Lorenco Ebisilio

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lorenco Ebisilio
Ebisilio u dresu Anžija, 2015.
Lični podaci
Puno ime Lorenco Leroj Ebisilio[1]
Nadimak Ebi
Datum rođenja (1990-09-24)24. septembar 1990. (33 god.)
Mesto rođenja Horn, Holandija
Visina 1,76 m
Masa 79 kg
Pozicija Ofanzivni vezni
Juniorska karijera
Blokers Horn
Holandija Horn
AZ Alkmar
Holandija Horn
Ajaks
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2010—2012 Mladi Ajaks
2010—2012 Ajaks 38 (9)
2013—2015 Metalurg Donjeck 6 (0)
2013—2014 → Gabala (pozajmica) 32 (8)
2014—2015 → Mordovija (pozajmica) 10 (2)
2015—2017 Anži 38 (3)
2017—2018 APOEL 37 (10)
2018—2019 Crvena zvezda 19 (2)
2019 Džubilo Ivata 3 (0)
Reprezentativna karijera**
2007—2008 Holandija do 17 8 (0)
2009—2010 Holandija do 19 10 (3)
2012 Holandija do 20 1 (0)
2011 Holandija do 21 2 (0)
* Datum aktuelizovanja: 23. mart 2020.
** Datum aktuelizovanja: 4. oktobar 2018.

Lorenco Leroj Ebisilio (hol. Lorenzo Leroy Ebecilio; Horn, 24. septembar 1990) holandski je fudbaler. Visok je 176 centimetara i igra u veznom redu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Ebisilio je fudbalom počeo da se bavi u rodnom Hornu, igrajući za klub po imenu Blokers (hol. VV De Blokkers). Kasnije je prešao u lokalnu Holandiju (hol. HVV Hollandia), da bi se potom obreo u akademiji AZ Alkmara.[2] Nekoliko meseci nakon smrti oca, Ebisilio je 27. oktobra 2005. godine pretrpeo srčani udar, posle čega mu je operativnim putem ugrađen defibrilator.[3] Kako je, zbog zdravstvenog stanja, bio prinuđen da napusti AZ, vratio se u svoj bivši klub, Holandiju i kasnije nije imao sličnih problema.[2] Konačno, Ebisilio je prešao u Ajaks, koji mu je ponudio mesto u omladinskoj akademiji, gde je okončao svoje fudbalsko školovanje.[3]

Ajaks[uredi | uredi izvor]

Ebisilio sa ekipom Ajaksa ispred Bele kuće, 2011.

Po navršetku omladinskog staža, Ebisilio je prosleđen mladoj ekipi Ajaksa, gde ga je trenirao Frank de Bur. Nekoliko dana po odlasku tadašnjeg trenera Martina Jola sa funkcije i proglašenja De Bura za vršioca dužnosti, Ebisilio se našao u startnoj postavi prve ekipe Ajaksa za utakmicu protiv Vitesea, 12. decembra 2010.[4] Nekoliko dana nakon svoj debitantskog nastupa za prvi tim, Ebisilio je nastupio i protiv svog bivšeg kluba, AZ Alkmara, u Kupu Holandije, 23. decembra iste godine i tom prilikom bio proglašen igračem utakmice.[3]

Početkom 2011. Ebisilio se još nekoliko puta našao u startnoj postavi za ligaške susrete, da bi potom zabeležio i debitantski nastup u Ligi Evrope na gostovanju Anderlehtu, koju je Ajaks dobio rezultatom 3ː0.[5] Krajem aprila 2011, Ebisilio je produžio ugovor sa klubom do leta 2014.[6] Do kraja sezone odigrao je većinu utakmica u prvenstvu i doprineo osvajanju šampionske titule za sezonu 2010/11. U Kupu Holandije je na 5 nastupa zabeležio ukupno 2 pogotka, od čega jedan u finalu, protiv ekipe Tventea, u kom je njegov tim poražen rezultatom 3ː2.[4] Svoj prvi het trik u karijeri Ebisilio je postigao protiv ekipe Rode, 4. marta 2012.[7] Iste godine je osvojio i drugu uzastopnu titulu sa ekipom Ajaksa.[4]

Metalurg Donjeck[uredi | uredi izvor]

Nakon prvog dela sezone tokom kog nije dobio priliku da nastupi na nekoj od zvaničnih utakmica Ajaksa, Ebisilio je prešao u ekipu Metalurga iz Donjecka. Transfer je potvrđen 2. januara 2013. godine od strane sportskog direktora Ajaksa, Marka Overmarsa, a Ebisilio je sa novom ekipom potpisao trogodišnji ugovor.[8] Do kraja sezone u Premijer ligi Ukrajine, zabeležio je ukupno 6 nastupa, od čega je 4 puta bio starter na terenu, tokom marta 2013.[4]

Gabala (pozajmica)[uredi | uredi izvor]

Godine 2013, 5. juna, Ebisilio je prosleđen ekipi Gabale na jednogodišnju pozajmicu.[9] Tokom svog boravka u ovom klubu, Ebisilio je odigrao 32 utakmice u Premijer ligi Azerbejdžana i postigao 8 golova, dok je u državnom kupu nastupio 5 puta, stigavši do finala ovog takmičenja.[4]

Ebisilio kao igrač Mordovije, na utakmici protiv Torpeda, 2015.

Mordovija (pozajmica)[uredi | uredi izvor]

Nakon isteka pozajmice Gabali, Ebisilio je otišao na probni period u Mordoviju iz Saranska.[10] Mesec dana kasnije, 2. jula 2014. ozvaničena je jednogodišnja pozajmica ovom klubu iz Metalurga.[11] Na svojoj prvoj zvaničnoj utakmici za klub, 2. avgusta iste godine, Ebisilio je zadobio prelom potkolenice, što ga je odvojilo od terena na nekoliko meseci.[12]

Anži[uredi | uredi izvor]

U julu 2015. godine, Ebisilio je pristupio fudbalskom klubu Anžiju iz Mahačkale, obavezavši se klubu, tom prilikom, na tri sezone.[13] Za ekipu Anžija zvanično je debitovao u minimalnom porazu od ekipe Krila Sovjetov, istog meseca. Ebisilio je do kraja kalendarske godine postigao dva pogotka, oba u Moskvi, na gostovanjima Spartaku i Dinamu, koja je njegova ekipa dobila identičnim rezultatom 2ː1. Svoj treći pogodak za ekipu Anžija, Ebisilio je postigao u 4. kolu Premijer ligi Rusije za sezonu 2017/18, protiv Rubina u Kazanju, a Anži je utakmicu dobio istim rezultatom kao i u prethodna dva navrata kada je on pogađao. Ebisilio je u dresu Anžija nastupao do kraja 2016, a za to vreme upisao je ukupno 43 nastupa u takmičenjima pod okriljem Fudbalskog saveza Rusije.[4]

APOEL[uredi | uredi izvor]

Dana 26. januara 2017, Ebisilio je potpisao za kiparski APOEL.[14] Svoj debitantski nastup za ovu ekipu zabeležio je u pobedi na domaćem terenu nad ekipom AEL Limasola Prvoj ligi Kipra, ušavši u igru u 85. minutu utakmice.[15] Svoj prvi pogodak za ovu ekipu postigao je protiv Omonije.[16][17] Nastupajući u dresu ovog kluba, Ebisilio je odigrao 58 utakmica i postigao 11 golova u svim takmičenjima, osvojivši dve titule prvaka, jedan Kup i jedan Superkup Kipra.[4]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Sredinom 2018, tokom letnjeg prelaznog roka, mediji su preneli da je Crvena zvezda zainteresovana za Ebisilija,[18] a nedugo zatim objavljeno je i da je njegov tadašnji klub, APOEL, pristao na uslove koji su ponuđeni za otkup igrača.[19] Dana 29. juna 2018. Ebisilio je zvanično postao novi igrač Crvene zvezde, potpisavši dvogodišnji ugovor sa mogućnošću produženja za još jednu sezonu, a tom prilikom zadužio je broj 11 na dresu novog kluba.[20] Vrednost njegovih godišnjih prihoda je nezvanično je procenjena na 550 hiljada, dok je kao obeštećenje naveden iznos od 650 hiljada evra.[21] Ebisilio je za ekipu Crvene zvezde debitovao na otvaranju sezone, u utakmici prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona, odigranoj u Rigi 11. jula, kada je u poluvremenu utakmice protiv Spartaksa iz Jurmale ušao u igru umesto Nemanje Milića.[22] Ebisilio je, potom, zabeležio i svoj debitantski nastup u Superligi Srbije, na otvaranju sezone 2018/19, protiv Dinama iz Vranja. Zvezda je tu utakmicu dobila rezultatom 3ː0, a drugi gol je postignut nakon akcije Ebisilija i njegove asistencije Dejanu Joveljiću.[23] Svoj prvi pogodak za ekipu Crvene zvezde, Ebisilio je postigao u prvoj utakmici protiv Suduve, 24. jula, u okviru drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona.[24] Usled partija koje je pružio na početku sezone, Ebisilio je proglašen igračem meseca, po izboru navijača.[25] Sredinom avgusta iste godine, Ebisilio je doživeo lakšu povredu, nakon čega je trenirao smanjenim intenzitetom,[26] dok se u takmičarski pogon vratio tokom septembra.[27] Krajem septembra, odnosno početkom oktobra, Ebisilio je najpre asistirao Marku Gobeljiću na gostovanju Napretku u Kruševcu, tokom odložene utakmice 5. kola Superlige Srbije,[28] a potom, nedelju dana kasnije, dodao loptu Marku Marinu za pogodak protiv Pariz Sen Žermena na Parku prinčeva u 2. kolu grupne faze Lige šampiona. Ebisilio je na toj utakmici u igru ušao umesto Bena u 73. minutu, a gol u porazu od 6ː1 bio je prvi pogodak Crvene zvezde u tom takmičenju.[29]

Džubilo Ivata[uredi | uredi izvor]

Dana 27. jula 2019, Ebisilio je potpisao ugovor na dve i po godine sa japanskim klubom Džubilo Ivata.[30]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Ebisilio je u mlađim reprezentativnim selekcijama nastupao za Holandiju i bio član svih uzrasnih između od 16 i 21 godine starosti.[9] Takođe, kao član kadetske, odnosno omladinske reprezentacije ove države, Ebisilio je učestvovao na Evropskim prvenstvima 2008. i 2010. godine. Za mladu reprezentaciju je debitovao 9. februara 2011, u prijateljskom susretu sa ekipom Češke.[31] Pored holandskog, poseduje i državljanstvo Surinama.[32]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Ajaks 2010/11. Eredivizija 16 3 4 2 4[a] 0 — 24 5
2011/12. 22 6 0 0 5[b] 0 1[v] 0 28 6
2012/13. 0 0 0 0 0[b] 0 0[v] 0 0 0
Ukupno 38 9 4 2 9 0 1 0 52 11
Metalurg Donjeck 2012/13. Premijer liga Ukrajine 6 0 0 0 — — 6 0
Gabala (pozajmica) 2013/14. Premijer liga Azerbejdžana 32 8 5 0 — — 37 8
Mordovija (pozajmica) 2014/15. Premijer liga Rusije 10 2 0 0 — — 10 2
Anži 2015/16. 25 2 2 0 — 2[g] 0 29 2
2016/17. 13 1 1 0 — — 14 1
Ukupno 38 3 3 0 — 2 0 43 3
APOEL 2016/17. Prva liga Kipra 8 2 2 0 3[a] 0 — 13 2
2017/18. 29 8 5 1 10[b] 0 1[d] 0 45 9
Ukupno 37 10 7 1 13 0 1 0 58 11
Crvena zvezda 2018/19. Superliga Srbije 19 2 2 0 9[b] 1 — 12 1
Karijera 180 34 21 3 31 1 4 0 236 38
Ebisilio kao član Ajaksa, 2011.

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Ajaks
APOEL
Crvena zvezda

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Uključuje utakmice u Ligi Evrope
  2. ^ a b v g Uključuje utakmice u Ligi šampiona
  3. ^ a b Odnosi se na utakmicu u Superkupu Holandije
  4. ^ Odnosi se na utakmice doigravanja za ispadanje iz lige
  5. ^ Odnosi se na utakmicu u Superkupu Kipra

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ebisilio: Imam nešto što možda sada nedostaje ekipi, pre svega kreativnost”. Sportski žurnal. 2. 7. 2018. Pristupljeno 28. 7. 2018. 
  2. ^ a b „Lorenzo Ebecilio”. ajaxinside.nl (na jeziku: du). Arhivirano iz originala 25. 9. 2010. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  3. ^ a b v „Ajax-talent Ebecilio overleefde hartaanval” [Ajaksov talenat Ebisilio preživeo srčani udar] (na jeziku: du). Ad.nl. 22. 1. 2011. Arhivirano iz originala 25. 1. 2011. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Lorenco Ebisilio na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  5. ^ „LIVE Anderlecht - Ajax - Europa League” [Uživo: Anderleht - Ajaks, Liga Evrope]. Evrosport (na jeziku: engleski). 17. 2. 2011. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  6. ^ „Ebecilio langer bij Ajax” [Ebisilio produžio ugovor sa Ajaksom]. ad.nl (na jeziku: du). 29. 4. 2011. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  7. ^ „Ajaks 4:2 Roda, izveštaj sa utakmice”. espn.com. 4. 3. 2012. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  8. ^ „Ebecilio drie jaar Donetsk” [Ebisilio tri godine u Donjecku]. telegraaf.nl (na jeziku: du). 2. 1. 2013. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  9. ^ a b „Holland Champion Lorenzo joining Gabala - VIDEO” [Šampion Holandije pristupio Gabali] (na jeziku: engleski). FK Gabala, zvanična prezentacija. 5. 6. 2013. Arhivirano iz originala 5. 10. 2013. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  10. ^ „Na prosmotr podъehali Lorenco Эbesilio i Andreй Bogdanov” [Lorenco Ebisilio i Andrij Bogdanov na probi] (na jeziku: ruski). FK Mordovija Saransk, zvanična prezentacija. 27. 6. 2014. Arhivirano iz originala 30. 06. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  11. ^ „Lorenco Эbesilio arendovan "Mordovieй" do konca sezona” [Lorenco Ebisilio pozajmljen Mordoviji do kraja sezone] (na jeziku: ruski). FK Mordovija Saransk, zvanična prezentacija. 24. 7. 2014. Arhivirano iz originala 28. 07. 2014. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  12. ^ „Poluzaщitnik "Mordovii" Lorenco Эbesilio vыbыl na polgoda” [Lorenco Ebisilio šest meseci van terena] (na jeziku: ruski). euro-football.ru. 4. 8. 2014. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  13. ^ „Lorenco Эbesilio stal igrokom «Anži»” [Lorenco Ebisilio postao igrač Anžija] (na jeziku: ruski). FK Anži, zvanična prezentacija. 7. 7. 2015. Arhivirano iz originala 30. 6. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  14. ^ „Σύναψη συμφωνίας με Lorenzo Ebecilio” [Zaključen ugovor sa Lorencom Ebisiliom] (na jeziku: gr). FK APOEL, zvanična prezentacija. 26. 1. 2017. Arhivirano iz originala 02. 02. 2017. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  15. ^ „ΑΠΟΕΛ 3–0 ΑΕΛ” [APOEL 3ː0 AEL] (na jeziku: gr). FK APOEL, zvanična prezentacija. 20. 2. 2017. Arhivirano iz originala 22. 02. 2017. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  16. ^ „ΑΠΟΕΛ 1-0 Ομόνοια Λευκωσίας” [APOEL 1ː0 Omonija Nikozija] (na jeziku: gr). FK APOEL, zvanična prezentacija. 9. 4. 2017. Arhivirano iz originala 11. 04. 2017. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  17. ^ „Αυτός είναι ο Ολλανδός” [Ovo je Nizozemac] (na jeziku: gr). 24sports.com.cy. 9. 4. 2017. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  18. ^ Kulić, Marko (26. 6. 2018). „Zvezda dovodi bivšeg člana Ajaksa i novog štopera!”. millenniumsport.rs. Arhivirano iz originala 01. 07. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  19. ^ „APOEL: Ebisilio dolazi u Crvenu zvezdu”. Tanjug. 27. 6. 2018. Arhivirano iz originala 30. 06. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  20. ^ „Lorenco Ebisilio potpisao!”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 29. 6. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  21. ^ Kolar, Jovan (29. 6. 2018). „Novo pojačanje Zvezde!”. supersport365.com. Arhivirano iz originala 30. 06. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  22. ^ „Spartaks - Crvena zvezda 0:0”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 11. 7. 2018. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
  23. ^ Ćorović, Z. (20. 7. 2018). „ZVEZDA UBEDLjIVA NA STARTU SUPERLIGE: Rezervisti položili ispit”. Večernje novosti. Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  24. ^ „COPY Kanga, PASTE Ebesilio! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 7. 2018. Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  25. ^ „IGRAČ MESECA JULA: Lorenco Ebisilio”. redstarbelgrade.rs. 30. 7. 2018. Arhivirano iz originala 31. 07. 2018. g. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  26. ^ „ZVEZDINA MUKA: Ebisilio povređen!”. Sportski žurnal. 21. 8. 2018. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  27. ^ „Milojević sprema veliko iznenađenje pred Napoli: Jedan novi igrač u prvoj postavi”. beogradskiportal.rs. 17. 9. 2018. Arhivirano iz originala 04. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  28. ^ Ćorović, Z. (27. 9. 2018). „GOBELjIĆ O EVROGOLU: “Bomba” za prijatelja”. Večernje novosti. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  29. ^ Nedeljković, Darjan (4. 10. 2018). „OCENE – ZVEZDA: Simić i Čaušić nisu postojali, šta se desilo Krstičiću?”. mozzartsport.com. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  30. ^ Joksić, Aleksandar (27. 7. 2019). „Dragan Mrđa odveo Ebisilija u Japan”. mozzartsport.com. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  31. ^ „Ebecilio verliest met Jong Oranje”. FK Ajaks, zvanična prezentacija (na jeziku: du). 9. 2. 2011. Arhivirano iz originala 30. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  32. ^ „Lorenzo Ebecilio” (na jeziku: portugalski). zerozero.pt. Pristupljeno 1. 7. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lorenco Ebisilio na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лоренцо_Ебисилио&oldid=26920645”