Isus Navin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Isus Navin
Lični podaci
Mesto rođenjaGošen, Donji Egipat, Stari Egipat
Mesto smrtiHanan,
Svetovni podaci
Poštuje se uJudaizmu, hrišćanstvu, islamu.
Glavno svetilišteGrobnica Isusa Navina
Praznik26. jul - Jermenska apostolska crkva

1. septembar - Rimokatoličanstvo

1. septembar - Pravoslavlje
ObeležjaČesto prikazan sa Kalebom, kako nosi grožđe iz Hanana.

Isus Navin ili Jošua (hebr. יְהוֹשֻׁעַ, grč. Ἰησοῦς, arap. يشع بن نون) u prevodu Biblije na srpski, Isus Navin), je u Bibliji bio vođa jevrejskog naroda posle smrti Mojsija. Jedini on i Halev ušli su u Obećanu zemlju sa nekoliko stotina hiljada Jevreja, koji su sa Mojsijem izašli iz Misira.

O njemu se govori u knjigama Izlazak, Brojevi i Knjiga Isusa Navina. Prema Bibliji, nosio je ime Osija, i bio je sin Nunov, iz plemena Efrajimova, ali ga je Mojsije nazvao Jošua / Isus (Navin)[1] i to je ime po kojem je poznat. Rođen je u Egiptu pre egzodusa, verovatno iste godina kao i Halev.

On je bio jedan od dvanaest uhoda Izrailja koje je poslao Mojsije da istražuju Hanan.[2] Posle smrti Mojsija, on je doveo Izrailjska plemena u osvajanje Hanana.

Muslimani, takođe, poštuju Jošuu. Šiiti veruju da je jedan od proroka imama.

Prema biblijskom predanju, živeo je ukupno 110 godina.

Etimologija imena[uredi | uredi izvor]

Englesko ime „Jošua“ je prevod hebrejskog jezika Jehošua, koji se u hrišćanskoj teologiji tumači kao „Jahve je spasenje“.[3][4] Ovo zahteva drugačiju vokalizaciju komponente drugog imena, čitajući je kao povezano sa Ošijom—ime korišćeno u Tori pre nego što je Mojsije dodao božansko ime.[5] Savremena lingvistička analiza imena je, međutim, „Jahve je gospodar“.[6]

„Isus“ je engleska izvedenica grčke transliteracije reči „Jehošua“ preko latinice. U Septuaginti, svi primeri reči „Jehošua“ su prevedeni kao „Ιησους“ (Jesus), najbliži grčki izgovor aramejskog: ישוע Ješua.[7] Dakle, u modernom grčkom, naziva se „Isus sin Naje“ (του Ναυη) da bi se razlikovao od Isusa. Ovo važi i za neke slovenske jezike koji prate pravoslavnu tradiciju (npr. „Iisus Navin“, Iisus Navin, na bugarskom, srpskom i ruskom, ali ne i na češkom).

Biblijski narativ[uredi | uredi izvor]

Knjiga Izlaska[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Knjiga izlaska
Mojsije i glasnici iz Hanana, Đovani Lanfranko.

Isus Navin je bio glavna figura u događajima Egzodusa. Mojsije ga je optužio da je odabrao i komandovao grupom milicija za njihovu prvu bitku nakon izlaska iz Egipta, protiv Amalečana u Refidimu,[8] u kojoj su oni pobedili.

Kasnije je pratio Mojsija kada se popeo na biblijsku goru Sinaj da bi razgovarao sa Bogom,[9] vizuelizovao Božji plan za izrailjsku tabernakl i primio deset zapovesti. Isus Navin je bio sa Mojsijem kada je sišao sa planine, čuo proslave Izraelaca oko Zlatnog teleta,[10] i razbio ploče na kojima su bile reči zapovesti. Slično tome, u narativu koji se odnosi na to da je Mojsije mogao da razgovara sa Bogom u svom šatoru od sastanka van logora, Isus Navin je viđen kao čuvar šatora („šatora od sastanka“) kada se Mojsije vratio u izraelski logor.[11] Međutim, kada se Mojsije vratio na planinu da ponovo stvori ploče sa deset zapovesti, Isus Navin nije bio prisutan, jer biblijski tekst kaže „niko neće doći s tobom“.[12]

Kasnije je Isus Navin identifikovan kao jedan od dvanaest špijuna koje je Mojsije poslao da istraže i izveštavaju o zemlji hananskoj,[13] i samo su on i Halev dali ohrabrujući izveštaj, a nagrada za to bi bila da samo ova dvojica od celokupne generacije uđu Obećanu zemlju.[14]

Prema Isusu Navinu 1:1,[15] Bog je imenovao Isusa Navina da nasledi Mojsija kao vođu Izraelaca i dao mu blagoslov nepobedivosti tokom njegovog života.[16][17] Prvi deo knjige Isusa Navina pokriva period kada je on vodio osvajanje Hanana.

Osvajanje Hanana[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Knjiga Isusa Navina
Džošua zapoveda da Sunce stane na Gavaonu od Džona Martina.

Na reci Jordan su se vode razdvojile, kao što su bile za Mojsija na Crvenom moru. Prva bitka posle prelaska Jordana bila je bitka kod Jerihona. Isus Navin je predvodio uništenje Jerihona, a zatim je prešao na Aj, mali susedni grad na zapadu. Međutim, oni su poraženi sa trideset i šest smrtnih slučajeva Izraelaca. Poraz je pripisan tome što je Ahan uzeo „prokletu stvar“ iz Jerihona; a pratili su ga Ahan i njegova porodica i životinje kamenovani do smrti da bi se vratila Božja naklonost. Isus Navin je tada otišao da pobedi Aja.

Izraelci su se suočili sa savezom pet amorejskih kraljeva iz Jerusalima, Hebrona, Jarmuka, Lahiša i Eglona. U Gavaonu je Isus Navin zamolio Jahvea da zaustavi sunce i mesec, kako bi on mogao da završi bitku na dnevnom svetlu. Prema tekstu, sunce je stalo nasred neba i odložilo zalazak oko ceo dan. Ovaj događaj je najznačajniji jer „nije bilo dana kao što je bio ni pre ni posle, kada je Gospod poslušao glas čovečiji, jer se Gospod borio za Izrailj.“[18] Bog se takođe borio za Izrailjce u ovoj bici, kao i za Izrailj, bacivši sa neba ogroman grad koji je ubio više Hananaca nego onih koje su Izraelci pobili. Od tada pa nadalje, Isus Navin je mogao da odvede Izraelce do nekoliko pobeda, obezbeđujući veći deo hananske zemlje. Predsedavao je izraelskim skupovima u Gilgalu i Silomu koji su dodelili zemlju izraelskim plemenima,[19] a Izraelci su ga nagradili jefremskim gradom Timnat-Heres ili Timnat-Serah, gde se nastanio.[20]

Prema Talmudu, Isus Navin je u svojoj knjizi nabrojao samo one gradove na granici.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Kada je bio „star i u godinama“,[21] Isus Navin je sazvao starešine i poglavare Izraelaca i podstakao ih da nemaju zajedništva sa domaćim stanovništvom, jer bi to moglo da ih navede na nevernost Bogu.[22] Na opštem saboru klanova u Sihemu, oprostio se od naroda, opomenuvši ih da budu odani svom Bogu, koji se tako moćno manifestovao usred njih. Kao svedok njihovog obećanja da će služiti Bogu, Isus Navin je postavio veliki kamen ispod hrasta pored Božjeg svetilišta. Ubrzo potom je umro, u dobi od 110 godina, i sahranjen je u Timnat-Heresu, u brdovitom području Jefrema, severno od planine Gaš.[23]

Pogledi[uredi | uredi izvor]

U hrišćanstvu[uredi | uredi izvor]

Većina modernih Biblija prevodi Jevrejima 4:8–10 da identifikuju Isusa kao boljeg Isusa Navinu, kao što je Isus Navin odveo Izrael u ostatak Hanana, ali Isus vodi Božji narod u „Božji počinak“. Među ranim crkvenim ocima, Isus Navin se smatra prolikom Isusa Hrista.[24]

Na priču o Isusu Navinu i hananskim kraljevima se takođe aludira u 2 Mekabijan, knjizi koja se smatra kanonskom u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi Tevahedo.[25]

U islamu[uredi | uredi izvor]

Isus Navin u arapskoj kaligrafiji.

Jušu (arapski: يوشع بن نون, Jušaʿ ibn Nun) se ne pominje po imenu u Kuranu, ali se njegovo ime pojavljuje u drugoj islamskoj literaturi. U kuranskom izveštaju o osvajanju Hanana, Jušu i Halev se pominju, ali ne imenuju, kao dvojica "ljudi koji se boje Alaha", kojima je Alah "dao svoju milost".[26]

Neki klasični naučnici su Isusa Navina smatrali proročkim naslednikom Mojsija (موسى). Al-Tabari u svojoj Istoriji proroka i kraljeva navodi da je Isus Navin bio jedan od dvanaest špijuna, a muslimanski naučnici veruju da su se pomenula dva špijuna vernici, u Kuranu su to Isus Navin i Halev. Jušu je bio izuzetan među Izraelcima, jer je bio jedan od retkih vernih sledbenika Alaha.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Kolekcija Motais de Narbonne, Isus Navin zaustavlja kurs Sunca.
    Kolekcija Motais de Narbonne, Isus Navin zaustavlja kurs Sunca.
  • Biblijski bukvar, Stari zavet, za upotrebu u osnovnom odeljenju nedeljnih škola (1919).
    Biblijski bukvar, Stari zavet, za upotrebu u osnovnom odeljenju nedeljnih škola (1919).
  • Zvanje Isusa Navina (detalj).
    Zvanje Isusa Navina (detalj).
  • 'Princ vojske Gospodnje' Isus Navin u Jerihonu (Isus Navin 5:13).
    'Princ vojske Gospodnje' Isus Navin u Jerihonu (Isus Navin 5:13).
  • Isus Navin i Izreaelci, katedrala San Žil.
    Isus Navin i Izreaelci, katedrala San Žil.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brojevi 13:16.
  2. ^ Brojevi 13:1-16.
  3. ^ Brown, Francis (1906). A Hebrew and English lexicon of the Old Testament, with an appendix containing the Biblical Aramaic. Harvard University. Boston, New York, Houghton Mifflin. 
  4. ^ „Joshua - Fausset's Bible Dictionary -”. StudyLight.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28. 
  5. ^ Brojevi 13:16
  6. ^ Ayali-Darshan, Noga (2018). "The Elements ‫ש(ו)ע/שבע/תע‬ in Biblical Proper Names: A Re-evaluation". Journal of Northwest Semitic Languages. Stellenbosch University. 44 (1). hdl:10520/EJC-ff5bd8a45.
  7. ^ Nehemija 8:17
  8. ^ Knjiga Izlaska, 17:8, 16
  9. ^ Knjiga Izlaska, 24:13.
  10. ^ Knjiga Izlaska, 32:17.
  11. ^ Knjiga Izlaska, 33:11.
  12. ^ Knjiga Izlaska, 34:3.
  13. ^ Knjiga Brojeva, 13:16-17.
  14. ^ Knjiga Brojeva, 14:22-24.
  15. ^ Knjiga Isusa Navina, 1:1-9.
  16. ^ Knjiga Isusa Navina, 1:5.
  17. ^ „Complete Commentary on the Whole Bible by Matthew Henry: Joshua: Joshua Chapter 1”. www.sacred-texts.com. Pristupljeno 2022-01-28. 
  18. ^ Knjiga Isusa Navina, 10:14.
  19. ^ Knjiga Isusa Navina 14:1–5 i 18:1–10
  20. ^ Isus Navin 19:50
  21. ^ Knjiga Isusa Navina, 23:1-2.
  22. ^ Knjiga Isusa Navina 23:7–8, 23:12–13.
  23. ^ Knjiga Isusa Navina, 24:29–30
  24. ^ Nichols, Aidan (2007-01-01). Lovely, Like Jerusalem: The Fulfillment of the Old Testament in Christ and the Church (na jeziku: engleski). Ignatius Press. ISBN 978-1-58617-168-1. 
  25. ^ Unknown (2015). „Torah of Yeshuah: Book of Meqabyan I - III”. Torah of Yeshuah. Arhivirano iz originala 23. 09. 2019. g. Pristupljeno 2022-01-28. 
  26. ^ The Holy Qur'an: Text, Translation and Commentary (na jeziku: engleski), 2021-09-21, Pristupljeno 2022-01-28 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исус_Навин&oldid=27508683”