној лабораторији Аргон у Илиноису, САД. Држављанин је Русије и САД.
Године 2003. Абрикосов је награђен Нобеловом наградом за физику, заједно са Виталијем Гинзбургом и Ентони Џејмс Легетом. Награда им је додељена за „пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида“.