Preporađanje (budizam)
Preporađanje (sanskrit: punarbhava, pali: punabbhava - ponovno bivanje) je učenje da se smrću tok samsare ne završava. Za budizam je preporađanje izrazito loše, jer nas zadržava u krugu patnje.
Buda sadašnji život ne vidi kao izolovanu pojavu, već tek kao jednu kariku u nizu života kroz koje smo do sada prošli. A ono što povezuje jedan život s drugim, jeste karma, odnosno voljni, svesno učinjeni postupci.[1] Buda je učio da sila koja nagoni na preporađanje jeste žeđ (taṇhā), pogotovo žeđ za zadovoljstvima i žeđ za postojanjem. Krajnji cilj čitave budističke prakse jeste prestanak preporađanja.[2]
Buda je usvojio ideju preporađanja iz starije indijske religije. Međutim, u budizmu nema selidbe duša iz jednog života u drugi. Kada čovek umire, njegovo telo, osnova njegove svesti, raspada se, i tako psihički život se završava. Nema nikakve duše koja bi se mogla preseljavati. Nakon smrti produžuje da postoji samo karmička energija njegovih dela, pa jedino zaista besmrtno u čoveku jesu njegova dela.[3]
Sve dok je biće sputano karmičkim posledicama, nužno mora da podlegne ponovnom rođenju. U budizmu su se razvile različite modifikacije shvatanja preporađanja.
Budino učenje[uredi | uredi izvor]
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Buda je govorio da je preporađanje uzrokovano neznanjem, koje pokreće čitav lanac uslovnog nastanka, čiji je krajnji ishod ponovno rođenje.
Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja.[4]
— Buda
Prema Budinim rečima, ovom krugu patnje i smrti ne može se nazreti početak ni kraj:
Više je suza koje ste prolili lutajući i tumarajući ovim dugim putem, naričući i plačući spojeni sa onim što mrzite i razdvojeni od onog što volite, nego vode u četiri velika okeana.[5]
— Buda
Usled nesagledivo dugog preporađanja, nije lako pronaći biće koje nam u neko trenutku nije bilo majka, otac, brat, sestra, kćer:
Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja majka. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj brat. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja sestra. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj sin. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja kćer.[6]
— Buda
Preporađanje i nesopstvo[uredi | uredi izvor]
Budizam se suočio sa teškoćom da pomiri verovanja u preporađanje sa doktrinom o nesopstvu.[3]
Spoj budističkog učenja o preporađanju i nesopstvu se često doživljava kao protivurečno, jer „ako nema trajnog sopstva ili duše šta onda prelazi iz jednog života u naredni?"[7] Budistički odgovor obično glasi da Buda nije učio da sopstvo ne postoji kao takvo, već da ne postoji trajno, nepromenljivo, metafizičko sopstvo.[7] U budizmu, sopstvo se razume kao jedno jezgro načinjeno od utisaka, sećanja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno menja. I upravo je to "sopstvo" ono koje prelazi iz jednog života u drugi.[7]
Nekad se navodi poređenje sa tri bilijarske kugle u jednoj liniji. Kada se četvrta kugla zakotrlja preko stola i udari ih, kugla koja se do tada kretala će se tu i zaustaviti, prva i druga odarena kugla će takođe ostati u mestu, ali će se treća pokrenuti. Energija iz četvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treću kuglu i pokrenula je da se zakotrlja po stolu.[7]
Na sličan način, budisti veruju da mentalna energija, koja čini ono što konvencionalno nazivamo "sopstvom", prelazi iz jednog života u drugi, što upravo omogućuje njena promenljivost (anića).[7]
Kasniji razvoj[uredi | uredi izvor]
Ideja preporađanja se putem budizma raširila po velikom delu Azije. Kada je budizam dospeo u Kinu, Koreju i Japan, doktrine o karmi i preporađanju, i shvatanje da zaslužni postupci mogu da budu posvećeni pomoći dušama iz nižih ishodišta preporađanja kako bi napredovale do boljih ishodišta, naišle su na širok prijem.[3]
Tibetanski točak preporađanja predstavlja šest vidova postojanja: bogove, polubogove (asure), ljudska bića, životinje, gladne duhove i demone. Duše izuzetno čestitih ljudi ponovo se rađaju kao bogovi; oni koji su živeli dobrim životom vraćaju se na zemlju kao muškarci ili žene, a neki se zbog svojih grehova ponovo rađaju kao životinje, gladni duhovi ili stanovnici pakla.[3] Sva osetilna bića se smatraju okovanim za Točak preporađanja sve dok ne postignu oslobađanje od karmičkog procesa ulaskom u nirvanu.[3]
Prema savremenom tumačenju teravada budizma, posle smrti se um ponovo uspostavlja u novooplođenoj jajnoj ćeliji i time se oživljava novo telo, a novo biće nastaje.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kovačević 2014, str. 24.
- ^ a b Budizam od A do Ž
- ^ a b v g d Reinkarnacija, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ „Razumevanje”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ „Suze”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ „Majka”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
- ^ a b v g d „Budizam od A do Z: ĀNATTĀ”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 08. 2015.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.