Kleopatra VII

Kleopatra VII
Rimska skulptura Kleopatre
Lični podaci
Datum rođenja	70. p. n. e.
Mesto rođenja	Aleksandrija,
Datum smrti	12. avgust 30. p. n. e.
Mesto smrti	Aleksandrija,
Porodica
Supružnik	Ptolemej XIII Teos Julije Cezar Filopator, Ptolemej XIV, Julije Cezar (vanbračno), Marko Antonije
Potomstvo	Cezarion, Kleopatra Selena II, Aleksandar Helije, Ptolemej Filadelf
Roditelji	Ptolemej XII Aulet Kleopatra V
Dinastija	Ptolemejidi
Period	51. – 10. ili 12. avgust 30. p. n. e.. (21 godinu)
Prethodnik	Ptolemej XII
Naslednik	Ptolemej XV

Kleopatra VII Tea Filopator (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, decembar, 70. p. n. e. ili januar, 69. p. n. e. – 12. avgusta, 30. p. n. e.) bila je kraljica helenističkog Egipta iz dinastije Ptolemejida. Ona je isto tako bila diplomatkinja, pomorska komandantkinja, lingvistkinja, i medicinska autorka.

U proleće 51. p. n. e. Ptolemej XII Aulet je umro i ostavio kraljevstvo svojoj osamnaestogodišnjoj kćeri Kleopatri i njenom mlađem bratu Ptolemeju XIII koji je tada imao 12 godina. Četiri godine pre svoje smrti Ptolemej se sa ćerkom Kleopatrom vratio iz Rima, gde je bio tri godine u izgnanstvu nakon što je posle pobune u Egiptu vlast preuzela njegova ćerka Berenika IV i proterala ga. Kada je Ptolemej vratio uz rimsku vojnu pomoć Berenika je ubijena.

Vladala je od 51. godine p. n. e. do 30. godine p. n. e.

Mladost

Kleopatra je rođena 69. p. n. e. u Aleksandriji, Egipat, od oca Ptolemeja XII Auleta. Imala je grčko poreklo i dve starije sestre, Kleopatru VI i Bereniku IV kao i mlađu sestru Arsinoju IV i dva mlađa brata Ptolemeja XIII i Ptolemeja XIV. Bila je direktni potomak Ptolemeja I Sotera, makedonskog i grčkog generala u vojsci Aleksandra Velikog. Kleopatrin učitelj u detinjstu je bio Filostrat, od koga je naučila grčku umetnost i filozofiju.

Rimski cenzor Marko Licinije Kras je 65. godine p.n.e. pred rimskim Senatom tražio da Rim aneksira Ptolemejski Egipat, ali je njegov zakon odbijen. Da bi osigurao svoju državu od sličnih predloga i mogućih pretnji Ptolemej XII Aulet je poklanjao raskošne poklone rimskim državnicima i konzulima, ali je takvo ponašanje dovelo do toga da je država bila pred bankrotom i Ptolemej je morao da uzme zajam od rimskog bankara Gaja Rabirija. 58. godine p.n.e. rimljani su anektirali Kipar zbog optužbi za pirateriju i naterali Ptolemeja sa Kipra, brata Ptolemeja XII na izgnanstvo na ostrvo Pafos, gde je on izvršio samoubistvo. Smrt njegovog brata i ustupanje tradicionalne ptolemejske teritorije Rimljanima je narušila već poljuljan kredibilitet naroda koji je već bio besan na njega zbog lošeg vođenja ekonomske politike. Nakon toga Ptolemej XII je proteran iz Egipta u Italiju, a sa njim je krenula i Kleopatra.

Rimski finansijeri su bili odlučni da vrate Ptolemeja na vlast u Egipat, pa su ubedili Aula Gabinije, rimskog guvernera Sirije da napadne Egipat i dali mu novčanu naknadu za to. Gabinije u proleće 55. godine p.n.e. napada Egipat sa svojom vojskom, prethodno prošavši kroz Judeju, gde su Hasmonejci opskrbili rimsku vojsku. Pod Gabinijevom komandom je bio mladi konjički oficir Marko Antonije i istakao se tako što je sprečio Ptolemeja da pobije stanovnike Pelozije i što je nije dozvolio da se uništi telo Arhelosa, muža Berenike, nakon što je poginuo u bici, obezbeđujući mu odgovarajuću kraljevsku sahranu. Sa rimskom ekspedicijom je putovala i tada četrnaestogodišnja Kleopatra. Kasnije je zbog ovog pohoda u Rimu suđeno Gabiniju zbog zloupotrebe ovlašćenja, ali je posle dugog suđenja oslobođen. Nakon povratka u Egipat Ptolemej je naredio da se Berenika i njene pristalice pobiju, a on je zaplenio njihovu značajnu imovinu, a bankara Rabirija od koga je uzeo kredit kad je bio pred bankrotom je postavio da vodi finansije.

Ptolemej je umro u nekom trenutku pre 22. marta 51. godine p.n.e., nakon čega presto preuzimaju Kleopatra i njen mlađi brat Ptolemej XIII koji je tad imao 12 godina. Po egipatskom zakonu Kleopatra je morala imati suvladara, tako da se udala za svog mlađeg brata, ali je ubrzo izbacila njegovo ime iz upotrebe i na svim državnim dokumentima bilo je napisano samo njeno. Odmah po dolasku na vlast je rešavala hitna pitanja , kao što su glad nastala usled niskog vodostaja Nila zbog suša, kao i bezakonje koje je vladalo među Gabinijevim vojnicima koje je on ostavio u Egiptu. Kada je došla na vlast, Kipar i Kirenaika (današnja Libija) su bili izgubljeni, ali ona nikad nije prestala da sanja o ogromnoj moći i još većem Egiptu. Naime, Kleopatra nije bila poreklom iz Egipta jer je njena dinastija Ptolemeja iz Makedonije. Kao i njeni preci imala je eksplozivnu narav, veliku strast ali i nepromišljenost. Koliko se zna nije imala drugih ljubavnika osim Julija Cezara i Marka Antonija. Kleopatra je takođe nasledila i dugove oca, koji su prema Rimskoj republici iznosili 17.5 miliona drahmi.

Kasnije je Kleopatra došla u sukob sa svojim mlađim bratom koji se pobunio što je njegovo ime izbačeno sa državnih dokumenata i što nije odlučivao o državnim pitanjima, nakon čega su došli u otvoren sukob, koji je rezultirao građanskim ratom. Kleopatra je izgubila u borbi protiv svog brata i bila je primorana da se povuče iz Aleksandrije u oblast Tebe, a kasnije u rimsku Siriju kako bi skupila vojsku kojom će krenuti nazad u osvajanje Egipta. Kleoatrina vojska je zaustavljena u svom napredovanju u dolini Nila od strane bratovljeve vojske, nskon čega Kleopatrine trupe podižu logor u toj oblasti. Nakon toga je Cezar pozvao Kleopatru i njenog brata da raspuste svoje vojske i pomire se.

Odnos Kleopatre i Cezara

Cezara je upoznala na spektakularan način. Naime zbog dinastičkih previranja u zemlji bila je proterana i vlast je bila u rukama njenog supruga odnosno brata Ptolemeja XIII. Međutim, Cezar je sa vojskom došao u Egipat i naredio da se sastane sa Kleopatrom i Ptolemejem XIII. Kako ona nije bila u zemlji dozvolila je da se prokrijumčari u tepihu i tako je odmotavanjem tepiha upoznala Cezara. Kada je Ptolemej saznao da je njegova sestra već došla i upoznala Cezara pokušao je da podstakne stanovništvo Aleksandrije na pobunu, ali ga je Cezar zbog toga uhapsio i uspeo da smiri pobunu pre nego se rasplamsa. Cezar je odmah bio impresioniran Kleopatrom i postali su ljubavnici. Kleopatra je bila i sjajan strateg pa je iskoristila Cezarovu naklonost i veoma brzo zatrudnela. Njemu se jako svidela ideja o egipatskom tronu pa ju je čak poveo u Rim. Kleopatri se nije svidela poseta jer je bila ponižena od strane rimskih konzervativaca. Vrativši se kući obnavlja poljoprivredu i 23. juna 47. godine p.n.e. rađa sina Cezariona. Nakon Cezarovog ubistva tokom martovskih Ida, ceremonije u čast boga Marsa, Kleopatra se našla u velikoj opasnosti jer Cezar u svom testamentu nije spomenuo ni nju ni svog sina, već je imenovao samo njegovog unuka Oktavijana kao primarnog naslednika.

Odnos Kleopatre i Markoa Antonija

Smrt Kleopatre Redžinalda Artura.

Politička previranja nastala posle atentata na velikog imperatora izrodila su dvojicu protivnika Marka Antonija i Oktavijana koji su ipak 43. godine p.n.e. sklopili savez poznat kao Drugi trijumvirat, kako bi povratili red i priveli Cezarove ubice pravdi. Kleopatra se opredelila za Marka pa je i njega opčinila na neverovatan način. Egipat je u to vreme bio na granici kolapsa jer je nekoliko godina bila loša žetva ali uprkos tome ona je izvela sjajnu predstavu. Priredila je sjajan doček a sama se obukla kao Afrodita, boginja ljubavi. Mnogi smatraju da je takav nastup bio vulgaran ali to je bio jedini način da se zadivi jedan ženskaroš, često pijanica i sam vulgaran čovek. Kleopatra se priklonila Antoniju pošto je on smatran najmoćnijom rimskom figurom nakon Cezarove smrti.

Kleopatra je Marku Antoniju prvo rodila blizance, dečaka i devojčicu, Aleksandra Heliosa i Kleopatru Selenu, a kasnije, u vreme Antonijevog pohoda na Parte rodila mu je i sina Ptolemeja Filadelfa koji je zajedno sa Cezarionom predstavljao njenu uzdanicu u budućnosti. Sa Antonijem je imala sina Aleksandra Helija i kćerku Kleopatru Selenu II. Veliki poraz koji Marko Antonije doživljava od Oktavijana u bici kod Akcijuma slomio je Kleopatru koja je pala u nemilost Oktavijana. Onaje pregovarala sa Oktavijanom i predlagala da njena deca naslede Egipat i da Antoniju bude dozvoljeno da živi u izgnanstvu u Egiptu ponudivši Oktavijanu novac uz taj dogovor. Dugi pregovori nisu dali rezultate i Oktavijan je krenuo u invaziju na Egipat 30. godine p.n.e. Kada su Oktavijanove trupe stigle do Aleksandrije Kleopatra je poslala poruku Antoniju rekavši mu da će da se ubije i spali svoje bogatstvo u grobnici koja je bila u izgradnji u tom trenutku. Tad je Antonije izvršio samoubistvo, ali su njegovi ljudi koji su se priklonili Oktavijanu sprečili Kleopatru da se ubije i spali blago. Kad je Oktavijan ušao u Aleksandriju zarobio je troje Kleopatrine dece. Njega nije zanimala romansa sa njom već da je u Rimu pokaže kao trijumf, kao svojinu.

Smrt

Kleopatra sebi nije mogla dozvoliti takvo poniženje da bude odvedena u Rim i naredila je da joj se donese kobra u odaje. Ubila se u 39. godini života ugrizom zmije i osigurala sebi besmrtnost (po egipatskom verovanju). Oktavijan je bio ljut zbog ovog ishoda, ali je ipak dozvolio da se Kleopatri omogući kraljevska sahrana pored Antonija u njenoj grobnici. Nakon toga Egipat postaje rimska provincija, a troje preživele Kleopatrine dece, Selena, Aleksandar i Ptolemej su poslati u Rim sa Oktavijanovom sestrom Oktavijom, kao njihovom starateljkom.

Ono što se slabo zna o njoj jeste njen veliki patriotizam - Egipat joj je bio iznad svega. Tečno je govorila 9 jezika i bila prvi faraon koji je govorio izvornim egipatskim jezikom, jezikom naroda.

Kleopatra je poslednji egipatski faraon.

Porodično stablo

16. Ptolemej V Epifan

8. Ptolemej VIII Fiskon

17. Kleopatra I

4. Ptolemej IX

18. Ptolemej VI Filometor

9. Kleopatra III

19. Kleopatra II

2. Ptolemej XII Aulet

20. Ptolemej V Epifan (=16)

10. Ptolemej VIII Fiskon (=8)

21. Kleopatra I (=17)

5. Kleopatra IV

22. Ptolemej VI Filometor (=18)

11. Kleopatra III (=9)

23. Kleopatra II (=19)

1. Kleopatra VII

24. Ptolemej V Epifan (= 16)

12. Ptolemej VIII Fiskon (= 8)

25. Kleopatra I (= 17)

6. Ptolemej X Aleksandar I

26. Ptolemej VI Filometor (= 18)

13. Kleopatra III (= 9)

27. Kleopatra II (= 19)

3. Kleopatra V

28. Ptolemej VIII Fiskon (=8)

14. Ptolemej IX (= 4)

29. Kleopatra III (=9)

7. Berenika III

30. Ptolemej VIII Fiskon (=8)

15. Kleopatra Selena I

31. Kleopatra III (=9)

Literatura

• Brown, Chip (jul 2011), „The Search for Cleopatra”, National Geographic, Pristupljeno 27. 12. 2018. 
• Grout, James (1. 4. 2017a), Basalt Statue of Cleopatra, Encyclopaedia Romana (University of Chicago), Pristupljeno 7. 3. 2018. 
• Grout, James (1. 4. 2017b), Was Cleopatra Beautiful?, Encyclopaedia Romana (University of Chicago), Pristupljeno 6. 3. 2018. 
• Mark Antony and Cleopatra, Classical Numismatic Group, 17. 5. 2010, Pristupljeno 25. 3. 2018. 
• Muellner, Leonard, A Poetic Etymology of Pietas in the Aeneid, Center for Hellenic Studies, Harvard University, Arhivirano iz originala 09. 04. 2018. g., Pristupljeno 9. 4. 2018. 
• Plutarch (1920), Plutarch's Lives, Prevod: Bernadotte Perrin, Cambridge, MA: Harvard University Press (Perseus Digital Library, Tufts University), Pristupljeno 8. 3. 2018. 
• Radio 4 Programmes – A History of the World in 100 Objects, Empire Builders (300 BC – 1 AD), Rosetta Stone, BBC, Pristupljeno 7. 6. 2010. 
• Raia, Ann R.; Sebesta, Judith Lynn (septembar 2017), The World of State, College of New Rochelle, Arhivirano iz originala 06. 03. 2018. g., Pristupljeno 6. 3. 2018. 
• Reece, Steve (2017). „Cleopatra Couldn't Spell (And Neither Can We!)”. Ur.: Groton, Anne Harmar. Ab Omni Parte Beatus: Classical Essays in Honor of James M. May. Mundelein, Illinois: Bolchazy-Carducci Publishers. str. 201—220. ISBN 9780865168435. LCCN 2017002236. OCLC 969973660. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
• Sabino, Rachel; Gross-Diaz, Theresa (2016), Cat. 22 Tetradrachm Portraying Queen Cleopatra VII, Art Institute of Chicago, doi:10.13140/RG.2.2.23475.22560, Pristupljeno 6. 3. 2018. 
• Tyldesley, Joyce (6. 12. 2017), Cleopatra, Queen of Egypt, Encyclopædia Britannica, Pristupljeno 18. 5. 2018. 
• Walker, Susan; Higgs, Peter (2017) [2001], Portrait Head, British Museum, Pristupljeno 6. 3. 2018. 
• Anderson, Jaynie (2003). Tiepolo's Cleopatra. Melbourne: Macmillan. ISBN 9781876832445. 
• Ashton, Sally-Ann (2001a). „194 Marble head of a Ptolemaic queen with vulture headdress”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 217. ISBN 9780691088358. 
• Ashton, Sally-Ann (2001b). „163 Limestone head of Cleopatra VII”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 164. ISBN 9780691088358. 
• Ashton, Sally-Ann (proleće 2002), „Identifying the ROM's 'Cleopatra'”, Rotunda: 36—39. 
• Ashton, Sally-Ann (2008). Cleopatra and Egypt. Oxford: Blackwell. ISBN 9781405113908. 
• Bivar, A.D.H. (1983). „The Political History of Iran Under the Arsacids”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Cambridge History of Iran, Volume 3(1): The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods. Cambridge: Cambridge University Press. str. 21—99. ISBN 9780521200929. 
• Bradford, Ernle (2000) [1971]. Cleopatra. Penguin Group. ISBN 9780141390147. 
• Bringmann, Klaus (2007) [2002]. A History of the Roman Republic (na jeziku: engleski). Prevod: W. J. Smyth. Cambridge: Polity Press. ISBN 9780745633718. 
• Brosius, Maria (2006). The Persians: An Introduction. London & New York: Routledge. ISBN 9780415320894. 
• Burstein, Stanley M. (2004). The Reign of Cleopatra. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 9780313325274. 
• Caygill, Marjorie (2009). Treasures of the British Museum. London: British Museum Press (Trustees of the British Museum). ISBN 9780714150628. 
• Chauveau, Michel (2000) [1997]. Egypt in the Age of Cleopatra: History and Society Under the Ptolemies (na jeziku: engleski). Prevod: David Lorton. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801485763. 
• Curtius, Ludwig (1933), „Ikonographische Beitrage zum Portrar der romischen Republik und der Julisch-Claudischen Familie”, RM (na jeziku: German), 48: 182—243, OCLC 633408511. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• DeMaria Smith, Margaret Mary (2011). „HRH Cleopatra: the Last of the Ptolemies and the Egyptian Paintings of Sir Lawrence Alma-Tadema”. Ur.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. str. 150—171. ISBN 9780520243675. 
• Dodson, Aidan; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson. ISBN 9780500051283. 
• Dudley, Donald (1960). The Civilization of Rome. New York: New American Library. ISBN 9781258450540. 
• Elia, Olga (1956) [1955], „La tradizione della morte di Cleopatra nella pittura pompeiana”, Rendiconti Dell'Accademia di Archeologia, Lettere e Belle Arti (na jeziku: Italian), 30: 3—7, OCLC 848857115. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Ferroukhi, Mafoud (2001a). „197 Marble portrait, perhaps of Cleopatra VII's daughter, Cleopatra Selene, Queen of Mauretania”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 219. ISBN 9780691088358. 
• Ferroukhi, Mafoud (2001b). „262 Veiled head from a marble portrait statue”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 242. ISBN 9780691088358. 
• Fletcher, Joann (2008). Cleopatra the Great: The Woman Behind the Legend. New York: Harper. ISBN 9780060585587. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (2010). Antony and Cleopatra. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 9780300165340. .
• Grant, Michael (1972). Cleopatra. London: Weidenfeld and Nicolson; Richard Clay (the Chaucer Press). ISBN 9780297995029. 
• Gurval, Robert A. (2011). „Dying Like a Queen: the Story of Cleopatra and the Asp(s) in Antiquity”. Ur.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. str. 54—77. ISBN 9780520243675. 
• Higgs, Peter (2001). „Searching for Cleopatra's image: classical portraits in stone”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 200-209. ISBN 9780691088358. 
• Holt, Frank L. (1989). Alexander the Great and Bactria: the Formation of a Greek Frontier in Central Asia. Leiden: E. J. Brill. ISBN 9789004086128. 
• Hölbl, Günther (2001) [1994]. A History of the Ptolemaic Empire. Prevod: Tina Saavedra. London: Routledge. ISBN 9780415201452. 
• Hsia, Chih-tsing (2004). C.T. Hsia on Chinese Literature. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231129909. 
• Jeffreys, David (1999). „Memphis”. Ur.: Bard, Kathryn A. Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. str. 488—490. ISBN 978-0-415-18589-9. 
• Johnson, Janet H. (1999). „Late and Ptolemaic periods, overview”. Ur.: Bard, Kathryn A. Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. str. 66—72. ISBN 978-0-415-18589-9. 
• Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: a sourcebook. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806137414. 
• Kennedy, David L. (1996). „Parthia and Rome: eastern perspectives”. Ur.: Kennedy, David L.; Braund, David. The Roman Army in the East. Ann Arbor: Cushing Malloy Inc., Journal of Roman Archaeology: Supplementary Series Number Eighteen. str. 67—90. ISBN 9781887829182. 
• Kleiner, Diana E. E. (2005). Cleopatra and Rome. Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 9780674019058. 
• Lippold, Georg (1936), Die Skulpturen des Vaticanischen Museums (na jeziku: German), 3, Berlin: Walter de Gruyter & Co., OCLC 803204281. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Meadows, Andrew; Ashton, Sally-Ann (2001). „186 Bronze coin of Cleopatra VII”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 178. ISBN 9780691088358. 
• Pfrommer, Michael; Towne-Markus, Elana (2001). Greek Gold from Hellenistic Egypt. Getty Museum Studies on Art. Los Angeles: Getty Publications (J. Paul Getty Trust). ISBN 9780892366330. 
• Pina Polo, Francisco (2013). „The Great Seducer: Cleopatra, Queen and Sex Symbol”. Ur.: Knippschild, Silke; García Morcillo, Marta. Seduction and Power: Antiquity in the Visual and Performing Arts. London: Bloomsbury Academic. str. 183—197. ISBN 9781441190659. 
• Pratt, Frances; Fizel, Becca (1949), Encaustic Materials and Methods, New York: Lear Publishers, OCLC 560769. 
• Preston, Diana (2009). Cleopatra and Antony: Power, Love, and Politics in the Ancient World. New York: Walker and Company. ISBN 9780802717382. 
• Pucci, Giuseppe (2011). „Every Man's Cleopatra”. Ur.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. str. 195—207. ISBN 9780520243675. 
• Roller, Duane W. (2003). The World of Juba II and Kleopatra Selene: Royal Scholarship on Rome's African Frontier. New York: Routledge. ISBN 9780415305969. 
• Roller, Duane W. (2010). Cleopatra: a biography. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195365535. 
• Rowland, Ingrid D. (2011). „The Amazing Afterlife of Cleopatra's Love Potions”. Ur.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. str. 132—149. ISBN 9780520243675. 
• Royster, Francesca T. (2003). Becoming Cleopatra: The Shifting Image of an Icon. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 9781403961099. 
• Sartain, John (1885), On the Antique Painting in Encaustic of Cleopatra: Discovered in 1818, Philadelphia: George Gebbie & Co., OCLC 3806143. 
• Schiff, Stacy (2011). Cleopatra: A Life. UK: Random House. ISBN 9780753539569. 
• Skeat, T. C. (1953), „The Last Days of Cleopatra: A Chronological Problem”, The Journal of Roman Studies, 43: 98—100, JSTOR 297786, doi:10.2307/297786. 
• Southern, Patricia (2014) [1998]. Augustus (2nd izd.). London: Routledge. ISBN 9780415628389. 
• Southern, Patricia (2009) [2007]. Antony and Cleopatra: The Doomed Love Affair That United Ancient Rome and Egypt. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing. ISBN 9781848683242. 
• Varner, Eric R. (2004). Mutilation and Transformation: Damnatio Memoriae and Roman Imperial Portraiture. Leiden: Brill. ISBN 9789004135772. 
• Walker, Susan (2004). The Portland Vase. British Museum Objects in Focus. British Museum Press. ISBN 9780714150222. 
• Walker, Susan (2008), „Cleopatra in Pompeii?”, Papers of the British School at Rome, 76: 35—46; 345—8, JSTOR 40311128. 
• Walker, Susan (2001). „324 Gilded silver dish, decorated with a bust perhaps representing Cleopatra Selene”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 312-313. ISBN 9780691088358. 
• Walker, Susan; Higgs, Peter (2001). „325 Painting with a portrait of a woman in profile”. Ur.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). str. 314-315. ISBN 9780691088358. 
• Whitehorne, John (1994). Cleopatras. London: Routledge. ISBN 9780415058063. 
• Woodstra, Chris; Brennan, Gerald; Schrott, Allen (2005). All Music Guide to Classical Music: The Definitive Guide to Classical Music. Ann Arbor, MI: All Media Guide (Backbeat Books). ISBN 9780879308650. 
• Wyke, Maria; Montserrat, Dominic (2011). „Glamour Girls: Cleomania in Mass Culture”. Ur.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. str. 172—194. ISBN 9780520243675. 
• Bradford, Ernle Dusgate Selby (2000). Cleopatra. Penguin Group. ISBN 9780141390147. 
• Flamarion, Edith (1997). Cleopatra: The Life and Death of a Pharaoh. "Abrams Discoveries" series. Prevod: Bonfante-Warren, Alexandra. Harry Abrams. ISBN 9780810928053. 
• Foss, Michael (1999). The Search for Cleopatra. Arcade Publishing. ISBN 9781559705035. 
• Fraser, P.M. (1985). Ptolemaic Alexandria. 1—3 (reprint izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198142782. 
• Lindsay, Jack (1972). Cleopatra. New York: Coward-McCann. OCLC 671705946. 
• Nardo, Don (1994). Cleopatra. Lucent Books. ISBN 9781560060239. 
• Pomeroy, Sarah B. (1984). Women in Hellenistic Egypt: from Alexander to Cleopatra. New York: Schocken Books. ISBN 9780805239119. 
• Southern, Pat (2000). Cleopatra. Tempus. ISBN 9780752414942. 
• Syme, Ronald (1962) [1939]. The Roman Revolution. Oxford University Press. OCLC 404094. 
• Volkmann, Hans (1958). Cleopatra: a Study in Politics and Propaganda. T.J. Cadoux, trans. New York: Sagamore Press. OCLC 899077769. 
• Weigall, Arthur E. P. Brome (1914). The Life and Times of Cleopatra, Queen of Egypt. Edinburgh: Blackwood. OCLC 316294139. 

Spoljašnje veze

• Ćerka Boga Sunca („Večernje novosti“, 9. avgust 2009)
• Kleopatra, prvi tajkun u istoriji („Pres“, 28. novembar 2010) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2010)
• Ancient Roman depictions of Cleopatra VII of Egypt, at YouTube
• Cleopatra on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Cleopatra (1852), a Victorian children's book by Jacob Abbott, Project Gutenberg edition
• "Mysterious Death of Cleopatra" at the Discovery Channel
• Cleopatra VII at BBC History
• Cleopatra VII at Ancient History Encyclopedia
• Eubanks, W. Ralph. (1 November 2010). "How History and Hollywood Got 'Cleopatra' Wrong". National Public Radio (NPR) (a book review of Cleopatra: A Life, by Stacy Schiff).
• Jarus, Owen (13 March 2014). "Cleopatra: Facts & Biography". Live Science.
• Watkins, Thayer. "The Timeline of the Life of Cleopatra Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2021)." San Jose State University.
• Draycott, Jane (22 May 2018). "Cleopatra's Daughter: While Antony and Cleopatra have been immortalised in history and in popular culture, their offspring have been all but forgotten. Their daughter, Cleopatra Selene, became an important ruler in her own right". History Today.