Požuda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Požuda na slici Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari, Hijeronim Boš

Požuda je veoma jaka želja ili, u nekim slučajevima, strast za nečim.[1] Nakon dobijanja željenog objekta ili nečeg drugog, ispunjava se emocija. Javlja se i u situacijama kada želimo velike količine nečega čega već imamo i tada se pretvara u pohlepu. Može se javljati požuda za novcem, moći, ljubavi, seksom ili nekim drugim stvarima.

U religiji[uredi | uredi izvor]

Abrahamske religije[uredi | uredi izvor]

Judaizam[uredi | uredi izvor]

U judaizmu, sve zle sklonosti i požude tela karakteriše jecer hara (hebrejski, יצר הרע, zla sklonost). Jecer hara nije demonska sila; pre je to čovekova zloupotreba stvari koje su fizičkom telu potrebne da preživi, i često je u suprotnosti sa jecer hatovom (hebrejski, יצר הטוב, pozitivna želja).

Jecer hara se često poistovećuje sa Satanom i anđelom smrti,[2] i ponekad postoji tendencija da se jeceru da ličnost i odvojena aktivnost. Jer jecer, kao i Satana, zavodi čoveka u ovom svetu i svedoči protiv njega u budućem svetu. Jecer se, međutim, jasno razlikuje od Satane, a u drugim prilikama je napravljen tačno paralelnim sa grehom. Tora se smatra velikim protivotrovom protiv ove sile. Mada, kao i sve stvari koje je Bog stvorio, jezer hara (zla sklonost) može se izmanipulisati u činjenju dobra: jer bez nje, čovek se nikada ne bi oženio, rodio dete, sagradio kuću ili se bavio trgovinom.

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Novi zavet[uredi | uredi izvor]

U mnogim prevodima Novog zaveta, reč „požuda“ prevodi koinsku grčku reč ἐπιθυμέω (epithūméō),[3] posebno u Mateju 5:27-28:

Čuli ste da je rečeno od starih vremena: Ne čini preljubu; A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa požudom (ἐπιθυμέω) za njom, već je učinio preljubu s njom u srcu svom.

Katolicizam[uredi | uredi izvor]
Demon koji zadovoljava svoju požudu u rukopisu iz 13. veka.
Romanički kapitel koji predstavlja požudu.

Prema Katoličkoj enciklopediji, hrišćansko srce je požudno kada se „venerična satisfakcija traži ili van braka ili, u svakom slučaju, na način koji je suprotan zakonima koji regulišu bračne odnose“.[4] Papa Jovan Pavle II je rekao da požuda obezvređuje večnu privlačnost muškarca i žene, svodeći lično bogatstvo suprotnog pola na predmet za zadovoljenje seksualnosti.[5]

Latinski za ekstravaganciju (latinski: luxuria) koristio je sveti Jeronim da prevede razne biblijske grehe, uključujući pijanstvo i seksualnu prekomernost.[6] Grigorije Veliki je stavio luxuria kao jedan od sedam smrtnih grehova (često se smatra najmanjim od sedam smrtnih grehova), sužavajući njen obim na neuređenu želju,[7] i u tom smislu je srednji vek uglavnom uzimao luxuria, (iako je starofrancuski srodnik usvojen u engleskom kao luksuz bez svog seksualnog značenja do 14. veka).

Detalj požude u crkvi Sv. Bartolomej (Rajhental), propovedaonica (1894)

U romaničkoj umetnosti, personifikovana Luksurija je uglavnom ženstvena,[8] često predstavljena sirenom ili golom ženom sa grudima koje ujeda zmija. Prudencije je u svom delu Psychomachia ili 'Bitka duše' pisao je[9]

Luksuzna, raskošna njena uništena slava, raspuštena kosa, divlje oči, njen glas umirući pad, izgubljena u oduševljenju...

Za Dantea, Luksurija je bila i prvi od krugova inkontinencije (ili ugađanja sebi) na silasku u pakao i poslednji od venaca planine Čistilište, koji je predstavljao preteranu (poremećenu) ljubav pojedinaca;[10] dok je za Edmunda Spensera, luxuria je bila sinonim za moć želje.[11]

Za Gregorija i kasnije tomiste, „ćerke“ (nusproizvodi) Luksurije uključivale su mentalno slepilo, samoljublje, žurbu i preteranu vezanost za sadašnjost.[12] Marijana Dašvud je viđena kao oličenje takvih karakteristika za kasnije doba – kao ćerka Luksurije.[13]

Protestantizam[uredi | uredi izvor]

Evangelista Melvin Tinker kaže da: „Princip je jasan, zar ne, 'Ne čini preljubu'? Kako to farisej postupa prema metodi minimalnih zahteva?” On kaže: 'Seks van braka je za nas u redu jer niko od nas nije stvarno oženjen. Ne spavam sa ženom drugog muškarca, tako da to nije preljuba, ona je moja devojka. Ili takođe nije preljuba jer „Nisam imao seks sa tom ženom.” da citiram izjavu predsednika Klintona u sagi o Moniki Levinski. Tako da on može da zloupotrebi svoju poziciju predsednika petljajući se sa devojkom koja je jedva mlađa od njegove ćerke, može da se upusti u sve vrste seksualnih aktivnosti sa njom, ali zato što on tehnički nema snošaj, može da podigne ruke i kaže: 'Nisam imao seks sa tom ženom.' To govori farisej.

„Ali maksimalni metod primene kaže, preljuba se ne dešava samo kada imate seksualni odnos, već se dešava u vašem srcu. Međutim, pogrešan prevod je u ovom trenutku nesrećan. Na grčkom piše: 'Ako neko pogleda ženu zarad požude, već je učinio preljubu s njom u svom srcu.' To je bitna razlika. Moram to da istaknem jer su seksualno uzbuđenje, seksualni interes, seksualna privlačnost bitni za nastavak ljudske vrste... Radi se o traženju u cilju požude. Striptiz emisija, prljavi film ili video, internet pornografija. To postaje pravi problem... A ako vam ovo predstavlja teškoću, onda razgovarajte sa nekim o tome u poverenju. Vidite, namera je da pogledate da biste imali to uzbuđenje koje Isus ima na vidiku.”[14]

Islam[uredi | uredi izvor]

U islamu, požuda se smatra jednim od primitivnih stanja sopstva, koje se naziva nafs. U sufijskoj psihologiji, prema Robertu Frageru, nafs je aspekt psihe koji počinje kao naš najgori protivnik, ali se može razviti u neprocenjivo oruđe.[15]

U Kuranu postoji odlomak kada Zulejha priznaje da je nastojala da zavede proroka Josifa (arapski: Jusuf), a zatim kaže: „A ipak ne tvrdim da je moja duša bila nevina – sigurno duša čoveka [nafs] podstiče na zlo – osim što se moj Gospod smilovao; zaista, moj Gospod je sveopraštajući i samilostan.” (Kuran 12:53).[16] Al-Gazali je u svojim glavnim delima Ihya' Ulum al-Din (Oživljavanje religijskih nauka) izjavio da je nafs u ovom odlomku najniže stanje duše, nazvano nafs el-amara (zla duša); dok su druga stanja duše nafs el-mulhama (ispitujuća duša), nafs al-lavama (duša koja samooptužuje) i nafs el-mutmajna (zadovoljna duša).[17]

Muslimani se ohrabruju da prevaziđu svoje niske instinkte, a namerni pohotljivi pogledi su zabranjeni. Požudne misli su nepoželjne, jer su prvi korak ka preljubi, silovanju i drugim antisocijalnim ponašanjima. Prorok Muhamed je takođe naglasio veličinu „drugog pogleda“, jer dok prvi pogled ka privlačnom pripadniku suprotnog pola može biti samo slučajan ili posmatrački, drugi pogled može biti ta kapija u požudno razmišljanje.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 941. 
  2. ^ Bava Bathra. str. 16a. 
  3. ^ „Wiktionary ἐπιθυμέω”. Pristupljeno 2022-01-26. 
  4. ^  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Lust”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  5. ^ Pope John Paul II, Mutual Attraction Differs from Lust. L'Osservatore Romano, weekly edition in English, 22 September 1980, p. 11. Available at http://www.ewtn.com/library/papaldoc/jp2tb39.htm .
  6. ^ Mark D. Jordan, The Invention of Sodomy (1994) p. 37
  7. ^ Mark D. Jordan, The Invention of Sodomy (1994) pp. 39–40; Julien Théry, "Luxure cléricale, gouvernement de l’Église et royauté capétienne au temps de la 'Bible de saint Louis'", Revue Mabillon, 25, 2014, pp. 165–194
  8. ^ J. Jerman/A. Weir, Images of Lust (2013) p. 30
  9. ^ Helen Waddell, The Wandering Scholars (1968) p. 48
  10. ^ Dante, Hell (1975) p. 101; Dante, Purgatory (1971) p. 67 and p. 202
  11. ^ C. J. Berry, The Idea of Luxury (1994) pp. 97–8
  12. ^ Mark D. Jordan, The Invention of Sodomy (1994) pp. 37–9
  13. ^ Robert Liddell, The Novels of Jane Austen (London 1963) p. 22
  14. ^ „St John Newland - Sermon text”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2018. g. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  15. ^ Frager, Robert (2013-09-20). Heart, Self, & Soul: The Sufi Psychology of Growth, Balance, and Harmony (na jeziku: engleski). Quest Books. ISBN 978-0-8356-3062-7. 
  16. ^ The Koran Translated by A. J. Arberry (na jeziku: engleski). New York: Macmillan. 1955. str. 126. 
  17. ^ Ghazali, Imam Abu Hamid Muhammad al-. Al-ghazali's Ihya Ulum Ad Din New English Complete Translation. Prevod: al-Sharif, Mohammad Mahdi. 
  18. ^ Jami' at-Tirmidhi,2701 "The Messenger of Allaah (Peace & Blessings of Allaah be upon Him) said: "O Ali, do not follow a glance with another, for you will be forgiven for the first, but not for the second.".

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Požuda na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za psihologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пожуда&oldid=27676792”