Тупољев АНТ-6

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев АНТ-6/Тупољев ТБ-3
Paratroopers jumping from Tupolev TB-3.jpg

Тупољев АНТ-6

Опште
Намена вишенаменски авион, бомбардер, транспортни авион
Посада 8
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач пројектант ОКБ Тупољев, произвођач: Фабрика авиона No22 „Горбунов“ (Москва) и Фабрика авиона No39 (Вороњеж)
Први лет 22. децембар 1930.
Почетак производње 20. фебруар 1931. год
Уведен у употребу 1932.
Повучен из употребе 1939. али се користио све до 1945. год.
Статус неоперативан
Први корисник Совјетско ВВ и Аерофлот
Број примерака 800
Димензије
Дужина 24,4 m
Размах крила 41,80 m
Висина 8,50 m
Површина крила 234,50 m²
Маса
Празан 11.200 kg
Нормална полетна 19.300 kg
Макс. тежина при узлетању 24.500 kg
Макс. спољни терет 2.000 до 5.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 4 x Микулин М-17Ф V-12 течношћу хлађен мотор
Снага 4 x 525 kW
Перформансе
Брзина крстарења 196 km/h
Макс. брзина на Hopt 230 km/h
Тактички радијус кретања 2.000 km
Плафон лета 4.800 m
Брзина пењања 110 m/min
Портал:Ваздухопловство

Тупољев АНТ-6 / Тупољев ТБ-3 (рус. Туполев АНТ-6 / ТБ-3) је био совјетски тешки четворомоторни бомбардер из периода 1930-их година и самог почетка Другог свјетског рата. Пројектовао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев), а произвођен је у три значајно различите и стално побољшаване верзије, тип 1932, тип 1934 и тип 1936.

Пројектовање и развој[уреди]

Совјетско војно ваздухопловство је 1925. године поставило захтев ЦАГИ институту за пројект тешког бомбардера са укупном снагом од 2.000 KS. ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) је почео рад на пројекту 1926. а завршио га је 1929. године. Вођа пројектног тима код Тупољева је био В. М. Петљаков.[1] али је авион задржао ознаку Тупољев и после промене ознака. Основа за пројект је био авион АНТ-4/ТБ-1 који је кроз своју употребу већ доказао своје квалитете. За моторе су одабрани мотори Микулин М-17Ф који је произвођен у Совјетском Савезу по лиценци BMW-VI. Први лет прототипа је изведен 22. децембра 1930. године (пилот М. Громов[1]), а авион је ушао у серијску производњу већ фебруара месеца 1932. године. У току свога века авион је стално усавршаван тако да су постојале 3 основне, а укупно 10 варијанти ових авиона. По својим карактеристикама авион АНТ-6/ТБ-3 представља први стратешки авион на свету у правом смислу те речи[2]
.

Технички опис[уреди]

Тупољев АНТ-6/ТБ-3 је нискокрилни једнокрилни четворомоторни авион потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима, оплата од таласастог лима даје додатну торзиону крутост авиону), конструкција крила и трупа је веома слична оној код авиона АНТ-4/ТБ-1са разликом у димензијама. На сваком крилу су смештена по два клипно елисна мотора, сваки мотор је испочетка имао дрвене двокраке елисе са фиксним кораком, које су у каснијим серијама замењене прво трокраким а касније четворокраким металним елисама. На АНТ-6 су уграђени мотори Микулин М-17Ф снаге 525 kW/715 KS, линијски мотори V распореда хлађени течношћу. Ови мотори су у каснијим серијама замењивани јачим моторима са редукторима и турбопуњачима. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап система трицикл са по два точка, један иза другог (систем тандем) са сваке стране смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је точак који се налази на репу авиона. У каснијим серијама тандем точкови су замењени једним точком већих димензија. Уместо точкова зими су се на ноге стајних трапова монтирале скије. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. Авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог у отвореном кокпиту. Стрелци су такође стајали у отвореним турелама један у носу авиона а друга двојица између кабине пилота и репа авиона у каснијим серијама авиона уграђиване су затворене туреле. Авион је тако конструисан да се може лако раставити у подсклопове (труп, крила, реп) и превозити железницом.[2]

Варијанте авиона Тупољев АНТ-6[уреди]

  • ТБ-3 4М-17Ф - производни модел прве серије, која бројчано износи половину свих произведених авиона АНТ-6/ТБ-3, са моторима Микулин М-17Ф (лиценца BMW-VI),
  • ТБ-3 4М-34 - производни модел са моторима Микулин М-34 (побољшање хладњака за воду и додато хлађење уља), направљено неколико десетина примерака,
  • ТБ-3 4М-34Р - производни модел са моторима Микулин М-34Р са редуктором (смањењем броја обртаја елисе повећава се њена ефикасност), побољшане летне карактеристике,
  • ТБ-3 4М-34РД - производни модел са моторима Микулин М-34Р са повећаним долетом, први пут уграђене металне трокраке елисе, коришћен за лет Москва, Варшава, Париз, Рим 1933—1934. год.
  • ТБ-3 4М-34РН - прототип из 1935. године, са знатно побољшаним моторима Микулин М-34РН, на унутрашње моторе уграђене четворокраке металне елисе, на спољним моторима остале дрвене двокраке елисе, измењен стајни трап, уграђене затворене туреле са митраљезима, максимална брзина повећана на 288 km/h на висини од 4.400 m, плафон лета повећан на 7.740 m, није се производио,
  • ТБ-3 4М-34ФРН - производни модел са моторима Микулин М-34ФРН са повећаном снагом, на све моторе уграђене четворокраке металне елисе, на стајним траповима уграђене кочнице, максимална брзина повећана на 300 km/h,
  • ТБ-3Д - прототип са дизел-мотором Чаромоски АН-1 (740 KS), повећан радијус на 4.280 km, остале карактеристике лошије од модела ТБ-3 4М-34РН, није се серијски производио,
  • Т-2 - цивилна верзија авиона АНТ-6, добијена конверзијом модела ТБ-3 4М-17Ф и ТБ-3 4М-34 у путничке или теретне авионе за потребе Аерофлота, за време рата су служили и за превоз сумпора,
  • АНТ-6-4М-34Р „Авиаарктика - цивилна верзија авиона АНТ-6, пет авиона ТБ-3 4М-34Р модификована за потребе експедиција за Северни пол 1937. године, са затвореним кокпитом и трокраким металним елисама.

Карактеристике[уреди]

Тупољев АНТ-6/ТБ-3
Кокпит авиона Тупољев АНТ-6/ТБ-3
Укрцавање падобранаца у Тупољев АНТ-6/ТБ-3
Карактеристика АНТ-6/ТБ-3 (1932) АНТ-6/ТБ-3 (1934) АНТ-6/ТБ-3 (1936)
Посада 8-10 6 6
Дужина 24,40 m 25,10 m 25,10 m
Висина 8,50 m 8,50 m 8,50 m
Размах крила 39,50 m 41,80 m 41,80 m
Површина крила 230,00 m² 234,50 m² 234,50 m²
Тежина празног авиона 11.000 kg 11.200 kg 12.000 kg
Максимална тежина 19.300 kg 19.300 kg 18.877/24.500 kg
Врста мотора клипни-линијски клипни-линијски клипни-линијски
Мотори 4 × Микулин М-17Ф 4 × Микулин М-34Р 4 × Микулин М-34РН/М-34РНФ
Снага 4 × 535 kW 4 × 662 kW 4 × 700/941 kW
Максимална брзина 215 km/h 232 km/h 288/300 km/h
Плафон лета 3.600 m 4.800 m 7.740 m
Радијус 2.200 km 2.000 km 3.000 km
Брзина пењања 110 m/min 110 m/min 110 m/min
Тежина бомби / торпеда 3.000 kg 3.000 kg 2.000-5.000 kg

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: (тип 1932) 10 митраљеза 7.62 mm ДА у паровима у позицијама: нос, двије под крилима, и двије на леђима. Касније 3-4 ШКАС митраљеза 7.62 mm.
  • Бомбе: до 5800 kg ношене на 26 носача у трупу и 12 носача под крилима

Оперативно коришћење[уреди]

Тупољев АНТ-6/ТБ-3 са скијама уместо точкова
Тупољев АНТ-6/ТБ-3 на стајанци
Тупољев АНТ-6/ТБ-3 са ловцима И-16 окаченим испод крила

Авион Тупољев АНТ-6/ТБ-3 је произведен у 800 примерака, производња је трајала од 1931. до 1938. године у Фабрици авиона No22 „Горбунов“ из Москве и Фабрици авиона No39 из Вороњежа. У зависности од намене и године производње ови авиони су имали 8 или 6 чланова посаде. Иако архаичног изгледа - конструкција авиона датира из 1926. АНТ-6/ТБ-3 је био велики и изузетно користан авион са способностима које су превазилазиле бомбардере свих других земаља у време настанка. Користио се како за војне тако и за цивилне потребе. За војне потребе се користио у стратешкој и поморској авијацији као тешки бомбардер, за превоз трупа или као десантни авион за избацивање падобранаца (могао је да превезе 35 падобранаца са пуном ратном спремом), за извиђање, патролирање и спашавање. Превозио је лаке тенкова Т-27, Т-38 и Т-38, био је такође и носач авиона ловаца (могао је да понесе пет ловаца И-16)[3], служио је и као летећа цистерна за допуњавање авиона горивом у лету. Ањрофлот је конвертоване верзије овог авиона користио за превоз путника, терета и поштански саобраћај. Специјална организација „Авиаарктик“ је имала пет авиона овог типа (АНТ-6-4М-34Р) опремљени скијама, који су служили за саобраћај, патролирање и спашавање на арктичком простору.

Пилот Водопјанов је слетео 21. маја 1937. године четворомоторним авионом АНТ-6, 18 км од Северног пола, јер на самом Полу није нашао погодан терен за слетање на ледену санту. Из авиона је искрцана деветочлана екипа метеоролога, на челу са професорима Шмитом и Папањином, која је поседовала снажну радио-станицу. Циљ експедиције био је да, поред научних испитивања временских услова и дебљине леда на Полу, пружи подршку и помоћ посадама авиона које су требале да на путу од Москве до САД прелете преко северног пола (1. прелет: авион АНТ-25, пилот В. Чкалов 20-22. јуна 1937., 2. прелет: авион АНТ-25, пилот М. Громов 12-14. 07.1937.) Експедиција се на Арктику задржала 6 месеци и све време је снабдевана авионима АНТ-6 из састава специјалне организације „Авиарктика“.[4]

ТБ-3 је употребљаван у акцијама против Јапана (Халхин Гол) у току 1938. и 1939. године, Пољске 1939., и Финске у Зимском рату 1939—1940. године.

Коришћење у Другом светском рату[уреди]

Поштанска марка са авионом Тупољев АНТ-6/ТБ-3

У Другом свјетском рату када је Њемачка напала СССР авиони Тупољев АНТ-6/ТБ-3 су били лоцирани у средишњем делу Совјетског Савеза и тиме били ван домашаја Луфтвафе. Тако је на дан напада 22. јуна 1941. ваздушне снаге Совјетског Савеза имале 516 оперативних ТБ-3, а поморско ваздухопловство још 25 примерака. У првих месец дана ратних операција совјетско војно ваздухопловство је претрпело огромне губитке тако да су у августу месецу 1941. авиони АНТ-6/ТБ-3 по броју представљали 25% бомбардерских ресурса, иако су ови авиони избачени из војне употребе још 1939. почело је њихово поновно оперативно коришћење. С обзиром да је авион био застарео и јако рањив у систему противваздушне одбране какву је имала Луфтвафе, авион се као бамбардер користио углавном као ноћни бомбардер. Учествовао је као бомбардер у свим великим биткама на простору Совјетског Савеза, битка код Смоленска, битка за Москву, битка за Стаљинград, опсаде Лењинграда и Курске битке. Авиони АНТ-6/ТБ-3 из састава црноморске флоте су бомбардовали циљеве у Румунији (мост на Дунаву)[5], Украјини и Белорусији. Из бомбардерских операција је искључиван у току 1942 и 1943. године како су пристизали модерни бомбардери Петљаков Пе-2, Петљаков П-8/Тупољев АНТ-42/ТБ-7 и Иљушин Ил-2.

Током рата разоружани авиони ТБ-3 и раније конвертовани у транспортни авиони Т-2 су пребачени у 5. десантно транспортни корпус где су ови авиони служили све до 1944. као транспортни авиони и десантни авиони за бацање падобранаца, ради илустрације за првих 5 месеци рата овим авионима је превезено 2.787 тона терета и 2.300 особа. Помоћу њих су вршени десанти у позадину непријатеља, вршено је снабдевање опкољених јединица Црвене армије, вршено снабдевање и евакуација из опкољеног Лењинграда а није занемарљив допринос овог авиона у обуци пилотског и навигационог кадра за бомбардерску стратешку авиацију. На крају рата тј. 1. јула 1945. 18. ваздушна дивизија је имала је у свом наоружању 10 авионаљ типа Тупољев АНТ-6/ТБ-3. У војној паради одржаној у Москви 18. јуна 1945. учествовала су три авиона АНТ-6/ТБ-3 у знак признања за њихов допринос победи у Отаџбинском рату. Данас не постоји ни један сачувани примерак овог авиона.[6][7]

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ а б www.tupolev.ru/russian/Show.asp?SectionID=195
  3. ^ Јанић, Ч., Век авијације - [илустрована хронологија] стр.81
  4. ^ Јанић, Ч., Век авијације - [илустрована хронологија] стр.89
  5. ^ „ТБ-3/СПБ - звено Вахмистрова“. www.airpages.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ http://ef.1939-1945.net/002_tb3_01.shtml
  7. ^ http://ef.1939-1945.net/002_tb3_02.shtml

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Шавров, В. Б. (2002). „Тяжелый бомбардировщик ТБ-3 (АНТ-6)“ (на ((ru))). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг.. Москва: Машиностроение. стр. 455-461. ISBN 978-5-217-03112-2. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005) (на ((en))). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft. Hinckley, England: Midland Publishing. стр. 70 -79. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). „ANT-40,SB“ (на ((en))). Tupolev Aircraft since 1922. London: Naval Institute Press. стр. 89. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). „ANT-6/TB-3“ (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. стр. str. 42 - 47. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. стр. 468 i 469.. ISBN 978-1-84065-092-1. 

Спољашње везе[уреди]