Italo Kalvino

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Italo Kalvino
Italo Kalvino
Lični podaci
Puno imeItalo Đovani Kalvino Mameli
Datum rođenja(1923-10-15)15. oktobar 1923.
Mesto rođenjaSantjago de las Vegas, Kuba
Datum smrti19. septembar 1985.(1985-09-19) (61 god.)
Mesto smrtiSijena, Italija
Književni rad
Uticaji odMigel de Servantes, Lodoviko Ariosto, Horhe Luis Borhes, Dante Aligijeri, Vladimir Nabokov, Džejms Džojs, Onore de Balzak, Robert Musil
Uticao naEjmi Bender, Amanda Filipači,
Najvažnija delaPrepolovljeni vikont (1952)
Baron na drvetu (1957)
Nepostojeći vitez (1959)
Zamak ukrštenih sudbina (1969)
Nevidljivi gradovi (1972)
Ako jedne zimske noći neki putnik (1979)
Zvanični veb-sajt
www.italocalvino.org

Italo Kalvino (ital. Italo Calvino; Santjago de las Vegas, 15. oktobar 1923 — Sijena, 19. septembar 1985) bio je italijanski književnik, esejista i novinar, poznat po svojim romanima Nevidljivi gradovi, Zamak ukrštenih sudbina, Ako jedne zimske noći neki putnik i zbirci pripovedaka Kosmikomike. Kalvino je takođe dao važan doprinos na polju izučavanja folklora i na polju književne kritike. Kao pisac transformisao se u skladu sa razvitkom onovremenih književnih tokova. Tako je u književnost ušao ratnim romanom pisanim u skladu sa poetikom italijanskog neorealizma, potvrdio svoj talenat dvema zbirkama iz partizanskog ratovanja, pisanih u sažetom hroničarskom stilu, potom je iskazao eruditnost napisavši triptih fantastičnih romana iz prošlosti, utemeljenih na folkloru i starijim oblicima književnosti, da bi početkom sedamdesetih, u skladu sa razvojem postmodernizma, svojim romanima i pripovetkama redefinisao i razbio tradicionalne forme književnosti, istražujući metanarativnost i ulogu čitaoca.

U svoja dela uključivao je različite ideje pozajmljene iz prirodnih nauka, semiotike, strukturalizma i lingvistike. Kalvinova privrženost svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno ispoljilo se i u načinu pripovedanja. On nikada ne insistira na moralističkom kontekstu, nije didaktičan ni deklarativan, tako da filozofiji i moralu, koji tvore pozadinu njegovih književnih ostvarenja, daje maštovitu, narativnu formu.[1]

Sva važnija dela Itala Kalvina prevedena su na srpski jezik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Italo Kalvino je rođen 15. oktobra 1923. u Santjagu de las Vegasu, predgrađu Havane, kao dete italijanskih doseljenika botaničara Marija Kalvina i Eveline Mameli.[2] Kada mu je bilo dve godine njegova porodica se vratila u Italiji i nastanila u Sanremu.[3] Nakon završene gimnazije upisao je poljoprivredni fakultet. Uporedo sa fakultetom čitao je antifašističke knjige. Posledenje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu.[4] Nakon rata upisuje studije književnosti u Torinu, gde je diplomirao na delima Džozefa Konrada.[1] Politički se aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Između ostalih, tom krugu su pripadali Čezare Paveze, Natalija Ginzburg, Elio Vitorini.[1] Objavio je 1946. ratni realistični roman Staza do paukovih gnezda, koji je prodat u 6000 primeraka, a zatim zbirku pripovedaka Poslednji stiže gavran (1949).[2] Razočaran Sovjetskom invazijom na Mađarsku, istupio je iz komunističke partije 1956.[5]

Veliki uspeh je postigao trilogijom Naši Preci, koju čine duhoviti romani Prepolovljeni vikont (1952), Baron na drvetu (1957) i Nepostojeći vitez (1959). Baron na drvetu nagrađen je prestižnom književnom nagradom Vijaređo. Otputovao je u SAD 1959. na šest meseci, da bi se početkom šezdesetih naselio u Parizu. U Francuskoj prestonici je upoznao Čičitu Singer, Argetinku koja je radila kao prevodilac pri UNESKO-u, i sa kojom se oženio 1964. Sa njom je dobio ćerku Đovanu.[2] U istom periodu postao je deo književne grupe OuLiPo (OuLiPo), koju je osnovao Rejmon Keno. Poetička načela grupe snažno će uticati na dalji tok njegovog stvaralaštva. Tokom sedamdesetih napisao je svoje najzačajnije romane Nevidljivi gradovi, Zamak ukrštenih sudbina i Ako jedne zimske noći neki putnik. Nevidljivi gradovi poseduju pažljivo izgrađenu matematičku strukturu koja donekle oslikava Kalvinovo interesovanje za simetriju i paralele. Knjiga je u obliku konverzacije između Marka Pola i Kublaj Kana, u kojoj Polo nabraja gradove Kanovog carstva. Pošto ne poseduje tradicionalnu romanesknu fabulu, Nevidiljivi gradovi se gotovo jedva mogu nazvati romanom.[6]

U poslednjim godinama svog života Kalvino se vratio u Italiju, gde je objavio svoj poslednji roman Palomar (1985). Tokom svog života postao je počasni član Američke akademije umetnosti i književnosti, kao i nosilac nekoliko počasnih titula različitih univerziteta. Umro je u Sijeni 19. septembra 1985, u svojoj 61. godini, usled posledica moždanog udara.[7]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Staza do paukovih gnezda (Il sentiero dei nidi di ragno, 1947)
  • Poslednji stiže gavran (Ultimo viene il corvo, 1949)
  • Prepolovljeni vikont (Il visconte dimezzato, 1952)
  • Argentinski mrav (La formica argentina, 1952)
  • Baron na drvetu (Il barone rampante, 1957)
  • Nepostojeći vitez (Il cavaliere inesistente, 1959)
  • Dan jednog čuvara kutije (La giornata d'uno scrutatore, 1963)
  • Kosmikomike (Le cosmicomiche, 1965)
  • Zamak ukrštenih sudbina (Il castello dei destini incrociati, 1969)
  • Nevidljivi gradovi (Le città invisibili, 1972)
  • Ako jedne zimske noći neki putnik (Se una notte d'inverno un viaggiatore, 1979)
  • Palomar (Palomar, 1983)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Stojanović 1969, str. 181.
  2. ^ a b v Bloom 2002, str. 12.
  3. ^ Weiss 1993, str. XIII.
  4. ^ Weiss 1993, str. 3.
  5. ^ Weiss 1993, str. 5.
  6. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 8—9. 
  7. ^ Weiss 1993, str. XV.

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Italo Kalvino na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Итало_Калвино&oldid=26218756”