Dornije Do J

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dornije Do J
Hidroavion Dornije Do J Wal
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1923.
Uveden u upotrebu1923.
Povučen iz upotrebe1950.
Statusneoperativan
Prvi korisnikŠpanija
Broj primerakablizu 300
Dužina17,58
Razmah krila22,50
Visina4,90
Površina krila96,00
Prazan4.000
Normalna poletna6.400
Maks. masa pri uzletanju6.640 kg
Maks. spoljni teret1.200 kg
Klipno-elisni motor2 h BMW VI
Snaga2 x (500/600KS) ili 367/441 kW
Brzina krstarenja176 km/h
Maks. brzina na Hopt216 km/h
Taktički radijus kretanja800 km
Plafon leta4.600 m
Brzina penjanja125 m/min

Dornije Do Ј (nem. Dornier Do Ј) je hidroavion leteći čamac, napravljen u Nemačkoj prvi put poleteo 1922. godine i bio u upotrebi sve do 1950. godine.[1]


Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Vojna varijanta hidroaviona Dornije Do J Wal JKPV
Putnička varijanta hidroaviona Dornije Do J Wal

Zbog rigoroznih ograničenja u gradnji aviona i avio motora koja su nametnuta Nemačkoj, mirovnim ugovorom posle Prvog svetskog rata, firma Dornije 1922. godine otvara filijalu u Italiji u mestu Marina di Piza sa namerom da gradi velike hidroavione koje je još 1915. godine započeo da projektuje njen vlasnik Dr. inž. Klod Dornije.[2] Kao osnova za razvoj aviona Dornije Do J je poslužio njegov prethodnik Do Gs II koji je prvi put poleteo 1920. godine. Već 6. novembra 1922. godine iz ovog pogona je izašao prototip aviona Dornije Do J koji je zbog svoje veličine dobio popularni naziv Wal što na nemačkom jeziku znači kit. Nakon uspešnog testiranja uz pomoć italijanske Vlade početa je serijska proizvodnja ovog aviona koji je uskoro stekao svetsku slavu. Napravljene su dve verzije ovog aviona.

Verzije aviona Dornije Do J Wal[uredi | uredi izvor]

  • Dornije Do J Wal Militarwal - vojna verzija hidroavion izviđač bombarder poleteo 1922. godine sa 4 do 6 članova posade
  • Dornije Do J Wal Kabinenwal – civilna verzija namenjena putničkom i poštanskom saobraćaju za 12 putnika, koji je imao 3 člana posade.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Crtež hidroaviona Dornije Do J Wal JKPV

Avion je bio metalni visokokrilac sa trupom tipa čamac, pokretan sa dva motora koja su se nalazila iznad trupa na krilu. Motori su bili postavljeni u tandem rasporedu (jedan iza drugog), prednji sa vučnom, a zadnji sa potisnom elisom. Elise su bile dvokrake ili četvorokrake u zavisnosti od tipa aviona tj. od ugrađenih motora. S obzirom na broj napravljenih aviona, njihovu geografsku rasprostranjenost, leteli su po Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Rusiji i Dalekom istoku i njihovu dugovečnost (bili su u upotrebi preko 25 godina), gotovo da nije bilo motora odgovarajuće snage koji nije ugrađivan u ove avione. Evo spiska motora: Rolls-Royce Eagle IX; Rolls-Royce Kestrel XVI 720; BMW VI 5,5; Hispano-Suiza HS8Fb/HS12Lbr; Gnome-Rhone Jupiter; Renault; Farman 12 WER; Napier Lion V; Lorraine-Dietrich 12Eb; Isotta-Fraschini A; Fiat A22R; Siemens Sh 20; Curtiss Conqueror; Liberty 12 Navy i sovjetski M-5 i M-17.[3][4] Krila su u potpunosti bila napravljena od metala (čelik i duraluminijum), iste debljine i širine po celom razmahu, sa ravnim ili kružnim završetkom krila. Krilo je bilo vezano za „baldahin“ koji je povezivao trup aviona sa gondolom motora, a sistemom upornica (po jedan par sa svake strane) krila su se oslanjala na ponton.

Kostur trupa je izgrađen od duraluminijumskih profila, i ceo je bio presvučen duraluminijumskim limom. Gornji deo (paluba) i dno trupa su sa spoljašnje strane pojačani posebnim obrnuto postavljinim "U" profilima, uzdužno u cilju povećanja krutosti trupa. Uzdužni profili duž trupa su služili i kao ojačanja prilikom nasukivanja hidroaviona na plažu. Donji deo trupa je bio oblika čamca gliserskog tipa sa oštrim klinastim pramcem "V" preseka, i uzgonskim bočnim pontonima koji su bili sastavni deo trupa. Svojim velikim deplasmanom su osiguravali veliki stabilitet prilikom plutanja, plovidbe i manevara poletanja i sletanja, a i izbegnuti su plovci za stabilizaciju na krajevima krila. Trup je bio podeljen u 7 vodonepropusnih odeljaka, koji su između sebe imali zaptivna vrata: 1. pramčani deo sa prostorom za sidro i konopce za vez; 2. mesto izviđača; 3. pilotska kabina sa dva upravljačka mesta (jedano do drugog); 4. kabina navigatora i radio operatera; 5. rezervoari za gorivo; 6. kabina za odmor posade i smeštaj opreme i 7. repni deo aviona. Dno trupa je imalo po sredini svoje dužine kaskadu koja je omogućavala lakše odlepljivanje od vode prilikom uzletanja, a samim tim i kraći zalet. Malo dalje se nalazila još jedna kaskada sa kormilom koje je služilo za kormilarenje tokom plovidbe. Za pomeranje hidroaviona na kopnu su služili veliki drveni točkovi koji su se pomoću poluosovina montirali na bočne pontone. Gorivo se nalazilo u 4 do 6 rezervoara koji su cevovodima kroz baldahinsku konstrukciju bili spojeni sa motorima. Položaj pilotskih kabina su omogućavala pilotima daleko bolju preglednost nego što je to bilo kod aviona Dornije Do D. Nije im smetalo ni krilo, ni motor ni plovci, Kabine su bile otvorene a svaki pilot je bio zaštićem vetrobranom od prskanja vode pri sletanju i poletanju i vetra pri letu aviona.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Jedan od aviona Dornije Do Ј Wal iz Amundsenove polarne ekspedicije
Naoružanje aviona: Dornije Do Ј
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 dvocevna mitraljeza (napred i nazad), Darne (Darne)
Broj metaka 3.000
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 4 h klasična bomba 300 kg/2 h klasična bomba 500 kg
Ukupna masa 1.200 do 2.000 kg
Broj tačaka za podvešavanje 4
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Korišćenje hidroaviona Dornije Do J Wal u jugoslovenskom Pomorskom vazduhoplovstvu[uredi | uredi izvor]

Hidroavion Dornije Do J Wal JKPV sa motorima HS 12Y

Suočena sa visokim troškovima izgradnje ratne mornarice i dugim vremenskim periodom koji je potreban za to, i istovremeno nužnost zaštite priobalja jer Italija nije bila baš miroljubivi sused, moralo se u Jugoslaviji na brzinu nešto preduzeti. Zastareli trofejni hidroavioni nisu bili u stanju da ispune svoje zadatke u slučaju rata, a kako je bilo puno pomorskih pilota hidroaviona s jedne, i malo brodova s druge strane, postojali su idealni uslovi da se pomorsko vazduhoplovstvo relativno brzo razvije. Odlučeno je da se ide na jačanje pomorskog vazduhoplovstva kao jeftinijeg načina odbrane. Činjenica je bila, da je do tog trenutka u sastavu PV imalo samo hidroavione koji su mogli da bombarduju, ali ne i torpeduju protivničke brodove. Stoga je MVM (Ministarstvo Vojske i Mornarice), 1926. godine, naručilo 10 letelica Dornije Do D, koji stižu već iste godine i jedan Dornije Do Ј Wal.[5]

Hidroavion Do J Wal je bio predviđen da služi kao vođa hidroavijacije, odnosno kao admiralski brod (analogno Ratnoj mornarici). Hidroavion je kupljen 1927. godine, i sa njim je pilot Miroslav Gogola doleteo u Boku Kotorsku 16. juna. Hidroavion je raspoređen u 20. hidroeskadrilu 2 hidro grupe u Boki. Kako je nabavljen istovremeno sa hidroavionima Do D, a radilo se o komandnom avionu, označan je brojem 200, dok su Dornije Do D označeni brojevima od 201 do 210.

Zadovoljni njegovim karakteristikama, zbog velike autonomije leta, kao i mogućnostima da može da služi kao bombarder i kao obalski izviđač dugog doleta, 1930. je odlučeno da se nabavi još 6 hidroaviona ovog tipa, sa motorima Gnome-Rhone Jupiter od 480 KS (pošto su se ovi motori proizvodili po francuskoj licenci u Fabrici avio motora u Rakovici). Svi ovi avioni su isporučeni 1932. godine i uključeni u sastav 21 hidroeskadrile u Kumboru, a dobili su brojeve od 251 do 256. Iako poboljšane aerodinamike (zaobljeni krajevi krila i repnih stabilizatora) u odnosu na prvog Do J Wala, novonabavljeni avioni su imali slabije motore, pa su i nihove TT karakteristike su bile slabije, bili sporiji za nekih desetak kilometara na sat. Na dva aviona iz ove grupe 1939. godine kada su motorima istekli resursi ugrađeni su novi motori Rolls-Royce Kestrel XVI 720.

Još jedan Do J Wal je nabavljen 1935. godine, ovog puta sa motorima BMW VI, i on je dobio broj 257. Iako sa istim motorom koji je imao Do J Wal 200, ovaj avion je imao bolje karakteristike jer mu je bila poboljšana aerodinamika. Sledeće godine su stigla još 3 Do J Wala (258,259 i 260) i oni su imali motore Hispano Suiza snage 860KS. Ova 4 hidroaviona kao i Do J Wal broj 200, su ušla u sastav 26 hidroeskadrile u Divuljama. Ovi avioni su imali najbolje karakteristike od svih aviona Do J Wal u Jugoslovenskom kraljevskom pomorskom vazduhoplovstvu (JKPV).

Avion Dornije Do J Wal je bio lagan za letenje, imao je dobre letne karakteristike uprkos svojoj veličini. Za razliku od aviona Dornije Do D, koji se nije pokazao dobro u eksploataciji sa velikim brojem nesreća tako da su ga piloti prozvali „mrtvački kovčeg“, avion Dornije Do J Wal se tokom eksploatacije pokazao kao veoma pouzdan i siguran avion. Jedini poznati udes sa hidroavionima tipa Do J Wal se desio kada je se Do J Wal broj 256, greškom pilota prevrnuo na sletanju nedaleko od Boke, koji je prošao bez žrtava. Srećom hidroavion je ostao da pluta te je još istog dana podignut na palubu dizalicom broda-matice „Zmaj“. U mirnodopskom periodu ovaj avion je intenzivno korišćen za izviđanje, vežbama sa flotom za školovanje novih posada i drugim zadacima (od snimanja filmova preko prevoza Vojvode i Vojvotkinje od Kenta do poseta stranim mornaricama).[6][7][8]

Avioni Dornije Do Ј Wal u Aprilskom ratu[uredi | uredi izvor]

Svi avioni Dornije Do Ј Wal su rat dočekali na ratnim razmeštajima sem onih koji su bili na popravci ili čekali na ugradnju novih motora u radionicama u bazama Kumbor i Divulje. U ratnim operacijama ovi avioni nisu učestvovali oni koji su uništeni, uništeni su na zemlji. Nakon potpisanog primirja u hidobazi u Boki su prikupljeni hidroavioni i organizovano preletanje kod saveznika za severnu Afriku, iako velikog doleta nijedan od aviona Dornije Do Ј Wal nije preleteo saveznicima a zabeleženi su primeri preletanja hidroaviona sa znatno manjim doletom. Prema italijanskim podacima zarobljeno je 6 hidroaviona Dornije Do Ј Wal (Brojevi: 251,252,253,255,256 i 200), za 258 i 260 nema podataka o zarobljavanju. Italijanska komisija za ratni plen je zaključila da su ovi hidroavioni dotrajali za bilo kakvu upotrebu i kao takvi ostavljeni da istrunu.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Avion Dornije Do Ј Wal u letu

Vojnu verziju aviona Dornije Do J Wal su koristile sledeće zemlja: Španija, Argentina, Čile, Danska, Holandija, Jugoslavija, Japan, SSSR, Italija, Norveška, Portugal, Urugvaj, Velika Britanija i Nemačka, dok su putničku verziju ovog aviona koristile Nemačka, Italija, Brazil, SAD, Švajcarska i Kolumbija.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dornije Do J[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 12. 05. 2014. g. Pristupljeno 06. 05. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  2. ^ About Dornier (((en))). www.dornierseaplane.com.
  3. ^ Do.J Wal (((ru))). Ugolok neba. 2004.
  4. ^ Dornier Do J Wal (((en))). www.histaviation.com.
  5. ^ Mikić, Sava J. (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. str. 604-613.
  6. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)". Let - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X
  7. ^ Isaić & Frka 2010.
  8. ^ Dornier Do J Wal. www.paluba.info.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. str. 604—613. 
  • Isaić, Vladimir (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918—1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Danijel Frka. Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 64. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dornije Do J na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорније_Do_J&oldid=27557949”