Meka

Uredi veze
Koordinate: 21° 25′ 19″ S; 39° 49′ 34″ I / 21.422° S; 39.826° I / 21.422; 39.826
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Meka (višeznačna odrednica).
Meka
arap. ‏مكة
Meka
Administrativni podaci
Država Saudijska Arabija
RegijaMeka
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2004.1.294.168
Geografske karakteristike
Koordinate21° 25′ 19″ S; 39° 49′ 34″ I / 21.422° S; 39.826° I / 21.422; 39.826
Vremenska zonaUTC+3
Aps. visina300 m
Površina1.200[1] km2
Meka na karti Saudijske Arabije
Meka
Meka
Meka na karti Saudijske Arabije
Poštanski broj(5 digits)
Veb-sajt
www.holymakkah.gov.sa
Meka

Meka (arap. ‏مكة Makka, pun naziv مكة المكرّمة Makka al-Mukarrama) je grad u Saudijskoj Arabiji u oblasti Hidžaz[2] i prestonica istoimene provincije. Nalazi se u zapadnom delu Saudijske Arabije. Grad se nalazi oko 70 km u unutrašnjosti od Džide u uskoj dolini na nadmorskoj visini od 277 m. U 2012. imala je oko 2 miliona stanovnika, mada se svake godine njeno stanovništvo utrostruči tokom perioda hadža koji se održava u dvanaestom mesecu islamskog kalendara, zu-l-hidže.

Kao mesto rođenja poslanika Muhameda i mesto prve objave Kuranskih ajeta Muhamedu (tačnije, u pećini Hira 3 km od Meke),[3][4] ona se smatra najsvetijim gradom u islamu[5] i mesto hodočašća poznatog kao hadž, obaveznog za sve muslimane koji su u mogućnosti tamo doći. U Meki se nalazi i Kaba, po mnogima najsvetije mesto za sve muslimane u svetu, jer se prema njoj okreću svi muslimani (kibla) tokom molitve (namaza).

Mekom su dugo vremena vladali potomci i naslednici Muhameda, šerifi, bilo da su vladali kao nezavisni vladari ili kao vazali većih vlastodržaca. Nju je osvojio Ibn Saud 1925. godine. U moderna vremena, Meka se naglo proširila veličinom i kvalitetom infrastrukture, a u njoj su izgrađene zgrade poput Abradž al-Bejta, poznate kao kraljevski hotel „sahat-kula“, treća najviša zgrada na svetu i zgrada sa najvećom površinom prostora u njoj. Tokom ovog perioda izgradnje, Meka je izgubila i neke istorijske građevine i arheološka nalazišta poput tvrđave Adžjad (arap. قلعة أجياد‎).[6] Danas, Meku godišnje poseti više od 15 miliona muslimana, uključujući nekoliko miliona tokom par dana hadža.[7] Kao rezultat toga, Meka je danas postala jedan od najraznolikiji, kosmopolitskih gradova u islamskom svetu,[8] i pored činjenice da je nemuslimanima zabranjen ulazak u grad.[9][10]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Meka je uobičajeni oblik transliteracije arapskog imena grada, mada zvanična transliteracija koju koristi vlada Saudijske Arabije glasi Makkah, što je donekle bliže arapskom izgovoru.[11][12] Sama reč meka u našem i mnogim drugim jezicima često se koristi pri opisivanju bilo kojeg mesta koje „privlači“ veliki broj ljudi, ali mnogi muslimani takvo korištenje imena grada ne odobravaju te ga smatraju omalovažavajućim i neprikladnim.[11] Vlada Saudijske Arabije usvojila je zvaničnu transliteraciju Makkah 1980-tih, ali takav način transliteracije nije međunarodno prihvaćen, niti korišten.[11] Puno zvanično imena grada glasi Makkah al-Mukarramah (arap. مكة المكرمة, Mekka el-Mukerrema), što znači „Časna Meka“, ali se ponekad u slobodnom prevodu koristi i izraz „Sveti grad Meka“.[11]

Antičko i drevno ime današnje Meke je Bakkah (koje se često transliterira i kao Baka, Beka, Bakah, Bekka, Bakka i sl.).[13][14][15] U arapskom jeziku, ova reč odnosno njena etimologija, kao i kod Meke, je nejasna.[16] Široko prihvaćeno mišljenje je da je ona sinonim za Meku, a navodi se da je to bilo konkretno prvobitno ime za dolinu koja se tu nalazi, dok islamski učenjaci taj pojam generalno koriste pri opisivanju svetog područja u gradu u neposrednoj okolini Kabe, kao i samu Kabu.[17] Oblik Bakkah za Meku spomenut je i u Kuranu u 3. suri u 96. ajetu, dok se oblik Meka koristi u 48. suri u 24. ajetu.[16][18]

U starom južnoarapskom, jeziku koji se koristio na jugu Arapskog poluostrva u doba Muhameda, glasovi b i m su se mogli međusobno zamenjivati.[18] (Međutim, tu teoriju još treba proučavati, jer su u južnoarapskom b i m različiti fonemi). Na drugim mestima u Kuranu (6. sura 92. ajet i 42. sura 5. ajet), Meka se navodi pod imenom Umm-ul Kura, što na našem jeziku znači „majka svih gradova“.[18] Jedno od imena za Meku je i Tihamah.[19]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Karta Meke oko 1814. godine
Slika Meke, napravljeno u 18. veku u Turskoj

Rana istorija Meke nije u potpunosti poznata. Sigurno je samo da se i u predislamsko vreme ovde nalazilo svetilište koje je bilo cilj hodočašća. Po islamskoj tradiciji, naseljavanje Meke je počelo kada je praotac Ibrahim (po hrišćanskoj tradiciji Avram) i njegova žena Hadžera (Hagar) ovdje došli zajedno sa svojim sinom Ismailom (Ismaelom). Po dolasku tamo, Ibrahim je molio Boga da opskrbi njegovu porodicu, dok je on odsutan. Kako se navodi u 14. Kuranskoj suri „Ibrahim“, kada im je ponestalo vode, njegova žena Hadžera je počela trčati između dva brda (Saffa i Merva) ukupno sedam puta da bi pronašla vodu. Nakon što se vratila u svoj šator, pored svog sina Ismaila ugledala je izvor vode, koji postoji i danas, a poznat je kao Zem-Zem (staroarapski: stani, stani). Otprilike u isto vreme u Meku su doselila dva plemena iz Jemena, Džurhum i Katura. Kasnije je Ismail oženio jednu devojku iz plemena Džurhum. Kada se Ibrahim vratio u Meku, zajedno sa Ismailom je sagradio Kabu. Po islamskom verovanju, davno pre njega Adem je sagradio Kabu kao mesto za molitvu, ali je tokom vremena propala i pala u zaborav sve dok je Ibrahim nije ponovno pronašao. Kasnije je pleme Džurhum preuzelo kontrolu i održavanje Kabe.

Početkom 6. veka, kontrolu nad gradom Mekom preuzima pleme Kurejš. Oni su se uspeli učvrstiti pomoću uspešne trgovine, te su sa drugim arapskim plemenima uspeli da naprave jedan sistem savezništva. Među najvažnijim vezama bila je ona sa plemenom Benu-Sulajm, koji su uglavnom naseljavali područje između Meke i Medine.[20] Međutim, u unutrašnjoj organizaciji plemena Kurejš postojali su mnogi rivaliteti između pojedinih porodica. U tom vremenu, Kaba je već značajno versko svetilište koje su redovno posećivala arapska plemena, u čast paganskog božanstva Hubala. U predislamskom periodu kult Kabe je pored slavljenja Alaha uključivalo i poštovanje brojnih staroarapskih božanstava poput al-Lata, Manata i Uza. Političko i društveno središte grada bila je Dar al-Nadva, skupština u kojoj je zasedalo veće plemena Kurejš i gde su se proslavljale najznačajnije proslave ili ustoličenja.

Oko 610. poslanik islama Muhamed počeo je u Meki otvoreno pozivati ljude u tada novu, monoteističku religiju. Međutim, zbog vrlo snažnog protivljenja mnogih pripadnika plemena Kurejš protiv njega i njegovog pozivanja, u leto 622. njegovi sledbenici i on sele se u grad Jesrib (danas poznat kao Medina), gde su već mnogi pripadnici plemena Evs i Hazredž prihvatili islam. Iz Medine, Muhamed i muslimani započeli su borbu protiv neislamskih Mekelija. Vojni sukobi između muslimana i višebožačkih Mekelija mogu se podeliti u četiri faze:[21]

  • u prvoj fazi koja je trajala do 624. muslimanska vojska je presretala trgovačke karavane iz Meke. U tim akcijama nije učestvovalo mnogo muslimanskih vojnika, a Mekanski karavani bili su dobro zaštićeni, tako da su prepadi bili relativno neuspešni.[21]
  • druga faza je počela u martu 624. kada su počeli i otvoreni sukobi, a nakon zasede na trgovački karavan koji je predvodio Ebu Sufjan ibn Harb. Mekanska vojska veličine od 800 do 900 vojnika koja je požurila da zaštiti karavan poražena je kod mesta Bedr (oko 130 km jugozapadno od Medine) od strane znatno manje muslimanske vojske. Mekanska vojska naviknuta na pobede, sa reputacijom jedne od najsnažnijih grupa u tadašnjoj Arabiji, nakon bitke na Bedru došla je u podređen položaj. Nakon tog poraza, vlasti u Meki tražile su osvetu. U martu 625. na brdu Uhud severozapadno od Medine došlo je do bitke na Uhudu, u kojoj je Mekanska vojska porazila muslimane. Meka nakon toga odlučuje da sklopi savez sa mnogim nomadskim plemenima, kao i raznim jevrejima te sa 10 hiljada vojnika u martu 627. počinju opsadu Medine. Međutim, muslimani tada primenjuju novu taktiku napravivši rov oko grada, pa u bici na Hendeku Mekanska vojska ne uspeva da uđe u Medinu. Pored toga iz Mekanskog saveza istupaju neka plemena, a ostatak Mekanske vojske se vraća u Meku.[21]
  • treća faza koja je trajala od marta 627. do kraja 629. bila je nešto mirnija. U martu 628. obe zaraćene strane potpisuju sporazum u el-Hudejbiji o desetogodišnjem primirju.[21]
  • četvrta relativno kratka faza na kraju koje je Meka kapitulirala počela je napadom jednog od plemena u savezu sa Mekom na muslimane. Došlo je do eskalacije sukoba a da bi se situacija smirila vođa Mekanaca Ebu Sufjan ibn Harb, koji je od udaje njegove kćerke Umu Habibe 627. godine sa Muhamedom (a.s.) bio u krvnom srodstvu, dolazi u Medinu kako bi obnovio mirovni sporazum sa muslimanima. Međutim, pregovori su bili bezuspešni. Kada je muslimanska vojska predvođena Muhamedom sa 10.000 vojnika krenula prema Meki, Ebu Sufjan je ponovno pokušao pregovorima da ih zaustavi. Zauzvrat što je prešao na islam, muslimani su dali garancije da niko od stanovnika Meke neće biti ugrožen ko ne bude pružao otpor. Takvim pristupom, muslimanska vojska je bez otpora ušla u Meku.[21]

U periodu ranog islamskog doba, Meka je postala, i do danas ostala, mesto hodočašća i godišnjeg okupljanja miliona muslimana (hadždža). Godine 638. došlo je do obilnih kiša koje su poplavile grad, pa je tadašnji halifa Omer ibn el-Hatab u gornjem delu grada naredio gradnju nove brane koja je štitila džamiju od poplava. Nakon toga Mesdžid-ul-Haram je nekoliko puta proširivan, naročito u periodu abasidskog halife Mehdija (775–785) kada je na vlasti u Meki bio njegov namesnik Džafar ibn Sulejman.[22]

Od 1517. Meka postaje delom Osmanlijskog carstva, sve do 1916. kada vlast preuzima veliki šerif Meke Husein ibn Ali, kasnije on postaje kralj Hedžaza. Nedugo nakon toga, u oktobru 1924. sultan Abdul-Aziz ibn Saud preuzima Meku, a kralj Husein beži. Od januara 1926. sultan Abdul-Aziz se proglašava kraljem današnje Saudijske Arabije, te saziva svemuslimanski kongres u Meki u leto 1926. na kojem su određeni uslovi i načini dolaska muslimana na hadždž.

Sveta mesta[uredi | uredi izvor]

Panorama Svete džamije.

Najsvetije mesto u samoj Meki je Mesdžid-ul-Haram, sagrađen u sadašnjem obliku godine 1570. (978. godine po islamskom kalendaru). Četvorougaone je forme i okružen kamenim zidovima. Najsvetije mesto samog islama, Kaba, je u središtu dvorišta Mesdžid-ul-Harama.

Hira je pećina u blizini Meke, na brdu zvanom Džebel el-Nur u području Tihame. Poznata je po tome što je u njoj Muhamed preko anđela (meleka) Džibrila (Gabriela) od Alaha primio objavu prvih Kuranskih ajeta (prvih pet ajeta 96. sure „El-'Alek“).[23]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Pogled na Meku sa vrha hotela Abradž al-Bejt

Meka se nalazi na 277 m iznad nivoa mora te oko 80 km udaljena od obale Crvenog mora.[24] Središte grada nalazi se u uskom koridoru između planina, koji se često naziva i Mekanska udolina (šupljina). Područje grada sadrži i doline Al-Tanim, Bakkah i Abkar.[25][26] Njen planinski položaj u mnogim aspektima definira i njeno današnje širenje. Središte grada se smatra područjem oko Mesdžid-ul-Harama, a ono je smješteno na nešto nižoj nadmorskoj visini od ostatka grada. Područje oko džamije pripada starom gradu. Glavne gradske avenije su El-Mudda'ah i Sūk al-Lejl severno od džamije, te As-Sūk Assagir južno. Saudijci su znatno proširili Veliku džamiju u centru grada, gde su nekada bile stotine kuća te ih zamenili sa širokim ulicama i trgovima. Tradicionalne kuće u Meki građene su od lokalnog kamena i pretežno su dvospratne ili trospratne. Danas celokupno područje grada prostire se na preko 1200 km2.[27]

U antičkoj i srednjevekovnoj Meki, grad se snabdevao sa nekoliko glavnih izvora vode. Prvo su bili lokalni bunari, kao što je izvor Zem-Zem, a koji su većinom davali slankastu vodu. Drugi izvor vode je bilo vrelo Ajn Zubejda. Voda iz ovog vrela poticala je iz planina Džebel Sa'd i Džebel Kabkab, koje se nalaze nekoliko kilometara istočno od brda Arefata, odnosno oko 20 km jugoistočno od Meke. Voda se transportovala od vrela koristeći podzemne kanale. Treći, ali sporadični, način vodosnabdevanja je kišnica koju stanovnici čuvaju u malim rezervoarima ili cisternama. Kišnica, iako oskudna, takođe predstavlja rizik od poplava a od nje postoji opasnost još od davnih vremena. Prema Al-Kurdiju, do 1965. bilo je ukupno 89 većih poplava, uključujući i nekoliko u Saudijskom periodu. U 20. veku, najteža poplava desila se 1942. godine. Od tada, napravljene su brane kako bi se u budućnosti taj problem otklonio.[26]

Klima[uredi | uredi izvor]

U Meki vlada ekstremno suva i vrela klima. Za razliku od drugih saudijskih gradova, u Meki i zimi vladaju ekstremno visoke temperature, koje se kreću od 18 °C noću do 30 °C danju. Letnje temperature su izuzetno visoke i gotovo svakodnevno prelaze preko 40 °C dok se noćne letnje temperature kreću do vrućih 30 °C. Kiša u Meki pada u vrlo malim količinama obično između novembra i januara.

Klima Meke
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 37,4
(99,3) 		38,3
(100,9) 		42,4
(108,3) 		44,7
(112,5) 		49,4
(120,9) 		49,6
(121,3) 		49,8
(121,6) 		49,7
(121,5) 		49,4
(120,9) 		47,0
(116,6) 		41,2
(106,2) 		38,4
(101,1) 		49,8
(121,6)
Maksimum, °C (°F) 30,5
(86,9) 		31,7
(89,1) 		34,9
(94,8) 		38,7
(101,7) 		42,0
(107,6) 		43,8
(110,8) 		43,0
(109,4) 		42,8
(109) 		42,8
(109) 		40,1
(104,2) 		35,2
(95,4) 		32,0
(89,6) 		38,1
(100,6)
Prosek, °C (°F) 24,0
(75,2) 		24,7
(76,5) 		27,3
(81,1) 		31,0
(87,8) 		34,3
(93,7) 		35,8
(96,4) 		35,9
(96,6) 		35,7
(96,3) 		35,0
(95) 		32,2
(90) 		28,4
(83,1) 		25,6
(78,1) 		30,8
(87,4)
Minimum, °C (°F) 18,8
(65,8) 		19,1
(66,4) 		21,1
(70) 		24,5
(76,1) 		27,6
(81,7) 		28,6
(83,5) 		29,1
(84,4) 		29,5
(85,1) 		28,9
(84) 		25,9
(78,6) 		23,0
(73,4) 		20,3
(68,5) 		24,7
(76,5)
Apsolutni minimum, °C (°F) 11,0
(51,8) 		10,0
(50) 		13,0
(55,4) 		15,6
(60,1) 		20,3
(68,5) 		22,0
(71,6) 		23,4
(74,1) 		23,4
(74,1) 		22,0
(71,6) 		18,0
(64,4) 		16,4
(61,5) 		12,4
(54,3) 		10,0
(50)
Količina padavina, mm (in) 20,8
(0,819) 		3,0
(0,118) 		5,5
(0,217) 		10,3
(0,406) 		1,2
(0,047) 		0,0
(0) 		1,4
(0,055) 		5,0
(0,197) 		5,4
(0,213) 		14,5
(0,571) 		22,6
(0,89) 		22,1
(0,87) 		111,8
(4,402)
Dani sa padavinama 4,0 0,9 1,8 1,8 0,7 0,0 0,3 1,5 2,0 1,9 3,9 3,6 22,4
Relativna vlažnost, % 58 54 48 43 36 33 34 39 45 50 58 59 59
Sunčani sati — mesečni prosek 260,4 245,8 282,1 282,0 303,8 321,0 313,1 297,6 282,0 300,7 264,0 248,0 3.400,5
Sunčani sati — dnevni prosek 8,4 8,7 9,1 9,4 9,8 10,7 10,1 9,6 9,4 9,7 8,8 8,0 9,3
Izvor #1: Jedah regional metereološki center[28]
Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (sun, 1986–2000)[29]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema popisu, u gradu je 2004. živelo 1.294.168 stanovnika.

Kretanje broja stanovnika
1974. 1992. 2004.
366.801 965.697 1.294.168

Privreda[uredi | uredi izvor]

Privreda Meke u najvećoj meri zavisi od godišnjeg hadždža pa je zasnovana na pružanju usluga. Jedan akademik je izjavio: da Mekanci nemaju izvora zarade osim usluga koje pružaju hadžijama. Prihodi dobijeni tokom hadždža, ne doprinose samo ekonomiji grada već u istorijski gledano imali mnogo širi uticaj na ekonomiju celokupnog Arapskog poluostrva. Prihod od hadždža ostvaruje se na nekoliko načina. Jedan od njih je oporezivanje hadžija. Porezi i takse su naročito povećani tokom velike krize 1920-tih i 1930-tih, a mnoge od tih taksi postojale su sve do 1972. godine. Drugi načini zarade uključuju usluge hadžijama tokom njihovog boravka u Meki. Na primer, saudijska nacionalna avio-kompanija Saudija ostvaruje 12% svih prihoda tokom vremena hadždža. Osim toga, prevoz koji plaćaju hadžije da bi doputovali u Meku takođe jednim delom donosi prihode, a osim toga mnogo prihoda donose i hoteli.[26]

Za organizaciju prihvata i smeštaja hadžija, grad osigurava više od 100 miliona američkih dolara, dok saudijska vlada troši oko 50 miliona za usluge tokom hadždža. U Meki takođe postoje i neke industrijske firme, ali one ne igraju veliku ulogu u ekonomiji grada ni Saudijske Arabije, koja najveće prihode ima od izvoza nafte.[30] Neke od manje zastupljenih proizvodnih firmi u Meki uključuju fabrike tekstila, namještaja i slično.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Gradovi partneri[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mecca Municipality Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2013). Holymakkah.gov.sa. Pristupljeno 2013-02-03.
  2. ^ Merriam-Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster. 2001. str. 724. ISBN 978-0-87779-546-9. 
  3. ^ Khan 2003, str. 26
  4. ^ Al-Laithy, Ahmed (2005). What Everyone Should Know About the Qur'an. Garant. str. 61. ISBN 978-90-441-1774-5. 
  5. ^ Nasr, Seyyed Hossein . Mecca, The Blessed, Medina, The Radiant: The Holiest Cities of Islam. Aperture. Nasr, Seyyed Hossein (2005). Mecca, the Blessed, Medina, the Radiant: The Holiest Cities of Islam. Aperture. ISBN 978-0-89381-752-7. 
  6. ^ Taylor, Jerome (24. 9. 2011). „Mecca for the rich: Islam's holiest site 'turning into Vegas'”. The Independent.  Članak na bosanskom
  7. ^ A Saudi tower: Mecca versus Las Vegas: Taller, holier and even more popular than (almost) anywhere else, The Economist (2010-06-24), Kairo.
  8. ^ Fattah, Hassan M.: Islamic Pilgrims Bring Cosmopolitan Air to Unlikely City, The New York Times (20.1.2005).
  9. ^ Peters 1994, str. 206
  10. ^ Esposito 2011, str. 25
  11. ^ a b v g Ham, Anthony; Brekhus Shams, Martha; Madden, Andrew (2004). Saudi Arabia (ilustrirano izd.). Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-667-1. 
  12. ^ Long, David E. (2005). Culture and Customs of Saudi Arabia. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0313320217. 
  13. ^ Kipfer 2000, str. 342
  14. ^ Glassé 2003, str. 302
  15. ^ Phipps 1999, str. 85
  16. ^ a b Versteegh, Kees (2008). C. H. M. Versteegh; Versteegh, Kees, ur. Encyclopedia of Arabic language and linguistics, Volume 4. Brill. str. 513. ISBN 978-90-04-14476-7. 
  17. ^ Peterson 2007, str. 22–25
  18. ^ a b v Hitti, Philip Khûri (1973). Capital cities of Arab Islam. University of Minnesota Press. str. 6. ISBN 978-0-8166-0663-4. 
  19. ^ Al-Sahib bn Abbad “الصاحب بن عباد”, Mu’jam Al-Muheet fi Al-Lughah “مُعْجَمُ الْمُحِيطِ فِي اللغَةِ, Al-Meshkat islamska biblioteka. p. 303.
  20. ^ Michael Lecker: The Banū Sulaym. A Contribution to the Study of Early Islam. Jerusalem (1989). p. 107–140.
  21. ^ a b v g d Elias Shoufany: Al-Riddah and the Muslim Conquest of Arabia. Toronto: University of Toronto Press (1973). p. 15–27.
  22. ^ el-Balādhurī: Kitāb Futūḥ al-Buldān. ur. Michael Jan de Goeje. Brill, Leiden, (1866). p. 7.
  23. ^ „In the Shade of the Message and Prophethood”. Arhivirano iz originala 15. 02. 2008. g. Pristupljeno 25. 05. 2017. 
  24. ^ Islamic World. p. 13.
  25. ^ "Makka – The pre-Islamic and early Islamic periods", Encyclopaedia of Islam
  26. ^ a b v "Makka – The Modern City", Encyclopaedia of Islam
  27. ^ „Mecca Municipality”. Holymakkah.gov.sa. Arhivirano iz originala 28. 04. 2013. g. Pristupljeno 22. 02. 2010. 
  28. ^ „Climate Data for Saudi Arabia”. Jeddah Regional Climate Center. Arhivirano iz originala 12. 05. 2012. g. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  29. ^ „Klimatafel von Mekka (al-Makkah) / Saudi-Arabien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  30. ^ Mecca. World Book Encyclopedia. 2003 izdanje. Volume M. p. 353

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мека&oldid=27735584”