Plaža Jaz

Koordinate: 42° 17′ 00″ S; 18° 48′ 15″ I / 42.28327° S; 18.80416° I / 42.28327; 18.80416
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plaža Jaz
Pogled na plažu sa vidikovca naJadranskoj magistrali
Administrativni podaci
DržavaCrna Gora
OpštinaBudva
Geografske karakteristike
Koordinate42° 17′ 00″ S; 18° 48′ 15″ I / 42.28327° S; 18.80416° I / 42.28327; 18.80416
Vremenska zonaUTC+1 (CET), ljeti UTC+2 (CEST)
Aps. visina0 m
Plaža Jaz na karti Crne Gore
Plaža Jaz
Plaža Jaz
Plaža Jaz na karti Crne Gore

Jaz je plaža u opštini Budva, u Crnoj Gori. Nalazi se na 2,5 kilometara zapadno od Budve. Sastoji se od dva dela, jedan je dugačak 800 metara, a drugi, nekada nudistička plaža, dugačak 400 metara. Ovo je jedna od tri najduže plaže na crnogorskom primorju, a ubraja se i u najlepše. Ukupna površina plaže je 22.500 m². Na prostoru plaže se nalaze različiti ugostiteljski objekti, parking i auto-kamp.[1]

Plaža je omiljeno mesto za kupanje i sunčanje, kako meštana i turista iz Budve, tako i onih iz Boke kotorske.

Iako je decenijama ovo popularna plaža za sunčanje i kampovanje i jedna od dužih plaža u Crnoj Gori, međunarodni ugled stekla je kao domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala početkom 21. veka.[2]

Plaža Jaz zaštićena je kao Spomenik prirode III kategorije.[3]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Plaža jaz nalazi se 2,5 km zapadno od Budve, u istoimenoj uvali Jaz, ograničena na istoku rtom Mogren, a na zapadu rtom Jaz.[4]

Geologija[uredi | uredi izvor]

Marinski reljef nastao je dejstvom abrazionih i akumulacionih procesa na kontaktu mora i kopna, pri čemu abrazioni oblici, po broju i raznovrsnosti, preovlađuju u odnosu na akumulacione. Abrazioni oblici, karakteristični za kamenite obale na otvorenom moru, izgrađene od klastičnih stena tercijarnog fliša i karbonatnih sedimenata trijaske, jurske kredne starosti, na izvesnim odsjecima stvaraju klifove. Tipični klifovi izdvojeni su i u uvali Jaz. Na stvaranje abrazionih oblika uticali su, pored morske erozije, kretanje masa i rasedna neotektonika, što pokazuje da je pretežni deo obalnog reljefa polimorfne geneze.[5]

Akumulacioni oblici predstavljeni su peskovito-šljunkovitim plažama. Nastali uz niske obale od nekonsolidovanog materijala, koje izgrađuju aluvijumi, proluvijalni konusi i zastori. Jedna od većih takvih plaža na crnogorskoj obali je i plaža Jaz, u istoimenoj uvali.[6]

U zaleđu plaže dominira zemlja crvenica, većinom u plitkom sloju.[7]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Staništa i zoocenoze uvale Jaz odlikuje peščano-šljunčana podloga različitog sastava i krupnoće zrna. Pojas najbliži moru čini sterilni pesak, bez vegetacije, dok se idući prema kopnu pojavljuje prvo halofitna vegetacija, a zatim i kopnena vegetacija koja je u skladu sa vegetacijom u zaleđu. Specifična fauna ne postoji u nižem delu, osim povremenog boravka ptica, galebova i vrana, koje se hrane otpacima. Plaža Jaz u manjoj meri ima florističko i faunističko zaleđe. Poljoprivredno zaleđe plaže Jaz odlikuju se prisustvom vodozemaca (dalmatinska žaba, grčka žaba, mrmoljci) i slatkovodnobočatnih vrsta riba (cipoli, kuble, riba list) u manjim vodotocima, koji se u uvali ulivaju u more.[8] Iznad plaže jaz prostire se močvarno Mrčevo polje.[4]

Na plaži Jaz raste i ugrožena vrsta balučka (Panctatium maritimum).[9]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Epoha savremenog turizma na Budvanskoj rivijeri faktički počinje 1960. godine, kada je otvoren luksuzni grad-hotel Sveti Stefan, koji je vrlo brzo postao jedan od najčuvenijih i najprestižnijih hotela u svetu. U narednom dvadesetsedmogodišnjem periodu (1960-1987) turistički promet na području Opštine Budva, meren brojem noćenja, porastao je više od devet puta, uprkos padu broja turista u periodu posle razornog zemljotresa 1979. godine.

Svakako snažan podsticaj ekspanziji turističkog prometa, uz izvršena obimna investiciona ulaganja u turističku i komunalno-saobraćajnu infrastrukturu, dao je Prostorni plan „Južni Jadran”, koji je donesen 1968. godine u okviru Plana fizičkog razvoja regije Južni Jadran. U skladu sa ovim planom, u čijoj izradi su učestvovali tada najpoznatiji svetski urbanisti i planeri, među kojima je bio i čuveni arhitekta Adolf Ciborovski (Adolf Ciborowski), 1969. godine donesen je Generalni urbanistički plan Budve, koji je obuhvatio ceo priobalni prostor opštine, od Jaza do Buljarice. Rađen je za period do 1990. godine. Ovim generalnim planom Budva dobija ulogu isključivog turističkog centra više kategorije.

Iako u vreme kada su donošeni navedeni planovi principi održivog razvoja, u savremenom smislu, nisu bili poznati, prilikom njihove izrade i realizacije posebno se vodilo računa da se osigura skladni odnos životne sredine i ljudske delatnosti, u cilju očuvanja prirodnog bogatstva ovog dela primorja.[10]

Ovako odgovorni odnos prema održivom razvoju narušen je početkom devedesetih godina 20. veka, u vreme ratova na prostorima SFR Jugoslavije, koji je doveo do razaranja mnogih civilizacijskih vrednosti, kao i do odstupanja od strateške orijentacije na dalji održivi razvoj, koji je proklamovan proglašenjem Crne Gore za ekološku dražavu 1991. godine.[11] Tada nastupa petnaestogodišnji period velikog regresa i stagnacije celokupnog crnogorskog i budvanskog turizma, što je svakako ostavilo traga i na čuvenoj plaži Jaz.[12]

Izgled plaže[uredi | uredi izvor]

Pogled na uvalu Jaz i rt Jaz sa tvrđave Mogren, na istoimenom rtu

Plaža Jaz teritorijalno pripada opštini Budva, od koje je udaljena svega 2,5 km ili 4,5 km od Starog grada. Sastavljena od dve plaže, ukupne dužine oko 1200 metara, odvojene prirodnom stenom. Duži deo dugačak je oko 800 m, a kraći oko 400 m. Ukupna površina plaže je 22.500 m².

Kopneni deo plaže čini sitni šljunak i mekani pesak, a u plitkoj vodi pesak. Plićak je dug, pa se u dublju vodu ulazi postepeno i bezbedno. Plaža je okenuta prema pučini, odnosno prema zapadu, tako da je osunčana tokom celog dana.

Plaža Jaz okružena je netaknutom prirodom. Zaleđinu plaže čini veliko prostranstvo Mrčevog polja, kroz koje protiče rečica Drenovštica, dok je sa obe strane zaštićena brdima Spas i Goljanik.[1][2] Na zapadnom delu Jaza nalazi se izvor pitke vode koja se uliva u more.[13] Na brdu Spas nalaze se ostaci tvrđave Mogren iz 19. veka.[14]

U drugoj deceniji 21. veka počela je revitalizacija plaže. Tokom 2020. godine počeli su obimni radovi na uređenju plaže Jaz. Postavljena je vodovodna i telekomunikaciona mreža, uklonjene su betonske površine, zaostale iz prethodnog perioda, restaurirana rasveta, poplošane stare i izgrađene nove šetačke staze.[15]

Turistički potencijal[uredi | uredi izvor]

U zaleđu plaže, pod samim brdom, zaklonjeno od jakog juga ili letnje bure, nalazi se nekoliko turističkih objekata, uključujući i hotele.[2] Iza same plaže takože se nalazi i popularni auto-kamp[1] kapaciteta 2000 mesta.[13]

Deo plaže namenjen je, kao lokacija od posebnog značaja i interesa, za nudizam.[16]

Plaža jaz je i jedan od centara sportskog ronjenja u Crnoj Gori, a područje Jaz-Lastva Grbaljska konjičkog sporta.[17]

Manifestacije[uredi | uredi izvor]

Si Dens festival 2015. godine

Plaža Jaz je poslednjih godina poznata i po velikim koncertima svetskih i regionalnih muzičkih zvezda. Između ostalih, na Jazu su nastupali Rolingstonsi 2007. godine, Leni Kravic,[18] Madona i Zdravko Čolić[19] 2008. godine i mnogi drugi.[2]

Od 2014. do 2017. godine na plaži Jaz organizovan je međunarodni Si Dens festival. Festival se realizuje u organizaciji Opštine Budva, novosadske kompanije My Exit Adventure (koja organizuje i festival Egzit u Novom Sadu) i firme EMC Group iz Podgorice.[20] Od 2018. ovaj festival održava se na plaži Buljarica.[21]

Koncerti organizovani na plaži Jaz ostvarili su posete koje se ubrajaju među najbrojnije na bilo kojoj manifestaciji ovog tipa u Crnoj Gori. Rolingstonsi su 2007. godine oupili oko 30.000 posetilaca, Madona 2008. oko 50.000,[22] a na Si Dens festivalu 2015. godine za tri dana zabeleženo je oko 110.000 posetilaca, a procenjeno je da je doneo crnogorskoj turističkoj privredi oko 20 miliona evra. Ovaj festival ostao je zapamćen u analima festivalskog turizma u Crnoj Gori po brojnim rekordima - posećenosti, zaradi, potrošnji, broju inostranih turista i drugim parametrima.[23]

Međunarodna priznanja[uredi | uredi izvor]

Vodeći svetski turistički vodič Lounli Planet (engl. Lonely Planet) 2015. godine proglasio je plažu Jaz najboljom evropskom plažom.[1]

Iste godine Si Dens festival proglašen je za najbolji evropski festival srednje veličine (engl. Best Medium-Sized Festival), na ceremoniji dodele nagrada European Festival Awards у Холандији. У категорији која подразумева манифестације које примају до 40 хиљада људи дневно, Си Денс фестивал је иза себе оставио еминентне светске фестивале, на основу рекордних 1,2 милиона гласова фанова фестивала из целе Европе и жирија састављеног од бројних фестивалских експерата и новинара.[20]

Галерија слика[uredi | uredi izvor]

Види још[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ а б в г „Plaža Jaz svojom ljepotom osvaja srca turista”. portal Radio Televizije Budva. Radio Televizija Budva doo. Приступљено 2. 4. 2020. 
  2. ^ а б в г „PLAŽA”. Zvanična prezentacija. Hotel Poseidon. Приступљено 2. 4. 2020. 
  3. ^ „Pregled zaštićenih područja prirode Crne Gore” (PDF). natura 2000 infocentar. Приступљено 30. 3. 2020. 
  4. ^ а б MonteCEP 2007, стр. 39
  5. ^ MonteCEP 2007, стр. 19
  6. ^ MonteCEP 2007, стр. 20
  7. ^ MonteCEP 2007, стр. 29
  8. ^ MonteCEP 2007, стр. 34
  9. ^ MonteCEP 2007, стр. 70
  10. ^ Duletić 2011, стр. 15-16
  11. ^ Duletić 2011, стр. 5
  12. ^ Duletić 2011, стр. 20
  13. ^ а б „Plaže u Budvi i okolini”. istraži.me. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2020. 
  14. ^ „Tvrđava Mogren”. Zvanični sajt. JU Muzeji i galerije Budve. Приступљено 30. 3. 2020. 
  15. ^ „Jaz dobija popločanu stazu”. Share Montenegro. Приступљено 4. 4. 2020. 
  16. ^ MonteCEP 2007, стр. 96
  17. ^ MonteCEP 2007, стр. 95
  18. ^ „Leni Kravic na Jazu pred 10.000 posetilaca”. Press. 6. 8. 2008. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2020. 
  19. ^ „Turneja Zavičaj ...”. Jedini od svih - Fan klub Zdravka Čolića. Архивирано из оригинала 02. 02. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2020. 
  20. ^ а б Strugar, Stefan (14. 1. 2015). „Sea Dance je najbolji evropski festival srednje veličine”. Vijesti. Приступљено 2. 4. 2020. 
  21. ^ „Sea Dance Festival”. Zvanični sajt. Sea Dance Festival. Приступљено 2. 4. 2020. 
  22. ^ „Madona spektakularno na Jazu, više publike nego na Stonsima”. Zvanični vebsajt. RTS. Приступљено 4. 4. 2020. 
  23. ^ „Doprinos Sea Dance festivala 2015 oko 20 miliona eura”. Zvanični vebsajt. Sea Dance Festival. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2020. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Плажа Јаз на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плажа_Јаз&oldid=26974970”