Јасеновац
- Уколико сте тражили усташки концентрациони логор, погледајте чланак Логор Јасеновац.
| Јасеновац | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Општина | Јасеновац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
45° 16′ 12" СГШ 16° 54′ 36" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2) |
| Становништво (2011) | |
| број становника | 2.391 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44324 Јасеновац |
| Позивни број | +385 44 |
|
Јасеновац на мапи Републике Хрватске |
|
Координате: 45° 16′ 12" СГШ, 16° 54′ 36" ИГД
Јасеновац је општина у Хрватској. Најпознатија је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату.
Садржај |
[уреди] Географија
Општина Јасеновац смештена је на крајњем североисточном делу Сисачко-мославачке жупаније. То је низински простор континенталне климе, окружен ријекама Требежом, Савом, Уном и Стругом, са својих 10 насеља смештених на 168,5 km². Готово цело подручје општине се налази у Парку природе Лоњско поље. Само насеље Јасеновац удаљено је 8 km од чворишта Новска на X паневропском коридору Посавске аутоцесте Љубљана - Брегана - Загреб - Липовац.
Одличан прометни положај (близина аутопута, граница са БиХ), као и природна богатства (шуме, савски шљунак) од великог су значаја за развој привреде у овој општини.
[уреди] Историја
У Јасеновцу је био концентрациони логор за време НДХ (током Другог светског рата).
Логор Јасеновац формиран је у августу 1941. Ликвидиран априла 1945.
Систем Концентрационих логора Јасеновац, је дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић док је био у егзилу. Био је његов први командант. Први директор логора био је бивши свештеник Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.
[уреди] Становништво
У Сисачко-мославачкој жупанији највећа је депопулација становништва на подручју општине Јасеновац у односу на 1991. годину.
По попису становништа 1991. године на подручју општине живело је 3.599 становника, док их је данас око 2.500. Велики постотак становништва, већи од 60% су особе старије од 60 година. Према попису из 2001. године 91% становништва чине Хрвати.
[уреди] Попис 2001.
По попису из 2001. године, у општини Јасеновац је живело 2.391. становника, од тога у самом Јасеновцу - 780.
[уреди] Попис 1991.
До нове територијалне организације, општина Јасеновац се налазила у саставу бивше велике општине Новска. Национални састав општине Јасеновац, по попису из 1991. године је био следећи:
| година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991 | 3.599 | 2.419 (67,21%) | 911 (25,31%) | 106 (2,94%) | 163 (4,52%) |
[уреди] Јасеновац (насељено место), национални састав
| Јасеновац | ||||||
| година пописа | 1991. | |||||
| Хрвати | 632 (54,76%) | |||||
| Срби | 348 (30,15%) | |||||
| Југословени | 88 (7,62%) | |||||
| остали и непознато | 86 (7,45%) | |||||
| укупно | 1,154 | |||||
[уреди] Споменици и знаменитости
Спомен-подручје Јасеновац један је од највећих споменика холокауста и геноцида на подручју бивше Југославије. Од 2002. године у стварању новог концепта Спомен подручја Јасеновац сарађују стручњаци из Хрватске и иностранства.
Посавско село Крапје, смештено уз руб Саве недалеко од Јасеновца, проглашено је селом градитељске баштине у којем се сваке године обележава Дан Европске баштине. Јединствен угођај уз прекрасну природу и традицију, али понајприје фасцинантну старо-посавску архитектуру потиче људе да посећују ово питомо село, које представља велику културну знаменитост Општине Јасеновац.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Вишњица Уштичка | Дренов Бок | Јасеновац | Кошутарица | Крапје | Млака | Пуска | Танац | Требеж | Уштица
| Овај незавршени чланак Јасеновац везан је за општине у Хрватској. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |