Miloš Stojićević Pocerac
Miloš Stojićević Pocerac | |
|---|---|
 Miloš Stojićević Pocerac (bareljef Ostoje Balkanskog) | |
| Datum rođenja | 1776. |
| Mesto rođenja | Velika Vranjska,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | avgust 1811. |
| Mesto smrti | Pocerski Metković,  Karađorđeva Srbija |
Miloš Stojićević Pocerac (Velika Vranjska, 1776 — Pocerski Metković, avgust 1811) bio je srpski junak, vojvoda i velikan Prvog srpskog ustanka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1776. godine u Velikoj Vranjskoj kod Šapca. Njegovi preci vode poreklo iz Hercegovine, odakle su se, pod pritiskom Turaka, najpre iselili u Sremsku Mitrovicu, a potom su prešli u (onovremenu) Srbiju, u Veliku Vranjsku. Miloševi roditelji zvali su se Ilinka i Filip.
Pismenost je stekao u manastiru Radovašnici koji se nalazi pod Cerom. Učeći da čita i da piše, u Radovašnici je proveo tri godine, jer redovnih škola u to vreme nije bilo.
Miloš je bio srednjeg rasta, širokih pleća, duge smeđe kose koju je pleo u pletenicu i savijenu nosio pod kalpakom, dugih brkova i oštrog pogleda. Po naravi je bio veseo i oran za šalu.
Poginuo je, pomalo naivno i nenadano, početkom avgusta 1811. godine. U to vreme, u Pocerini harao je hajduk Petar Prelić, zvani Prelo. Miloš ga je sa svojim ljudima opkolio u šumi Lipovici (Pocerski Metković). U želji da ga uhvati živog potrčao je ka njemu, ali se Prelić nije hteo predati. Jednim hicem oborio je Miloša sa konja. Prelića su ubili Miloševi pratioci.
Sahranjen je kod crkve u Dobriću (kraj Šapca).
Pisar[uredi | uredi izvor]
Bio je pisar obor-kneza pocerskog Ilije Markovića iz Grušića (kod Šapca). Zatim je prešao za pisara kod velikog pocerskog kneza Mihaila Ružičića iz Pocerskog Metkovića (kod Šapca) kome je u međuvremenu umro pisar. Na dužnosti kneževa pisara dočekao je Prvi srpski ustanak.
Prvi srpski ustanak[uredi | uredi izvor]
Odmah se uključio u borbu, obilazio pocerska sela i dizao ljude na oružje. Prvih dana ustanka Miloš je sa nekoliko ustanika krstario Bećinim brdom i sprečavao izlazak Turaka iz Šapca. Pred napad na Šabac, 1804. godine, Mihailo Ružičić i Miloš Stojićević okupili su 500 Poceraca, od čega 200 konjanika. Tada ga je Jakov Nenadović postavio za buljubašu.
Mišarska bitka[uredi | uredi izvor]
Za pocerskog vojvodu, Karađorđe ga je postavio pred Mišarsku bitku koja se odigrala u leto 1806. godine. Bilo je to u ono vreme kada je Karađorđe iz glavnog ustaničkog logora na Beljinu u nekoliko navrata išao u pocerska sela: Grušić, Desić, Miloševac. Vojvodom je Miloša proglasio u selu Dvorištu, gde je Karađorđe zanoćio na Milošev predlog. Iako mlad, među vojvodama bio je veoma cenjen. Učestvovao je sa najistaknutijim vojvodama u određivanju politike odbrane pred Mišarsku bitku (Karađorđev ratni savet). U bici je predvodio svoje Pocerce i pogubio Mehmed-kapetana iz Zvornika. Naročito se istakao u gonjenju Turaka posle Mišarske bitke. Zajedno sa Stojanom Čupićem i protom (Nikolom) Smiljanićem presecao je Turcima pravce povlačenja kroz Kitog. Tom prilikom, zarobio je celokupnu opremu Kulin-kapetana sa konjem i čuvenom sabljom, na kojoj su bili ispisani berati Kulinove familije. Za sablju, Kulinova rodbina davala je onoliko zlata koliko je bila teška, ali je Miloš to odbio.
Kasnije borbe[uredi | uredi izvor]
Narednih godina učestvovao je u mnogim borbama protiv Turaka u zapadnoj Srbiji i Semberiji. Naročito je poznat njegov megdan s Mehom Orugdžićem, zapovednikom Bijeljine i dela Bosne. U sudaru na otvorenom polju, Miloš je bio brži, okretniji, spretniji, i pogubio je Turčina.
Istakao se i u Boju na Loznici, 1810. godine.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bogdan Sekendek, Prvi srpski ustanak u Podrinju, Dom Kulture „Vera Blagojević“ Šabac, Šabac, 1999.
- Vuk Stefanović Karadžić, „Praviteljstvujušči sovjet serbski“ za vremena Karađorđeva, ili otimanje ondašnjijeh velikaša oko vlasti, Beč, 1860.
