Korisnik:Intermedichbo/Moj pesak/Arhiva03

Osnovni principi[uredi | uredi izvor]

Normooksija[uredi | uredi izvor]

Kiseonik, je pored hrane i vode, jedan od tri najbitnija elemenata u biohemijskim i fiziološke procesim u ćalijama tkiva (pre svega u procesima aerobnog disanja). Oksigenacija tkiva je proces koji započinje u alveolama pluća i plućnim kapilarima u kojima se krv i plazma obogaćuju kiseonikom preuzetima iz udahnutog vazduha. Disanje se sastoji iz spoljašnjeg disanja, „procesa uzimanja“ kiseonika iz vazduha i vraćanja ugljen-dioksida, (u spoljnu sredinu), kao jednog od proizvoda unutrašnjeg ili ćelijskog disanja .

Vazduh koji udišemo je mešavina gasova koja se sastoji od oko 21% kiseonika, 78% azota, 1% ugljen-dioksida i ostalih gasova i vodene pare. U samom procesu disanja mešavina gasova, u disajnim putevima je nešto drugojačija, i ima sledeći odnos; oko 16% kiseonika, 78% azota, 5% ugljen-dioksida i 1% ostalih gasova, dok zasićenje vodenom parom dostiže vrednosti i do 100%.

U normobaričnim uslovima hemoglobin u eritrocitima obogaćen kiseonikom, u procesima disanja je glavi prenosilac kisonika i ugljen-dioksida.

Naša tkiva i ćelije, snabdevaju se kiseonikom, iz molekula hemoglobina, koji se nalazi ugrađen u erirocitima (crvenim krvnim ćelijama) krvi. Zasićenje (saturacija- SaO2) arterijske krvi kiseonikom, proporcionalna je sposobnosti vezivanja hemoglobina svakog čoveka ponaosob. Brojni poremećaji zasićenja arterijske krvi kiseonikom mogu dovesti do njegovog nedostatka na nivou tkiva i ćelija što se može ispoljiti poremećajem poznatim pod nazivom hipoksija. Adekvatna oksigenacija tkiva u normobaričnim uslovima (na normalnom atmosferski pritisaku), ukazuje da je procenat isporučenog kiseonika koji se transportuje iz pluća do perifernih tkiva zadovoljavjući što omogućava pravilno obavljanje svih njihovih metaboličkih funkcija.

Potrošnja kiseonika: je količina kiseonika koji se oslobađa iz krvi i plazme za potrebe tkiva. Tkiva u našem telu, u mirovanju, obično troše između 5-6 ml kiseonika po jednom decilitru krvi. Međutim, postoji fiziološki maksimum koji ograničava kapacitet krvi za transport kisonika i iznosi: za 1g hemoglobina do 1,34 cm3 kiseonika ugrađenog u njegov molekul. Brojne bolesti ili povrede nastoje da kompromituju transport kiseonika putem krvi, ili naruše sposobnosta vezivanja kiseonika za hemoglobin (kao što je to slučaj kod trovanja ugljen-monoksidom).

Putem krvnog sistema oko 97,5% kiseonik do tkiva doprema se vezan za hemoglobina a samo 2,5% kiseonika se prenosi krvnom plazmom. Zato je uloga krvne plazme kao nosioca kiseonika na normalnom (normobaričnom) atmosferskom pritisaku sasvim mala i oksigenacija tkiva uglavnom zavisi od kapaciteta hemoglobina za vezivanje kiseonika.

Hiperoksigenacija[uredi | uredi izvor]

Hiperbarična medicina svoje osnovne principe rada zasniva pre svega na gasnim zakonima fizike kao što su Čarlsov, Bojlov i Henrijev zakon. Ovi zakoni su u fizici poznat kao „idealni gasni zakoni“.

Analizirajući povezanost između gasova, tečnosti, temperature i pritiska, Henri u svom zakonu daje fizičke pretpostavke hiperbarične oksigenacije:

Količina bilo kog gasa, koji će se rastvoriti u tečnosti na datoj temperaturi, je direktno proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa.

Na osnovu ove pretpostavke ako je atmosferski pritisak povećan, više kiseonika će se rastvoriti u telesnim tečnostima nego što se to događa na normalnom (normobaričnom) pritisku.

Udisanjem vazduha, na normalnom pritisku, zasićenost hemoglobina kiseonikom iznosi 97%. U 100 ml krvi ima 19,5% vol/% kiseonika hemijski vezanog i 0,32% vol/% rastvorenog u plazmi. Ukoliko se udiše 100 % kiseonik na normalnom pritisku u plazmi se rastvara 2,09 (vol%). Sa povećanjem atmosferskog pritiska, pored normalnog zasićenja hemoglobina, povećava se i koncentracija kiseonika u plazmi, limfnim i cerebrospinalnim tečnostima koja dostiže nivo do 6,20 vol% u 1 decilitru krvne plazme (ovaj proces se zasniva na osnovnim zakonima o rastvaranju gasaova u tečnosti.). ^[1]

**Količina (vol%) 21% i 100% kiseonika rastvorenog u krvnoj plazmi sa porastom pritiska**
Pritisak(bar-a)	21%kiseonik(vol%)	100%kiseonik(vol%)
1	0,32	2,09
1,5	0,61	3,26
2	0,81	4,44
2,5	1,06	5,62
3	1,31	6,20

Hiperbarični kiseonik

Veliki broj bolesti u svojoj osnovi ima hipoksiju i hipoksemiju (nedostatak kiseonika) u svojim organima, tkivima i ćelijama, uzrokovan različitim mehanizmima. Kako je nedostatak kiseonika poguban za svaku ćeliju organizma, hiperbarični kiseonik se primenjuje kao lek i ima zadatak da ispravi ove poremećaje, što on čini kroz visoke vrednosti kiseonika rastvorenog u krvi pri njegovom udisanju u koncentraciji od 100% na pritisku od 1,5 do 3 bar-a, (prosečno 1,4 - 2,5 bar-a).
Drugim rečima, hiperbarični kiseonik je neka vrsta „bezbednog baj-pasa“, koji u bolesnom stanju obično služi kao glavni činilac u transportu kiseonika – kod velikog broja bolesti - što čini suštinu hiperbarične oksigenoterapije koju primenjuje hiperbarična medicina.

Kao rezultat hiperoksigenacije u krvi i plazmi nastaju sledeći pozitivni učinci u organizmu;

Ukupna oksigenacija u hiperbaričnim uslovima jednaka je najvećem zasićenju hemoglobina (do 100%) i do 2000% uvećanom koncentracijom kiseonika u plazmi i drugim telesnim tečnostima
Plazma obogaćena kiseonikom ne samo da poboljšava, prenos kisonika putem hemoglobina, već obogaćena koncentracijom kisonika do 6 ml/dl (na pritisku od 3 bara), kiseonika prelazi metaboličke zahteve ćelija mekih tkiva i kostiju, bez obzira na snabdevanje ćelija kiseonikum iz hemoglobina ^[2]
Pri tome kiseonik rastvoren u plazmi dopire i do najudaljenijih ćelija za razliku od eritrocita, (kao glavnih nosilaca kiseonika pri normalnom disanju), koji zbog svoje veličine i neelastičnosti nemaju tu sposobnost. Ova nesposobnost eritrocita još više dolazi do izražaja kod, trovanja ugljen-monoksidom, bolešću izazvanog suženja lumena kapilara, i otoka tkiva.

Izbacivo sedište[uredi | uredi izvor]

Izbacivo sedište poslednje generacije K-36DM

Jednomesne hiperbarične komore

Višemesne hiperbarične komore

SPEKTAR BOLESTI ZA LEČENjE HIPERBARIČNOM OKSIGENACIJOM
Oblast medicine	Bolest-poremećaj
Hitna stanja	Gasna embolija, ^[3] Ronilačka bolest (dekompresiona barotraumatska i vazdušna embolija), Opekotine, Kraš sindrom i Blast povrede, Trovanje ugljen-monoksidom, dimom i parama, ^[4] Infekcije mekih tkiva, Gasna gangrena, ^[5], ^[6] Naglo nastala gluvoća i šum u uvu, Naglo nastalo slepilo, Belova pareza.
Hirurške bolesti	Akutno i hronično gnojenje kostiju, Gasna gangrena, Opekotine, promrzline i smrzotine,^[7] Aseptička nekroza kuka, Nezarasatajući prelomi kostiju, Morbus Birger, Sindrom. Rajno. Morbus Sidek, subakutna i hronična arterijska insuficijencija različitog porekla,^[8] Masivni gubitak krvi, Sporozarastajuće rane, Ugroženi kožni režnjevi, Teške povrede sa poremećajem cirkulacije, Radijaciom izazvana oštećenja tkiva, ^[9], ^[10]
Internističke bolesti	Akutna reumatska upala zglobova, Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu Kronova bolest i ulcerozna upala debelog creva, Šećerna bolest sa komplikacijama, Dijabetesno stopalo ^[11] Dijabetesna gangrena ^[12], ^[13]
Neurološke i neurohirurške bolesti	Vrtoglavice, glavobolje, migrena, Multipla skleroza (MS), Moždana paraliza i mehaničke povrede mozga i kičmene moždine, Moždani abscesi, Selekcionirani moždani udar, Moždani otok (kao posledica upale, trovanja, povreda i oštećenja cirkulacije mozga) Rani organski moždani sindrom (bolest malih krvnih sudova) Autizam
Bolesti uha, grla i nosa	Neuralgije trigeminusa, Vestibularni poremećaji, Iznenadna gluvoća i šum u uvu.
Očne bolesti	Začepljenje i tromboza središnje vene mrežnjače, Dijabetesna retinopatija, Glaukom otvorenog ugla, Iznenadna slepoća.

^ Bassett BE, Bennett PB. Introduction to the physical and physiological bases of hyperbaric therapy. In: Hunt TK, Davis JC. Hyperbaric Oxygen Therapy. Bethesda, MD: Undersea Medical Society; 1977:11-24.
^ Boerema I, Meyne NG, Brummelkamp WH et al. [Lifewithout blood]. Ned Tijdschr Geneeskd 1960; 104: 949–54.
^ (jezik: engleski) "Air or Gas Embolism".Undersea and Hyperbaric Medical Society. Posećeno:1.maj 2009.
^ Piantadosi CA (2004). "Carbon monoxide poisoning". Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. PMID 15233173. Rubicon-foundation. Posećeno:1.maj 2009.
^ Mader JT, Guckian JC, Glass DL, Reinarz JA. Therapy with hyperbaric oxygen for experimental osteomyelitis due to Staphylococcus aureus in rabbits. J Infect Dis 1978;138:312-318
^ Mader JT, Calhoun JH. Osteomyelitis. In: Principles and Practice of Infectious Diseases. GL Mandell, RG Douglas, JE Bennett Jr. (Eds). Churchill Livingstone, New York, NY: 5th Edition. 1999;1039-1051
^ (jezik: engleski)HBO u lečenju opekotina Search.yahoo.com Posećeno:1.maj 2009.
^ Bennett MH, Lehm JP, Jepson N. Hyperbaric oxygen therapy for acute coronary syndrome. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2. Art. No.: CD004818. DOI: 10.1002/14651858.CD004818.pub2.
^ Yoshida, Takahiro et al. (2008). "Hyperbaric oxygen therapy for radiation-induced hemorrhagic cystitis". International Journal of Urology 15 (7): 639–641.
^ Bennett M, Feldmeier J, Smee R, Milross C. Hyperbaric oxygenation for tumour sensitisation to radiotherapy. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 4. Art. No.: CD005007.
^ (језик: српски)Hronične komplikacije šećerne bolesti Stetoskop.info Посећено:1.maj 2009.
^ Mader JT, Shirtliff ME, Calhoun JH. The Use of Hyperbaric Oxygen in the Treatment of osteomyelitis. In: Hyperbaric Medicine Practice. Best Publishing Co. Flagstaff, Arizona. 1999;603-616.
^ Davis JC, Heckman JD, DeLee JC, Buckwold FJ. Chronic non-hematogenous osteomyelitis treated with adjuvant hyperbaric oxygen. J Bone Joint Surg 1986;68A:1210-1217.

[1] Bassett BE, Bennett PB. Introduction to the physical and physiological bases of hyperbaric therapy. In: Hunt TK, Davis JC. Hyperbaric Oxygen Therapy. Bethesda, MD: Undersea Medical Society; 1977:11-24.

[2] Boerema I, Meyne NG, Brummelkamp WH et al. [Lifewithout blood]. Ned Tijdschr Geneeskd 1960; 104: 949–54.

[3] (jezik: engleski) "Air or Gas Embolism".Undersea and Hyperbaric Medical Society. Posećeno:1.maj 2009.

[4] Piantadosi CA (2004). "Carbon monoxide poisoning". Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. PMID 15233173. Rubicon-foundation. Posećeno:1.maj 2009.

[5] Mader JT, Guckian JC, Glass DL, Reinarz JA. Therapy with hyperbaric oxygen for experimental osteomyelitis due to Staphylococcus aureus in rabbits. J Infect Dis 1978;138:312-318

[6] Mader JT, Calhoun JH. Osteomyelitis. In: Principles and Practice of Infectious Diseases. GL Mandell, RG Douglas, JE Bennett Jr. (Eds). Churchill Livingstone, New York, NY: 5th Edition. 1999;1039-1051

[7] (jezik: engleski)HBO u lečenju opekotina Search.yahoo.com Posećeno:1.maj 2009.

[8] Bennett MH, Lehm JP, Jepson N. Hyperbaric oxygen therapy for acute coronary syndrome. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2. Art. No.: CD004818. DOI: 10.1002/14651858.CD004818.pub2.

[9] Yoshida, Takahiro et al. (2008). "Hyperbaric oxygen therapy for radiation-induced hemorrhagic cystitis". International Journal of Urology 15 (7): 639–641.

[10] Bennett M, Feldmeier J, Smee R, Milross C. Hyperbaric oxygenation for tumour sensitisation to radiotherapy. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 4. Art. No.: CD005007.

[stopalo-11] (језик: српски)Hronične komplikacije šećerne bolesti Stetoskop.info Посећено:1.maj 2009.

[12] Mader JT, Shirtliff ME, Calhoun JH. The Use of Hyperbaric Oxygen in the Treatment of osteomyelitis. In: Hyperbaric Medicine Practice. Best Publishing Co. Flagstaff, Arizona. 1999;603-616.

[13] Davis JC, Heckman JD, DeLee JC, Buckwold FJ. Chronic non-hematogenous osteomyelitis treated with adjuvant hyperbaric oxygen. J Bone Joint Surg 1986;68A:1210-1217.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]