Masa

Za ostale upotrebe, pogledajte Masa (višeznačna odrednica).

Masa je osnovna osobina materije. Njena definicija je intuitivno vezana za meru materije. Iako često mešana sa težinom, masa je osobina koja je nezavisna od položaja. Masa i težina su uzročno-posledično povezane, težina je sila, posledica postojanja mase kao uzroka gravitacije. Masa je osnovni pojam klasične mehanike.

Tokom vremena i razvojem naučne misli se došlo do saznanja da postoje dve vrste mase: inercijalna i gravitaciona.

Inercijalna masa

Ona je mera inercije objekta odnosno, pošto je osobina tela da se suprotstavlja promeni brzine (Prvi Njutnov zakon) to je masa mera jačine tog suprotstavljanja.

Ovde možemo razlikovati masu mirovanja i relativističku masu. Naime, prema specijalnoj teroiji relativnosti masa zavisi od brzine. Povećanje brzine znači povećanje mase, i pri brzinama koje se približavaju brzini svetlosti ona teži beskonačnosti. Masa tela u relativnom mirovanju naziva se masom mirovanja. Funkcionalna zavisnost između nje i relativističke mase izgleda ovako:

$m_{\mathrm{rel}} \;=\; \gamma m_0 \;=\; \frac{m_0}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}.$

Gravitaciona masa

Gravitaciona masa Ona je uzrok sile privlačnosti među telima (Njutnov zakon gravitacije) i ovde je masa mera veličine gravitacione sile. Neki ovde razlikuju aktivnu i pasivnu masu. Aktivna masa je uzrok i neposredno određuje jačinu gravitacionog polja oko sebe, jer je to polje posledica postojanja mase. Pasivna masa je posledica i neposredno povezana sa jačinom sile koja na nju deluje kada je unesena u neko drugo gravitaciono polje, uzrok. Obzirom da su akcija i reakcija jednake (Treći Njutnov zakon) to je i aktivna masa jednaka pasivnoj. Ajnštajn je pokazao da je inertna masa jednaka gravitacionoj i da njeno različito pojavljivanje dolazi od specijalnih osobina prostora, vremena i materije.

Masa je jedna od osnovnih veličina u internacionalnom sistemu veličina i mera (SI sistem). Jedinica za masu je kilogram, što je izuzetak od pravila da osnovna jedinica ne sadrži prefiks. U CGS sistemu je jedinica gram, ali se ovaj sistem retko koristi. Drugi izuzetak je u tome da je i dan danas etalon za masu isti valjak od legure iridijuma i platine visine i prečnika 39 mm.

Masa i energija

Prema specijalnoj teroiji relativnosti postoji direktna veza izemeđu mase i energije, jer su one uzajamno ekvivlentne. To proizilazi iz čuvene Ajnštajnove formule E=mc².

Vidi još

• Relativistic mass
• E=mc²

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Masa