Лав Ландау
| Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. | |
| Лав Давидович Ландау | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 22. јануар 1908. |
| Место рођења | Баку (Руска Империја) |
| Датум смрти | 2. април 1968. |
| Место смрти | Москва (Совјетски Савез) |
| Рад | |
| Поље | физика |
Лав Давидович Ландау (рус. Лев Давидович Ландау; 22. јануар 1908 — 2. април 1968) је био совјетски физичар и нобеловац.
По завршетку студија на Лењинградском универзитету 1929. специјализира теоријску физику код Нилса Бора у Копенхагену. Од 1932. обавља функцију шефа групе за теорију у Украјинском физичко-техничком институту, Кијев. Од 1957. постаје шеф теоријског одјељења Академије наука СССР (АНСССР), Москва. Предаје физику на универзитетима у Москви и Харкову.
Ландау се бавио многим проблемима теоријске физике, а највише ради на теорији кондензованог стања материје. Године 1936. поставља теорије квантних текућина на ниским температурама и термодинамичку теорију фазних промјена другог реда. С тим теоријама је успио да објасни посебно понашање текућег хелијума. За ове радове је примио Нобелову награду за физику 1962. године.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, страна 7.