Milan Česnik

milan česnik
Milan Česnik
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-06-01)1. jun 1920.
Mesto rođenja	Ljubljana, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	18. jun 1942.(1942-06-18) (22 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Kraljevina Italija
Profesija	student
Delovanje
Član KPJ od	1940.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Milan Česnik (Ljubljana, 1. jun 1920 — Ljubljana, 18. jun 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1. juna 1920. godine u Ljubljani. Njegov otac Mihael je radnik državnih železnica i imao je šestoro dece – tri sina i tri ćerke. Osnovnu školu Milan je završio u ljubljanskom predgrađu Vič, a potom je upisao Prvu državnu realnu gimnaziju. Bio je vrlo dobar đak, a bavio se i fiskulturom i sportom i bio član „Sokola“.

U višim razredima gimnazije Milan se upoznao sa marksizmom i počeo se više zanimati za politiku. Priključio se tada omladinskom revolucionarnom pokretu i 1937. godine postao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Zbog njegovog učešća u akcijama, koje su predvodili komunisti, došao je u sukob sa profesorima, a posebno sa direktorom gimnazije. Zbog ovog sukoba ponavljao je sedmi razred, a sledeće godine je morao na popravni iz slovenačkog jezika. U završnom razredu prešao je u odeljenje kome je razredni starešina bio slovenački pisac Juš Kozak. On mu je mnogo pomogao i štitio ga. Položio je veliku maturu i upisao se na hemijski odsek Prirodno-tehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.

Kao istaknuti skojevac, postao je član komiteta svih srednjih škola u Ljubljani, a krajem te 1940. godine primljen je i u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Aprila 1941. godine, zajedno sa bratom Stanetom, đakom Srednje tehničke škole i grupom omladinaca, po direktivi KPJ, otišao je kao dobrovoljac u Jugoslovensku vojsku u nameri da brani zemlju od fašizma.

U Zagrebu su ga, u trenutku rasula države i vojske, zajedno sa grupom vojnika, zarobile ustaše. U zatvoru je, kao iskusan ilegalac, rukovodio grupom slovenačkih zatvorenika – organizovao je međusobnu pomoć, nabavku hrane i vezu s gradom uz pomoć sestre, koja je živela u Zagrebu. Krajem maja 1941. godine bio je pušten iz zatvora, i vratio se u Ljubljanu.

Odmah po dolasku u Ljubljanu, uključio se u politički rad i pripreme za oružanu borbu. Juna 1941. godine postao je član Rejonskog komiteta KP Slovenije za Vič i član Rejonskog odbora Osvobodilne fronte. Radio je na omasovljavanju i prerastanju Osvobodilne fronte u široki narodni pokret. U avgustu je organizovao sabotažu u hemijskoj fabrici. Posle ove sabotaže, policija je tragala za njim, ali se on kao iskusan ilegalac vešto skrivao. Pored policije za Milanom su tragali i neki njegovi bivši drugovi iz „Sokola“, koji su se priključili Beloj gardi i znajući da je on komunista smatrali ga izdajnikom.

Njegov opstanak u Ljubani bio je sve teži, jer su Italijani februara 1942. godine grad opasali žičanim preprekama i bunkerima, dok su u gradu vršili masovna hapšenja. Da bi ga sklonili u deo grada gde ga poznaje manje ljudi, Milan je februaru 1942. godine određen za sekretara Rejonskog komiteta KPS za Moste. Iako je više puta tražio da ode u partizane, za to su se stekli uslovi tek u junu 1942. godine. Sa lažnim ispravama otišao je u Dolomite, ali tamo nije mogao da nađe vezu, pa se morao ponovo vratiti u Ljubljanu, sa namerom da ponovo ode, kad dobije vezu.

Tada se nastanio se kod svoje verenice, ne znajući da je njena kuća pod policijskom prismotrom. Jedan italijanski vojnik ga je 17. juna zaustavio i naredio mu da pođe s njim. Milan je pokušao da pobegne, i vojnik ga je metkom iz pištolja pogodio u glavu. Ali, on je krajnjim naporom uspeo da uđe u jednu kuću, gde ga je njegov progonitelj stigao i još jednom ga ranio. Potom je bio prebačen u vojnu bolnicu, ali je sutradan 18. juna 1942. godine preminuo.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Čitava Milanova porodica – braća i sestre su bili učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Njegov brat Vinko, koji je živeo u Zagrebu, otuda je otišao u partizane i kada se, zbog nekog zadatka, vratio u grad, bio je uhvaćen i javno obešen 1944. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.