Radoslav Marković

Radoslav Marković
Datum rođenja	(1865-01-27)27. januar 1865.
Mesto rođenja	Mošorin, Austrijsko carstvo
Datum smrti	14. decembar 1948.(1948-12-14) (83 god.)
Mesto smrti	Inđija, FNR Jugoslavija

Ukoliko ste tražili neku drugu osobu, pogledajte članak Rade Marković (višeznačna odrednica).

Radoslav Marković (Mošorin, 27. januara 1865 — Inđija, 14. decembar 1948) bio je srpski protojerej-stavrofor i pisac.

Rad u crkvi

Pohađao je gimnaziju u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, te Bogosloviju u Sremskim Karlovcima od 1884 — 1888.

Rukopoložen za đakona 11. marta, a 18. marta 1889. godine sveštenika. Postaje kapelan do 8. marta zatim administrator, a o 9.11. paroh u Inđiji. Dana 13. marta 1905. odlikovan crvenim pojasom. Godine 1920. odlikovan činom protojereja. Predsednik Patronata Arhidijecezalnog pravoslavnog srpskog svešteničkog konvikta i jedan od prvih i najzaslužnijih njegovih osnivača. Zauzimao sve visoke položaje u Arhidijecezi, potom ujedinjenoj Patrijaršiji, kao i Svešteničkom udruženju.

Godine 1928. jedva je preživeo pokušaj ubistva u Inđiji.

Član đačkog društva „Sloga“, kada objavljuje svoje prve radove. Sarađivao je sa „Bosanskom vilon“ i „Stražilovom“. 1922. pokrenuo je list „Život“ u Sremskim Karlovcima, čiji je bio vlasnik.

Godine 1919. izabran u Književno odeljenje Matice srpske. Bio je Član „Istoriskog društva u Novom Sadu“ i poverenik „Glasnika“

Za vreme Drugog svetskog rata, kao izbeglica u Beogradu, postavljen je za privremenog administrativnog pomoćnika pri crkvi Sv. Aleksandra Nevskog.

Umro 14. decembra 1948. godine u Inđiji, gde je i sahranjen.

Za svoj rad na nacionalno-prosvetnom polju odlikovan je bio sa dva ordena Sv. Save, Belog Orla, Jugoslovenske krune. Od crkve pravom nošenja naprsnog krsta.

Društveno-nacionalni rad

• 1889. godine, osnovao je u Inđiji Zadrugu za zajedničko uzimanje zemlje u zakup i zajedničko obrađivanje.
• 1889. Osnovao Srpsko crkveno pevačko društvo u Inđiji.
• 1890. obnovio hram u Inđiji.
• 1890. osnovao Srpsku žensku dobrotvornu zadrugu.
• 1897. osnovao Zemljoradničku zadrugu u Inđiji.
• 1905. osnovao Sokolsko društvo „Srpski soko“ i postavljen za prvog starešinu.
• 1905. 6-8. 11. delegat na Prvom kongresu južnoslovenskih pisaca i publicista u Beogradu.
• 1906. osnovao je Srpsku Inđijsku štedionicu.
• 1906. poslanik na Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima.
• 1906—1910. predavač u Karlovačkoj Bogosloviji.
• 1910. delegat Saveza zemljoradničkih zadruga u Bazelu, na konferenciji evropskih privrednika.
• Za vreme Prvog svetskog rata stradao, zatvaran, šikaniran, odveden u internaciju.
• 1918. 25. 10. obrazovao je u Inđiji „Narodno veće“ i bio izabran za predsednika.
• 1919. poverenik za agrarnu reformu za srez iriški.
• Između dva rata bio predsednik Saveza zemljoradničkih zadruga, a potom počasni predsednik.

Književni rad

• Na klizavu putu, pripovetka u dve knjige, Novi Sad 1894,
• Pravoslavna srpska parohija u Inđiji krajem 1900. godine, Sremski Karlovci 1901.(dva izdanja iste godine)
• Braća, Sremski Karlovci 1904.
• O raskošu (modi) i ostalim štetnim običajima i navikama našima, Zagreb 1905.
• Srbi u Sremu i u osečkoj okolini po zanimanju 1905. Raspodela zemlje u istočnom ravnom Sremu 1910, Sremski Karlovci 1919.
• Zemlja zemljoradniku, Zagreb 1920.
• Inđija, prilog za proučavanje naselja u Vojvodini, Novi Sad, Matica srpska 1923.
• O provađanju agrarne reforme u Vojvodini, Novi sad 1923.
• Dva pitanja..., Novi Sad 1940.
• Sadašnje stanje naše agrarne privrede, Novi Sad, 1940

Osim ovoga objavio je još preko pedeset članaka i priloga u kalendarima, štampi, godišnjacima, Letopisu Matice srpske itd.

Literatura

• Momčilo Roknić: Znameniti Inđinčani, Inđija 1999.
• Branislav Žorž, Velikan iz Mošorina, Beograd 2003.
• Branislav Žorž, Ingrata patria – Nezahvalna otadžbina, Beograd 2005.