Макс фон Лауе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макс фон Лауе
Max von Laue.jpg

десно
Општи подаци
Датум рођења 9. октобар 1879.
Датум смрти 24. април 1960.
Рад
Поље физика
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1914)

Макс фон Лауе (нем. Max von Laue; 9. октобар 187924. април 1960.) је био немачки физичар. Добио је Нобелову награду за физику 1914. за откриће дифракције X-зрака на кристалима.

Рани живот[уреди]

Рођен је у племићкој породици. На универзитету у Стразбуру студирао је математику, физику и хемију. После тога студирао је на универзитету у Гетингену и универзитету у Минхену. Током 1902. отишао је на универзитет у Берлину, где је радио под руководством Макса Планка. Његова докторска теза је била о интерференцији међу планпаралелним плочама. Докторирао је 1903. Од 1903. до 1905. био је на универзитету у Гетингену, а 1905. је постао асистент Макс Планка на Институту за теоријску физику у Берлину. Ту је радио на примени ентропије на зрачење и на термодинамичком значају кохерентности светлосних таласа.

Дифракција X -зрака на кристалима[уреди]

Постао је 1912. професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију X -зрака. Доказао је да тада X -зраке пролазе кроз кристал и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су X -зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.

Радио је на методи мерења таласне дужине X -зрака, користећи кристале и дифракциону слику. Добио је Нобелову награду за физику 1914. за откриће дифракције X -зрака на кристалима. Његов рад је омогућио да се проучава кристална структура кристала. Ако се зна таласна дужина X -зрака, тада можемо мерити растојања у непознатом кристалу. Из тих његових истраживања појавила се нова научна метода звана кристалографија X -зрачењем. Његово откриће омогућава да се боље зна структура кристала, па се на тај начин развијала физика чврстог стања, значајна за каснији развој електронике.

Постао је 1919. професор теоретске физике на универзитету у Берлину и директор Института за теоретску физику на универзитету у Берлину.

Проблем суправодљивости[уреди]

Док је Валтер Мајснер проучавао проблем суперпроводљивости у Берлину Макс фон Лауе је дао значајан допринос тој области. Уочено је да се праг за магнетско поље, којим се делује на материјал и уништава суперпроводљивост мења и зависи од облика материјала. Макс фон Лауе је исправно уочио да струје на површини материјала деформишу магнетско поље. Тај Максов допринос омогућио је Мајснеру да открије да унутар суперпроводника нема магнетског поља (види Мајснеров ефекат).

Каснији живот[уреди]

Касније је истраживао у подручју квантне механике и Комптоновог ефекта. Пропагирао је Ајнштајнову теорију релативитета. Бранио је научни поглед на свет и у временима кад је то могло бити опасно за њега. Бранио је у доба Хитлера теорију релативитета. Кад је Ајнштајн престао бити академик берлинске академије, а потпредседник академије рекао да то није никакав губитак, Макс фон Лауе је био једини академик који је протестовао. Постао је 1951. директор Макс Планк Института у Берлину. Погинуо је у саобраћајној несрећи 1960.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Макс фон Лауе