Marina Abramović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marina Abramović
Marina Abramović, konferencija za štampu povodom izložbe The Cleaner, Cinema Odeon, Firenca, 19. septembar 2018.
Lični podaci
Datum rođenja(1946-11-30)30. novembar 1946. (77 god.)
Mesto rođenjaBeograd, FNRJ
Umetnički rad
Poljeperformans, bodi art
Zvanični veb-sajt
www.marinaabramovic.com

Marina Abramović (Beograd, 30. novembar 1946) srpska je umetnica performansa. Slikarstvo je u samim počecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela postala je osnovna karakteristika njenog performansa. Od 2002. godine živi i radi u Njujorku (SAD).

Biografija[uredi | uredi izvor]

Marina Abramović u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2010.

Marina Abramović je rođena neposredno posle rata 30. novembra 1946. godine u partizanskoj porodici. Roditelji Voja i Danica Abramović bili su aktivni učesnici NOB, verovali su u revoluciju i komunističku budućnost SFRJ. Oboje su imali uspešnu vojničku karijeru. Danica Abramović je sredinom šezdesetih godina bila i direktor Muzeja revolucije u Beogradu.

Marina Abramović od 1965. godine studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kompletirala je svoje postdiplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a zatim je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Od 1968. godine objavljivala je tekstove i crteže a od 1973. godine organizovala je svoje akcije performansa.

Od 1997. do 2004. godine bila je predavač na Fakultetu likovnih umetnosti u Braunšvajgu za umetnost performansa. U Njujorku osnovala je Nezavisnu performans grupu, jedan forum za aktuelnu performans umetnost gde želi da radi sa izabranim mladim umetnicima i umetnicama.

Marina živi od 1975. godine u Amsterdamu, gde je 1987. godine kupila kuću, ali je više vremena provela putujući po svetu i na izložbama. U jesen 2005. godine preselila se iz Amsterdama u Njujork. Godine 2005. udala se za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.[1]

Delo[uredi | uredi izvor]

Marina Abramović u performansu Body Pressure Brusa Naumana, Muzej Gugenhajm, Njujork 2005.

Bodi-art u kojem je Marina počela da ispituje granice psiho-fizičke izdržljivosti, vezuju se za festival u Edinburgu 1973. godine. Performans sa dvadeset noževa bio je prvi u nizu deset akcija nazvanih „Ritmovi“ i Marina je tada sebi prvi put nanela lakše telesne povrede. Noževe je koristila tako što ih je brzo zabadala između prstiju, a kad god bi pri brzini zasekla prst uzimala bi drugi nož. Njena ideja bila je da ritam udarača tako uskladi da uvek unapred zna kada će nož dodirnuti njenu kožu.

U akciji „ritam 5”, izvedenoj na Aprilskim susretima 1973. godine, izložila se novim opasnostima. Zapalila je vatru oko zvezde petokrake i, nakon spaljivanja pramenova kose i noktiju, legla u njen centar. Umalo se nije ugušila, publici trebalo dosta vremena da shvati kako Marina ne glumi trans, već je zaista ostala bez svesti.

U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete za lečenje akutne shizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizička stanja (grčenje mišića, gubljenje orijentacije). Nakon toga, slično dejstvo je želela da oseti pod dejstvom fizičkih sila.

U performansu „Ritam 4”, održanom u galeriji Dijagram u Milanu iste godine, Marina je svoju akciju ovako opisala:

U praznom osvetljenom prostoru postavljen je snažan ventilator koji kroz široki otvor izduvava veliku količinu vazduha. Postepeno se približavajući pokušavam da udahnem sav vazduh... Video kamera prati čitav proces i preko dva ekrana u galeriji publika može da vidi samo krupni plan moga lica i promene na njemu pod uticajem snažnih naleta vazduha. Ventilator je van kadra, te posmatrači ne znaju šta izaziva te deformacije i grimase.

U poslednjoj akciji iz ove serije, Marina Abramović je odlučila da se suoči sa smrću. Na poziv Studija Mora u Napulju, ona izvodi „Ritam o“ 1975. godine koji je mogao da se ostvari samo uz saradnju sa publikom. Pre početka performansa, Marina je ostavila uputstvo posetiocima: „Na stolu se nalaze predmeti (žileti, noževi, pištolj) koje možete upotrebiti na meni, ja sam objekt. Akcija će trajati 6 časova. Svu odgovornost za vaše ponašanje preuzimam na sebe.” Sve je te večeri počelo pitomo. Neko ju je okrenuo u krug. Neko ju je dodirnuo na dosta prisan način. Ali trećeg sata stvari su počele da se menjaju. Publika je počela da se transformiše i na kraju je izbila tuča između onih koji su je štitili i onih koji su je povređivali.

Marina Abramović i Uve Lajsiepen 1978.

U periodu između 1976. i 1988. godine ona će sa nemačkim performans umetnikom Ulajom (Uve Lajsiepen), kojeg je upoznala i koji je bio rođen istog datuma kao i ona, putovati po svetu. Prvih pet godina stanovali su u automobilu a performanse, koji su im bili jedini izvor prihoda, radili su spontano. Od 1980. godine pa sve do 1983. boravili su u pustinjama Australije, u Sahari i pustinji Gobi. Kraj putovanja, ali i njihove ljubavi bio je Kineski zid. Za oboje bilo je to mesto apsolutne esencije, novi spiritualni svet. U performansu „Hod po velikom zidu“ 1988. oni su pešice krenuli sa različitih krajeva te građevine i za tri meseca prešli 2000 km, kako bi se tačno određenog datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj tački zida. Taj susret je bio rastanak ovog umetničkog dueta. Marina Abramović je ponovo radila sama.

Performans The Artist is Present Marine Abramović u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 2010.

Od 14. marta do 30. maja 2010. godine, Marina Abramović je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku imala retrospektivnu izložbu svog rada, koja je obuhvatala i performans The Artist is Present, na kojem je 763 časa i 30 minuta sedela u tišini, nepomično, dok su posetioci jedan po jedan sedeli nasuprot nje bez dodira ili razgovora sa njom. Za vreme trajanja performansa na stolici naspram Marine Abramović je sedelo 1.545 posetilaca, među kojima su bili Lu Rid, Džejms Franko, Bjork, Lejdi Gaga, Šeron Stoun i dr. 750.000 posetilaca je prošlo kroz atrijum muzeja za vreme trajanja izložbe. Bila je to najveća izložba performans umetnosti u istoriji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Marina Abramović na dodeli 72. Pibodi nagrade

Ona je glavni protagonista u dokumentarnom filmu Metjua Ejkersa Marina Abramović: The Artist is Present, koji je baziran na njenom životu i istoimenoj izložbi i performansu iz 2010. godine. Film je prikazan u SAD na televizijskom kanalu HBO, a 2012. osvojio je nagradu Pibodi (engl. Peabody Award), kao najbolje televizijsko ostvarenje u kategoriji dokumentarnog programa. 2010. godine, pojavljuje se u nemačkom dokumentarnom filmu - The Future of Art, u kome je takođe predstavljen njen performans The Art is Present. U januaru 2011. godine Marina Abramović je bila na naslovnoj strani srpskog izdanja časopisa ELLE. Saradnja sa pevačicom Lejdi Gagom i njen treći album ARTPOP iz 2013. godine, doprineli su promovisanju rada Marine Abramović i performansa uopšte.

Marina Abramović, 512 Hours, Serpentine Gallery, London 2014.

Osnivač je Marina Abramović Institute (MAI), non-profit fondacije za performans umetnost u Hadsonu, Njujork.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • „Zlatni lav“ na Bijenalu u Veneciji 1997. godine gde je učestvovala čak pet puta
  • „Besi“ za rad „Kuća s pogledom na Okean“ 2003. godine
  • Nagrada Udruženja američkih kritičara 2004. godine
  • Nagrade grada Njujorka za igru i performans 2003.
  • njena dela su uključena u mnoge svetske javne kolekcije.
  • Bila je profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braunšvajgu, gostujući profesor na Akademiji u Parizu.
  • Trinaestojulska nagrada Crne Gore 2012. godine[2]
  • Austrijski orden za nauku i umetnost 2012.
  • Nagrada Braća Karić 2012.
  • Izabrana je 2013. godine za člana Američke nacionalne akademije umetnosti.[3]
  • Najuticajnija ličnost iz sveta umetnosti 2016. godine, dodelio portal Artnet[4]
  • Zlatna medalja za zasluge (15. februar 2021).[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stajić, Saša M. (23. 9. 2019). „ČISTAČ I POČIŠĆENI BUDŽET ZA KULTURU: Kako je izložba Marine Abramović opet podelila Srbiju?”. espreso.rs. Pristupljeno 28. 9. 2019. 
  2. ^ „Marina Abramović stiže u Crnu Goru (B92,”. 29. septembar 2012. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  3. ^ Marina Abramović postala američki akademik (B92, 17. jul 2013)
  4. ^ Abramović proglašena za najuticajniju umetnicu sveta (B92, 25. septembar 2016)
  5. ^ Od Vučića orden za Marinu Abramović – uručiće joj Marko Đurić u Njujorku (N1, 27. oktobar 2021)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dnevne novine Danas, 23/10 pp. 13. Marina Abramović, Aleksandra Ćuk Beograd 2004.
  • Tvorac grada [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
  • Čubrilo, J. (2010). „ABRAMOVIĆ, Marina”. Srpska enciklopedija Tom 1. knjiga 1. (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad, Beograd: Matica srpska Novi Sad, SANU Beograd, Zavod za udžbenike Beograd. str. 31. strana. ISBN 978-86-7946-078-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Абрамовић&oldid=27701282”