Историја холокауста Рома
| Istorija holokausta Roma | |
|---|---|
 Korice knjige Istorija holokausta Roma | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Rajko Đurić; Antun Miletić |
| Zemlja |  Srbija |
| Jezik | Srpski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Politika |
| Datum | 2008. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7607-092-3 |
Istorija holokausta Roma je knjiga autora dr Rajka Đurića i mr Antuna Miletića objavljena 2008. godine. To je potresna knjiga o stradanju Roma i Sinta (zajednica Roma čiji pripadnici žive u Nemačkoj i Austriji), koji su pored Jevreja jednako strašne žrtve holokausta. Istorija holokausta Roma je istorijsko delo o progonu Roma tokom 20. veka.[1][2]
O autorima[uredi | uredi izvor]
Rajko Đurić (Malo Orašje kod Smedereva, 3. oktobra 1947 - Beograd, 2. novembar 2020) je romski i srpski pisac, akademik i političar. Bio je predsednik Unije Roma Srbije. Studirao je filosofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1986. doktorirao je sociologiju na temi Kultura Roma u SFRJ. 1991. godine se preselio u Berlin gde je živeo tokom devedestih godina 20. veka. Napisao je više od 500 članaka i do odlaska iz Jugoslavije, bio je glavni urednik kulturne rubrike dnevnog lista Politika. Bio je predsednik Međunarodne romske unije i generalni sekretar Romskog centra Međunarodnog PEN centra.[3] Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[4]
Antun Miletić (Slavonski Brod, 30. jun 1931) je jugoslovenski i srpski istoričar i magistar istorijskih nauka. Živi i radi u Beogradu od 28. novembra 1946. godine. Završio je petogodišnje vojno školovanje, bio oficir JNA do 31. decembra 1990. godine, kada je penzionisan u činu pukovnika sa dužnosti načelnika Arhiva oružanih snaga SFRJ i sa zvanjem višeg naučnog saradnika iz oblasti vojne istorije. Objavio je do sada 20 knjiga i preko 60 naučnih radova i desetine članaka i feljtona u dnevnoj i revijalnoj štampi.Kao saradnik, redaktor, urednik, recezent ili član redakcionih odbora radio je i na brojnim drugim projektima.[4]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Knjiga je jedinstveno delo koje služi na čast domaćoj istoriografiji, zato što se u njoj prvi put razmatra pogrom Roma na celovitom evropskom prostoru tokom Drugog svetskog rata, uz istovremeno, znalačko izlaganje istorijata nacizma, njegovih doktrinarnih i ideoloških uporišta i rasne politike koja je u holokaustu i genocidu satrla milione Jevreja, Roma, Srba, Poljaka, Rusa i pripadnika drugih naroda.
U prvom delu knjige, kroz četrnaest poglavlja, izneti su uzroci i faze holokausta Roma u nacističkoj Nemačkoj i Austriji, kao i širom Evrope, uključujući i Srbiju, okupiranu tokom Drugog svetskog rata.
Kvalitet knjizi daje drugi deo u kome su objavljena imena i prezimena 17.960 Roma ubijenih u koncentracionom logoru Jasenovac tokom postojanja ustaške NDH, uz još 5.273 romske neimenovane žrtve, stradale u Jasenovcu, jednoj od najvećih klanica Drugog svetskog rata. Ukupno je reč o 23.233 stradala Roma, koji su tamo bili dovedeni u logor sa teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. Autori su insistirali na mukotrpnom, višegodišnjem istraživačkom radu, kako bi neporecivo utvrdili imena i prezimena, godine rođenja i smrti, mesto porekla i stradanja žrtava genocidnih zločina i holokausta.[2]
Na knjizi o holokaustu koji je bio gotovo jednako strašan kao i u slučaju Jevreja, autori su radili tridesetak godina, a prvi put u njoj objavljena su i imena i prezimena 23.300 Roma ubijenih u koncentracionom logoru u Jasenovcu od 1941. do 1945. godine.[1]
Autor Rajko Đurić je rekao:
"Мој задатак је био да откријем вео заборава са холокауста Рома, који су уз Јевреје били највеће жртве Другог светског рата. У првом делу књиге бавио сам се узроцима и разлозима прогона, његовим фазама, почевши од припрема, па све до питања одштете која је некако заобишла Роме. На крају сам дошао до закључка да је холокауст ромске заједнице понекад био страшнији од холокауста Јевреја. У другом делу је списак убијених Рома у Јасеновцу, али постоји и више од 5.000 оних о којима нема података."[1]
Iz sadržaja knjige[uredi | uredi izvor]
Prvi deo:
- Holokaust kao obeležje epohe
- Od popisa do uništenja
- Treći rajh, njegov vođa i institucije za uništenje
- Program i faze uništavanja Roma i Sinta
- Logori smrti
- Uništavanje Roma tokom Drugog svetskog rata
- Zločin bez kazne
- Logorska džungla
- Uništavanje Roma u ostalim zemljama Evropež
- Od "Aušvic-ekonomije", preko "O(be)štećenja", do "Slobodne stolice"
- Sećanje bez etike i etika sećanja
- Duh otpora i slobode
- Holokaust Roma i književnost
Drugi deo:
- Spisak ubijenih Roma, odraslih i dece, po imenu i prezimenu u koncentracionom logoru Jasenovac 1941-1945.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Prvo istorijsko delo o progonu romske zajednice”. Danas. Pristupljeno 2. 4. 2021.
- ^ a b „Istorija holokausta Roma”. Politika. Pristupljeno 2. 4. 2021.
- ^ „Rajko Đurić”. knjizara.com. Pristupljeno 2. 4. 2021.
- ^ a b Đurić, Rajko; Miletić, Antun (2008). Istorija holokausta Roma. Beograd: Politika. str. 442—443. ISBN 978-86-7607-092-3.