Алексеј Абрикосов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Абрикосов

Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању.
Алексеј Алексејевич Абрикосов на предавању.

Општи подаци
Датум рођења [25. јун]] 1928.
Место рођења Москва (Совјетски Савез)
Рад
Поље физика
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (2003)

Алексеј Алексејевич Абрикосов (рус. Алексей Алексеевич Абрикосов; Москва, [25. јун]] 1928.) је руски теоријски физичар чија је главна област интересовања физика кондензоване материје.

Биографија [уреди]

Абрикосов је дипломирао на Московском државном универзитету 1948. Од 1948. до 1965. радио је на „Институту за проблеме физике“ Академије наука СССР-а, где је докторирао 1951. на теорији термалне дифузије у плазми. Године 1955. стекао је нов докторат, овај пут у области квантне електродинамике на високим енергијама. Као професор на Московском државном универзитету радио је од 1965.

Године 1952., Абрикосов је открио како магнетни флукс може да продре у суперпроводник. Ова појава се назива суперпроводљивост типа II, а одговарајући распоред линија магнетног флукса се назива „Абрикосовљева решетка“.

Од 1991. ради у Националној лабораторији Аргон у Илиноису, САД. Држављанин је Русије и САД.

Године 2003. Абрикосов је награђен Нобеловом наградом за физику, заједно са Виталијем Гинзбургом и Ентони Џејмс Легетом. Награда им је додељена за „пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида“.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алексеј Абрикосов