Mihal Žimjerski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
mihail žimjerski
Mihal Žimjerski
Lični podaci
Datum rođenja(1890-09-04)4. septembar 1890.
Mesto rođenjaKrakov, Austrougarska
Datum smrti15. oktobar 1989.(1989-10-15) (99 god.)
Mesto smrtiVaršava, Poljska
Profesijavojno lice
Delovanje
Učešće u ratovimaPrvi svetski rat
Poljsko-sovjetski rat
Drugi svetski rat
SlužbaPoljska armija
ČinMaršal Poljske
Heroj
Narodni heroj od1946.

Mihal Rola Žimjerski (polj. Michał Rola-Żymierski) poznat i kao Mihal Žimirski i Mihal Ližvinjski; (1890 — 1989) bio je poljski maršal.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Mihal Žimjerski je rođen 4. septembra 1890. godine u Krakovu od oca Vojćeha (polj. Wojciech) i majke Marije (polj. Maria). Godine 1908. je maturirao. Završio je studije prava (Jagelonski univerzitet), ekonomije (Trgovačka akademija u Krakovu), kao i vojne studije (Viša vojna škola u Francuskoj, 1923).

Od 1909. godine je pripadao pokretu koji se borio za nezavisnost Poljske. Bio je član organizacije Zaževje (polj. Zarzewie), a kasnije je pristupio i organizaciji Poljske streljačke družine (polj. Polskie Drużyny Strzeleckie). Godine 1911. i 1912. je bio u austrijskoj armiji, gde je završio školu za rezervne oficire.

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Za vreme Prvog svetskog rata prvo je služio u „Poljskim legionima“. Prvo je bio komandir čete i bataljona Prve brigade Poljskih legiona. Godine 1915. je sa činom majora bio komandant u Poljskoj vojnoj organizaciji (polj. Polska Organizacja Wojskowa) koja se borila protiv Rusije. Od 1916. godine bio je komandant pukova u Prvoj i Drugoj brigadi. Od jula 1917. godine sa činom potpukovnika je bio predvodnik drugog pešadijskog puka u okviru Druge brigade Poljskih legiona koji se borio za Austrougarsku monarhiju. Posle potpisivanja Sporazuma u Brest-Litovsku bio je inicijator pobune Druge brigade protiv Austrougarske i probijanja do Ukrajine. Posle proboja je predao komandovanje nad ovom formacijom generalu Jozefu Haleru (polj. Józef Haller). Posle prelaska linije fronta, sa činom pukovnika, postao je šef štaba Drugog poljskog korpusa u Rusiji. Posle nemačkog razoružavanja Korpusa u bici kod Kaniva u maju 1918. godine, služio je u Poljskoj vojnoj organizaciji u Rusiji. Bio je komandir Drugog pešadijskog puka u sastavu Četvrte divizije poljskih strelaca.

Period posle Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Od januara 1919. godine Mihal Žimjerski je bio pripadnik Poljske vojske. U avgustu 1919. godine, kada je izbio Prvi šleski ustanak, postao je komandir odeljenja Glavnog štaba zaduženog za Šleski ustanak. Zadatak ovog odeljenja je bio da upravlja ustankom protiv Nemačke na teritoriji Gornje Šlezije. Godine 1919. i 1920. učestvovao je u Sovjetsko-poljskom ratu, u kome je upravljao frontom oko reke Berezine kod grada Borisova. bio je komandir Druge brigade, a kasnije i Druge pešadijske divizije Poljskih legiona. Godine 1922. i 1923. je studirao u Višoj vojnoj školi (franc. École Supérieure de Guerre) u Parizu. Godine 1924, sa samo 35 godina, dobio je čin generala brigade, i imenovan je za zamenika šefa armijske administracije za poslove naoružanja (odgovoran za finansije - kupovinu vojne opreme). Za vreme Majskog prevrata 1926. godine stao je na stranu države. Posle poraza snaga lojalnih vlasti, uhapšen je.

Mihal Žimjerski je 6. septembra 1927. osuđen na 5 godina zatvora zbog finansijskih prekoračenja prilikom kupovine za armiju protivgasnih masaka[1]. Kada je osuđen, oduzeta su mu i odlikovanja, oduzeti su mu vojni činovi i isključen je iz vojne službe. Kaznu je služio u zatvorima u Varšavi i u Ćešinu (polj. Cieszyn) do 1931. godine. Za vreme dok je bio u zatvoru uspostavio je veze sa komunistima, odbacivši svoja dotadašnja politička načela.

Posle izlaska iz zatvora je živeo u Francuskoj (do 1938). U Francuskoj je pristupio Komunističkoj partiji Poljske. Godine 1932. počeo je da sarađuje sa sovjetskim odeljenjem NKVDa (ili odeljenjem Crvene armije[2]), koje je 1937. godine prekinulo saradnju sa njim, sumnjajući da im daje lažne podatke. Žimjerski je NKVD-u davao podatke o organizaciji i školovanju Poljske vojske, transakcijama poljskog Ministarstva vojnih poslova u Francuskoj, a takođe je vrbovao i poljske oficire da rade za SSSR[3].

U periodu između 1931. i 1938. godine veze sa odeljenjem SSSR-a su uspostavila i Mihalova tri brata: Jan, Jozef i Stanislav.[2].

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

U oktobru 1938. godine Žimjerski se vratio u Poljsku. Godine 1939. je bezuspešno pokušavao da se vrati u vojsku. Za vreme Nemačke okupacije održavao je veze sa komunističkom organizacijom „Srp i čekić“. Na jesen 1939. godine je napravio falsikovana dokumenta sa prezimenom Zvolinjski (polj. Zwoliński) i njih je koristio za vreme nemačke okupacije. U februaru 1940. godine konspirativni narodni sud, koji je bio sastavljen od protivnika Pilsudskog, proglasio je kaznu iz 1927. godine nevažećom i rehabilitovao Žimjerskog. Sud nije znao da je Žimjerski bio agent NKVD-a. Godine 1940. Žimjerski je ponovo poudio svoje usluge NKVD-u, ali je ovaj sa njim uspostavio veze tek 1942. godine[3]. Zadatak Žimjerskog je bio dostavljanje podataka SSSR-u o poljskom podzemlju[3]. Zbog zadatka Žimjerski je pokušavao da se priključi organizacijama kao što su Savez oružane borbe — polj. Związek Walki Zbrojnej, Seljački bataljoni — polj. Bataliony Chłopskie, Narodne oružane snage — polj. Narodowe Siły Zbrojne, međutim nigde nije uspeo da se priključi. Godine 1941. je ponovo pokušao da pristupi Savezu oružane borbe, ali je opet odbijen.

Od 1943. godine je uspostavio veze sa Poljskom radničkom partijom (polj. Polska Partia Robotnicza), Narodnom gardom (polj. Gwardia Ludowa), a potom i sa Narodnom armijom (polj. Armia Ludow). Od maja 1943. je savetnik za vojna pitanja u Glavnom štabu Narodne garde. Za glavnokomandujućeg Narodne armije je postavljen 1. januara 1944. godine, pod pseudonimom Rola. Od 21. jula 1944. je glavnokomandujući Poljske vojske.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jerzy Poksiński — Sprawa karna Michała Żymierskiego Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2007), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. ^ a b Węgierski 2005, str. 17–30
  3. ^ a b v Gontarczyk 2006, str. 316, 410

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Węgierski, Jerzy (2005). Okupacja sowiecka ziem polskich 1939-1941: Zdrajcy, załamani, zagadkowi (próba oceny zachowań wybranych oficerów konspiracji polskiej w Małopolsce Wschodniej, aresztowanych w latach 1939-1941). Rzeszów: Instytut Pamięci Narodowej. Komisja Ścigania Zbrodni Przeciwko Narodowi Polskiemu. str. 17—30. 83-89078-78-3. 
  • Gontarczyk, Piotr (2006). Polska Partia Robotnicza. Droga do władzy 1941-1944. Warszawa: Wydawnictwo Fronda. str. 316, 410. 83-60335-75-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mihal Žimjerski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Жимјерски&oldid=27554802”