Peribsen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Set-Peribsen
Pogrebna stela faraona Peribsena
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
pr
ib		 sn
SahranjenAbidos
GrobnicaUm el Kaab
Vladavina
Period vladavineoko 2760. p. n. e. — 2740. p. n. e. (Druga dinastija)
PrethodnikSened
NaslednikSehemib

Peribsen (Set-per-ib-sen — „Set — nada svih srca“) bio je staroegipatski vladar (faraon) iz druge dinastije. Vladao je u rano dinastičko doba oko 2760. godine p. n. e., najverovatnije samo Gornjim Egiptom. Dužina njegove vladavine procenjuje se na 11 do 20 godina.[1]

Ne postoji nijedan spomenik u Egiptu koji bi mu se mogao pripisati. Svi natpisi sa njegovim imenom (serehom) su pronađeni u Abidosu, gde mu je grobnica, i u faraonovoj pogrebnoj sobi u Sakari (8 fragmenata kamenih posuda iz kompleksa stepenaste piramide). Otisak njegovog pečata pronađen je u ruševinama Elefantine.[2][3][4]

Peribsenov izbor Seta (boga haosa) umesto Horusa (koji simbolizuje red) za kraljevsko božanstvo bio je neobičan i redak u egipatskoj istoriji. Set je smatran „zlom“ komponentom koja je neophodna da skupa sa pozitivnim aspektom Horusa svet održava u kosmičkoj ravnoteži.

Ime i identitet[uredi | uredi izvor]

Ime i identitet faraona Peribsena predmet je brojnih diskusija među egiptolozima. Na pečatima iz Abidosa i Elefantine božanstvo Aš je naglašeno više nego Set, što je navelo stručnjake poput Žan-Pjera Pecnika i Johema Kala da Peribsenovo ime čitaju kao Aš-Peribsen.[5]

Peribsen je jedini faraon Starog Egipta koji je upotrebljavao Setovo ime (Set Peribsen). Koristio je uobičajenu titulu „Gospodara Gornjeg i Donjeg Egipta“, iako nema indikacija da je vladao severnije od Bejt Kalafa kod Abidosa.

Setovo ime:
E20
pr
ib		 sn
stḥ pr ib s n (Set Peribsen)
Set, nada svih srca

Dok Rihard Vajl i Johem Kal jasno razlikuju kralja Peribsena i njegovog naslednika Sehemiba, drugi stručnjaci, poput Valtera Brajana Emerija, tvrde da je Peribsen početkom svoje vladavine promenio ime od Hor-Sehemib u Set-Peribsen.[6] Postoji i mišljenje da su Sekhemib i Set-Peribsen dva imena koja je isti faraon paralelno koristio.[7] Sve ove teorije su još nedokazane usled kontradiktornih istorijskih dokaza.[8]

Anri Gotje i Ditrih Vildung smatraju da su Peribsen i njegov prethodnik Sened predstavljali istu osobu i to mišljenje zasnivaju na spiskovima faraona iz vremena Ramzesa, gde se pominje samo Sened. Set-Peribsen je, po njihovom mišljenju, vremenom zaboravljeno ime faraona. Protiv ove teorije svedoče natpisi iz grobnice sveštenika Šerija u Sakari gde se pominju i Peribsen i Sened, jedan pored drugog. Ovaj dokaz čini verovatnim postojanje dva različita vladara.

U stručnim krugovima postoji teorija da je Peribsen bio vladar koji se pominje u Sakari i u Torinskom kraljevskom kanonu kao neimenovan (Huđefa).[9][10]

Odnos faraona Peribsena i boga Seta[uredi | uredi izvor]

Razlog za izbor boga Seta kao Peribsenovog glavnog boga mogla je biti posledica:

  • činjenice da nije vladao celim Egiptom
  • nasilnog preuzimanja vlasti — smatra se da Peribsen nije bio zakoniti naslednik prestola[11]
  • revolucionarne promene u vladarskoj ideologiji — promena nije bila potpuna, jer postoje dokazi da je Peribsen koristio i atribute Horusa[12]
  • Set je bio mitološki gospodar stranih zemalja i simbol njihovog osvajanja[13]

Teme ranijih istraživanja[uredi | uredi izvor]

Do 1970ih među istraživačima je bila popularna teorija po kojoj je Peribsen, slično kasnijem faraonu Akhenatonu, težio religiji sa jednim bogom (monoteizam). Ova viđenja su se zasnivala na iskopavanjima i istraživanjima egiptologa Persija Njuberija i Jaroslava Černog, koji su u Peribsenovoj naklonosti prema Setu videli moguće versko otpadništvo.

U to vreme još nisu postojali rezultati analize kamena iz Palerma, niti relevantnih otisaka pečata. Iz tih razloga nije postojalo verodostojno objašnjenje za Peribsenov izbor novog božanstva. Zato se dugo održala reputacija Peribsena kao „duhovnog preteče“ Ehnatona.[14]

Novija istraživanja[uredi | uredi izvor]

Otisci pečata i fragmenti posuda iz Abidosa i Elefantine, koji su pronađeni kasnih 1970ih, popunili su velike nedostatke u ranijim saznanjima. Na pronađenim artefaktima uz Seta su prikazana i druga božanstva, što jasno govori o mnogoboštvu. Na dvama otiscima cilindričnih pečata, iznad faraonovog sereha, prikazani su bogovi Set i Ra.[15]

Egiptolozi Volfgang Helk, Nikolas Grimal i Barbara Bel su tvrdili da je, za vreme vladavine Peribsenovog preteče Ninečera, Egiptom vladala teška višegodišnja suša koja je ostavila velike posledice na državu u vreme 2. dinastije. Na ovu tezu navode natpisi sa kamena iz Palerma koji ukazuju da je krajem Ninečerove vladavine nivo reke Nila bio opasno nizak.[16][17]

Po mišljenju istraživača, suša je izazvala krizu u snabdevanju vodom i hranom, što je dovelo do nereda koji su mogli dezintegrisati egipatsko carstvo. Ninečerovi naslednici su mogli odlučiti da podele carstvo u dve polovine, kojima bi onda bilo lakše upravljati. Ako je ova teorija tačna, onda je Peribsen vladao južnim Egiptom (Gornji Egipat), dok je Sened vladao severnim Egiptom (Donji Egipat).[18] Pronađene verzije imena faraona iz vremena 26. dinastije potvrđuju Seneda kao „Strašnog kralja Donjeg Egipta“.

Političke promene pod Peribsenovom vlašću[uredi | uredi izvor]

Prinudna deoba carstva doprinela je da Peribsen promeni neke formalne atribute svoje vlasti. Prvo je prilagodio svoje ime i titule političko-geografskim okolnostima: pošto su u Gornjem Egiptu veoma poštovani bogovi Set i Aš, i pošto je i sam poticao iz gornjoegipatske provincije Kom Ombo, dao je sebi ime Set/Aš-Peribsen, što dokazuju promene na njegovom kraljevskom pečatu (serehu). Njegov izbor imena i boga zaštitnika bila je dakle taktička odluka u svrhu političke propagande.[19]

Peribsenova državna politika imala je veliki uticaj na upravljanje državom. Pečati birokrata iz Abidosa i Elefantine, kao i ostaci posuda, svedoče da su državni službenici nazivani „upravnicima juga“ i „odanim poverenicima kralja Gornjeg Egipta“. Pošto Peribsen nije imao uticaja u Donjem Egiptu, on je svoje interesovanje usmerio na širenje carstva na jug, preko granice kod Elefantine.

Važan upravni centar bio je faraonov posed „Kneževine starih barki“, jer se on vrlo često nalazi na pronađenim otiscima pečata.[20] Važni administratori faraona Peribsena bili su Ini Ha i Nihebheneb. Njihova imena se takođe često pojavljuju na otiscima pečata.

Nova prestonica Gornjeg Egipta postao je Kenubet („Zaštitnik Omba“).[21] Ovo ime se pojavljuje na malom broju pronađenih artefakata i prikazano je u neobičnom okviru (kartušu) koji je trebalo da naglasi prirodu faraonske prestonice. Imena egipatskih faraonskih poseda su u to vreme obično prikazivana u okviru sa spolja nazubljenom šarom, što ovde nije slučaj. Ime Kenubet je ranije pogrešno smatrano Horusovim imenom.[22]

Peribsen nije imao nikakav uticaj na Donji Egipat, oblast kojom su vladali faraoni iz Memfisa. Izgleda da između carstava nikada nije došlo do većih sukoba, niti su faraoni jedan drugom bili suparnici.[23] Dokaz za to se može naći na lažnim vratima grobnice sveštenika Šerija gde je prikazano kako Peribsen preminulom Senedu poklanja grobnu stelu ili statuu.

U Peribsenovom grobu u Abidosu postoji natpis koji prikazuje faraona pobednika kako prima danak sa severa. Otuda sledi da je moguće da je osvojio sever i ujedinio zemlju, ali za ovu tvrdnju ne postoje drugi dokazi.

Državna religija[uredi | uredi izvor]

Na artefaktima iz Abidosa i Elefantine naslikani su bogovi: Aš, Ra, Bast[24] i Min.[25] Bog Aš je imao svoj kulturni centar u libijskim oazama, bogovi Bast i Min u Bubastisu i Ašmimu, a bog Set je imao hramove u Kom Ombu. Bog Sunca Ra je poštovan u Heliopolisu.

Odsustvo Peribsena u kasnijim spiskovima faraona[uredi | uredi izvor]

U kasnijim spiskovima vladara Peribsenovo ime se ne pojavljuje, a umesto njega se u spisku faraona iz Sakare i Torinskom kanonu pojavljuju imena faraona Neferkarea, Neferkasokara i nepoznatog vladara (Huđefa - znači: nepoznat).

Egiptolozi Rihard Vajl i Volfgang Helk smatraju da se spiskovi faraona iz doba Ramzesa odnose samo na istoriju memfiskih vladara, dok Peribsen nije vladao u Memfisu i sahranjen je u Abidosu. Stoga je moguće da su memfiski sveštenici i pisari koji su sakupljali istorijske podatke za kamen iz Palerma namerno izostavili Peribsena, jer su samo vladari iz Memfisa smatrani punopravnim članovima faraonske loze.[26]

Bliskost sa bogom Setom je u kasnijem dobu Egipta izazivala podeljena mišljenja. Neki vladari su ga prezirali i odricali se ranijih faraona bliskih ovom božanstvu. Drugi su ga poštovali i uzimali njegovo ime. Primeri su faraoni: Suteh (13. dinastija), Seti I (19. dinastija) i Setnat (20. dinastija).

Ostaje nejasno da li zapisi grčko-egipatskog istoričara Manetona pominju ove vladare. Imena koja on pominje su prenesena u grčki jezik i teška za prepoznavanje. Za doba Peribsenove vladavine Maneton samo tvrdi da je doba druge polovine vladavine 2. dinastije bilo „teško doba za Egipat“. Ovaj navod može da se odnosi na moguć raspad Egipta na dva dela posle Ninečerove smrti, jer je podeljenost Egipta u kasnije doba smatrana znakom haosa i propadanja.

Dokumenti i arheološki nalazi[uredi | uredi izvor]

Iz Peribsenove grobnice u Abidosu potiču dve stele od granita gde su prikazani sereci sa Peribsenovim imenom. Neravna i gruba obrada ovih stela znatno se razlikuje od uobičajenih grobnih stela prve dinastije. Nepoznato je da li je ovo bilo namerno i kakva bi bila simbolika tog čina. Lik Seta je kasnije gotovo sasvim izbrisan.[27]

Iz samog groba potiču kamene posude od uglačanog peščara, kvarcita i porfira. Većina njih nosi samo Peribsenov sereh, a dve posude od porfira prikazuju simbol boga Sunca Ra iznad Seta.[28] Posude su uglavnom cilindrične vaze ili čaše koje su najšečće pronađene razbijene.

Peribsenovo ime se može naći i na otiscima pečata iz Abidosa i Elefantine. Jedan od ovih pečata sadrži prvu potpunu rečenicu pisanu egipatskim hijeroglifima.[29] Natpis glasi (vidi sliku): Zlatni, ujedinio je obe zemlje za svoga sina kralja Gornjeg i Donjeg Egipta, Peribsen. [30]

Pronađen je jedan cilindrični pečat sa Peribsenovim imenom. Dug je 2 cm i izrađen od uglačanog peščara. Natpis sadrži Peribsenovo ime u kartušu. Zbog toga se ovaj predmet datira u vreme kasne treće dinastije. Neki eksperti sumnjaju u verodostojnost ovog nalaza jer on nije dokumentovan.[31] Jedan sličan cilindrični pečat od drugog materijala prikazuje Peribsenovo ime bez kartuša i sa punim ceremonijalnim imenom.

  • Otisak pečata iz Abidosa sa Peribsenovim potpisom i natpisom.
    Otisak pečata iz Abidosa sa Peribsenovim potpisom i natpisom.
  • Pečat sa Peribsenovim potpisom iz Abidosa sa predstavom boga Aš
    Pečat sa Peribsenovim potpisom iz Abidosa sa predstavom boga Aš
  • Fragment vaze sa imenom faraona Sekhemib-Perenmat, koje je Set-Peribsen možda koristio u doba svoje rane vladavine.
    Fragment vaze sa imenom faraona Sekhemib-Perenmat, koje je Set-Peribsen možda koristio u doba svoje rane vladavine.

U Džoserovoj piramidi u Sakari pronađeno je oko 35.000 predmeta, uglavnom kamenih posuda iz doba ranih dinastija, ali nije pronađena nijedna sa imenom Peribsena.

Peribsen je bio poštovan u okviru kulta mrtvih vladara u vreme četvrte dinastije. Za to postoje svedočanstva u Gizi i Sakari, u grobnicama sveštenika Šerija i Inkefa koji su bili posvećeni kultu mrtvih. To su jedine lokacije gde je Peribsenovo ime nađeno severnije od Abidosa. Na lažnim vratima Šerijeve grobnice pominje se ne samo Peribsen, već i njegov prethodnik Sened. Oba imena se nalaze u kartušima.[32]

Grobnica[uredi | uredi izvor]

Detalj Peribsenove grobnice sa mnoštvom žrtvenih posuda

Peribsenova jednostavna grobnica nalazi se u Um el Kaabu. Dimenzije su joj 16×13 m. Značajno se razlikuje od ranijih tipičnih grobnica vladara prve dinastije. Pogrebna soba, izgrađena od cigle, stoji usamljena i okružena hodnikom. Predsoblje ima dva otvora koja kroz dva niza od 4 sobice vode do grobne sobe. Sama soba je veličine 7,3×2,89 m. Grob je opljačkan, a u njemu su pored Peribsenovih pečata pronađene kamene vaze ranijih vladara druge dinastije. Tu su nađeni brojni cilindrični otisci pečata faraona Sehemiba, tako da je nastala dilema o tome da li su Peribsen i Sekhemib predstavljali istu osobu. Pri prvom arheološkom iskopavanju Emil Amelino je pronašao brojne kamene i bakarne posude.[33][34]

Ispred groba su stajale dve stele sa imenom vladara.[35] Jedna od njih je sačuvana i nalazi se u Britanskom muzeju. Grobnici je pripadao i prostor za obrede kulta mrtvih. To je bio prostor dimenzije 108×55 m, ograđen masivnim zidom od cigli od blata, sa malim brojem unutrašnjih konstrukcija. Zidovi su bili debeli 1,5 metara i najdeblji su ikad pronađeni u ovakvim zdanjima. Postojala su tri ulaza: severni, južni i istočni. Severni i južni ulaz imaju dodatne građevine. Na jugoistoku je kapela sa trima prostorijama veličine 12,3×9,5 m. Kod vladara prve dinastije bio je običaj da se oko grobnice faraona nalaze sporedni grobovi, ali ovo nije slučaj kod Peribsena.[36] To ukazuje da je ovaj običaj bio već nestao.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3. str. 195..
  2. ^ Leclant - Clerc, Orientalia 62, 1993 str. 250
  3. ^ T. A. H. Wilkinson, Early Dynastic Egypt, 1999 str. 90-91
  4. ^ W. Kaiser, J.P. Pätznick et al., in: MDAIK 55, 1999, str. 166-172
  5. ^ Nicolas Grimal: A History of Ancient Egypt; Verlag Blackwell-Publishing. 1992. ISBN 978-0-631-19396-8. str. 51-52.
  6. ^ Walter Bryan Emery: Ägypten - Geschichte und Kultur der Frühzeit; Fourier-Verlag Wiesbaden 1964;. ISBN 978-3-921695-39-5. str. 106.
  7. ^ Bernhard Grdseloff: ASAE 44 (1944), str. 295
  8. ^ Francesco Raffaele: Seth-Peribsen, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  9. ^ J. P. Pätznik: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts Abteilung Kairo (MDAIK) 1999. str. 54.
  10. ^ W. M. Flinders Petrie: The Royal Tombs of the Earliest Dynasties 1901, Part II London 1901, Tafel XXII, 179
  11. ^ The Second Dynasty - 2890 -2650 BC [1], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  12. ^ H. Te Velde: Seth, God of Confusion: A study of his role in Egyptian mythology and religion (Probleme der Agyptologie),. ISBN 978-90-04-05402-8. str. 70.
  13. ^ M.F. Petrie, o.c. pl. XXII; E.Naville e ai., The cementeries of Abydos, vol I, London 1914, pl. X.
  14. ^ Francesco Raffaele: Introduction, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  15. ^ Francesco Raffaele: Cilindrični pečat br. 302, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  16. ^ B. Bell: Oldest Records of the Nile Floods, In: Geographical Journal 136 (1970), str. 569–573
  17. ^ M. Goedike: Journal of Egypt Archaeology 42 (1998), str. 50.
  18. ^ Nicolas Grimal: A History of Ancient Egypt; Verlag Blackwell-Publishing . 1992. ISBN 978-0-631-19396-8. str. 55.
  19. ^ Walter Bryan Emery: Ägypten - Geschichte und Kultur der Frühzeit; Fourier-Verlag Wiesbaden 1964; str. 105 i 106. ISBN 978-3-921695-39-5.
  20. ^ Jean-Pierre-Pätznik: Die Siegelabrollungen und Rollsiegel der Stadt Elephantine im 3. Jahrtausend vor Christus; Verlag Oxford-Archaeopress 2005. ISBN 978-1-84171-685-5. str. 64–66.
  21. ^ Francesco Raffaele: Pečat br. 750, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  22. ^ Jean-Pierre-Pätznik: Die Siegelabrollungen und Rollsiegel der Stadt Elephantine im 3. Jahrtausend vor Christus; Verlag Oxford-Archaeopress 2005. ISBN 978-1-84171-685-5. str. 66.
  23. ^ M. Goedicke: Journal of Egypt Archaeology; 42. Ausgabe (1998); str. 50
  24. ^ Francesco Raffaele: Pečat br. 302, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  25. ^ Francesco Raffaele: Pečat br. 189, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  26. ^ Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit; Otto Harassowitz-Verlag Wiesbaden 1987; str. 103
  27. ^ W. M. Flinders Petrie:The Royal Tombs of the Earliest Dynasties 1901, Part II,London 1901, plate XXII, str. 178-179.
  28. ^ Francesco Raffaele: Predmeti, slika levo, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  29. ^ Francesco Raffaele: Slika 2., Pristupljeno 8. 4. 2013.
  30. ^ J. Kahl: Ra is my Lord, Wiesbaden 2007, str. 45–46
  31. ^ F. Tiradritti: Kemet – Alle sorgenti del Tempo, Milano. 1998. ISBN 978-88-435-6042-4.
  32. ^ Auguste Mariette: Les mastabas de l’Ancien Empire. Paris 1885, str. 92–94; W. Kaiser: Zur Nennung von Sened und Peribsen in Sakkara, In Göttinger Miszellen 122 (1991), str. 49–55
  33. ^ W. M. Flinders Petrie: The Royal Tombs of the Earliest Dynasties 1901, Part II London 1901, str. 11–12
  34. ^ Plan des Grabes, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  35. ^ W. M. Flinders Petrie: The Royal Tombs of the Earliest Dynasties 1901, Part II London 1901, str. 11–12, pl. LXI
  36. ^ L/ D. Bestock: The Early Dynastic Funerary Enclosures of Abydos, In: Archeo-Nil 18 (2008), str. 56-57

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Peribsen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перибсен&oldid=26972457”