Семберија
Семберија је равничарска географска област између Посавине, Подриња, Срема, Мачве и мајевичког подбрђа.[1] Смјештена је између ријеке Дрине и Саве.[1]
Садржај |
[уреди] Географија
Земља је јако плодна (некада се овдје налазило Панонско море), клима је умјерено-континентална, а становништво углавном српско. Највећи град Семберије је Бијељина, са око 150.000 становника (по процјени 2005.) у цијелој општини.
Сјеверна граница Семберије је ријека Сава, источна ријека Дрина, док о тачној граници на запад и југ постоји више различитих мишљења.[1] Пошто се највећи дио Семберије административно налази у општини Бијељина, устаљено је мишљење да Семберија обухвата 60 насељених мјеста, односно простор општине.[2][1] Према Владимиру Ћоровићу и Владиславу Скарићу, Семберија се на југ простире до Прибоја, Малешеваца, Тобута и Богутова Села, чиме обухвата дио општине Лопаре и општине Угљевик.[1] Област се по Јовану Цвијићу на југу простире до ријеке Јање.[1] На југозапад и запад се простире до обронака Мајевице, односно до предјела гдје престаје равница и почињу брдовити предјели.[1]
[уреди] Култура
Традиционални инструменти су фрула и двојнице.[2] Народна кола у Семберији се разликују по броју корака и носе називе: двојац, тројац, четворак и шесторак.[2] Постоје и народна кола која се играју само о празницима Петровдану, Ђурђевдану и Лазаревој суботи (Лазарице).[2] У Бијељини се налази Музеј Семберије.
[уреди] Народна ношља
Народна ношња у Семберији је спој посавске и динарске народне ношње.[2] Женска народна ношња се састоји од:[2]
- Бијели скути
- Кецеља
- Украшени јелек
- Кошуља од беза са широким рукавима
- Вишебојна тканица
- Марама
- Плетени опанци и обојци
- Назубци
- Докољенице
- Дукати (накит)
Мушка народна ношња се састоји од:[2]
- Широке бијеле панталоне
- Кошуља од беза
- Вунене чарапе
- Кожни црни опанци
- Јелек
- Шубара
[уреди] Становништво
У Семберији, односно у 60 насељених мјеста на простору Семберије, према процјени из 2012. живи око 120.000 становника.[2] Становници се називају Семберци.[2] У прошлости је у употребио био и назив „Равањци“.[1] Семберију је населио и један број избјеглих са простора бивше Југославије, односно Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Славоније, Озрена и других области.[2]
