Tupoljev ANT-36

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-36/DB-1
Tupoljev ANT-36
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1935.
Uveden u upotrebu1936.
Povučen iz upotrebe1937.
Statusneoperativan
Prvi korisnik SSSR Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka20
Dužina13,40
Razmah krila34,00
Visina5,50
Površina krila88,2
Prazan4.200
Normalna poletna7.806
Maks. masa pri uzletanju11.500 kg
Maks. spoljni teret1.000 kg
Klipno-elisni motor1 x Mikulin AM-34R tečnošću hlađen motor Vraspored linijski
Snaga1 x 611 kW
Brzina krstarenja301 km/h
Maks. brzina na Hopt200 km/h
Doletpreko 4.000 km
Plafon leta3.000 m

Tupoljev ANT-36/DB-1, (rus. Туполев АНТ-36/ДБ-1), je bio sovjetski jednomotorni bombarder dugog doleta iz perioda 1930-ih godina. Projektovao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) projektant je bio P.O. Suhoj.[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)

Avion Tupoljev ANT-36/DB-1 je preprojektovan avion Tupoljev ANT-25 tj. prilagođen vojnim potrebama. Glavni projektant je kao i za ANT-25 bio P. O. Suhoj..[1] Deklarisan je kao bombarder dalekog dometa a u stvari je planiran kao avion za rasturanje hemijskog oružja. Do primene ovog aviona u vojne svrhe nikada nije došlo[2][3], ali je avion poslužio za brojne eksperimente tako da se za njega slobodno može reći da je bio eksperimentalni avion. U dva ova aviona su motori zamenjeni motorima Junkers Jumo 4 dizel-motorima koji su se kasnije proizvodili kao sovjetski motori AN-1 dizel. Ugradnjom ovih motora u avion ANT-36/DB-1 ovim avionima se smanjila maksimalna brzina leta ali su znatno povećani doleti. U proleće 1936. godine jednim avionom ANT-36/DB-1 sa dizel-motorom napravljen je neprekidan let od 25.000 km. Drugi pravac eksperimentisanja sa ovim avionom je bilo stvaranje sovjetskog „stratosferskog“ aviona taj projekt je nosio oznaku BOK po (birou osobnih (posebnih) konstrukcija) koji je u CAGI-institutu vodio V. A. Čiževski[1] Prva verzija aviona za osvajanje visina je bio BOK-1, kabina pod pritiskom, sa motorom Mikulin M-34RN sa turbopunjačem sa kojim je pilot P. Stefanovski[1] postigao visinu od 10.700 m. Kasnije je tim avionom postignuta visina od 14.100 m kada je motor zamenjen novim Mikulin M-34RNV sa dva turbopunjača. Nova modifikacija aviona BOK-7 sa novom kabinom za dvočlanu posadu i motorom Mikulin M-34FRN sa dva super punjača je napravljena 1938. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-36/DB-1 je niskokrilni, jednokrilni avion metalne konstrukcije sa jednim klipno elisnim, vodom hlađen linijskim motorom, koji je postavljen u nosu aviona. Na avionu ANT-36/DB-1 je ugrađen motor Mikulin AM-34R, V-rasporeda sa 12 cilindara, snage 820 KS. Avion ima uvlačeći stajni trap sa dve osnovne noge, na koju su postavljena po dva točka „blizanci“, smeštana ispod krila aviona. Točkovi su se uvlačili u krilo aviona do polovine prečnika točkova. Treća oslona tačka je ne uvlačeći točak koja se nalazi na repu aviona. U krila aviona su bili smešteni rezervoari za gorivo i ulje za podmazivanje. Ukupna količina goriva koja se mogla smestiti u rezervoare, koji su se prostirali skoro celom dužinom krila iznosila je impresivnih 6.100 kg a ulja 350 kg. Krila su bila trapezastog oblika sa zaobljenim vrhom a avion je zbog veoma velikog raspona jako podsećao na jedrilicu. Krila, kormilo pravca i horizontalni stabilizatori su bili metalnog kostura obložena aluminijumskim limom. Izuzetna aerodinamička forma krila i aviona je omogućila da avion ponese toliku količinu goriva a time i postigne toliko veliki dolet. Zahvaljujući tome unutrašnji prostor trupa aviona bio je oslobođen za smeštaj naoružanja i dodatnih rezervoara. Trup aviona se sastojao iz dva dela, prednji koji je napravljen iz jednog dela i obuhvata sve do zadnje ivice krila, i repnog dela koji sadrži deo trupa i rep sa kormilima. Repni deo trupa je elipsastog poprečnog preseka. Na prednjoj strani trupa se nalazi motor koji je protivpožarnom pregradom odvojen od kabine u kojoj ima prostora za smeštaj tročlane posade. Trup je metalne konstrukcije a oplata je od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima za kostur aviona. Posada je smeštena u posebnu zatvorenu kabinu pod pritiskom i opremljenu sistemom za grejanje. ANT-36/DB-1 je bio opremljen u to vreme najsavremenijom navigacionom i radio opremom.[4][5]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno 20 primeraka aviona ANT-36/DB1 i 2 primerka ANT-25. Svi ovi avioni su bili stacionirani na aerodromu Ismailova nedaleko od Moskve od proleća 1936. godine i sa njima su vršeni razni eksperimeti. Pored obaranja rekorda u visini i danjini leta planirano je da se ovim avionom ANT-36/DB1 varijanta BOK-7 napravi let oko zemljine kugle na nivou 53° geografske širine. Planirano je da se let obavi 1939. ili 1940. godine i da ga obavi pilot A. I. Filin[1] jedan od probnih pilota koji je sa pilotom M. M. Gromov-im[1] 1934. godine postavio danjinski rekord leteći po zatvorenom krugu avionom ANT-25. Međutim, pošto je pilot Filin zatvoren u Staljinovim čistkama ovaj let je odložen za kasnije, a kasnije se nije moglo jer je počeo Drugi svetski rat. Avion ANT-36/DB1 je bio beznačajan u vojnom pogledu, zato je vrlo brzo i izbačen iz vojne upotrebe već 1937. godine, maltene odmah posle završetka serijske proizvodnje. Razlozi su bili u sledećem:

  • niska maksimalna brzina za bombardera pa nije u stanju pobeći savreminim lovcima,
  • velike dimenzije aviona pa je laka meta kako za lovce tako i za protiv avionsku artiljeriju (PAA),
  • za rasturanje hemijskog oružja nije bio pogodan jer nije to mogao da vrši iz brišućeg leta zbog ranjivost PAA, a sa velike visine nije bilo moguće zbog netačnosti u pogađanju ciljeva.

Avion je bio u eksperimentalnoj upotrebi sve do početka rata, a njegov doprinos za razvoj sovjetskog vazduhoplovstva je bio neprocenjiv.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ Duffy, P.; Kandalov, A.; “ANT-36/DB-1”, Tupolev: The Man and His Aircraft, Airlife Publishing, pp. 77—78.
  3. ^ „Tupolev ANT-36 / DB-1 - record aircraft, bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Tupolev, Suhoй ANT-25 (RD)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Walkarounds on www.airforce.ru”. walkarounds.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). „ANT-36/DB-1”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 77—78. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-36&oldid=27557365”