Корисник:Intermedichbo/Мој песак/Архива03

С Википедије, слободне енциклопедије

Основни принципи[уреди | уреди извор]

Нормооксија[уреди | уреди извор]

Кисеоник, је поред хране и воде, један од три најбитнија елемената у биохемијским и физиолошке процесим у ћалијама ткива (пре свега у процесима аеробног дисања). Оксигенација ткива је процес који започиње у алвеолама плућа и плућним капиларима у којима се крв и плазма обогаћују кисеоником преузетима из удахнутог ваздуха. Дисање се састоји из спољашњег дисања, „процеса узимања“ кисеоника из ваздуха и враћања угљен-диоксида, (у спољну средину), као једног од производа унутрашњег или ћелијског дисања .

Ваздух који удишемо је мешавина гасова која се састоји од око 21% кисеоника, 78% азота, 1% угљен-диоксида и осталих гасова и водене паре. У самом процесу дисања мешавина гасова, у дисајним путевима је нешто другојачија, и има следећи однос; око 16% кисеоника, 78% азота, 5% угљен-диоксида и 1% осталих гасова, док засићење воденом паром достиже вредности и до 100%.

У нормобаричним условима хемоглобин у еритроцитима обогаћен кисеоником, у процесима дисања је глави преносилац кисоника и угљен-диоксида.

Наша ткива и ћелије, снабдевају се кисеоником, из молекула хемоглобина, који се налази уграђен у ерироцитима (црвеним крвним ћелијама) крви. Засићење (сатурација- SaO2) артеријске крви кисеоником, пропорционална је способности везивања хемоглобина сваког човека понаособ. Бројни поремећаји засићења артеријске крви кисеоником могу довести до његовог недостатка на нивоу ткива и ћелија што се може испољити поремећајем познатим под називом хипоксија. Адекватна оксигенација ткива у нормобаричним условима (на нормалном атмосферски притисаку), указује да је проценат испорученог кисеоника који се транспортује из плућа до периферних ткива задовољавјући што омогућава правилно обављање свих њихових метаболичких функција.

Потрошња кисеоника: је количина кисеоника који се ослобађа из крви и плазме за потребе ткива. Ткива у нашем телу, у мировању, обично троше између 5-6 ml кисеоника по једном децилитру крви. Међутим, постоји физиолошки максимум који ограничава капацитет крви за транспорт кисоника и износи: за 1g хемоглобина до 1,34 cm3 кисеоника уграђеног у његов молекул. Бројне болести или повреде настоје да компромитују транспорт кисеоника путем крви, или наруше способноста везивања кисеоника за хемоглобин (као што је то случај код тровања угљен-моноксидом).

Путем крвног система око 97,5% кисеоник до ткива допрема се везан за хемоглобина а само 2,5% кисеоника се преноси крвном плазмом. Зато је улога крвне плазме као носиоца кисеоника на нормалном (нормобаричном) атмосферском притисаку сасвим мала и оксигенација ткива углавном зависи од капацитета хемоглобина за везивање кисеоника.

Хипероксигенација[уреди | уреди извор]

Хипербарична медицина своје основне принципе рада заснива пре свега на гасним законима физике као што су Чарлсов, Бојлов и Хенријев закон. Ови закони су у физици познат као „идеални гасни закони“.

Анализирајући повезаност између гасова, течности, температуре и притиска, Хенри у свом закону даје физичке претпоставке хипербаричне оксигенације:

Количина било ког гаса, који ће се растворити у течности на датој температури, је директно пропорционална парцијалном притиску тог гаса.

На основу ове претпоставке ако је атмосферски притисак повећан, више кисеоника ће се растворити у телесним течностима него што се то догађа на нормалном (нормобаричном) притиску.

На основу ове претпоставке ако је атмосферски притисак повећан, више кисеоника ће се растворити у телесним течностима него што се то догађа на нормалном (нормобаричном) притиску.

Удисањем ваздуха, на нормалном притиску, засићеност хемоглобина кисеоником износи 97%. У 100 ml крви има 19,5% вол/% кисеоника хемијски везаног и 0,32% вол/% раствореног у плазми. Уколико се удише 100 % кисеоник на нормалном притиску у плазми се раствара 2,09 (вол%). Са повећањем атмосферског притиска, поред нормалног засићења хемоглобина, повећава се и концентрација кисеоника у плазми, лимфним и цереброспиналним течностима која достиже ниво до 6,20 вол% у 1 децилитру крвне плазме (овај процес се заснива на основним законима о растварању гасаова у течности.). [1]

Количина (вол%) 21% и 100% кисеоника раствореног у крвној плазми са порастом притиска
Притисак(бар-а) 21%кисеоник(вол%) 100%кисеоник(вол%)
1 0,32 2,09
1,5 0,61 3,26
2 0,81 4,44
2,5 1,06 5,62
3 1,31 6,20


Хипербарични кисеоник

  • Велики број болести у својој основи има хипоксију и хипоксемију (недостатак кисеоника) у својим органима, ткивима и ћелијама, узрокован различитим механизмима. Како је недостатак кисеоника погубан за сваку ћелију организма, хипербарични кисеоник се примењује као лек и има задатак да исправи ове поремећаје, што он чини кроз високе вредности кисеоника раствореног у крви при његовом удисању у концентрацији од 100% на притиску од 1,5 до 3 бар-а, (просечно 1,4 - 2,5 бар-а).
  • Другим речима, хипербарични кисеоник је нека врста „безбедног бај-паса“, који у болесном стању обично служи као главни чинилац у транспорту кисеоника – код великог броја болести - што чини суштину хипербаричне оксигенотерапије коју примењује хипербарична медицина.

Као резултат хипероксигенације у крви и плазми настају следећи позитивни учинци у организму;

  • Укупна оксигенација у хипербаричним условима једнака је највећем засићењу хемоглобина (до 100%) и до 2000% увећаном концентрацијом кисеоника у плазми и другим телесним течностима
  • Плазма обогаћена кисеоником не само да побољшава, пренос кисоника путем хемоглобина, већ обогаћена концентрацијом кисоника до 6 ml/dl (на притиску од 3 бара), кисеоника прелази метаболичке захтеве ћелија меких ткива и костију, без обзира на снабдевање ћелија кисеоникум из хемоглобина [2]
  • При томе кисеоник растворен у плазми допире и до најудаљенијих ћелија за разлику од еритроцита, (као главних носилаца кисеоника при нормалном дисању), који због своје величине и нееластичности немају ту способност. Ова неспособност еритроцита још више долази до изражаја код, тровања угљен-моноксидом, болешћу изазваног сужења лумена капилара, и отока ткива.

Избациво седиште[уреди | уреди извор]

  • Избациво седиште последње генерације К-36ДМ

Једномесне хипербаричне коморе














Вишемесне хипербаричне коморе


СПЕКТАР БОЛЕСТИ ЗА ЛЕЧЕЊЕ ХИПЕРБАРИЧНОМ ОКСИГЕНАЦИЈОМ
Област медицине Болест-поремећај
Хитна стања

Хируршке болести

  • Акутно и хронично гнојење костију,
  • Гасна гангрена,
  • Опекотине, промрзлине и смрзотине,[7]
  • Асептичка некроза кука,
  • Незарасатајући преломи костију,
  • Морбус Биргер, Синдром. Рајно. Морбус Сидек, субакутна и хронична артеријска инсуфицијенција различитог порекла,[8]
  • Масивни губитак крви,
  • Спорозарастајуће ране,
  • Угрожени кожни режњеви,
  • Тешке повреде са поремећајем циркулације,
  • Радијациом изазвана оштећења ткива, [9], [10]

Интернистичке болести

Неуролошке и неурохируршке болести

  • Вртоглавице, главобоље, мигрена,
  • Мултипла склероза (МС),
  • Мождана парализа и механичке повреде мозга и кичмене мождине,
  • Мождани абсцеси,
  • Селекционирани мождани удар,
  • Мождани оток (као последица упале, тровања, повреда и оштећења циркулације мозга)
  • Рани органски мождани синдром (болест малих крвних судова)
  • Аутизам

Болести уха, грла и носа

  • Неуралгије тригеминуса,
  • Вестибуларни поремећаји,
  • Изненадна глувоћа и шум у уву.

Очне болести

  1. ^ Bassett BE, Bennett PB. Introduction to the physical and physiological bases of hyperbaric therapy. In: Hunt TK, Davis JC. Hyperbaric Oxygen Therapy. Bethesda, MD: Undersea Medical Society; 1977:11-24.
  2. ^ Boerema I, Meyne NG, Brummelkamp WH et al. [Lifewithout blood]. Ned Tijdschr Geneeskd 1960; 104: 949–54.
  3. ^ (језик: енглески) "Air or Gas Embolism".Undersea and Hyperbaric Medical Society. Посећено:1.maj 2009.
  4. ^ Piantadosi CA (2004). "Carbon monoxide poisoning". Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. PMID 15233173. Rubicon-foundation. Посећено:1.maj 2009.
  5. ^ Mader JT, Guckian JC, Glass DL, Reinarz JA. Therapy with hyperbaric oxygen for experimental osteomyelitis due to Staphylococcus aureus in rabbits. J Infect Dis 1978;138:312-318
  6. ^ Mader JT, Calhoun JH. Osteomyelitis. In: Principles and Practice of Infectious Diseases. GL Mandell, RG Douglas, JE Bennett Jr. (Eds). Churchill Livingstone, New York, NY: 5th Edition. 1999;1039-1051
  7. ^ (језик: енглески)HBO u lečenju opekotina Search.yahoo.com Посећено:1.maj 2009.
  8. ^ Bennett MH, Lehm JP, Jepson N. Hyperbaric oxygen therapy for acute coronary syndrome. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2. Art. No.: CD004818. DOI: 10.1002/14651858.CD004818.pub2.
  9. ^ Yoshida, Takahiro et al. (2008). "Hyperbaric oxygen therapy for radiation-induced hemorrhagic cystitis". International Journal of Urology 15 (7): 639–641.
  10. ^ Bennett M, Feldmeier J, Smee R, Milross C. Hyperbaric oxygenation for tumour sensitisation to radiotherapy. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 4. Art. No.: CD005007.
  11. ^ (језик: српски)Hronične komplikacije šećerne bolesti Stetoskop.info Посећено:1.maj 2009.
  12. ^ Mader JT, Shirtliff ME, Calhoun JH. The Use of Hyperbaric Oxygen in the Treatment of osteomyelitis. In: Hyperbaric Medicine Practice. Best Publishing Co. Flagstaff, Arizona. 1999;603-616.
  13. ^ Davis JC, Heckman JD, DeLee JC, Buckwold FJ. Chronic non-hematogenous osteomyelitis treated with adjuvant hyperbaric oxygen. J Bone Joint Surg 1986;68A:1210-1217.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Intermedichbo/Мој_песак/Архива03&oldid=21833262”